• Krađa beba zastarela
• Nema suđenja „bebi mafiji“, roditelji najavljuju: Tužićemo Dačića

Oko 3.000 porodica u Srbiji još traga za gotovo 10.000 dece koja su u porodilištima širom Srbije od 1956. godine, kako roditelji tvrde, pod sumnjivim okolnostima proglašavana mrtvom, a potom sa novom dokumentacijom davana na usvajanje.
Tragajući za istinom, mnogi roditelji su, poput Manojlovića iz Sokobanje, ipak uspeli da pronađu svoju decu. Milutin i Radojka Manojlović upoznali su 23-godišnju ćerku koju od njenog rođenja nisu videli.

Roditeljstvo je potvrđeno na osnovu DNK analize.

Radojka Manojlović

- Nisam je kao svaka majka odgajala, očešljala, okupala, ispratila u školu, a to je najtužnije - kaže Radojka Manojlović.

Biološki roditelji nestale dece do sada su protiv N. N. lica podneli oko 3.000 krivičnih prijava.

- Deca su umrla putem papira, putem olovke, a mi ništa ne tražimo, samo da im se identitet vrati, da im se vrati krsna slava - kaže Verica Cekić, punomoćnik porodica nestale dece.

Verica Cekić

O aferi nestanka beba raspravljao je i Anketni odbor skupštine, a Tužilaštvo je pre devet godina pokrenulo, a potom i obustavilo istragu.

Kriza identiteta Stručnjaci tvrde da ljudi koji u zrelim godinama saznaju pojedinosti o poreklu obavezno dožive krizu identiteta. - Treba proći kroz razne faze kako bi se stekla nova slika o sebi, a treba mnogo psihičke snage, volje i motivacije - kaže Vladimir Nešić, socijalni psiholog.

- Sve što bi moglo da se izmeni ne može da utiče na slučajeve koji su zastareli. To potpada pod ustavnu kategoriju zastarelosti krivičnog gonjenja i Tužilaštvo ne može da krši Ustav i zakone - tvrdi Maja Videnović, predsedavajuća radne grupe Narodne skupštine.

Olgica Trajkovski iz Pančeva je posle pola veka, nakon anonimne dojave, otkrila da joj je na rođenju promenjen identitet. Međutim, svoje biološke roditelje, koji su mislili da je mrtva, nije stigla da upozna. Olgica kaže da je to jako teško i nije mogla da oprosti to što su joj uradili.

PRAVDA, 14.3.2011. / izvor
Nema suđenja „bebi mafiji“, roditelji najavljuju: Tužićemo Dačića

BEOGRAD – Radna grupa Narodne skupštine, formirana pre godinu dana zbog afere nestanka beba iz porodilišta u Srbiji, završila je svoj rad. U izveštaju koji je predat predsednici Narodne skupštine navodi se da je utvrđeno da postojeće zakone ne treba menjati i da ne postoji način da se zastareli slučajevi procesuiraju, a da se pri tom ne povredi Ustav. Verica Cekić, punomoćnik armije bračnih parova kojima su deca ukradena, kaže da se sprema krivična prijava protiv radne grupe Narodne skupštine i...

– Radna grupa nije trebalo da se bavi zastarelošću predmeta, već da da predlog izmene zakona, kojim bi roditelji mogli da ostvare svoja prava Ukoliko vlasti do aprila ništa ne preduzmu, mi ćemo napraviti protest, svi roditelji zajedno, iz unutrašnjosti i iz Beograda. Preko 3000 slučajeva novorođenčadi, kojima se gubi svaki trag, poznato je Skupštini Srbije i njenom anketnom odboru, a ništa nije učinjeno.

Cekić objašnjava do kojih je saznanja dolazila u toku više od trideset godina bavljenja slučajevima „nestale“ dece.

– Znamo sistem po kome su deca „nestajala“ iz porodilišta Bebe su prvo proglašavane mrtvim, da bi zatim kriminalna grupa decu davala na usvajanje u zemlji ili inostranstvu. Do 1996 lakše je bilo pratiti zloupotrebe, zato što su sva usvajanja morala da prođu kroz Centar za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj. Polazna tačka nam je često bilo to što deca nisu imala prezime, što je odmah stvaralo sumnju, jer i deca koje majke napuste po porođaju moraju da imaju prezime majke.

Sumnju je pothranjivalo i to što ukradena deca nikada nisu sahranjena.
– Bebe su nestajale od porodilišta do groblja. U bolnici kažu da je dete preuzela pogrebna služba, da bi na groblju rekli da nikada to dete nisu preuzeli, niti sahranili. Neverovatno je koliko ljudi je radilo na tome – zdravstveni radnici, matičari, ali i sudski i policijski službenici. Bilo je i sveštenika, koji su krstili decu bez ikakvih dokumenata.

Najčešći motiv krađe dece je usvajanje u dobrostojećim porodicama uz novčanu nadoknadu, ali ima slučajeva u kojima se pretpostavlja da su deca otimana radi preprodaje organa, kao i porodično motivisanih otmica – zaključuje Cekić.

Tipovali blizance

– „Bebi mafija“ je najčešće tipovala na žene koje nose blizance. Posle porođaja majkama su govorili da im je jedno dete rođeno zdravo, a drugo bolesno, i da bi ono slabije za nekoliko dana navodno preminulo. U 99 odsto slučajeva roditeljima nisu pokazivali telo preminule bebe. U taj prljavi posao najčešće su bili uključeni lekar, babica, patolog, matična služba i „naručilac“ bebe.

R. Berbatović