Krađa beba u Srbiji - kradjabeba.org - Vesti iz 2019. godine
POČETNA STRANA

Vaš komentar

KONTAKT

POSTOJEĆI KOMENTARI


VESTI:

2019
2018
2017
2016
2015
2014
2013
2012
2011
2010
2009
2008
2007
2006
2005
2004
2003
2002

ZATAŠKANO:

2001
1998
1996
1972 Izvoz beba



LITERATURA

STATISTIKA

AKTI


Vesti / 2019. godina



  • KRADJABEBA.ORG, 20.8.2015.
  • Upozoravamo sve roditelje da aktivnosti kao što su konferencija za štampu 24.8.2015. u Medija centru i najavljeni protest protiv novog zakona (leks specijalis) uz podršku nevladinog sektora i vodećih prozapadnih medija organizuju isti oni ljudi koji su nelegitimno predstavljali sve naše porodice pred vlastima i učestvovali u izradi za nas nepotrebnog i neprihvatljivog leks specijalisa koji nam se uporno nameće godinama. Oni su taj leks specijalis i predložili, a vlast načinila samo verziju njihovog predloga, suštinski istovetnu. Ne dozvolite da budete izigrani i da vaše prisustvo na tim skupovima bude zloupotrebljeno i u medijima prikazano kao vid podrške tim ljudima. S obzirom da je velika većina roditelja izrazila nezadovoljstvo novim zakonom, ovi samozvani predstavnici čine sve da preusmere svoje aktivnosti, a da pritom ne snose odgovornost za to što su godinama davali legitimitet vlastima za donošenje odluka u vezi tog posebnog zakona. Svim tim odugovlačenjima se krade i naše dragoceno vreme. Ta su lica koristeći se imenom naše Beogradske grupe roditelja propagirala zastarelost naših slučajeva zajedno sa političkim činiocima i vodećim medijima. Apelujemo na roditelje i članove porodica otetih beba da se ne odazivaju na njihove pozive i ne odlaze na njihove skupove, jer time daju privid legitimiteta tim licima i njihovim pogrešnim odlukama.
    Izglasavanje u skupštini bilo koje od verzija leks specijalisa potisnuće postojeće zakonske odrednice po kojima bez problema mogu da se vode pune istrage i sprovedu sudski postupci kada se bude otklonila politička blokada kao što smo zahtevali u našim Osnovnim načelima. Pravna prepreka ne postoji. Izgovor za usvajanje leks specijalisa je uporno ponavljana politička parola o zastarelosti koje zapravo nema u našim slučajevima, jer su krivična dela otmice i promene porodičnog stanja još uvek u toku!










    VESTINET.RS, 7.6.2019. / izvor
    Savet Evrope pod hitno traži zakon o nestalim bebama kao „stvar od najvećeg prioriteta“!

    Savet Evrope pozvao je sprske vlasti da obezbede da zakon o „nestalim bebama“ pod hitno bude usvojen u Skupřtini Srbije kao „stvar od najvežeg prioriteta“, buduži da se predlog zakona nalazi u skupřtinskoj proceduri joř od marta 2018. godine.

    Takođe je ohrabrio srpske vlasti da uspostave međunarodno dostupnu DNK bazu podataka za roditelje „nestalih beba“ kako bi se olakšao proces traženja istine, navodi se u saopštenju Saveta Evrope.

    Savet Evrope u ovom slučaju sprovodi nadzor nad izvršenjem presude Evropskog suda za ljudska prava iz 2013. godine, kojom je, povodom predstavke Zorice Jovanović u čiju je korist presudio, državi Srbiji naložio da zakonski i institucionalno reši pitanje nestalih beba.

    Telo za nadzor Saveta Evrope, u saopštenju je ukazalo da je usvajanje ovog posebnog zakona (leks specijalis) važno zbog uvođenja mehanizma za pružanje pojedinačnih obestećenja svim roditeljima „nestalih“ beba i da mu pristupe kao pitanju od najvišeg prioriteta.

    Takođe je naglasio potrebu osiguravanja da novi mehanizam istrage bude adekvatno nadgledan kako bi efikasno funkcionisao u praksi, uključujući pružanje relevantne obuke sudijama i drugim zainteresovanim stranama, efikasnu razmenu informacija između četiri istražna suda i efikasne procedure za međunarodno utvrđivanje činjenica.

    Telo, koje čine zamenici ministara Saveta Evrope, najavilo je da će ispunjenje presude nastaviti da razmotra na svom sledećem sastanku u septembru.

    Komitet smatra da je usvajanje zakona apsolutno neophodno da bi roditelji nestalih beba dobili informacije o sudbini dece, kao i individualnu odštetu.

    Nalog Srbiji za zakonsko i institucionalno rešavanje pitanja nestalih beba izdao je 2013. godine Sud za ljudska prava u Strazburu u presudi povodom slučaja Zorice Jovanović u čiju je korist presudio.

    Tom odlukom je Srbiji naloženo da isplati 10.000 evra odštete i sudske troškove Zorici Jovanović, jer država ni posle 30 godina nije uspela da objasni šta se dogodilo sa njenom bebom, koja je rođena kao zdrava u bolnici u Ćupriji u oktobru 1983, a zatim tri dana kasnije umrla.

    Porodilji nikada nije ponuđeno objašnjenje niti joj je bilo dozvoljeno da vidi telo deteta, vlasti nisu uspele da pronađu ni bebinu umrlicu ni rezultate autopsije, a tužbe protiv osoblja klinike odbijene su kao neosnovane.

    < nazad






    VEČERNJE NOVOSTI, 27.5.2019. / izvor
    Sumnja majke: Bebu mi uzeli i odneli u svet

    Ispovest Slavice Mladenović (53), iz Velikog Šiljegovca, kod Kruševca. Misteriozna žena te 1989. bila izolovana od drugih porodilja

    Više majki koje veruju da su njihova deca oteta iz kruševačkog porodilišta u različitim decenijama druge polovine 20. veka tvrdi da su na Odeljenju ginekologije povremeno boravile žene koje se mogu dovesti u vezu sa misterioznim sudbinama novorođenčadi. Među njima je bilo, otkriva u ispovesti, za "Novosti", Slavica Mladenović (53), iz Velikog Šiljegovca kod Kruševca, i stranih državljanki!

    Kada je pročitala objavljene sumnje o dužem boravku izvesne Nemice Mirjam, koja je navodno krajem sedamdesetih godina prošlog veka živela u zasebnoj bolničkoj sobi tog odeljenja, tvrdi i da je 10 godina kasnije u kruševačkom porodilištu izvesno vreme bila tajanstvena pacijentkinja. Naša sagovornica sumnja da ona stoji na putu ka istini o njenoj bebi, rođenoj 7. avgusta, 1989. godine.

    - Te strane državljanke se sećam vrlo dobro. Nisam 100 odsto sigurna da li je to bilo i kada sam ležala u bolnici kada su mi uzeli bebu 1989. godine ili kada sam sam rodila sina 1991. - navodi Slavica Mladenović. - Šetala se među porodiljama i mnogo se razlikovala od nas... Nosila je bordo bademantil od somota i papuče u istoj boji, imala je zategnutu sređenu frizuru. Nije imala ni stomak, ni bebu. Bila je smeštena u posebnoj sobi.

    Sagovornica "Novosti" tvrdi i da se dešavalo da neke žene noću dolaze na prekide trudnoće, pa je pomislila da je to slučaj i sa ovom ženom. Ipak, kako je ona u kruševačkom porodilištu boravila nekoliko dana, porodiljama nije bilo jasno zbog čega je tu. Nikada nije čula da je izgovorila ni reč srpskog, pa pretpostavlja da je bila strana državljanka.

    Mrtvorođenče sa JMBG?!

    Slavica Mladenović kaže da je prvu prijavu zbog sumnje u otmicu svoje bebe podnela posle 2000. i od tada se nadležnim institucijama obraćala još dva puta. Krajem marta ove godine dala je izjavu policiji. - Ponovila sam sve što znam: dan nakon porođaja, 8. avgusta 1989, ubačen je obdukcioni list, gde je bilo napisano kako sam priznala da ne osećam bebu od četiri sata ujutro, iako me je tek u sedam ujutro probudila plodova voda - kaže Mladenovićeva. - Sećam se porođaja, kao i da je glava moje bebe bila normalna. U rezultatima obdukcije koje sam dobila pre nekoliko godina, stajalo je da je imala hidrocefalus. Među najvećim nepravilnostima u mom slučaju je činjenica da je mrtvorođenče dobilo JMBG, kao i da su na našu adresu stizali pozivi za vakcinaciju i predškolsko.

    I Kanađanka našeg porekla Ljiljana Milovanović, koja traga za sudbinom bebe koju je rodila u Kruševcu 3. marta 1975, seća se priče o Nemici.

    - Mirjam je navodno duže vreme boravila na prvom spratu ginekologije - tvrdi Ljiljana Milovanović. - Niko nije znao kakvu ulogu ima, iako je medicinsko osoblje za nju dobro znalo.

    U Udruženju za istinu i pravdu o bebama ubeđeni su da je u Srbiji bilo, kako tvrde, "međunarodne trgovine novorođenčadima". Kruševljanka Dušica Lazić (64), koja se porodila 21. aprila, 1987. seća se "mercedesa" žute boje, nemačkih registracija, u kome je, veruje, odvezena njena beba.

    - U dva ujutro sam bila svedok primopredaje jednog novorođenčeta, ali nisam ništa posumnjala, sve dok mi ujutro nisu saopštili da moje dete, staro dva dana, navodno nije živo - tvrdi Dušica.

    Na osnovu višegodišnjih istraživanja trgovine bebama na prostoru nekadašnje SFRJ, brojni novinari, koji su se bavili ovom temom, dolazili su do podataka o masovnim usvojenjima naše dece u Danskoj i Norveškoj. Među njima je bio i Miša Ristović, pokojni novinar "Novosti", koji je u svojim tekstovima navodio i Francusku, Italiju, Austriju...

    V. N.

    < nazad





    VEČERNJE NOVOSTI, 25.5.2019. / izvor
    Samo u Kruševcu 81 prijava zbog nestalih beba

    Veliki broj roditelja širom Srbije sumnja da su se njihova tek ro]ena deca našla u lancu trgovine. U tužilaštvu kažu da policija još prikuplja potrebna obaveštenja, a dalji koraci nisu poznati

    Čak 81 prijava podneta je Osnovnom javnom tužilaštvu u Kruševcu zbog sumnje da su bebe nestale iz porodilišta - saznaju "Novosti". Kako nam je potvrđeno u ovoj instituciji, prijave su podnosili roditelji zbog sumnje da su njihova tek rođena deca proglašavana mrtvom, da bi im se ubrzo potom izgubio svaki trag.

    Pomalo uspavanu priču o otmicama i trgovinom novorođenčadi naglo je razbuktalo nedavno otkriće Vladine komisije za istinu o bebama da je dokumentacija o usvojenjima Centra za socijalni rad u Aleksincu - nestala. Ova činjenica ukazuje na sumnju da su tek rođena deca pod velom usvojenja i sa fingiranom dokumentacijom prosto otimana iz porodilišta. Centar ovih nečasnih rabota, prema mnogim indicijama, bio je Kruševac. Roditelji koji sumnjaju u zvanične verzije smrti svoje dece godinama traže istragu, ali istina do danas – izmiče.

    - U svim ovim predmetima, po podnetim prijavama, zatraženo je od kruševačke policijske uprave da prikupi potrebna obaveštenja - kaže zamenik javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva Kruševac Saša Avramović. - Do sada, policija nije prikupila dodatne informacije, a nakon dostavljanja izveštaja uslediće dalje aktivnosti tužilaštva u pogledu podnetih krivičnih prijava.

    Plaćali i do 20.000 maraka

    Oko 6.000 roditelja u Srbiji sumnja da su im bebe ukradene iz porodilišta - procenjivao je svojevremeno novinar "Novosti" Miša Ristović, koji je godinama istraživao trgovinu bebama. U knjizi "Rođeni da nestanu" iz 2006. godine zapisao je stotine svedočenja iz Kruševca, Niša, Beograda, Leskovca... Moguće karike lanca otmica, smatrao je Ristović, trebalo je tražiti među osobljem porodilišta, patolozima, matičnim službama i "naručiocima". A bilo ih je i preko granice, gde su se, kako je sumnjao, bebe plaćale i do 20.000 nemačkih maraka.

    Podnošenje prijava nadležnom tužilaštvu usledilo je nakon obijanja pragova arhiva, bolnica, matičnih službi... Ovim putem prošla je Dušanka Mijajlović (81), patronažna sestra iz Trstenika, koja se nada istini o svojoj bebi koja je na svet došla 7. aprila 1977. godine.

    Prema zvaničnom objašnjenju, njena beba je preminula u porodilištu tri dana po rođenju. Potvrda iz RFZO o korišćenju porodiljskog bolovanja bezmalo je jedini dokaz njene trudnoće.

    - Istog dana se porodilo šest žena, a samo mene nije bilo u evidenciji, iako sam rodila devojčicu, koja je bila u inkubatoru. Trećeg dana su mi saopštili da je umrla - svedoči Dušanka.

    Ni slučaj Slavice Mladenović (54) iz Velikog Šiljegovca kod Kruševca nije dobio epilog. Slavica je svedočila, za "Novosti", da je pre nego što je 2003. konačno dobila rezultate obdukcije bebinog tela, gde je kao uzrok smrti naveden hidrocefalus, za dete uredno dobijala pozive za predškolsko, vakcinaciju, kao i da je dete imalo čak i matični broj!


    Roditelji koji sumnjaju na otmicu dece ne predaju se u borbi za istinu

    - Bila sam u teškom stanju, pod injekcijama, kada mi je sestra donela papir i rekla da zbog hitnog carskog reza to potpišem. Ni danas ne znam šta sam potpisala - priča za "Novosti" Ljiljana Milovanović, još jedna iz grupe ojađenih majki. Zbog kontradiktorne dokumentacije više službi, ona tvrdo veruje da je njena devojčica rođena 3. marta 1975. godine - oteta iz bolnice.

    Ona raspolaže i statistikom iz koje se vidi da su 1975. godine u kruševačkom porodilištu rodene 2.094 bebe, a da je umrlo - 46, i to samo iz grada Kruševca. Među njima je bilo 30 dečaka i 16 devojčica. Nijedna beba, međutim, nije sahranjena na kruševačkom groblju.

    E. V. N.

    < nazad



    RIKOŠET, 24.5.2019. / izvor
    Da se naježite! Kroz šta sve prolaze roditelji čije su bebe otete! Država štiti otmičare!

    Prvi konkretni dokazi o otmici beba u Srbiji za roditelje i članove Komisije Vlade za istraživanje ovih slučajeva znače mnogo, kažu da se njihov trud isplatio i da više niko ne može da ih naziva „budalama ili ludacima koji su umislili da su im deca nestala“.

    Radiša Pavlović iz te komisije kaže u emisiji 360 stepeni da roditelji ne traže zakon koji će sve slučajeve završiti materijalnom odštetom, već žele da se oteta deca pronađu.

    Pavlović je prethodnih dana u javnost izneo podatke da se došlo do prvih dokaza da je beba rođena u bolnici u Kruševcu 1981. godine – oteta. Reč je o dečaku koji živi u okolini Aleksinca i koji je po rođenju dat na usvajanje. Taj muškarac se obratio Udruženju za istinu i pravdu o bebama kako bi saznao ko su mu biološki roditelji.

    „Posle neuspesnih odlazaka usvojenika u centar za socijalni rad nekoliko puta, mi smo pokušali da mu pomognemo da pronađe podatke o sebi. Otišli smo s njim, jer su mu rekli – dođite s Radišom Pavlovićem. Ja sam došao, pitao ih da daju podatke. Odgovor je prvi bio da direktorka nije tu. Dva dana kasnije dolazimo ponovo, kažu – taj dosije ne postoji. Od 1976. do 1985. ne postoje dokumenta, 28 dosijea. Pa gde su“, upitao je Pavlović.

    On kaže da svi dosijei moraju da se drže pod ključem.

    „Moraju da se trajno čuvaju. Neko za to mora da bude kažnjen. Najšokantnije je kada dolazi pravnik centa koji je sin čoveka koji je potpisao nezakonito rešenje o usvojenju. Mi sada znamo da su ljudi koji su obavljali funkcije u takozvano Titovo vreme, moćnici resora državne bezbednosti umešani do guše u naše slučajeve. Pa nije slučajno što imam policijsko obezbeđenje“, kazao je Pavlović.

    Pavlović naglašava i da ne želi da se koristi termini „krađa beba“, već „otmica“.

    „Nestalu osobu možete pravno da proglasite mrtvom, namerno je spinovana ta varijanta da bi se onemogućili pokušaji roditelja da dođu do konačne istine. Slučajevi otmice dece ne zastarevaju nikada“, objasnio je.

    Jedna od majki koje tvrde da su im bebe otete Ljiljana Milovanović kaže da roditelji trpe, kako se izrazila, „psihicko silovanje“ svih ovih godina.

    „Ja sam se porodila 3. marta 1975. godine. Bez ijednog dokumenta o smtri deteta, bez saznanja o tome šta se desilo, odselili smo se za Kanadu. Godine 2011. kada sam, nakon raspada Jugoslavije, htela da izvadim srpska dokumenta za moju porodicu, dobila sam izvod iz matične knjige rođenih za dete koje je umrlo. Ne, kažu, to dete je živo“, počela je svoju priču Milovanović.

    Kaže, godine su prolazile, a ona je pokušavala da sazna istinu, borila se sama.

    „Htela sam da se upoznam sa svime, da se borim sama. Onda sam počela preko grupa, pa preko ambasade Kanade, preko EU, preko zaštitnika građana, koji je išao u Kruševac, svaki put kad odem u bolnicu kažu uništeno u poplavama. Ovaj dečko iz Aleksinca, kao i moja ćerka, ima dve prijave rođenja. Moja ćerka se rađa 3. marta, umire 4. marta, zavodi se 4. marta sa mojim falsifikovanim potpisom, da bi posle mesec dana dobila vakcine s falsifikovanim potpisom babice. Tu je sve počelo, u bolnici“, kazala je Milovanović.

    Obratila se, kaže, svima.

    „Pokucala sam na sva moguća vrata, ali problem je u bolnici, svo zlo je tamo počelo, u Kruševcu. Ovaj dečko je isto rođen u Kruševcu, isti matičar zavodi i njega i moje dete, to je van pameti“, rekla je.

    Kako je rekla, podnosila je i krivičnu prijavu, koja je odbijena.

    „Prvo sam predala krivičnu prijavu, uzela advokata. Prijava je odbijena sa objašnjenjem da moram da im dam konkretne radnje, konkretno vreme, konkretne ljude. Ja sam im odgovorila da ako vam dam sve konkretno, to znači da sam ja videla ko je moje dete ukrao. Haos je u svim ustanovama, možda će zvučati grubo, ali ovo je jedno psihičko silovanje za ovih 10 godina. Bolnica je dužna da čuva svu dokumentaciju, dužna je da nam je da kad zatražimo. To je mene razočaralo ne samo u naše ljude, nego i u državne ustanove. Ja samo tražim istinu o svom detetu koje je misteriozno nestalo“, rekla je.

    Naglašava da se „stalno forsira zastarelost“.

    „Zastarelost za otmicu beba ne postoji, kad mi otmete dete, taj kriminal ne zastareva. Ni policija ni država ne smeju da stanu. E pošto su se vadili na zastarelost, ja sam tužila bolnicu i državu, ne zbog materijalne odštete nego za odgovornost, jer su dužni da čuvaju našu dokumentaciju. Sudimo se već više od četiri godine, sad smo u vakuumu, šta će biti, ne znam, ja jedino znam da moram da nastavim, da pokušam da nađem svoje dete“, kazala je Milovanović.

    Oni naglasavaju da ni donošenje zakona o nestalim bebama neće rešiti njihove probleme.

    „Hajde i da dobijemo i najsavršeniji zakon da se nas problem reši, ali ko će taj zakon sprovesti. U Srbiji ne postoji pravosuđe koje to može da sprovede. Svi mi koji se 17 godina borimo, znamo kako izgleda suočavanje s pravosuđem. Svi ovi spisi jasno govore kakvo je to pravosuđe“, kazala je zamenica predsednika Udruženja za istinu i pravdu o bebama Milanka Momčilović, koja sumnja da su joj oteti i brat i dete.

    „Ja sam majka i sestra od tih beba, s tim se borim celog života, ja sam primorana kao i svi drugi da tražim sama, zbog nedostatka volje da se moji slučajevi reše. Ne tvrdim da sam jos pronašla, dok ne dobijem DNK analizu. Radiša i ja smo mesecima pokušavali da vidimo tog dečaka, ne da mu priđemo, ne da mu se obratimo, ali prosto smo hteli da proverimo, jer smo kroz dokumentaciju uočili da mora da se proveri“, rekla je.

    Ona kaže i da su tokom svakog pokušaja provere, bili praćeni.

    „Svaki nas povratak kući, praćen je nekom jurnjavom, pratili su nas kolima, na jednoj rakrsnici u Kragujevcu, na nas je naleteo crni džip, bez tablica. Mi smo taj slučaj prijavili. Ali, kao i svi prethodni, nijedna naša prijava nije rešena“, izjavila je Momčilović.

    O kritikama drugih udruženja roditelja na njihov rad, kažu – moramo da sarađujemo s državom.

    „Cela ta prica. Pa ja sam rodila to dete, moja majka je umrla, nije dočekala da sazna istinu o svom sinu i unuku. I jako me vređa činjenica da nas ljudi nazivaju pogrdnim imenima, da sarađujemo s državom. A izvinite, s kim da sarađujemo? Problem ne mogu da reše vanzemlajci, mora da se uključi država, moj problem mora da reši država. Pa čekajte, čiji je saradnik Igor Jurić ako se izborio za to da se donese zakon koji je dobar za svu decu“, naglasila je Momčilović.

    Pavlović kaže da je neophodna saradnja svih država bivše Jugoslavije, jer problem nije samo u Srbiji.

    < nazad



    KURIR, 23.5.2019. / izvor
    Bivši pripadnik DB oteo bebu u Kruševcu i dao je svom rođaku! Šokantno otkriće o krađi beba u Srbiji! Usvojeni dečak tražio roditelje, a onda je klupko počelo da se odmotava

    Nađeni su čvrsti dokazi da je dete rođeno u Kruševcu 1981. ukradeno po nalogu bivšeg radnika Državne bezbednosti, dok su lokalni funkcioneri falsifikovali dokumentaciju i zataškali slučaj, kaže za Kurir Radiša Pavlović, član Vladine komisije za nestale bebe

    Radiša Pavlović, član Vladine komisije za nestale bebe, tvrdi za Kurir da se došlo do prvih materijalnih dokaza o krađi beba, kao i da su u ceo slučaj umešani i pripadnici nekadašnje Državne bezbednosti i lokalni funkcioneri po Srbiji.

    - Našli smo čvrste dokaze da je beba rođena u bolnici u Kruševcu 1981. godine ukradena, i imamo jake indicije da je tu bebu oteo bivši pripadnik Državne bezbednosti i dao je svom rođaku iz okoline Aleksinca koji nije mogao da ima potomstvo. To je uradio uz pomoć funkcionera lokalnih državnih institucija, koji su falsifikovali dokumentaciju o rođenju u matičnim knjigama i dokumente o usvajanju - otkriva Pavlović, koji je i predsednik udruženja "Za istinu i pravdu o bebama".

    Isparili dosijei iz Aleksinca
    NESTALO 29 BEBA

    Pavlovic ističe da im je u Centru za socijalni rad u Aleksincu potvrđeno da im je nestala sva dokumentacija o čak 29 beba koje su usvojene u periodu od 1975. do 1986. godine. - Dosijei o usvojenju moraju da se čuvaju sve do smrti usvojenog. Jasno je da su ovi dosije i ukradeni, sklonjeni jer pripadaju usvojenoj deci koja su verovatno ukradena iz porodilišta - smatra Pavlović.

    Fiktivni roditelji

    On objašnjava da je slučaj otkriven kada se udruženju za pomoć obratio čovek od 38 godina iz jednog sela kod Aleksinca, koji je tragao za biološkim roditeljima nakon što je saznao da je usvojen.

    - Tokom potrage za njegovim pravim roditeljima i prilikom uvida u matične knjige rođenih u opštini Aleksinac otkriveno je da postoje čak dve prijave njegovog rođenja, i to s fiktivnim roditeljima. Prema prvoj prijavi je imao i oca i majku, dok je u drugoj navedena samo majka. Ispostavilo se da osobe sa tim imenima i matičnim brojevima ne postoje u Srbiji. U Centru za socijalni rad u Aleksincu rečeno nam je da dokumenta o njegovom usvajanju ne postoje. Sve ovo ukazuje da je dete koje je rođeno 3. marta 1981. u Kraljevu oteto i pomoću falsifikovanih papira dato drugoj porodici. Pravoj majci je verovatno rečeno da joj je beba umrla po rođenju i sada dalje tragamo za tom ženom - navodi Pavlović.

    Kao novi dokaz o otmici ove bebe on navodi to što je dete rođeno 3. marta 1981, a 7. marta je u prijavi boravišta već prijavljeno na adresu usvojiteljske porodice, dok je rešenje o usvajanju doneto tek 2. oktobra 1981.

    Radiša Pavlović:
    DOS JE SAKRIVAO DOKAZE

    Od 2000. godine do sada MUP i tužilaštvu je podneto oko 1.500 prijava za krađu beba.
    - To se sve do 2006. godine, za vreme DOS, nije rasvetljavalo, već zataškavalo. Imamo dokaze da je policija tokom 2002, 2003. i 2004. sprovodila istrage po nekim od tih prijava, ali umesto da prikupljene podatke i dokumenta obradi, ona ih je uništila - tvrdi Radiša Pavlović, koji zbog pretnji ima policijsko obezbeđenje.





    Uloga službi

    - Saznali smo da je celu tu "operaciju" na svoju ruku i iz ličnog interesa vodio bivši pripadnik DB. Ovde je očigledno solirao, ali to ne iznenađuje jer postoje osnovane sumnje da je u Jugoslaviji od 1970. do 1990. upravo DB učestvovao u organizovanoj otmici beba širom zemlje, pri čemu su Kruševac i Kraljevo bili sabirni centri, odakle su bebe prodavane usvojiteljima iz evropskih zemlja. Činjenica je da su u najvećem broju prijavljenih nestanaka bebe rođene upravo u tom periodu, a sumnjamo da su bivši pripadnici službe umešani u više od 70 odsto prijavljenih slučajeva - navodi Pavlović.

    On dodaje da je komisija tražila podršku svih službi da otvore potrebna dokumenta kako bi se i formalno utvrdilo i dokazalo ko stoji iza otmice bebe iz Kraljeva.

    Sanja Đorđević

    < nazad



    VEČERNJE NOVOSTI, 23.5.2019. / izvor
    Ispovest majke koja godinama dokazuje krađu bebe: Oteli su mi dete iz bolnice u Kruševcu

    Kanađanka Ljiljana Milovanović godinama dokazuje da je njena ćerka ukradena iz porodilišta: Čula sam za Nemicu Mirjam koja je umešana u trgovinu decom. Kada sam izašla iz bolnice, nisam dobila nikakva dokumenta


    Ljiljana Milovanović

    Otkako je 3. juna 2011. godine zatražila podatke o bebi koju je na svet donela 3. marta 1975. godine u 16 časova, kanadska državljanka Ljiljana Milovanović (66) ne prestaje da traga za istinom o sudbini novorođenčeta iz ovdašnjeg porodilišta koje je trebalo da ponese ime - Sunčica.

    U ispovesti za "Novosti", kaže da je počela da sumnja zbog kontradiktorne dokumentacije, do koje je dolazila u svojoj neumornoj istrazi.

    Kao i drugi unesrećeni roditelji iz Kruševca, i ona je čula mnogobrojne verzije o nestancima drugih beba iz lokalnog porodilišta. Ni misteriozna Nemica koja se dovodi u vezu sa prodajom beba u inostranstvo u kruševačkom porodilištu - nije joj nepoznata.

    - Bila je javna tajna da Nemica pod imenom Mirjam stanuje na prvom spratu ginekologije. Tu je jela, kupala se, sušila veš na odeljenju. To se pričalo još kad sam živela u Kruševcu, ali niko nije pouzdano znao šta ta Nemica radi tu. Medicinsko osoblje, takođe. Nekoliko godina je boravila tu, a njena adresa bila je soba na kraju hodnika na prvom spratu porodilišta - kaže Milovanovićeva.

    Ona ne želi da na bilo koga upire prstom, iako se decenijama bori za istinu. Ali ona je još daleko.

    - Kada sam izašla iz bolnice, nisam dobila nikakva dokumenta, ni otpusnu listu, niti zvanično objašnjenje od čega je moje dete umrlo - svedoči ona za "Novosti". - Kada sam predala pre osam godina zahtev za umrlicu, od matičara sam dobila izdatu krštenicu, sa rečima "ovo dete nije mrtvo". Tako je sve počelo.


    Bolnička dokumentacija

    Ljiljanin porođaj bio je veoma težak. Prva prijava bebe, kako kaže, otišla je u matičnu službu 4. marta, sa vremenom rođenja 16.20.
    - Taj papir ima moj lažni potpis, kao i potpis babice. Druga prijava datirana je 1. aprila, bez mog potpisa i sa lažnim babice. Takvih detalja bilo je mnogo - kaže Milovanovićeva.


    Ljiljana je naručila bistu posvećenu Sunčici

    Nelogična je, tvrdi Ljiljana, i prijava smrti bebe, gde stoji 1974. godina, kada beba ni u teoriji nije mogla da se rodi. Nikada nije stigao odgovor ni o bolničkoj sahrani. Zbog spornih potpisa još se sudi.

    Opšta bolnica u Kruševcu

    - Godine 1975. čak 97 beba je umrlo u kruševačkom porodilištu, a rodilo se više od 2.094, i to je zvaničan podatak koji sam dobila iz Statističkog zavoda Repubike Srbije 2011. godine - navodi sagovornica našeg lista.

    Pred kruševačkim sudom dugo se vodio postupak u vezi sa spornim potpisima na prijavi rođenja. Milovanovićeva je zbog sumnje da joj je dete prodato pokušala da preda tužbu sudu, ali je odbijena uz obrazloženje da je slučaj zastareo. Obraćala se Ministarstvu zdravlja, pravde, predsedniku republike.

    Procedura ključ enigme

    Kljuć enigme velikog broja ukradenih beba sedamdesetih i osamdesetih godina krije se u složenom postupku usvojenja koji je prema tadašnjim zakonima važio u Jugoslaviji. Veliki broj, kako se pretpostavlja, imućnih ljudi bez potmstva, kao i stranaca, umesto redovne procedure, birao je jeziv, ali jednostavniji put - kupovinu deteta.

    Potpuno usvojenje sve do 2005. godine nije bilo moguće ako deca imaju žive roditelje. Šanse da strani državljani usvajaju našu decu bile su izuetno male, gotovo nikakve. Postojalo je, po starom sistemu, potpuno i nepotpuno usvojenje, a potpunom je moglo da se podvrgne samo dete mlade od pet godina. Taj uzrast se smatrao dovoljnim da mališan ne dođe do saznanja o biološkim roditeljima.

    E. V. N., foto S. Babović

    < nazad



    ALO, 23.5.2019. / izvor
    Državna bezbednost učestvovala u otimanju beba u Srbiji?! Pojavila se dokumenta koja donose jeziva svedočenja! Oteo bebu u Kruševcu i dao je svom rođaku, pomogli visoki funkcioneri!

    Od 2000. do sada MUP-u i tužilaštvu je podneto oko 1.500 prijava za krađu beba

    Radiša Pavlović, predsednik Vladine komisije za nestale bebe, tvrdi da se došlo do prvih materijalnih dokaza o krađi beba i da su u ceo slučaj umešani i pripadnici nekadašnje Državne bezbednosti i lokalni funkcioneri po Srbiji.

    - Našli smo čvrste dokaze da je beba rođena u bolnici u Kruševcu 1981. godine ukradena i imamo jake indicije da je tu bebu oteo bivši pripadnik Državne bezbednosti i dao je svom rođaku iz okoline Aleksinca koji nije mogao da ima potomstvo. To je uradio uz pomoć funkcionera lokalnih državnih institucija koji su falsifikovali dokumentaciju o rođenju u matičnim knjigama i dokumente o usvajanju - otkriva Pavlović.

    Slučaj je otkriven kad se udruženju za pomoć obratio čovek od 38 godina iz jednog sela kod Aleksinca koji je tragao za biološkim roditeljima nakon što je saznao da je usvojen.

    Fiktivni roditelji

    - Tokom te potrage i uvida u matične knjige rođenih u opštini Aleksinac otkriveno je da postoje čak dve prijave njegovog rođenja i to s fiktivnim roditeljima. Prema prvoj prijavi je imao i oca i majku dok je u drugoj navedena samo majka. Ispostavilo se da osobe sa tim imenima i matičnim brojevima ne postoje u Srbiji. U Centru za socijalni rad u Aleksincu rečeno nam je da dokumenta o njegovom usvajanju ne postoje. Sve ovo ukazuje da je dete koje je rođeno 3. marta 1981. godine u Kraljevu oteto i dato drugoj porodici. Pravoj majci je verovatno rečeno da joj je beba umrla po rođenju i sada dalje tragamo za tom ženom - navodi Pavlović.

    Kao novi dokaz o otmici ove bebe navodi to što je dete rođeno 3. marta 1981, a 7. marta je u prijavi boravišta već prijavljeno na adresu usvojiteljske porodice dok je rešenje o usvajanju doneto tek 2. oktobra te godine.

    Uloga službi

    - Celu tu "operaciju" na svoju ruku iz ličnog interesa vodio je bivši pripadnik DB. Ovde je očigledno solirao, ali to ne iznenađuje jer postoje osnovane sumnje da je u Jugoslaviji od 1970. do 1990. upravo DB učestvovao u organizovanoj otmici beba. Pri tome su Kruševac i Kraljevo bili sabirni centri odakle su bebe prodavane usvojiteljima iz Evrope. Činjenica je da su u najvećem broju prijavljenih nestanaka bebe rođene upravo u tom periodu, a sumnjamo da su bivši pripadnici službe umešani u više od 70 odsto prijavljenih slučajeva - navodi Pavlović.

    On dodaje da su tražili podršku službi kako bi se dokazalo ko stoji iza otmice bebe.

    Isparili dosijei iz Aleksinca

    Pavlović ističe da im je u Centru za socijalni rad u Aleksincu potvrđeno da im je nestala dokumentacija o čak 29 beba koje su usvojene u periodu od 1975. do 1986. godine.

    - Dosijei o usvojenju moraju da se čuvaju sve do smrti usvojenog. Jasno je da su ovi dosijei i ukradeni jer pripadaju usvojenoj deci koja su verovatno ukradena iz porodilišta - kaže Pavlović.

    DOS je sakrivao dokaze

    Od 2000. do sada MUP-u i tužilaštvu je podneto oko 1.500 prijava za krađu beba.

    - To se sve do 2006. godine, za vreme DOS-a, nije rasvetljavalo. Imamo dokaze da je policija od 2002. do 2004. radila istrage po nekim od tih prijava, ali umesto da podatke obradi, ona ih je uništila - tvrdi Pavlović.

    Kurir / D. S.

    < nazad



    B92, 1.2.2019. / izvor
    Operacija "zvezdano nebo", DB, nestale bebe i Kruševac

    BEOGRAD - Grad oko koga se plete najviše sumnji da je sredinom sedamdesetih do polovine osamdesetih bio u središtu otmica novorođenčadi je Kruševac.

    Ovu tezu zastupa deo roditelja koji sumnjaju da su im bebe ukradene po rodenju i pod čudnim okolnostima, do danas nerasvetljenim, date na usvojenje, pišu Novosti.

    Udruženju "Za istinu i pravdu o bebama" jedna majka iz Kanade svedočila je, tako, da je na poslednjem spratu porodilišta u ovom gradu, pre četiri decenije redovno boravila nepoznata Nemica, za koju se sumnjalo da je zadužena za "selekciju" beba koje će ići u inostranstvo.

    I danas postoji nekoliko sačuvanih obdukcionih nalaza navodno umrlih beba na kojima kao dijagnoza na engleskom piše "zvezdano nebo". Faksimile tih dokumenata objavio je novinar "Novosti" Miša Ristović, koji je u međuvremenu preminuo, u knjizi "Rođeni da nestanu", a "Novosti" su objavile priču jedne takve porodice 2004. godine

    Jedan od dečaka rođenih, prema papirima, u ovoj bolnici 1981. godine sumnja da je i sam bio žrtva krađe. Odnosno, da je njegovim biološkim roditeljima rečeno da je mrtav, a da su zatim uradeni fiktivni papiri sa izmišljenim imenom majke. Za pomoć se obratio Vladinoj komisiji za nestale bebe i Udruženju "Za istinu i pravdu o bebama", pokušavajući da otkrije identitet roditelja.

    U papirima je upisano ime žene iz sela blizu Aleksinca, a usvojenje je uradeno preko tamošnjeg centra za socijalni rad. Istraga Komisije i Udruženja pokazala je da dosijea o usvojenju dečaka - nema.

    Za Novosti je potvrđeno da dosijei u periodu od 1976. do 1985. fizički ne postoje, kao i da nigde nema ukupno 29 predmeta. Posebna pažnja sada je posvećena slučaju usvojenika zbog kog je cela priča i počela da se odmotava.

    "Uz podatke koje smo imali o biološkoj majci, kontaktirali smo sa matičnom službom iz sela i Opštinom Aleksinac, ali tamo nema upisa rođenja pod njenim imenom i prezimenom. Kontaktirali smo i sa policijskom stanicom, da vidimo da li je moguće pratiti kretanje te osobe, međutim pošto nemamo ime njenog oca, datum rođenja, ni matični broj, ostali smo bez rezultata. Isto se desilo i u osnovnoj školi", kažu za Novosti u aleksinačkom centru.

    Ceo predmet Radiša Pavlović, član vladine komisije i predsednik Udruženja, predao je načelniku kruševačke policije, a dalji potezi očekuju se od tamošnjeg tužilaštva. "U slučaju ovog usvojenika postoje ozbiljne indicije da su uključeni ne samo tadašnji lokalni funkcioneri, već i ljudi iz Državne bezbednosti", kaže Pavlović.

    < nazad



    ALO / INFORMER, 22.5.2019. / izvor

    Na očevoj sahrani saznao strašnu istinu: Baba na samrti uporno ponavljala da nisam njihov, ali nisam verovao! Svet mi se srušio kada je rođak izgovorio ključnu rečenicu: Bio si veliki čovek, odgajao si tuđe dete!

    Veliki skandal poslednjih dana potresa Srbiju. Prica o "ukradenim bebama" ponovo je obnovljena

    Muškarac iz Aleksinca (38), koji tvrdi da ima dokaze da je ukraden u porodilištu, za strašnu istinu o svome poreklu saznao je na sahrani čoveka za kojeg je mislio da mu je biološki otac. Tada je jedan rođak u posmrtnom govoru za pokojnika rekao: "Bio si veliki čovek, odgajao si tuđe dete!"

    Pre toga, prve sumnje o tome ko su mu roditelji u ovom čoveku probudile su reči njegove babe, koja ga je na samrti pozvala i rekla mu: "Ti nisi naš". Kada se uverio u istinu o svom poreklu, čovek iz Aleksinca, čije ime se i dalje čuva u tajnosti, obratio se Vladinoj komisiji za nestale bebe i potom saznao da je najverovatnije ukraden u porodilištu u Kruševcu, odmah po rođenju, 3. marta 1981. godine.

    Kako se saznaje, nesrećni čovek je više od tri decenije živeo u zabludi ko su mu roditelji, i sada se neće smiriti dok ne sazna ko su mu biološki otac i majka.

    Bolna istina

    - Prva sumnja kod njega pojavila se kada mu je baba na samrti pozvala i u pola glasa mu rekla: "Sine, moraš da znaš jednu stvar, ti nisi naš". On u tom trenutku nije tačno znao šta to znači, pitao je babu da mu pojasni, ali je ona samo ponavljala "Ne, ti nisi naš, ti nisi naš...". Trudio se da ne uzima njene reči zdravo za gotovo, mislio je da baba svašta priča u samrtnom ropcu, ali ga je ipak kopkalo šta je htela da kaže i da li se iza toga nešto krije. I onda je na očevoj sahrani saznao strašnu istinu – navodi izvor i dodaje:

    - Kada je umro čovek koga je ovaj mladić celog života smatrao ocem, tokom posmrtnog govora jedan od rođaka je rekao za pokojnika "Bio si veliki čovek, odgajio si tuđe dete." Bio je to grom iz vedra neba. Mladiću se odjednom sve otvorilo, ostao je u šoku! Znao je da se to odnosi na njega, jer nije imao braće i sestara. Tada se setio i babinih reči, shvatio da ono njeno "Ti nisi naš" zapravo znači da nije biološko dete svojih roditelja.

    Navodno, ovaj mladić, danas već čovek sa 38 godina, tražio je tada od majke da mu otkrije pravu istinu.

    - Rekao je joj je da neće progovoriti sa njom ni reč sve dok mu ne otkrije ko je on u stvari! Majka je dugo i uporno tvrdila da ne postoji nikakva tajna, da je pogrešno protumačio govor na očevoj sahrani, da je baba svašta pričala na samrti... Ipak, na kraju mu je priznala da ga ona nije rodila. Rekla je da je njegova biološka majka jedna žena iz Kruševca, ali da ne zna ništa više od toga – naveo je poznanik nesrećnog coveka.

    Nepoznata prošlost

    Nesrećno čovek, tragajući za svojom prošlošću, obratio se tada Komisiji za nestala lica, u želji da sazna da li je zaista ukraden u porodilištu.

    - Počeo je da traga za dokumentima iz tog doba, ali je većina papira odavno uništena, nema ih čak ni u arhivama. Ipak, došao je do protokola iz porodilišta na kojem su pored njegovog imena kao otac i majka bile upisane potpuno nepoznate osobe. Zajedno sa ljudima iz Komisije počeo je da traga za njima i vrlo brzo je saznao da oni ne postoje, da su izmišljeni i da se ne pominju ni u jednom drugom dokumentu sem tog. Kada je pročitao dokument kojim ga njegova "izmišljena, nepostojeća majka" daje na usvajanje ljudima koji su ga odgajili, shvatio je da je žrtva velike prevare, da je zapravo jedan od mnogih ukradenih beba. Bilo mu je jasno da je njegovoj pravoj majci rečeno da je beba mrtva. Sada je pred njim težak posao. Pitanje je da li njegova biološka majka uopšte živa.

    Žena iz Kruševca (71): Možda je to moje dete

    Dragica Đurđević (71) iz Kruševca, žena koja već godinama živi sa ubeđenjem da joj je dete davne 1981. ukradeno u kruševačkom porodilištu, kaže da je čovek iz Aleksinca možda baš njen sin!

    - Imala sam 33 godine kada sam se porodila. Sećam se da sam ušla u sedmi mesec i otišla na pregled, jer mi je doktor rekao da trudnoća mora da se prati. Međutim, lekar koji je tog dana bio dežuran rekao mi je da moram da se porodim pre vremena. Tako je i bilo. Porodila sam se popodne i znam da sam rodila muško dete. Kada se rodio, plakao je i delovalo mi je da je sve u redu. Ali stavljen je u inkubator zbog prevremenog rođenja. Sutradan je došla dežurna doktorka i saopštila da mi je sin preminuo. Bila sam očajna – kaže Dragica.

    - Dugo me je kopkalo šta se zaista desilo sa mojim detetom, a sumnje su postaje jače kada sam posle 20 godina srela poznanicu, inače ženu koja je bila babica na mom porođaju. Pitala me je kako mi je sin koga je ona porodila. Čudila sam se kako ne zna šta se desilo, jer sam verovala da bi zapamtila da mi je dete umrlo. I sada, kada sam pročitala priču o ukradenoj bebi iz kruševačkog porodilišta, pitam se da to nije moj sin – zaključila je Dragica.

    < nazad





    VEČERNJE NOVOSTI, 22.5.2019. / izvor
    Operacija "Zvezdano nebo": Kruševac centar za krađu beba?

    Najava istrage u slučaju nestanka dosijea o usvojenjima početak je rasvetljavanja afere stare četiri decenije. Misteriozna Nemica navodno posredovala u mračnom poslu

    Grad oko koga se plete najviše sumnji da je sredinom sedamdesetih do polovine osamdesetih bio u središtu otmica novorođenčadi je – Kruševac.

    Ovu tezu zastupa deo roditelja koji sumnjaju da su im bebe ukradene po rođenju i pod čudnim okolnostima, do danas nerasvetljenim, date na usvojenje. Udruženju "Za istinu i pravdu o bebama" jedna majka iz Kanade svedočila je, tako, da je na poslednjem spratu porodilišta u ovom gradu, pre četiri decenije redovno boravila nepoznata Nemica, za koju se sumnjalo da je zadužena za "selekciju" beba koje će ići u inostranstvo.

    Jedan od dečaka rođenih, prema papirima, u ovoj bolnici 1981. godine sumnja da je i sam bio žrtva krađe. Odnosno, da je njegovim biološkim roditeljima rečeno da je mrtav, a da su zatim urađeni fiktivni papiri sa izmišljenim imenom majke. Za pomoć se obratio Vladinoj komisiji za nestale bebe i Udruženju "Za istinu i pravdu o bebama", pokušavajući da otkrije identitet roditelja. U papirima je upisano ime žene iz sela blizu Aleksinca, a usvojenje je urađeno preko tamošnjeg centra za socijalni rad. Istraga Komisije i Udruženja pokazala je da dosijea o usvojenju dečaka - nema.

    - Dosijei u periodu od 1976. do 1985. fizički ne postoje - potvrdila je za "Novosti" direktorka Jasmina Nikolić. - Za taj period u knjizi usvojenja postoje upisi, ali nigde nema ukupno 29 predmeta. Pretražili smo svoju i arhivu opštine, tražili smo i preko Istorijskog arhiva, ali ništa nismo našli.

    Posebnu pažnju posvetili su slučaju usvojenika zbog kog je cela priča i počela da se odmotava.

    - Uz podatke koje smo imali o biološkoj majci, kontaktirali smo sa matičnom službom iz sela i Opštinom Aleksinac, ali tamo nema upisa rođenja pod njenim imenom i prezimenom. Kontaktirali smo i sa policijskom stanicom, da vidimo da li je moguće pratiti kretanje te osobe, međutim pošto nemamo ime njenog oca, datum rođenja, ni matični broj, ostali smo bez rezultata. Isto se desilo i u osnovnoj školi - kažu u aleksinačkom centru.

    Ceo predmet Radiša Pavlović, član vladine komisije i predsednik Udruženja, predao je načelniku kruševačke policije, a dalji potezi očekuju se od tamošnjeg tužilaštva. Jer ovo je prvi konkretan dokaz, kaže Pavlović, o krađi novorođenčadi, na koji država mora da reaguje, jer je u pitanju jedan od najstrašnijih zločina u tadašnjoj državi.

    - U slučaju ovog usvojenika postoje ozbiljne indicije da su uključeni ne samo tadašnji lokalni funkcioneri, već i ljudi iz Državne bezbednosti - kaže Pavlović, i dodaje da se svojevremeno pričalo o operaciji "Zvezdano nebo", navodno započetoj u Kruševcu. Reč je o nekakvom mračnom ugovoru, kako se priča, potpisanom u ovom gradu o izvozu dece na usvojenje, počevši od ratne siročadi nadalje.

    Zvezdano nebo

    I danas postoji nekoliko sačuvanih obdukcionih nalaza navodno umrlih beba na kojima kao dijagnoza na engleskom piše "zvezdano nebo"! Faksimile tih dokumenata objavio je pokojni novinar "Novosti" Miša Ristović u knjizi "Rođeni da nestanu" , a "Novosti" su objavile priču jedne takve porodice 2004.

    Za detetom traga i Ljiljana Janković (60) iz Niša. Vest da su pronađeni prvi dokazi o krađi beba vratila joj je nadu da će i sama pronaći sina, rođenog 29. avgusta 1982. godine, u niškom porodilištu.

    - Muško dete, po rođenju odmah je zaplakalo, sve normalno. Imao je kovrdžavu kosicu, na mene. Sutradan sam čula da beba nije dobro i da mora u bolnicu u Beograd, zbog komplikacije sa plućima. Otpustili su me kući, rekli da nema potrebe da idem sa detetom, a posle nekoliko dana iz Beograda je stigla - umrlica. Po otpusnoj listi dete se i dalje vodilo kao da je na lečenju. Počela sam da sumnjam, pa sam se vratila po otpusnu listu, ali je nikada nisam dobila, kao ni izvod iz matične knjige rođenih - kaže Ljiljana.

    J. Ćosin, V. Crnjanski Spasojević

    < nazad



    ALO, 21.5.2019. / izvor
    Ugledni Nišlija na samrti priznao: "Ćero, kupio sam te za 30.000 maraka!" Srbiju šokirala ispovest o krađi beba, evo kako su bliznakinje iz Aleksinca razdvojene na rođenju!

    Ćero, vreme je da saznaš pravu istinu, nisam te usvojio već kupio, oprosti mi i nađi prave roditelje i sestru, rekao je na samrti Nišlija koji je 1981. godine usvojio ukradeno dete.

    - Ćero, uskoro ću umreti i vreme je da saznaš pravu istinu. Mi tebe jesmo usvojili, ali ne legalno, kupio sam te posle tvog rođenja za 30.000 maraka. Molim te, oprosti mi i nađi prave roditelje i sestru bliznakinju.

    Ovim rečima, neposredno pred smrt, jedan Nišlija je zbog griže savesti odlučio da kaže istinu o događajima iz 1981. godine.

    Priča o razdvojenim bliznakinjama iz Niša i Aleksinca i njihovom kasnijem susretu je šokantna, a prijatelj porodice je ispričao šta se sve događalo u protekle četiri decenije.
    - Ovih dana ponovo se pokrenula priča o nestalim bebama u Srbiji, a naročito me je pogodila priča o nestalim dosijeima beba baš iz bolnice u Aleksincu. Rešio sam da ispričam potresnu priču o ljudima čije su se sudbine u međuvremenu isprepletale – priča on i dodaje:

    - Moja prijateljica porodila se u Aleksincu 1981. Dobila je bliznakinje. Međutim, posle porođaja saopšteno joj je da jedna beba nije preživela, ali da je druga dobro. Rekli su joj: "Imate drugo dete, budite srećni, ono je preživelo". Godine su prolazile, ali majka kao da je predosećala da joj je druga ćerka ipak živa. Prve sumnje počele su da se javljaju kada su joj stizali pozivi za vakcinaciju za obe ćerke, kao i pozivi za školu. Sve vreme je objašnjavala da joj je drugo dete mrtvo.
    Kada je zatražila umrlicu, prema njegovim rečima, nastao je šok.

    - Umrlicu nisu mogli da pronađu, nije bilo dokaza da je druga ćerka umrla. Onda je ova porodica počela bitku za istinu – kaže izvor.

    Gotovo u isto vreme sudbina je umešala prste i u Nišu – sestra bliznakinja saznala je pravu istinu.
    - Par iz Niša koji nije mogao da ima decu rekao je devojčici da je usvojena, ali nije znala da je ukradena. Osamdesetih godina prošlog veka bio je komplikovan proces usvajanja dece, a očigledno da je postojao razrađen sistem krađe beba. Tako je i ovaj čovek, koji je iz ugledne porodice, rešio da kupi dete. Kako je kasnije priznao, pored 30.000 maraka dao je i pečeno prase i litar rakije za čast – prica prijatelj porodice.

    Godine su prolazile, a devojčica je danas uspešna poslovna žena koja živi u inostranstvu i u Nišu. Posle gotovo četiri decenije prava majka i sestre ponovo su bile zajedno.
    - Bio je to emotivan i dirljiv susret. Ipak, ukradena ćerka smogla je snage da joj kaže:
    - Vi ste moja biološka majka, a ja vas ne doživljavam kao svoju majku. Moja mama je u Nišu i ona me je odgajala.
    Ipak, ostale su u kontaktu. Druga ćerka ima dvoje dece, pa im tetka dolazi na rođendane – priča izvor.

    On objašnjava da ova porodica nije slučaj prijavljvala Komisiji za nestale bebe, niti su hteli da je iznose u medijima, ali da je pokrenuta istraga, koja je obustavljena jer su lekar koji je obavio porođaj, kao i ostali potencijalno osumnjičeni iz tog vremena u međuvremenu preminuli.

    Kurir / N. M.

    < nazad






    BLIC, 21.5.2019. / izvor
    NOVI PODACI U AFERI VEKA - "NESTALE BEBE"
    Slučaj mladića iz Srbije koji je hteo da sazna ko su mu pravi roditelji dobila je škantni nastavak

    Čak 29 dosijea o usvajanju beba u periodu od 1976. do 1985. godine nestala su iz Centra za socijalni rad u Aleksincu. Ovo su prvi konkretni podaci do kojih su došle Vladina komisija za istraživanje slučajeva nestalih beba i Udruženje za istinu i pravdu o bebama, a na osnovu čega tvrde da je po sredi velika prevara i organizovana krađa beba.

    Čitavu lavinu novih informacija i pojavu prvih konkretnih dokaza o krađi beba pokrenula je želja jednog mladića da sazna ko su mu biološki roditelji nakon čega se obratio ovom udruženju koje je došlo do šokantnih podataka.

    - Među tih 29 dosijea koji nedostaju nalazi se i predmet čoveka koji nas je zamolio za pomoć jer je i on sam dobio potvrdu od Centra za socijalni rad da njegovog dosijea nema. Mi smo takođe dobili potvrdu od istog centra da nedostaje 29 predmeta, te zbog toga planiramo da ponesemo krivične prijave Tužilaštvu za organizovani kriminal. Dosijei o usvajanju moraju da se čuvaju sve do smrti usvojenog, a kako ovih nema? - kaže za "Blic", Radiša Pavlović, član Vladine komisije i predsednik Udruženja za istinu i pravdu o bebama.

    Pavlović je redakciji "Blica" dostavio uverenje koje su Udruženje i Vladina kancelarija dobile od Centra za socijalni rad u Aleksincu na kome se navodi da je u perodu od 11. godina nestalo 29 dosijea usvojenih beba.

    Povodom slučaja nestanka 29 dosijea oglasio se i Centar za socijalni rad u Aleksincu.

    - Javnost će biti obaveštena pisanim putem o pojedinostima i novim informacijama u vezi sa slučajevima nestalih dosijea nakon konsulatacije našeg centra sa Ministarstvom rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja - rečeno nam je u Centru za socijalni rad u Aleksincu.

    Jedan slučaj počeo da odmotava klupko

    Ovaj konkretan slučaj korene vuče još od 3. marta 1981. godine kada se na ginekološko-akušerskom odeljenju Opšte bolnice u Kruševcu porodila majka rodom iz okoline Aleksinca, koja ipak po svim dostupnim dokumentima i podacima uopšte ne postoji.
    - Ubrzo nakon početka istraživanja shvatili smo da žena koja se vodi kao majka usvojenika uopšte ne postoji, ni pod devojačkim, ni pod venčanim prezimenom. Proveravali smo sva dostupna dokumenta uključujući i matičnu knjigu rođenih i došli do zaključka majka koja se odrekla svog deteta i dala ga na usvajanje nikad nije ni postojala - objašnjava Pavlović.

    Roditelji sumnjaju na sve radnike koji su bili u kontaktu sa njihovom decom

    Pavlović tvrdi da su u aferu "očigledno umešani pojedinci zaposleni u bolnici, ali i u policiji i centru za socijalni rad".
    - Država nam je dala konkretnu mogućnost da sprovodimo istrage i probamo da otkrijemo šta se dešavalo sa velikim brojem nestalih beba. Imamo prve konkretne rezultate timskog grada naša dva udruženja. Zamenica Milanka Momčilović i ja smo nastojali da učinimo sve da otkrijemo o čemu se radi u ovakvim slučajevima. Budući da sada imamo dokaze na redu su krivične prijave, a neko će morati da snosi odgovornost za ovakve nelegalne radnje - rekao je Pavlović.

    Da je reč o prilično mutnoj radnji može se zaključiti i na osnovu toga što je beba imala dve prijave rođenja, u jednoj je majka upisana sa devojačkim prezimenom, a u drugoj sa udatim. U pomenutim prijavama je takođe jako sporno i ime oca, jer je u prvoj prijavi napisano jedno ime, dok je u drugoj ime izostalo.

    - Jako je čudno i to što su u matičnoj knjizi rođenih podaci bebe upisani dan pre nego što je prijava bebe uopšte stigla, a još diskutabilnije je to što u matičnoj knjizi ne postoje nikakvi podaci, a ni dosije tog usvojenika koji je dat u porodicu sa tri meseca starosti, što opet nije u skladu sa zakonom - objašnjava Pavlović i kaže da su ovo očiti dokazi da je dete oteto od bioloških roditelja.

    Provera u dve matične službe i potvrda da žena sa datim generalijama ne postoji, niti je ikada postojala, kao i dve prilično sumnjive prijave rođenja su prema Pavlovićevim rečima, čvrsti i opipljivi dokazi da je po sredi prevara i krađa bebe.

    Savet Evrope: Neophodno je napraviti zakon

    Pored toga što stalno skreću pažnju na značaj problema i potrebu da se slučaj nestalih beba konačno raščivija ne bi li na prevaru veka konačno bila stavljena tačka i pronađeni krivci, predstavnici Kominteta ministara Saveta Evrope zatražili su i usvajanje zakona o rešavanju slučaja nestalih beba, no ipak, po ovom pitanju se nije promenilo mnogo toga.

    Mada je bilo najava da će on biti usvojen tokom ovog prolećnog zasedanja Skupštine Srbije, to se po svoj prilici neće deseti, a sam Predlog zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za kuju se sumnja da su nestala iz porodilišta u skupštinskoj je proceduri još od 20. marta prošle godine.

    A. Milutinović

    < nazad





    VEČERNJE NOVOSTI, 21.5.2019. / izvor
    Ukradeno 29 dosijea o "nestalim bebama"

    U Aleksinačkom centru za socijalni rad otkriveno da nedostaju predmeti o usvojenim mališanima. Dokumentacija potiče iz perioda 1976 -1985, kada je najviše novorođenčadi ukradeno

    Čak 29 dosijea o usvajanju beba u periodu od 1976. do 1985. godine nestalo je iz aleksinačkog Centra za socijalni rad! Do ovog šokantnog otkrica došli su predstavnici Vladine komisije za nestale bebe i Udruženja "Za istinu i pravdu o bebama", istražujući slučaj usvojenog muškarca za kog se sumnja da je kao novorođenče ukraden iz kruševačke Opšte bolnice.

    - Među tih 29 dosijea koji nedostaju nalazi se i predmet čoveka koji je tražio od nas pomoć, i on je dobio pismenu potvrdu od Centra da njegovog dosijea nema. I mi smo dobili potvrdu o nestanku 29 predmeta, jer želimo da podnesemo krivične prijave Tužilaštvu za organizovani kriminal. Dosijei o usvojenju moraju da se čuvaju sve do smrti usvojenog. Jasno je da su ovi dosijei ukradeni, što predstavlja krivično delo. Sklonjeni su jer pripadaju usvojenoj deci koja su verovatno ukradena iz porodilišta - kaže Radiša Pavlović, član Vladine komisije i predsednik Udruženja.

    Kako tvrdi, u aferu su očigledno bili umešani pojedinci zaposleni u bolnici, policiji i centru za socijalni rad. Neki su bili na funkcijama, pa su napravili dobro organizovan kriminalni lanac. Slučaj usvojenika za kog se veruje da je ukraden iz kruševačke bolnice pokazuje model po kom se radilo. Deca su proglašavana, objašnjava Pavlović, umrlom, sklanjana su i za njih su pravljeni novi papiri sa fiktivnim roditeljima, koji su fiktivno potpisivali dokumenta da daju tek rođene bebe na usvajanje, odnosno da ih se odriču.

    Do ovog otkrića Komisija je došla tragajući za podacima o majci usvojenika, rođenog marta 1981. Matična služba u ovom slučaju potvrdila je da majka koja se vodi kao biološka - ne postoji i nikada nije postojala ni pod devojačkim, ni pod udatim imenom i prezimenom! U njenim izmišljenim podacima navodi se da je iz okoline Aleksinca, zbog čega su se i obratili aleksinačkom centru, gde im je lično direktorka potvrdila da je taj dosije o usvojenju nestao! I ne samo taj.

    Pre odlaska u aleksinački centar, predstavnici Udruženja i usvojenik, koji traži biološke roditelje, sreli su se sa načelnikom Policijske uprave Kruševac, kome su dostavili dokumentaciju i koji je obećao da će o celom slučaju obavestiti tužilaštvo.

    - Dečak je, prema papirima, rođen 3. marta 1981. i u bolnici je bio tri dana, kada je direktno odveden u porodicu, u selo blizu Aleksinca. Tu je 7. marta dobio prebivalište, da bi naknadno bili falsifikovani papiri sa izmišljenim imenom majke (imena oca ima samo na prvoj prijavi rođenja, posle čega se pojavljuje i druga prijava, u kojoj ga nema). Prebivalište mu je, dakle, upisano pre nego što je uopšte zaveden u matične knjige rođenih, 10. marta! U matične knjige zaveden je dan pre nego što je stigla prijava njegovog rođenja - kaže Pavlović.

    On naglašava da se sve to dešavalo u periodu kada je najviše beba proglašeno umrlim, a zapravo su otete iz porodilišta i date na usvajanje.

    - U istrazi ove afere imamo punu podršku Centra za socijalni rad, MUP-a, državnog vrha i tužilaštva - konstatuje Pavlović.

    Protest u Beču

    Tri udruženja roditelja nestalih beba - Beograda, Srbije i Vojvodine, organizovaće u Beču, 24. i 25. maja, deljenje pamfleta na Švedenplacu. Želja im je da upoznaju Austrijance sa aferom krađe beba u Srbiji, jer jedan broj roditelja koji sumnjaju da su im deca oteta danas živi tamo. Posle Beča slične manifestacije biće organizovane i u drugim evropskim gradovima.



    V. Crnjanski Spasojević

    < nazad



    VEČERNJE NOVOSTI, 20.5.2019. / izvor
    Lekari dete proglasili mrtvim - Našli dokaze da je beba ukradena

    Vladina komisija prvi put došla do konkretnih otkrića o lažiranju smrti novorođenčadi. Izmišljena majka "odradila" usvojenje


    Porođaj se desio 3. marta 1981. godine u Opštoj bolnici u Kruševcu

    Vladina Komisija za istraživanje slučajeva nestalih beba i Udruženje "Za istinu i pravdu o bebama" došli su do prvog deteta za koje, kako za "Novosti" otkriva Radiša Pavlović, član Komisije i predsednik Udruženja, postoje konkretni dokazi da je kao beba ukradeno. Reč je o muškarcu koji je svojevremeno usvojen.

    - Usvojenik se obratio za pomoć meni i zamenici Udruženja Milanki Momčilović da mu pomognemo da sazna ko su mu roditelji. Kada smo počeli da istražujemo, shvatili smo da žena koja se vodi kao njegova majka kroz kompletnu dokumentaciju, od porođajnog protokola, preko prvog upisa matične službe do usvojenja - ne postoji! Dve matične službe potvrdile su nam da žene sa tim generalijama, ni pod devojačkim, ni pod udatim prezimenom, nema i nije je nikad ni bilo - kaže Pavlović.

    Da je i otac nepostojeći jasno je jer postoje dve prijave rođenja. U prvoj se navodi i ime oca, u drugoj ga, međutim, nema. Nema ni udatog bračnog stanja žene koja je navodna majka, a nepostojeća mati u posebnom dokumentu odriče se deteta i daje ga na usvajanje.

    Porođaj se desio 3. marta 1981. godine u Opštoj bolnici u Kruševcu. Pavlović kaže da je jasno da je neko dete moralo biti proglašeno mrtvim, da bi se došlo do bebe za usvajanje, a onda je izmišljena majka i svi njeni podaci, i formalno je "odrađeno" usvojenje.

    Naš sagovornik zato poziva sve žene koje su se tog datuma porodile u kruševačkoj bolnici, a rečeno im je da im je dete preminulo, da se jave Udruženju i Vladinoj komisiji. To će nadležnim organima umnogome olakšati potragu.

    Pošto u podacima stoji da je nepostojeća majka iz jednog sela u blizini Aleksinca, Radiša Pavlović i Milanka Momčilović obavili su razgovore i u aleksinačkom centru za socijalni rad. Tamo su pokušali da saznaju sa kim su radnici centra, pre nego što je tadašnji direktor potpisao rešenje o usvajanju, razgovarali ako majka ne postoji. Odgovora nije bilo.

    - Podnećemo danas krivične prijave protiv odgovornih u bolnici u to vreme, da bismo saznali koji lekar je radio, koja babica, koje osoblje je bilo u toj smeni. Za sada nam nije cilj da jurimo krivce, a jasno je da je više osoba u ovom slučaju bilo u sprezi, već da saznamo ko su biološki roditelji ovog momka. O celom slučaju obavestili smo i policiju i tužilaštvo - kaže Radiša Pavlović.

    Nelogičnosti

    Da u slučaju usvajanja kruševačke bebe nešto ne štima, pokazuje i dokumentacija iz matične službe. Naime, kako tvrdi Pavlović, matičar je upisao rođenje bebe u matične knjige pre nego što je uopšte stigla prijava da je mališan rođen!

    V. Crnjanski Spasojević

    < nazad



    N1, 10.4.2019. / izvor
    Majke nestalih beba održale performans ispred Predsedništva

    Slučaj nestalih beba već decenijama ne dobija epilog. Zbog toga su majke članice Udruženja roditelja nestalih beba održale danas performans ispred Predsedništva.

    Obučene u crno, državi su, kako kažu, poslale poruku, kako se osećaju godinama, jer se njihovi slućajevi ne rešavaju.

    Podsećaju da su i dalje bez odgovora šta se dogodilo sa njihovim decom. Predstavnici udruženja kažu da su performansom hteli i da podsete da Srbija još uvek nije usvojila Zakon o nestalim bebama, kako bi se taj problem rešio institucionalno.

    Milena Janković iz Udruženja "Nestale bebe" Beograd, za N1 kaže da su u performansu učestvovale majke koje su "skrivene, tužne i mole se".

    "To je odraz kako majke Srbije danas izgledaju i kako se osećaju, jer dugo godina država ne daje odgovore gde su njihova deca. Mi smo obraćali pismenim putem Skuptšini Srbije, ministartvu pravde, obraćali smo se i Vladi Srbije, opbraćali smo se i predsedniku Srbije, ali sa nama niko nije hteo da razgovara", ističe ona.

    Vladimir Činčarević iz Udruženja roditelja nestalih beba Srbije, ocenjuje da ovde nema države koja treba da reši najosnovniji i najbitniji problem.

    "A to je da se više ne dešava krađa beba i da se pronađu deca koja su ukradena i naravno da se sudi ljudima koji su učestvovali u ovom zločinu", poručuje on.



    < nazad



    VESTI ONLINE, 28.3.2019. / izvor
    Krađa beba kao vruć krompir

    Šest godina nakon presude suda u Strazburu, Srbija i dalje nije rešila slučajeve ukradenih mališana iz porodilišta. Iako Savet Evrope već godinama unazad apeluju na nadležne u Srbiji da što pre usvoje zakon o nestalim bebama, još se ništa nije pomerilo s mrtve tačke. Svi prebacuju odgovornost jedni na druge, a roditelji kojima su decu ukradena i dalje ne znaju istinu.

    U februaru ove godine predstavnici Direktorata za ljudska prava Komiteta ministara Saveta Evrope posetili su Beograd i na sastancima s nadležnim organima Srbije i predstavnicima udruženja roditelja ponovili da je neophodno usvojiti zakon što pre. Tom prilikom su predstavnici Odbora za pravosuđe i predsednik Petar Petrović obećali da će se predlog zakona naći u skupštinskoj proceduri na prvom prolećnom zasedanju.

    Prolećno zasedanje se desilo prethodnih dana, a o nestalim bebama ponovo ni reči.

    Petrović se za medije opravdao time da predsednica Skupštine nije uputila zakon prema proceduri, te da odgovornost nije na njima. Vlada je predlog zakona još pre godinu dana uputila Skupštini. Predsednica Skupštine obećala je u više navrata da će se zakon uskoro naći pred Odborom za pravosuđe. Gde se on u međuvremenu izgubio, niko ne zna.

    Takođe, opomena povodom usvajanja Zakona o "nestalim bebama" našla se i u godišnjem izveštaju zaštitnika gradana za 2018. U martu 2013. doneta je presuda Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu u kojoj je naloženo Srbiji da isplati 10.000 evra odštete i sudske troškove Zorici Jovanović jer država ni posle 30 godina nije uspela da objasni šta se dogodilo sa njenom bebom. Presuđeno je da Srbija u roku od godinu dana obezbedi odgovarajuće nadoknade za sve roditelje, ali i da se pruže uverljivi odgovori o tome šta se desilo sa svakim nestalim detetom. Šest godina kasnije, nije se promenilo ništa.

    A. V.

    < nazad








    DANAS, 18.3.2019. / izvor
    Komitet ministara Saveta Evrope ponovo razmatrao postupke na neispunjenoj presudi suda u Strazburu
    Srbija da usvoji zakon o nestalim bebama što pre

    Komitet ministara Saveta Evrope još jednom je, razmatrajući postupke vlasti u Srbiji za razrešenje afere „nestale bebe“, istakao da se još uvek čeka usvajanje zakona koji je trebalo da bude donet 2014. godine i podvukao da je neophodno da se ovaj dokument što pre usvoji.

    Oni su pozdravili poslednje pomake koje je napravila vlast u Srbiji ka usvajanju zakona i formiranju komisije za istrage za rešenje ove afere. Pod time se misli prvenstveno na sastanke čelnika iz SE, koji su održani na inicijativu Ministarstva pravde, sa nadležnim skupštinskim Odborom za pravosuđe i predstavnicima grupa roditelja.

    Ipak, oni podsećaju da je leks specijalis o ovom pitanju trebalo da bude usvojen još 2014. godine kada je bio rok za izvršenje presude iz slučaja Zorica Jovanović protiv Srbije. Ovom presudom u korist jedne od majki čije je dete nestalo iz porodilišta, Srbiji je naloženo da njoj isplati odštetu, omogući istragu i da formira zakonski model po kome će svi roditelji saznati sudbinu njihove dece.

    – Naglašavamo da je neophodno što brže osigurati usvajanje nacrta Zakona, leks specijalis, ali i takode osigurati da novi mehanizam za istrage bude formiran tako da zaista i funkcioniše i daje rezultate u praksi, što uključuje i adekvatne obuke za sudije i druge uključene koji će se baviti ovakvim slučajevima. Istrage treba i da omoguće efikasno deljenje informacija između nadležnih organa, kao i na međunarodnom nivou, ističe se u zaključcima koje je usvojio Komitet. U tom kontekstu se ohrabruje namera da se formiraju DNK registri koji bi bili dostupni roditeljima i deci.

    Sa dodatnim interesovanjem je zabeleženo da se još uvek čeka na usvajanje i sprovodenje u praksu novog mehanizma koji će omogućiti tužilaštvima da sprovode istrage odnosno prikupljaju podatke i proveravaju dokaze u svim pojedinačnim slučajevima gde postoje neke žalbe ili sumnje u vezi s prethodnim postupcima, navodi se u odluci (nedostaje ostatak teksta)

    < nazad






    KURIR, 18.3.2019. / izvor
    Krađa beba kao državni projekat! Ljiljana iz Jagodine je rodila blizance, rekli su da je jedan umro, slučajno saznala da je ukraden i prodat bogatoj porodici u Kragujevcu!

    - Svake noći kada legnem u krevet, legnem sa nadom da ću sutra saznati nešto o Bogdanu. Dok je živ, roditelj neće izgubiti nadu. Shvatamo da je on odrastao u drugoj porodici, samo želimo da zna da ima majku, oca, brata i sestru i da ga nikada nismo dali - kaže Ljiljana Milovanović iz Jagodine, koja sumnja da joj je sin otet po rođenju i prodat imućnoj porodici iz Kragujevca.

    Sumnja i da je bila nadomak toga da svog sina nađe, ali su se novi roditelji, kada su saznali za njenu potragu, preselili na drugo mesto.

    Svoju prvu decu, dečake blizance, Ljiljana je rodila 17. aprila 1988. godine u jagodinskoj bolnici. Oba dečaka su zaplakala, zdrava i rođena u terminu, ali joj je uveče rečeno da se jedan nagutao plodove vode, te mora u Kragujevac u inkubator.

    - Suprug i svekar su svaki dan išli u kragujevačku bolnicu. Nisu bebu videli, ali ih je doktorka obaveštavala da je sve u redu. Onda nam je 11. dana stigao telegram da je dete iznenada preminulo - seća se Ljiljana.

    Njen suprug je otišao u Kragujevac da preuzme bebu, ali su mu rekli ne, te da je praksa da se deca sahrane o bolničkom trošku, jer to su prevelike traume za roditelje, a i imaće oni još dece.

    Vodiš jedno dete na more, a drugo ne?

    Posle 13 godine Milovanovići su krenuli na more i Ljiljana je pošla da za Darka, sina kojeg je podigla, izvadi u opštini državljanstvo.

    - Matičar me je pogledao i upitao: "Kakva si ti to majka, vodiš jedno dete na more, a drugo ne?". Sledila sam se. Rekla sam mu da je Bogdan umro kao beba, da imam samo Darka. "Oba dečaka se vode kao živa. Ne znam ko je šta tu muvao, ali moraš da odeš u Kragujevac i to saznaš sama"- seća se njegovih reči Ljiljana.

    Kako je bio petak, ona je pozvala bolnicu i opštinu u Kragujevcu, da se najavi da će u ponedeljak doći po svoju dokumentaciju. Svi su, tvrdi, bili ljubazni i rekli da nema nikakvih problema, jer se dokumentacija uredno čuva.

    - U pratnji rođake lekarke otišla sam prvo u bolnicu. Bilo je jako čudno. U petak su mi rekli da sve imaju, u ponedeljak da nemaju ništa. Odbila sam da odem dok ne dobijem svoju dokumentaciju. Jedna lekarka mi je onda dala moje papire - znači ipak su ih imali. Rođaka lekarka odmah je uočila brojne nepravilnosti od kojih je najveća da uopšte ne postoje dokazi da je moje dete bilo u bolnici između 17. i 22. aprila. Stiglo je tamo, ali nijednom nije pregledano, a moralo bi da bude tri puta dnevno. Kada smo pitale lekarku, ona je rekla da više ne može ništa da nam kaže i da dokumentaciju tražimo sudskim putem - kaže Ljiljana.

    Dobili naredbu da joj ništa ne daju

    U opštini Kragujevac ista priča, kaže ona. Svi su joj okrenuli leđa, sem jedne službenice, koja joj je šapnula da su dobili naredbu od šefice da Ljiljani ništa ne izdaju.

    - Šapnula mi je: "Ne smem ništa da Vam dam, ali znajte da sa smrtovnicom Vašeg sina ništa nije u redu". Ipak, kada me je načelnica opštine odbila, poturila mi je smrtovnicu uz moje obećanje da joj papir vratim. Sa smrtovnicom sam otišla natrag na patologiju, gde mi je žena na šalteru rekla da je nemoguće da smrtovnica bude tako neuredno popunjena. Čak mi je rekla da će mi, po potrebi, biti svedok na sudu - kune se Ljiljana.

    Ipak, kada se sutradan vratila na patologiju, ta ista službenica, sada u društvu svog šefa, poricala je da ju je ikada videla.

    - Rekla mi je da ne pravim problem, dok mi je neki lekar dobacio: "Kakva si ti majka, ako tek sad tražiš sina?!" To me je dotuklo - kaže ova žena.

    Tražila ga sa slikom njegovog blizanca

    Istovremeno, priče o otetoj i prodatoj deci počele su da kolaju. Milovanovići su se učlanili u jedno udruženje roditelja i saznali da svi imaju iste priče. Od suda su dobili svoju dokumentaciju, ali Ljiljana kaže da to nisu isti papiri koje su ona i njena rođaka videle.

    - Ja sam sina počela da tražim po Kragujevcu, sa slikom njegovog brata blizanca. Odem ujutru i vratim se uveče. Jedan fotograf ga je prepoznao, drugi su mi rekli da znaju dečka, da je sportista, ali kada bih im rekla zbog čega ga tražim - odjednom zid ćutanja. Čula sam da živi u naselju Aerodrom, u bogatoj porodici. Kada sam ga potražila na adresi, saznala sam da su se odselili - kaže Ljiljana.

    Iako Bogdan sada ima 30 godina, Ljiljana ne odustaje. Nadu joj potpiruje činjenica da se u poslednje vreme udruženjima roditelja javlja mnogo usvojene dece, sve svesnije da ih majke i očevi možda nisu napustili.

    - Meni su se javila dva mladića, ali oni nisu moji sinovi. Nekada se datum rođenja te dece menja i za dva, tri meseca. Maštam o susretu sa svojim detetom. Moj život se sveo na iščekivanje da ću ga naći, iako imam još jednog sina i ćerku - priča ova majka.

    Ista lekarka poradala u svim spornim slučajevima?

    Država mora da otkrije roditeljima gde su im deca, izričita je Ljiljana, uverena da je prodaja bila državni projekat, koji se odvijao još od 1950-ih.

    - Koliko sam čula, mnoga deca su prodata u inostranstvo, cene su se kretale oko 15.000 dolara. Deca su uzimana iz porodica običnih radnika, koje imaju dobru genetiku. U Jagodini još pet, šest porodica sumnja da su im bebe otete na rođenju, a sve nas je porađala ista lekarka, starija doktorka koja je sada u penziji - kaže Ljiljana.

    < nazad



    VEČERNJE NOVOSTI, 1.2.2019. / izvor
    Radiša Pavlović: Napalo me je obezbedenje KC Niš jer smo tražili dokumenta za umrle bebe. KC Niš: Nije tačno, niko ga nije napao

    Radiša Pavlović, član Vladine komisije za nestale bebe, tvrdi da ga je obezbedenje KC Niš fizički napalo kada je u sredu sa grupom roditelja trebalo da dobije na uvid dokumentaciju nekih od preminulih beba.

    Pavlović sumnja da je incident izazvan da ne bi pogledali dokumenta, a u KC Niš kažu da su o svemu obavestili policiju i tužilaštvo

    Pavlović sumnja da je incident izazvan da roditelji i on kao njihov predstavnik, ne bi ni pogledali dokumentaciju. Kada ipak jesu, i posle incidenta, Pavlović je zaključio da deo dokumenta fali.


    Pavlovićev nalaz od lekara, Foto: Radiša Pavlović

    - U Nišu me je sačekalo 20-ak roditelja sa kojima smo krenuli u zgradu Kliničkog centra. Bio sam u društvu saradnice i policajca koji mi je dodeljen kao policijska zaštita 24 časa, nakon pretnji koje sam doživeo prošle godine. Po ulasku sam video da je prisutno više članova obezbedenja nego ranije, četvorica su bila u hodniku ginekologije, a još četvorica u sali gde je trebalo da sastanak bude održan. Kada sam ušao, a za mnom policajac koji me prati, jedan čovek iz obezbeđenja pokušao je da ga zaustavi. Policajac je pokazao legitimaciju, a ja sam počeo da objašnjavam da on mora sa mnom. Taj čovek iz obezbedenja je praktično vratima policajca gurao u hodnik, a kako sam pokušavao da zadržim vrata, udarila su me u nogu. Prekinuo sam sve pozvavši policiju - kaže Pavlović.

    On sumnja da je ovakav incident izazvan u nadi da će eskalirati u nešto veće, posle čega ne bi ni bio održan sastanak na kome je planirano da roditelji koji sumnjaju da su im deca nestala pogledaju dokumentaciju o smrti svojih beba u porodilištu KC Niš.

    KC Niš: Pavlović je stavio nogu u vrata i tako se povredio

    U niškom Kliničkom centru saopšteno je da će se o ovom događaju zvanično izjasniti nakon prikupljanja svih informacija o ovom događaju. Nezvanično, niko od njihovih ljudi nije prekoračio granice svojih ovlašćenja.

    - Ipak se nisam ni sa kim tukao, prepustio sam policiji da uradi svoj deo posla, pa insistirao da sastanak ipak održimo. Plan je bio da ja sve vreme budem u prostoriji, a roditelji ulaze jedan po jedan i pogledaju dokumentaciju o smrti njihovih beba. Ipak, nakon što smo ja i prva majka pogledali papire, shvatili smo da fali istorija bolesti. Falila je dokumentacija koju su obećali da će najzad prikupiti, falilo je i ono što je ranije postojalo. Mi smo otišli zbog obećanja da će sada prikupiti svu dokumentaciju rasutu na nekoliko mesta, a ispostavilo se da je sada manje dokumentacije nego ranije. Ovo je bio treći neuspešni uvid u medicinsku dokumentaciju u Nišu - tvrdi Pavlović.

    Pavlović je član Vladine komisije za ispitivanje postupaka državnih organa u rasvetljavanju prijavljenih slučajeva nestalih beba u Srbiji. Kaže da ima dobru saradnju sa porodilištima u većem delu države, sem sa onima u Kraljevu i Nišu, gde je za sledeću nedelju ponovo zakazan sastanak.
    Radiša Pavlović odbio je posle incidenta da bude pregledan u niškom kliničkom centru, a po dolasku u Kragujevac gde živi javio se lekaru. Zadobio je laku povredu u vidu otoka na levoj potkolenici.

    < nazad





    IKRAGUJEVAC / BLIC, 14.3.2019. / izvor
    SKANDALOZNO:
    Inspektorka završila u bolnici nakon što ju je izvređao član Komisije za nestale bebe

    Ona je u specijalnu bolnicu u Vrnjačkoj Banji, gde je i krenula da izvrši redovni inspekcijski nadzor, dovezena, kako stoji u dokumentaciji, u konfuznom i polusvesnom stanju, a posle dnanestominutnog razgovora sa Radišom Pavlovićem.

    "Glupa si i ne znaš svoj posao"

    - Inspektorka je bila u kolima na putu između Kragujevca i Vrnjačke Banje u času kada ju je telefonski pozvao Radiša Pavlović. On ju je vređao, omalovažavo i vikao na nju. Govorio joj je da je nesposobna, glupa i da ne zna da radi svoj posao. Zahtevao je od nje da smesta ode u Opštu bolnicu "Studenica" u Kraljevu i da ponovni izvrši nadzor u slučaju "nestalih beba" u toj zdravstvenoj ustanovi - priča naš izvor iz kragujevačkog Odseka zdravstvene inspekcije Ministarstva zdravlja.
    Prema njegovim rečima, inspektorki je tada pozlilo, uspela je da pozove kolege iz Kragujevca i objasni gde se nalazi.
    - Rekla je da se jako loše oseća. Po nju je odmah krenuo kolega iz Kragujevca. Zatekao ju je u parkiranom automobilu pored puta, u blizini Vrnjačke Banje. Bila je u konfuznom i polusvesnom stanju. Hitno ju je prebacio u svoj automobil i odvezao u specijalnu bolnicu u Vrnjačkoj Banji, gde su je primili i pregeldali kardiolog i neuropsihijatar - priča naš izvor.

    Tresla se i otežano govorila

    Prema njegovim rečima, kardiolog je uradio EKG, ustanovio nepravilan rad srca, glavobolju, nervozu i napetost.
    - Prethodno ju je pregledao neuropsihijatar i utvrdio nepravilan rad srca, da je bleda, u stresu, da joj se ruke tresu, kao i da otežano govori. Oba lekara su joj propisala neophodnu terpiju. Kada se inspektorki stabilizovalo zdravstveno stanje, ona je otpuštena iz bolnice. Podnela je prijavu MUP-u u Kragujevcu zbog svega što joj se desilo - kaže naš izvor.

    Tu se čitava stvar, međutim, nije završila. Osim policije, prijava o čitavom slucaju stigla je Sektoru za inspekcijske poslove u Ministarstvu zdravlja.

    Prijava stigla u Ministarstvo zdravlja

    Dr Goran Stamenković, načelnik tog sektora, potvrdio je za "Blic" reči izvora i naveo da je da su dobili prijavu iz Odseka zdravstvene inspekcije u Kragujevcu o svemu što se desilo.
    - Upoznat sam sa slučajem. Sačekaćemo postupanje MUP i Tužilaštva i, u skladu sa našim nadležnostima, reagovati. U toj prijavi kragujevačkih kolega zatražena je i zaštita integriteta i ličnosti zdravstvenih inspektora, što ćemo sigurno i mi tražiti, a kragujevački sektor zdravstvene inspekcije još je poručio da će o svemu što se desilo inspektorki biti obavešteni nadležni MUP i Tužilaštvo - kaže za "Blic" dr Stamenković.

    Inspektorka R. V. nije želela javno da komentariše šta joj se desilo i navela je da će sačekati da nadležni obave svoj posao.

    Pavlović: Jesam je zvao, ali je nisam vređao

    Radiša Pavlović, međutim, kaže za "Blic" da jeste u ponedeljak zvao inspektorku da dođe u kraljevačku opštu bolnicu, ali je negirao da ju je vređao i vikao na nju.

    Razlog njegovog poziva, prema sopstvenim rečima, bio je dolazak roditelja da preuzmu telo svoje mrtve bebe, a koja je još sa 12 beba pronađena 17. jaunara ove godine u zamrzivaču te zdravstvene ustanove.
    - Imam ceo snimak našeg razgovora i ona to zna. Tada sam joj rekao da je neophodno da dođe u Kraljevo jer su sa mnom bili ti roditelji. Ona mi je rekla da mora u Vrnjačku Banju jer tamo radi inspekcijski nadzor. U tom razgovoru tražio sam da mi dostavi zapisnik od 17. januara, kada su u kraljevačkoj bolnici u zamrzivačima pronađena tela mrtvih beba. Ona je tada radila uviđaj - navodi, između ostalog, Radiša Pavlović.

    Prema njegovim rečima, inspektorki je još rekao da će protiv nje da podnese krivičnu prijavu za postupanje i pitao je da li su "istog dana bili u istom odeljenju patologije u kraljevačkoj bolnici, da li su sve gledali istim očima i da li je videla saglasnosti roditelja da se njihove bebe iz tih zamrzivaca sahrane, pošto on to nije".
    - Na kraju razgovora sam joj rekao da imam sve dokaze da se sprovodi zataškavanje tog slučaja - tvrdi on i naglašava da će svim medijima ponuditi snimak razgovora između njega i te inspektorke.

    U Ministarstvu zdravlja potvrdili su saznjanja "Blica" i naveli da su već upoznati sa tim slučajem, koji se dogodio u ponedeljak pre podne.
    - Stigla je takva prijava. Sačekaćemo reakciju MUP-a, a po prijavi naše inspektorke, i posle toga ćemo reagovati u skladu sa našim ingerencijama - naveli su u Ministarstvu.

    Vest o 13 mrtvih beba

    Podsetimo, Srbijom je sredinom januara protutnjala vest da je u zamrzivačima Opšte bolnice u Kraljevu pronađeno 13 tela beba, a koja su dovedena u vezu sa slučajem nestalih beba. Međutim, kako smo saznali tada, istina je bila drugačija.

    Naime, iako je ta vest šokirala građane Srbije, ispostavilo se, međutim, da se ne radi o ukradenim bebama, već umrlim na porođaju, nad kojima je urađena autopsija i koje su upisane u sve opštinske knjige, a njihovi roditelji nisu hteli da ih preuzmu.

    < nazad



    VEČERNJE NOVOSTI, 4.3.2019. / izvor

    Od države traži 10.000 evra: Vranjanac zahteva pravdu za ukradenu bebu

    Ljubomir Trojanović iz Vranja pravdu zahteva na osnovu odluke iz Strazbura. Uveren da je njegova beba pre 33 godine ukradena i to ga muči do danas

    Ljubomir Trojanović, koji sumnja da mu je beba ukradena oktobra 1986. godine, prvi je Vranjanac koji je podneo tužbu Osnovnom sudu u Vranju kojom traži da mu država isplati 10.000 evra na ime štete. Poziva se na izvršnu presudu Suda za ljudska prava u Strazburu, koji je 2013. godine doneo izvršnu presudu u korist Zorice Jovanović iz Ćuprije, na ime štete zbog nečinjenja države u "aferi nestale bebe".

    - Ja sam svoje sumnje izneo javno. Smatram da Srbija nije preduzela ništa povodom mog, ali i brojnih slučajeva nestalih beba i zbog toga sam se odlučio za tužbu - kaže Trojanović.

    Njegov pravni zastupnik advokat Dragan Nikolić napominje da država nije ispunila svoju obavezu prema ljudima koji sumnjaju da su im bebe ukradene.

    - Naša država nije donela zakonsku regulativu, a morala je. Svi roditelji koji sumnjaju da su im deca ukradena imaju pravo na naknadu štete od 10.000 evra - kaže Nikolić.

    Ljubomir i Sunčica Trojanović iz Vranja već godinama sumnjaju da im je prvorođeno žensko dete, koje je nakon porođaja oktobra 1986. proglašeno mrtvim, zapravo živo. Policijski službenik u penziji Ljubomir tvrdi da je uveren da je njihova ćerka živa. Istraga ga je, objašnjava, odvela do žene koja živi u Beogradu i ima svoju porodicu, ali bez DNK analize Trojanovići ne mogu da dokažu da je ona njihovo dete.

    Poseta iz Strazbura

    U saopštenju Sekretarijata komiteta Saveta ministara Saveta Evrope iz Strazbura, posle nedavne posete Beogradu predstavnika Direktorata za ljudska prava ove institucije, navodi se da su srpske vlasti intenzivirale napore da bi osigurale da nacrt zakon potreban za izvršenje u vezi s predstavkom Zorice Jovanović bude usvojen kao prioritet.

    J. Stojković

    < nazad



    DANAS, 28.2.2019. / izvor
    Posle više kritika evropskih tela i posete delegacije Direktorata za ljudska prava, država daje nova obećanja
    Srbija tvrdi da bebe više ne nestaju iz porodilišta

    Vlada Srbije obavestila je Komitet ministara Saveta Evrope da će u slučaju afere „nestale bebe“ zbog koje je SE u više navrata kritikovao našu državu, srpske vlasti uložiti dodatne napore kako bi ubrzale usvajanje Zakona za utvrđivanje činjenica o deci za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta.

    Vlada Srbije podnela je Komitetu ministara Saveta Evrope detaljan izveštaj o koracima koje država preduzima kako bi ispunila presudu Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu u slučaju „Zorica Jovanović protiv Srbije“.

    Ovom presudom srpskim vlastima naloženo je da do kraja 2014. godine preduzmu mere, a na prvom mestu usvoje zakon koji će omogućiti kompletne istrage za sve roditelje koji sumnjaju da su im deca ukradena, oteta ili nestala iz porodilišta. Kako takav zakon još uvek nije usvojen, a nacrt zakona koji postoji ne zadovoljava ispunjenje presude, po oceni dela roditelja, Komitet ministara je u više navrata donosio rezolucije u kojima oštro osuđuje nečinjenje Srbije po ovom pitanju.

    Nedavno su predstavnici Saveta Evrope, odnosno Direktorata za ljudska prava, povodom ove presude i afere „nestale bebe“ posetili Beograd i razgovarali sa srpskim vlastima kao i udruženjima roditelja.

    Vlada Srbije je nakon toga uputila izveštaj Savetu Evrope u kome ističe da će im prioritet biti stavljanje nacrta Zakona o „nestalim bebama“ na glasanje u skupštinskoj proceduri u prolećnom zasedanju, a da je dodatna inicijativa pokrenuta za formiranje dobrovoljne DNK baze podataka, kao i da je veliki napredak to što su preduzete mere u zdravstvenom sektoru kako više nijedno dete ne bi moglo da nestane.

    „Nedostaci u načinu čuvanja medicinske dokumentacije i matičnim knjigama su otklonjeni, čuvanje svih podataka podleže strogim procedurama i mogućnost da dete nestane iz porodilišta je smanjeno na nulu kroz brojne sigurnosne procedure“. Oni posebno ističu i „napore“ tužilaštva i republičke javne tužiteljke Zagorke Dolovac da sprovedu istrage i prikupe dokaze o deci za koju se sumnja da su nestala.

    „Tužioci sada proveravaju 890 krivičnih prijava, uključujući 604 prijave koje su odbačene zbog zastarelosti, kako bi proverili da li je moguće ponoviti neke istražne postupke. Rezultati se očekuju uskoro, uključujući i u 287 slučajeva koji ne podležu ograničenjima“, naveli su predstavnici Vlade Srbije u izveštaju upućenom Savetu Evrope.

    Komitet Ministara će ponovo u toku marta razmotriti napredak Srbije na ispunjenju presude Evropskog suda za ljudska prava.

    < nazad






    VEČERNJE NOVOSTI, 28.2.2019. / izvor
    Istinu traže 12 godina: Majka se vratila iz kupatila, a bebe više nije bilo

    Bračni par Ilić iz Lebana konačno dobio kalupe sa obdukcije svog sina. U bolnici im rekli da se dete ugušilo. Sumnjaju i na pokušaj otmice ćerke

    Bračni par Ilić, Irena i Dragan, iz sela Donje Vranovce, opština Lebane, posle dugogodišnjeg moljakanja nadležnih institucija, konačno su u sredu, uz pomoć predstavnika Vladine komisije za nestale bebe, dobili od patologa Opšte bolnice u Leskovcu 33 kalupa tkiva sa obdukcije njihovog sina, 2007. godine. Oni žele da urade DNK analizu jer sumnjaju da beba nije mrtva, već oteta.

    - Dete je rođeno zdravo i živelo navodno dva dana. Supruga ga je podojila oko tri ujutro i nešto pre šest otišla do kupatila, da se spremi za vizitu. Kada se vratila, bebe nije bilo. Rekli su joj da je povraćala i ugušila se! Nismo mogli da je vidimo. Od početka sumnjamo da nam je sin otet - kaže Dragan Ilić, otac mališana.

    Ilići su jednom uspeli da izdejstvuju DNK analizu preko suda, ali nikada nisu poverovali u njen rezultat.

    - Sudijin šofer je u kolima, maltene u džepu, nosio kalupe organa našeg sina u Beograd. To nam je sve bilo sumnjivo. Tražili smo kalupe da o svom trošku uradimo DNK analizu, na šta po zakonu imamo pravo, ali nam ih nisu dali 12 godina - dodaje.

    Kako objašnjava Radiša Pavlović, član Vladine komisije za nestale bebe i predsednik Udruženja za istinu i pravdu o bebama, jako je važno da uzorci za kalupe budu uzeti sa srca, pluća ili drugog vitalnog organa, a ne sa pupčane vrpce ili posteljice. Ovi drugi mogu da budu uzeti i sa žive bebe i nisu nikakav dokaz da je dete preminulo. Uzeti uzorci porede se sa DNK majke. Ilići sada traže laboratoriju koja je u stanju da odredi sa kojih organa su 33 dobijena kalupa, da bi zatim radili i DNK analizu.

    - Želimo samo da saznamo istinu. Ako pokaže da je to naše dete, prihvatićemo, ali ako se pokaže da nije, pokrenućemo dalju akciju - kaže Dragan Ilić, i dodaje da porodica sumnja da su i drugo dete, devojčicu, pokušali da im otmu.

    DNK kalupi

    Tela u septičkoj jami

    Susret roditelja koji su obišli leskovačku bolnicu sa osobljem bio je vrlo potresan. Kamerom je zabeleženo kako jedna majka optužuje arhivara da joj je svojevremeno priznao da je nekoliko mrtvorođenčadi zakopano u septičku jamu leskovačke muzičke škole, jer bolnica nije imala gde da ih pokopa.

    Odmah po rođenju nešto navodno nije bilo u redu, pa su je poslali prvo u Niš, pa u Beograd. Dragan se nije odvajao od saniteta. U Beogradu ih je pratio u stopu. Na kraju je dete vraćeno u Niš, i u ponoć su i ono i majka otpušteni iz bolnice.

    Pavlović podseća da su dva dana ranije u leskovačkoj bolnici našli duple protokole za jednu porodilju, što je protivzakonito, a istraga će pokazati zbog čega su vođeni.

    V. C. S.

    < nazad



    TELEGRAF, 19.2.2019. / izvor
    Presudni dan za rešavanje bebi-afere ili samo još jedno prepiranje zavađenih strana? 91 porodica traga za decom, detalji sastanka roditelja sa Savetom Evrope

    Ni prisustvo stranog faktora nije dovelo različita udruženja roditelja otetih beba ni korak bliže od dogovora i zajedničkog modela

    Gde su nestale bebe, odgovor je koji država mora da da roditeljima, koji sumnjaju da su im deca oteta po rođenju. Zajedno, porodice i država moraju naći put koji će ih odvesti do dece, dok je isplata štete roditeljima sekundarna stvar, o kojoj treba raspravljati tek kada svaka majka i otac budu znali gde je njihovo dete.

    Ovo su samo neki od zaključaka jučerašnjeg sastanka između predstavnika roditelja i Komiteta ministara Saveta Evrope.

    Evropa je u ponedeljak 18. februara ponovo zatražila odgovore o (ne)napretku razotkrivanja najsurovije i najbolnije afere u istoriji Srbije. Iza zatvorenih vrata oni su se sastali sa članovima četiri registrovana udruženja roditelja, Beogradske grupe, JUKOM i ASTRA.

    - Duboko sam ubeđena da je ovo veliki dan za bebi-aferu. Nadam se da se neću razočarati u ono što sam čula i videla - a to je volja da se nađe rešenje. Strašno sam iscrpljena, jer su mi tokom sastanka prokuvale sve emocije. Ovu borbu je teško voditi, ako si direktni saučesnik. Prvi put otkako sam rodila to dete, a ima tome 31 godina, saslušana sam kao majka od strane nekoga ko nije novinar - rekla je za Telegraf.rs Ana Pejić iz Udruženja nestalih beba Vojvodine. Ništa više, kako je izjavila, ne može da otkrije, jer su skoro svi prisutni potpisali saglasnost da detalje sastanka neće iznositi u javnost.

    Objasnili šta je sve država propustila da uradi i zašto je predlog zakona loš

    Ne o čemu, već kako se govorilo, otkrio je Nikola Šegrt iz Beogradske grupe roditelja nestalih beba na društvenim mrežama.

    - Kao i što smo i pretpostavljali, pojedini predstavnici roditelja su bili ispod svakog nivoa. Kako sa svojim ponašanjem tako i sa poznavanjem materije o kojoj su pričali. Tužno je bilo slušati "roditelje predstavnike" kako srozavaju trud roditelja od 17 godina. Šta reći kada jedno udruženje kaže da su zadovoljni sa postojećim predlogom zakona koji se nalazi u Skupštinskoj proceduri? Šta reći kada drugo udruženje hvali Vladu RS i potvrđuje da je tužiulaštvo procesuiralo 90 slučaja u Srbiji i kada kaže da su te zločine počinili vlasti Jugoslavije? - zapitao se on na mrežama.

    Kako je rekao, vreme od 10 minuta mnogi predstavnici roditelja koristili su da se "međusobno prozivaju sa nebitnim stvarima".

    - Što se tiče Beogradske grupe, mogu da vas informišem samo da sam jasno kratko i konkretno izneo suštinu problema. Hronološki sam izneo sve NEČINJENJE države Srbije u pogledu ispunjenja presude. ASTRA i JUKOM su stručno objasnili zašto ne valja predloženi zakon kao i promašena komisija - napisao je Šegrt.

    Odbio da ne izađe u javnost

    Govorljiviji je bio Radiša Pavlović iz Udruženja za istinu i pravdu o nestalim bebama, koji je ujedno i jedini odbio da potpiše saglasnost da se povodom ovoga neće obraćati javnosti. Za naš portal prisetio se na šta je upozorio evropskog predstavnika.

    - Objasnili smo da roditelji koji tragaju za istinom o nestalim bebama moraju biti kontrolori i partneri prilikom istrage, iako su drugi tvrdili da roditelji i srodnici ne treba da učestvuju u istragama. Bio sam šokiran. Svi su žestoko napali državu, da nije uradila ništa, a formiranje Republičke komisije i započete istrage to negiraju - ispričao je on za Telegraf.rs.

    < nazad






    TELEGRAF, 19.2.2019. / izvor
    Nataši su rekli da joj je sin Mario umro 3 dana nakon rođenja: Posle 25 godina pojavili su se tragovi da je beba oteta. Sada čekaju da se vrati kući

    - Gledala sam kroz prozor dok su mi odvodili sina. U tom momentu ni suprugu ni meni ne pada na pamet da se nama radi najstrašniji zločin na svetu - žali nam se Nataša.

    Kako se oseća majka kada ostane bez deteta? Kažu da ostaje praznina koju ništa ne može da popuni, da je bol s godinama sve oštrija, a ukus u ustima postaje sve gorči. Da, bol ima ukus, i to mogu da vam kažu samo oni koji su doživeli da ih život žestoko išiba. To je osetila Nataša, majka kojoj su saopštili da joj je sinčić Mario preminuo nakon samo tri dana života.

    Nije ni pomislila da išta može jače od toga da zaboli. Nažalost, moglo je! Ukus bola je postao još oporiji kada je posumnjala da je njen sin Mario otet!
    – Kada sam saznala da još jedno srce kuca ispod mog, mojoj sreći nije bilo kraja. Trudnoća mi je bila uredna, redovno kontrolisana, od početka do kraja moju trudnoću vodio je doktor koji je trebalo i da me porodi – počinje svoju tešku životnu priču Nataša Greonjanc iz sela Vlajkovac kod Vršca.

    Borba Nataše i njenog supruga Marinela traje već 25 godina

    Mario se rodio u Vršcu 2. marta 1993. godine. Bio je tri dana u vršačkom porodilištu i nakon toga su ga poslali u Beograd, jer se navodno nagutao plodove vode.
    – Poslat je za Beograd bez potpisa nas roditelja i bez pratnje. Rekli su da se nagutao plodove vode i da ide na kontrolu pluća. Meni nisu dozvolili da budem pored deteta, kroz prozor sam gledala dok su ga odvodili. Doktor koji mi je vodio trudnoću je napisao da je dete prebačeno u "Institut za majku i dete", a posle toga se u dokumentaciji navodi da je dete prebačeno u "Institut za neonatologiju". U Institut za majku i dete nikad nije stiglo, jer oni nemaju nikakve podatke o tome – govori žena suznih očiju.

    Umesto doktora koji je vodio trudnoću, na porođaj dolazi drugi

    – Došla sam u bolnicu 1. marta 1993. sa blagim bolovima. U terminu porođaja suprug odlazi kod mog doktora i zove ga da prisustvuje porođaju, kako je ranije i bilo dogovoreno. On odbija iz nepoznatih razloga. Bila sam njegov pacijent kome je obećao da će biti na porođaju.

    Nataša 2, marta 1993. rađa živog i zdravog sina! Ali...

    – Mario je pri rođenju zaplakao, prodisao i dat mi je u naručje. Porodio me je lekar koji nije vodio moju trudnoću i koga sam tada prvi put videla.

    – Dva dana sam dojila bebu, 2. i 3. marta, moj suprug i naši bližnji su je videli. Već 4. marta, u ranim jutarnjim časovima saopštavaju mi da dete mora za Beograd. Pitala sam zašto ga odvode, odgovorili su samo da se mali nagutao plodove vode prilikom rođenja i tvrdili da nije ništa opasno, da samo treba da mu pregledaju pluća.

    Na svako moje sledeće pitanje i molbu da krenem sa detetom nisam dobila odgovor, ni odobrenje. Gledala sam kroz prozor dok su ga odvodili. U tom momentu ni suprugu ni meni ne pada na pamet da se nama radi najstrasniji zločin na svetu – kaže gospođa Greonjanc vidno potresena.

    Mario je preminuo dva sata nakon prijema u Institut za neonatologiju

    Doktorka koja je bila u porodilištu, Nataši je 4. marta saopštila da je dete dobro i da je stiglo u Beograd, dok joj ista doktorka već sutradan 5. marta, saopštava najgoru moguću vest.

    – Petog marta 1993. godine, dobijam informaciju da je dete preminulo dva sata nakon prijema u Institut u Beogradu. Tada padam u nesvest od bola i šoka. Istog dana su me bukvalno izbacili iz bolnice bez ikakve dokumentacije i pregleda.

    Nakon nekoliko dana se vraćam u bolnicu sa obilnim krvarenjem. Saopstili su mi da sam i ja u kritičnom stanju jer je mogla da nastupi sepsa zbog ostatka posteljice – priča majka.

    Telo deteta sahranjeno bez znanja roditelja

    – Nisu nam dali telo deteta, rekli su da je već sahranjeno. Kada sam nakon nekoliko nedelja malo došla k sebi i popričala sa suprugom, jer sam osećala da je naš sin Mario živ, krenuli smo po našu dokumentaciju u vezi deteta.

    Sreli smo doktora koji je vodio trudnoću, ali je on odbio svaku komunikaciju, tada smo otišli kod lekara koji me je porodio - on nam saopštava da je cela arhiva izgorela. Više puta smo odlazili kako bi dobili izvod iz matične knjige rođenih, ali i kod matičara ostajemo bez dokumentacije – očajna je Nataša.

    Natašu ne napušta osećaj da je Mario živ!

    Godine su prolazile, a Natašu nikada nije napustio osećaj da je Mario živ. Nakon emisija o krađi beba, kaže da počinje da pomišlja da je i sama žrtva takvog zločina.
    – Nakon 24 godine moja porodica i ja krećemo u potragu za dokumentacijom. Dobijamo svu bolničku, navodno izgorelu arhivu, u kojoj vidim prvu sumnju, a to je da nam je dete preminulo dan nakon rođenja, 3. marta 1993. godine. Obraćamo se JKP i oni nam saopštavaju uz dokumentaciju, da muško dete rođeno 2. marta 1993. godine nikada nije sahranjeno na bilo kom beogradskom groblju – nastavlja priču Nataša.

    Mario nikada nije stigao u Institut za majku i dete, gde su Nataši rekli da su ga poslali. Putem mejla su im dostavili dokumentaciju gde se vidi da dete uopšte nije bilo kod njih.

    – U dokumentaciji piše da je moje dete istovremeno bilo u Institutu za majku i dete i u Institutu za prevremeno rođenu decu u Beogradu. U otpusnoj listi koju dobijamo prvi put tek 2017. godine, doktor je napisao je da je moje dete preminulo u Institutu za majku i dete u Beogradu i da je mene pregledao i otpustio, što nije tačno.

    Od Instituta za neonatologiju dobijam otpusnu listu mog deteta, ne dobijajući papir koji je moje dete pratio od Vršca do Beograda. Uviđamo da su neka dokumenta falsifikovana, jer su bez pečata i faksimila doktora, kao i to da je na svim koja su pečatirana jedan isti pečat (treća fotografija u tekstu), a to je prijemna ambulanta – govori nesrećna žena.

    Nakon 25 godina, dobijaju dokaz da je Mario živ - njegov JMBG

    Natašu nikada nije napustio osećaj da je Mario živ, a ona i njen suprug su bili uporni i dosli su do dokaza da je to zaista tako. Uzdaju se u državu i pravdu da će to i dokazati i da će nakon toliko vremena pogledati svog sina u oči.

    – Posle 24 godine dobijam dokumentaciju iz Beograda da je njegov JMBG validan i da je nas sin živ. Verujemo da će država da bude uz nas. Poručujem svim majkama da nikada u životu ne odustanu od svog deteta. A osobe koje smatraju da su naša deca - njihova, treba da im kažu pravu istinu. Nisu ih nosile 9 meseci u stomaku i nisu osetili tu bol i tu ljubav koju samo majka može da oseti.

    Nataša smatra da je još kao trudnica bila tipovana i da je Mariju bila zapečaćena sudbina i pre nego što se rodio.

    – Poručila bih tim zločincima koji su se poigrali sa Bogom i uzeli svetinju koju je Bog nama podario, da kažu istinu našem Mariju. Da on ima svoje roditelje i sestru, da ga se nikada nismo odrekli i da od njega odustati nećemo.

    Zamolila bih našu državu da stane iza nas koji smo žrtve i da te zločince najstrožije kazni, kao i njihove saučesnike. Smatram da sam još kao trudnica bila tipovana od te ruke koja je uzela moje dete. Meni ovih 25 godina niko ne može da nadoknadi, ali zato može da se sprovede zakon i pravda. Ne sme da se dozvoli da se ovo više ikada i ikome desi – kaže Nataša i dodaje:

    – Imamo indicije gde je dete i niko nas neće zaustaviti da mu zakonskim putem vratimo identitet. Poručujem našem sinu Mariju da će njegovi roditelji učiniti sve da ga vrate u svoju porodicu i izbave od monstruma koji su ga bezdušno ukrali iz našeg naručja – zaključila je Nataša.

    < nazad



    DANAS, 18.2.2019. / izvor
    Direktorat za ljudska prava Saveta Evrope u Beogradu sa Odborom za pravosuđe, ali i udruženjima roditelja
    Poirel: Srbija da objasni i reši slučajeve „nestalih beba“

    Predstavnici Komiteta ministara Saveta Evrope su ponovo zatražili od zvaničnika Srbije da što pre usvoje zakon o rešavanju slučajeva nestalih beba, kao i o ispunjenju presuda Evropskog suda za ljudska prava, izjavio je Kristof Poirel iz Direktorata za ljudska prava SE

    Neažurnost državnih organa Srbije da razreše aferu „nestale bebe“ i ispune presudu Evropskog suda za ljudska prava bila je tema sastanka koji su juče u Beogradu održali predstavnici Direktorata za ljudska prava Komiteta ministara Saveta Evrope sa grupom roditelja i predstavnicima pet udruženja roditelja.

    Na sastanku je bilo reči o presudi Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Zorice Jovanović protiv Srbije, a zvaničnici Saveta Evrope susreli su se i sa predstavnicima državnih organa Srbije, odnosno Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu Narodne skupštine.

    Kristof Poirel je, posle sastanka sa članovima Odbora za pravosuđe, rekao da je zatraženo razjašnjenje kako je došlo do slučajeva nestanka beba i podsetio da je u decembru prošle godine Komitet ministara SE iskazao zabrinutost u pogledu izostanka rezultata za rešavanje ove afere i apelovao da država usvoji potreban zakon i preduzme druge neophodne korake.

    – Važno je da predstavnici vlasti u Srbiji, zajedno sa porodicama nestalih beba dođu do rešenja. Komitet ministara SE se nada da će zakon uskoro biti usvojen. Presuda Evropskog suda u „slučaju Jovanović“ se dosta dugo ne izvršava i zato je Komitet ministara i doneo odluku da od vlasti u Srbiji zatraži preduzimanje koraka koji bi vodili napretku. Ovo pitanje će biti ponovo razmatrano u martu, najavio je Poirel.

    Predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu Petar Petrović najavio je da će na jednoj od prvih sednica proletnjeg zasedanja Skupštine na dnevni red biti stavljen zakon o rešavanju slučajeva nestalih beba.

    Poslednje obećanje vlasti bilo je da će ovaj odbor razmatrati predlog Zakona o utvrđivanju statusa dece nestale iz porodilišta sredinom oktobra prošle godine. To je obećala predsednica Narodne skupštine Maja Gojković kada je, nakon pisanja lista Danas o neispunjenim obavezama Srbije na ovom planu, tema pokrenuta na skupštinskoj sednici. Ipak, nadležni odbor ni tada nije ispunio obećanje i do razmatranja teksta zakona nije došlo do danas.

    Poseta Direktorata SE se organizuje uoči konferencije Komiteta ministara u martu, čija tema će biti neispunjavanje presude Suda za ljudska prava u Strazburu.

    < nazad






    N1, 18.2.2019. / izvor
    Roditelji nestalih beba: Zakon ne garantuje da će istraga dovesti do istine

    Predstavnici komiteta ministara Saveta Evrope ponovo su, ovog puta u Beogradu, zatražili od zvaničnika da što pre usvoje zakon o rešavanju slučajeva nestalih beba. Posle godina kašnjenja - više nacrta zakona. U Skupštini kažu da će zakon na dnevni red već na proleće. Međutim, to nije dokument koji zadovoljava roditelje koji decenijama traže istinu.

    "Što kaže ono srpsko - bolje ikad nego nikad", kažePetar Petrović, predsednik Odbora za pravosuđe.
    A da bi zakon o nestalim bebama bio ikada donet - došli su iz Saveta Evrope da nas podsete da ga nemamo...

    "Došli smo da apelujemo da se što pre preduzmu koraci ka usvajanju ovog zakona koji zapravo predstavlja razradu onoga što podrazumeva sprovođenje presude Evropskog suda za ljudska prava, kako bi porodice saznale sudbinu svojih nestalih beba", poručio je Kristof Poirel, direktor direktorata za ljudska prava Saveta Evrope.

    Zakon je inače, u proceduri i na čekanju od prošle godine, a u resornom odboru kažu da bi veoma uskoro - možda već u martu - Skupština Srbije mogla da ga razmatra.

    "Očekujemo da konačno ovo pitanje bude, da kaže, skinuto sa dnevnog reda... Da kažem, javnosti. Prema mojim saznanjima, trebalo bi da na jednoj od prvih sednica prolećnog zasedanja Narodne skupštine republike Srbije ovaj zakon uđe u načelnu raspravu, normalno, i usvajanje posle toga", kaže Petar Petrović iz Odbora za pravosuđe.

    Toga se i bojimo, odgovaraju roditelji nestalih beba, koji od samog početka nisu zadovoljni nacrtom zakona. Tokom dana su i oni razgovarali sa predstavnicima Saveta Evrope.

    "I oni shvataju da ovaj zakon, koji je u skupštinskoj proceduri zbog kompleksnosti priče, neće moći da ispuni presudu suda u Strazburu. Srbija će biti u problemu ukoliko usvoji ovaj zakon, jer nijedno udruženje ni roditelji neće pristati na takav zakon", kaže Nikola Šegrt iz Beogradske grupe roditelja nestalih beba.

    Roditelji kažu da ni amandmani neće pomoći, jer zakon ne garantuje da će istraga dovesti do istine već do novčane nadoknade. Ipak, u Skupštini Srbije za sada nema reči o povlačenju.

    < nazad






    JUŽNE VESTI, 22.1.2019. / izvor
    Slučaj nestalih beba:
    Jedina majka sa presudom opet piše pisma Strazburu



    Zorica Jovanović je pre 35 godina rodila sina u Ćupriji. Beba je na porođaju dobila ocenu 10. Oboje su bili u porodilištu do 28. datuma u mesecu, a do 30. uveče, sve je bilo u redu. Narednog jutra, medicinska sestra ju je probudila vešću - da joj je dete umrlo. Tačno 30 godina kasnije, Zorica je od Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu dobila presudu koja nije otklonila sve njene sumnje. Ona je ujedno i jedina majka koja je dobila presudu u Strazburu u slučaju nestalih beba. Pet godina posle presude - Zorica i dalje čeka. Evo njene priče: kako je godinama tekla njena komunikacija za sudom, u početku na ćirilici i rukom pisanim pismima, kako su je u Srbiji zvali samo kada je trebalo da joj uplate novac, ali i šta sada čeka - samo zakon ili još nešto bitnije?

    Pismo koje je putovalo od Batočine do Strazbura - na ćirilici

    Zorica danas sedi u porodičnoj kući u Borči. Iako je penzionerka, ima pune ruke posla. U rukama drži pregršt pisama. Neka su napisana rukom, a neka kucana na kompjuteru. Sva imaju adresu i žig - Međunarodnog, odnosno Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu.

    „Kada je 2002. počelo ozbiljno da se govori da su naša deca ukradena iz porodilišta i da su nas slagali da su preminula, suprug i ja smo pisali žalbu u Srbiji. Rekli su nam da je predmet zastareo i da ne možemo ništa. Onda je neko mužu rekao da je jedina šansa da pišemo u Strazbur. Ja sam uzela običnu drvenu olovku i počela svojim rečima da opisujem, na ćirilici, šta mi se dogodilo. Poslala sam na jednu i po stranu papira."

    Zorica je pisala kako nikada nije dobila umrlicu za sina, ali i šta su joj rekli posle u bolnici, šta je čula od drugih žena i kako je mori - sumnja. Nakon pet ili šest meseci - dobila je odgovor. Adresirano na nju, a sa žigom Evropskog suda za ljudska prava.

    „Brinula sam da je pismo napisano previše lično i bez dovoljno dokaza, a odgovorili su mi da im treba još detalja, uključujući i još ličnih delova. Zanimalo ih je sve o meni, mojoj porodici, kako živimo i tome šta se dogodilo. Tražili su i da im dostavim šta je izlazilo o tome u novinama. Ja bih izrezala članak i poslala."


    BBC Dokazi Zorice Jovanović - da nema podataka o umrlici

    Narednih deset godina, pisma su nastavljala da stižu na svakih 15-20 dana. Zorici su stalno davali novi rok do kada je trebalo da dostavi nove informacije i dodatne podatke. Ubrzo sam morala da se prebacim na latinicu, a zatim i na engleski. U tome mi je mnogo pomogla komšinica Marina, koja je tada bila mlada nastavnica engleskog u Kragujevcu. Mogu slobodno da kažem da sam njoj najzahvalnija. Nekada je i trčala iz škole da do 7 uveče preda pismo u pošti. Da ne bismo zakasnili sa tim rokom koji su nam davali. U Strazbur nikada nije otišla, niti je sa bilo kojim razgovarala. Pisma su bila jedini vid komunikacije. U međuvremenu je angažovala advokata, kako bi je neko zastupao ako bude potrebe u završnoj reči.


    Kako su išla pisma od Batočine do Strazbura: U početku na čirilici i to ručno, zatim na latici, a onda i na engleskom

    Slučaj nestalih beba - šta do sad znamo

    Prema podacima Udruženja roditelja nestalih beba, u Srbiji je u poslednjih 40 godina u porodilištima lažno proglašeno mrtvim između 6.000 i 10.000 novorođenčadi
    Roditelji tvrde da imaju dokaze da su njihova deca proglašavana mrtvim još u porodilištu, a zatim preprodavana na crnom tržištu.
    Roditelji, njih oko 2.000, su počeli da se udružuju počekom dvehiljaditih
    Kao dokaze su dostavljali dokumentaciju ili činjenicu da nisu dobili papire, a pogotovo umrlice za svoju decu. Navodili su i da im nisu dozvoljavali da vide decu, da ih identifikuju ili preuzmu telo kako bi ih sahranili, kao i da u pogrebnim preduzećima nema evidencije da su njihove bebe sahranjene ili kremirane na grobljima, dok za ostalu novorođenčad postoji zapis
    Među dokazima su i nepotpuna medicinska dokumentacija u bolnicama i matičnim službama o njihovoj deci
    Ipak, ni jedan sud još nije utvrdio da se ovo zapravo i dogodilo
    Presuda koju je u Strazburu dobila Zorica Jovanović, a zatim i otac Bogdan Janjić u Srbiji, podrazumeva da je sud utvrdio da je došlo do „povrede prava na porodičan život".
    Zato su dobili - 10.000 evra
    Evropski sud za ljudska prava je zapravo 'vratio loptu' u Srbiju - utvrdio je da država Srbija nije preduzela potrebne mere da rasvetli šta se dogodilo i za to joj je ostavio godinu dana
    Ovaj rok je istekao 2014. godine

    Presuda je stigla, ali ne i odgovor

    Kada je tog 26. marta 2013. stigla presuda, Zorica je vest prvo videla na televiziji. Evropski sud u Strazburu je utvrdio da su Zorici i njenom suprugu „povređena prava na porodični život". Državi Srbiji je naloženo da u roku od godinu dana utvrdi šta se dogodilo sa njenim detetom. Dobila je i 10.000 evra, kao nadoknadu za nematerijalnu štetu.


    Zvali je samo - da im dostavi broj računa

    „Ubrzo su me zvali iz Ministarstva. Ali, ne zbog mog slučaja, da bi ga otvorili ili pitali za detalje. Zvala me je sekretarica da pita - na koji račun da mi uplati tih 10.000 evra. Osećala sam se poniženom, nikako drugačije. O porodilištu, strepnjama, sumnjama i pismima Zorica govori staloženo. Ali, presuda joj uliva nemir, a glas počinje da drhti. Nisam ja nezahvalna, taj sud je jedini koji se zainteresovao za moje dete. Ali, meni ne treba novac, ja želim svog sina Bojana. Da znam gde je i šta se dogodilo sa njim. I želim da se kazne počinioci."
    I sa novcem je razmišljala šta da uradi, a najradije bi ga se, kaže odrekla. Potrošila ga je na neke porodične troškove, a kaže da se trudila da zaboravi na šta konkretno.

    Gde je zakon sada

    Srbija je do 1. oktobra 2018. godine trebalo da obavesti Savet Evrope šta je uradila na sprovođenju presude kojom se obavezala da do septembra 2015. godine pripremi i usvoji zakon. U pitanju je akt koji bi trebalo da pomogne da se utvrde sve činjenice o sumnjama da je proteklih decenija iz porodilišta u Srbiji nestalo, prema nezvaničnim podacima udruženja, više hiljada dece. Komitet ministara Saveta Evrope ponovo je u decembru pozvao Srbiju da hitno preduzme sve mere kako bi se zakonski rešio slučaj nestalih beba. U privremenoj rezoluciji Komitet ministara je naveo da srpske vlasti, iako su bile u obavezi prethodnim rezolucijama, nisu usvojile zakon kojim bi se uspostavio mehanizam za pojedinačna obeštećenja svim roditeljima čije su bebe nestale iz porodilišta u Srbiji.

    Država se četiri godine oglušava o preporuke Evropskog suda za ljudska prava, koje se tiču nestalih beba, kaže za BBC advokat Danilo Ćurčić, pravni zastupnik jednog dela roditelja koji sumnjaju da su im deca nestala iz porodilišta u Srbiji. Ćurčić kaže: „Konstantno se odugovlači sa zakonom. Država ne komunicira ni sa roditeljima, koji nisu uključeni u proces donošenja zakonskog okvira." Roditelji su delom nezadovoljni predlogom zakona, dodaje Ćurčić: „Gubi na vremenu, a deluje i kao da se zakon drži u fioci."

    Neki od roditelja su već nekoliko meseci na ulici. Akcijom „Majke u kutijama" pokušavaju da pokažu da država još nije usvojila zakon od kojeg bi makar krenula. Poslednjih nedelja pridružili su se i protestima opozicije i nezadovoljnih građana „Jedan od pet miliona", koji se svake subote održavaju na ulicama Beograda. Ana Pejić "iz Udruženja roditelja nestalih beba Vojvodine" kaže da je država bila „dužna da pronađe mehanizam i obavesti roditelje gde su im deca". „Čak i da se donese, zakon je loš jer ima samo 20 članova i mi roditelji nismo sigurni da ćemo dobiti odgovore. U najboljem slučaju možemo da dobijemo novac, a on nam ništa ne znači."


    Majke u kutijama - roditelji već nekoliko meseci protestuju i traže usvajanje zakona

    Milena Janković iz Udruženja „Nestale bebe Beograda" kaže da majke nose kutije na glavama - jer su i njihovu decu, tvrdi ona, tako iznosili krišom iz bolnica. „Sada država ima tu kutiju. U njoj treba da nam dostavi sve dokaze i da nam isporuči istinu."

    U martu 2018. godine, ministarka pravde Srbije Nela Kuburović izjavila je da očekuje da će Nacrt zakona o nestalim bebama ući u skupštinsku proceduru i da će pred poslanicima biti narednih meseci. Suština će mu biti, rekla je tada Kuburović, novčana naknada - ukoliko ne može da se utvrdi status deteta za koje se pretpostavlja da je nestalo u porodilištu.

    U decembru 2018. godine rekla je da očekuje da će Zakon biti u Skupštini na proleće ove godine.

    Zorica ponovo piše


    Zorica, na žalost, ponovo piše pisma

    Pet godina nakon što je dobila presudu, Zorica je ponovo počela da piše Strazburu. U delu pisma stoji:

    „Neizmernu zahvalnost dugujem svim članovima Međunarodnog suda za ljudska prava jer vi ste jedini kojima mogu da se obratim, jer ja pravdu u Srbiji nisam našla.
    „Zato Vas još jednom molim da im skrenete pažnju da Vaše presude moraju da se ispoštuju."
    U pismima im objašnjava da država Srbija nije „pokrenula ni jednu meru", a da su roditelji „i dalje u senci istine".

    „Opet tražim njihovu pomoć. Imam osećaj da sam se vratila na početak. Prvi put sam čekala 10 godina. Narednih 10, na žalost, mislim da nemam."

    < nazad



    VEČERNJE NOVOSTI, 8.1.2019. / izvor
    Sve bebe u "leks specijalisu"

    Roditelji nestale novorođenčadi traže da država ispuni presudu iz Strazbura

    Srbija bi u 2019. godini trebalo da donese propis kojim će, posle šest godina, konačno ispuniti presudu Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu iz 2013. i rešiti problem nestalih beba. Većina roditeljskih udruženja traži “leks specijalis”, koji bi garantovao istrage u svakom pojedinačnom slučaju kada postoji sumnja roditelja da im je dete oteto iz porodilišta i zatim proglašeno mrtvim, kao i odgovornost za počinioce.

    Sa ovim zahtevom predstavnici beogradskog i vojvođanskog udrženja okupili su se juče ispred Hrama Svetog Save na Vračaru, čestitajući vernicima Božić, uz molbu da se “pomole da majke otetih beba pronađu svoju decu”.

    Radiša Viderović došao je sa suprugom iz Šapca:

    - Naš sin je rođen 1983. u šabačkom porodilištu i naprasno prebačen u Beograd, na neonatologiju, gde mu se gubi svaki trag. Nikada nismo dobili nikakav papir da je preminuo, nije rađena obdukcija, nijedno groblje nam nije potvrdilo da je na njemu sahranjen. Možda dete i jeste preminulo, ali mi želimo verodostojne dokaze za to i da znamo gde počiva - kaže Radiša.

    Slična je priča i Sonje Jevtić, čije je dete rođeno 1985. u beogradskom GAK “Narodni front”. Kako kaže, iako se porodila prevremeno, dete je zaplakalo, okupano, povijeno i doneto joj da ga vidi. Posle pet dana njenom suprugu su rekli da im je sin preminuo.

    - Nikada nije rađena obdukcija, niti postoji dokumentacija da je bilo gde sahranjen. Nijedno beogradsko groblje nije potvrdilo da je telo dopremljeno kod njih. Već 30 godina pokušavam da saznam istinu - kaže Sonja Jevtić.

    Okupljeni roditelji nosili su parole “I ovaj Božić prođe bez mog deteta”, “Otmica beba je genocid, leks specijalis odmah” i “Hrišćanski je praštati, a da li je hrišćanski otimati bebe”.

    Pismo patrijarhu

    Skup roditelja ispred Hrama za Božić peto je po redu okupljanje pod nazivom









    ENGLISH



    DOLIJALI:

    VESTI IZ SVETA




    VAŽNO ZNATI:

    KUĆNI POROĐAJ


    GEN I DNK ILUZIJE


    EUGENIKA



    BAZA PODATAKA SLUCAJEVA:

    1950-1969
    1970-1979
    1980-1989
    1990-1999
    2000-2009
    2010-2016


    DEČIJA BAZA PODATAKA:

    TRAŽIM RODITELJE




    vrh strane

    kradjabeba.org