Krađa beba u Srbiji - kradjabeba.org - Vesti iz 2019. godine
POČETNA STRANA

Vaš komentar

KONTAKT

POSTOJEĆI KOMENTARI


VESTI:

2019
2018
2017
2016
2015
2014
2013
2012
2011
2010
2009
2008
2007
2006
2005
2004
2003
2002

ZATAŠKANO:

2001
1998
1996
1972 Izvoz beba



LITERATURA

STATISTIKA

AKTI


Vesti / 2019. godina



  • KRADJABEBA.ORG, 20.8.2015.
  • Upozoravamo sve roditelje da aktivnosti kao što su konferencija za štampu 24.8.2015. u Medija centru i najavljeni protest protiv novog zakona (leks specijalis) uz podršku nevladinog sektora i vodećih prozapadnih medija organizuju isti oni ljudi koji su nelegitimno predstavljali sve naše porodice pred vlastima i učestvovali u izradi za nas nepotrebnog i neprihvatljivog leks specijalisa koji nam se uporno nameće godinama. Oni su taj leks specijalis i predložili, a vlast načinila samo verziju njihovog predloga, suštinski istovetnu. Ne dozvolite da budete izigrani i da vaše prisustvo na tim skupovima bude zloupotrebljeno i u medijima prikazano kao vid podrške tim ljudima. S obzirom da je velika većina roditelja izrazila nezadovoljstvo novim zakonom, ovi samozvani predstavnici čine sve da preusmere svoje aktivnosti, a da pritom ne snose odgovornost za to što su godinama davali legitimitet vlastima za donošenje odluka u vezi tog posebnog zakona. Svim tim odugovlačenjima se krade i naše dragoceno vreme. Ta su lica koristeći se imenom naše Beogradske grupe roditelja propagirala zastarelost naših slučajeva zajedno sa političkim činiocima i vodećim medijima. Apelujemo na roditelje i članove porodica otetih beba da se ne odazivaju na njihove pozive i ne odlaze na njihove skupove, jer time daju privid legitimiteta tim licima i njihovim pogrešnim odlukama.
    Izglasavanje u skupštini bilo koje od verzija leks specijalisa potisnuće postojeće zakonske odrednice po kojima bez problema mogu da se vode pune istrage i sprovedu sudski postupci kada se bude otklonila politička blokada kao što smo zahtevali u našim Osnovnim načelima. Pravna prepreka ne postoji. Izgovor za usvajanje leks specijalisa je uporno ponavljana politička parola o zastarelosti koje zapravo nema u našim slučajevima, jer su krivična dela otmice i promene porodičnog stanja još uvek u toku!




    JUŽNE VESTI, 22.1.2019. / izvor
    Slučaj nestalih beba:
    Jedina majka sa presudom opet piše pisma Strazburu



    Zorica Jovanović je pre 35 godina rodila sina u Ćupriji. Beba je na porođaju dobila ocenu 10. Oboje su bili u porodilištu do 28. datuma u mesecu, a do 30. uveče, sve je bilo u redu. Narednog jutra, medicinska sestra ju je probudila vešću - da joj je dete umrlo. Tačno 30 godina kasnije, Zorica je od Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu dobila presudu koja nije otklonila sve njene sumnje. Ona je ujedno i jedina majka koja je dobila presudu u Strazburu u slučaju nestalih beba. Pet godina posle presude - Zorica i dalje čeka. Evo njene priče: kako je godinama tekla njena komunikacija za sudom, u početku na ćirilici i rukom pisanim pismima, kako su je u Srbiji zvali samo kada je trebalo da joj uplate novac, ali i šta sada čeka - samo zakon ili još nešto bitnije?

    Pismo koje je putovalo od Batočine do Strazbura - na ćirilici

    Zorica danas sedi u porodičnoj kući u Borči. Iako je penzionerka, ima pune ruke posla. U rukama drži pregršt pisama. Neka su napisana rukom, a neka kucana na kompjuteru. Sva imaju adresu i žig - Međunarodnog, odnosno Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu.

    „Kada je 2002. počelo ozbiljno da se govori da su naša deca ukradena iz porodilišta i da su nas slagali da su preminula, suprug i ja smo pisali žalbu u Srbiji. Rekli su nam da je predmet zastareo i da ne možemo ništa. Onda je neko mužu rekao da je jedina šansa da pišemo u Strazbur. Ja sam uzela običnu drvenu olovku i počela svojim rečima da opisujem, na ćirilici, šta mi se dogodilo. Poslala sam na jednu i po stranu papira."

    Zorica je pisala kako nikada nije dobila umrlicu za sina, ali i šta su joj rekli posle u bolnici, šta je čula od drugih žena i kako je mori - sumnja. Nakon pet ili šest meseci - dobila je odgovor. Adresirano na nju, a sa žigom Evropskog suda za ljudska prava.

    „Brinula sam da je pismo napisano previše lično i bez dovoljno dokaza, a odgovorili su mi da im treba još detalja, uključujući i još ličnih delova. Zanimalo ih je sve o meni, mojoj porodici, kako živimo i tome šta se dogodilo. Tražili su i da im dostavim šta je izlazilo o tome u novinama. Ja bih izrezala članak i poslala."


    BBC Dokazi Zorice Jovanović - da nema podataka o umrlici

    Narednih deset godina, pisma su nastavljala da stižu na svakih 15-20 dana. Zorici su stalno davali novi rok do kada je trebalo da dostavi nove informacije i dodatne podatke. Ubrzo sam morala da se prebacim na latinicu, a zatim i na engleski. U tome mi je mnogo pomogla komšinica Marina, koja je tada bila mlada nastavnica engleskog u Kragujevcu. Mogu slobodno da kažem da sam njoj najzahvalnija. Nekada je i trčala iz škole da do 7 uveče preda pismo u pošti. Da ne bismo zakasnili sa tim rokom koji su nam davali. U Strazbur nikada nije otišla, niti je sa bilo kojim razgovarala. Pisma su bila jedini vid komunikacije. U međuvremenu je angažovala advokata, kako bi je neko zastupao ako bude potrebe u završnoj reči.


    Kako su išla pisma od Batočine do Strazbura: U početku na čirilici i to ručno, zatim na latici, a onda i na engleskom

    Slučaj nestalih beba - šta do sad znamo

    Prema podacima Udruženja roditelja nestalih beba, u Srbiji je u poslednjih 40 godina u porodilištima lažno proglašeno mrtvim između 6.000 i 10.000 novorođenčadi
    Roditelji tvrde da imaju dokaze da su njihova deca proglašavana mrtvim još u porodilištu, a zatim preprodavana na crnom tržištu.
    Roditelji, njih oko 2.000, su počeli da se udružuju počekom dvehiljaditih
    Kao dokaze su dostavljali dokumentaciju ili činjenicu da nisu dobili papire, a pogotovo umrlice za svoju decu. Navodili su i da im nisu dozvoljavali da vide decu, da ih identifikuju ili preuzmu telo kako bi ih sahranili, kao i da u pogrebnim preduzećima nema evidencije da su njihove bebe sahranjene ili kremirane na grobljima, dok za ostalu novorođenčad postoji zapis
    Među dokazima su i nepotpuna medicinska dokumentacija u bolnicama i matičnim službama o njihovoj deci
    Ipak, ni jedan sud još nije utvrdio da se ovo zapravo i dogodilo
    Presuda koju je u Strazburu dobila Zorica Jovanović, a zatim i otac Bogdan Janjić u Srbiji, podrazumeva da je sud utvrdio da je došlo do „povrede prava na porodičan život".
    Zato su dobili - 10.000 evra
    Evropski sud za ljudska prava je zapravo 'vratio loptu' u Srbiju - utvrdio je da država Srbija nije preduzela potrebne mere da rasvetli šta se dogodilo i za to joj je ostavio godinu dana
    Ovaj rok je istekao 2014. godine

    Presuda je stigla, ali ne i odgovor

    Kada je tog 26. marta 2013. stigla presuda, Zorica je vest prvo videla na televiziji. Evropski sud u Strazburu je utvrdio da su Zorici i njenom suprugu „povređena prava na porodični život". Državi Srbiji je naloženo da u roku od godinu dana utvrdi šta se dogodilo sa njenim detetom. Dobila je i 10.000 evra, kao nadoknadu za nematerijalnu štetu.


    Zvali je samo - da im dostavi broj računa

    „Ubrzo su me zvali iz Ministarstva. Ali, ne zbog mog slučaja, da bi ga otvorili ili pitali za detalje. Zvala me je sekretarica da pita - na koji račun da mi uplati tih 10.000 evra. Osećala sam se poniženom, nikako drugačije. O porodilištu, strepnjama, sumnjama i pismima Zorica govori staloženo. Ali, presuda joj uliva nemir, a glas počinje da drhti. Nisam ja nezahvalna, taj sud je jedini koji se zainteresovao za moje dete. Ali, meni ne treba novac, ja želim svog sina Bojana. Da znam gde je i šta se dogodilo sa njim. I želim da se kazne počinioci."
    I sa novcem je razmišljala šta da uradi, a najradije bi ga se, kaže odrekla. Potrošila ga je na neke porodične troškove, a kaže da se trudila da zaboravi na šta konkretno.

    Gde je zakon sada

    Srbija je do 1. oktobra 2018. godine trebalo da obavesti Savet Evrope šta je uradila na sprovođenju presude kojom se obavezala da do septembra 2015. godine pripremi i usvoji zakon. U pitanju je akt koji bi trebalo da pomogne da se utvrde sve činjenice o sumnjama da je proteklih decenija iz porodilišta u Srbiji nestalo, prema nezvaničnim podacima udruženja, više hiljada dece. Komitet ministara Saveta Evrope ponovo je u decembru pozvao Srbiju da hitno preduzme sve mere kako bi se zakonski rešio slučaj nestalih beba. U privremenoj rezoluciji Komitet ministara je naveo da srpske vlasti, iako su bile u obavezi prethodnim rezolucijama, nisu usvojile zakon kojim bi se uspostavio mehanizam za pojedinačna obeštećenja svim roditeljima čije su bebe nestale iz porodilišta u Srbiji.

    Država se četiri godine oglušava o preporuke Evropskog suda za ljudska prava, koje se tiču nestalih beba, kaže za BBC advokat Danilo Ćurčić, pravni zastupnik jednog dela roditelja koji sumnjaju da su im deca nestala iz porodilišta u Srbiji. Ćurčić kaže: „Konstantno se odugovlači sa zakonom. Država ne komunicira ni sa roditeljima, koji nisu uključeni u proces donošenja zakonskog okvira." Roditelji su delom nezadovoljni predlogom zakona, dodaje Ćurčić: „Gubi na vremenu, a deluje i kao da se zakon drži u fioci."

    Neki od roditelja su već nekoliko meseci na ulici. Akcijom „Majke u kutijama" pokušavaju da pokažu da država još nije usvojila zakon od kojeg bi makar krenula. Poslednjih nedelja pridružili su se i protestima opozicije i nezadovoljnih građana „Jedan od pet miliona", koji se svake subote održavaju na ulicama Beograda. Ana Pejić "iz Udruženja roditelja nestalih beba Vojvodine" kaže da je država bila „dužna da pronađe mehanizam i obavesti roditelje gde su im deca". „Čak i da se donese, zakon je loš jer ima samo 20 članova i mi roditelji nismo sigurni da ćemo dobiti odgovore. U najboljem slučaju možemo da dobijemo novac, a on nam ništa ne znači."


    Majke u kutijama - roditelji već nekoliko meseci protestuju i traže usvajanje zakona

    Milena Janković iz Udruženja „Nestale bebe Beograda" kaže da majke nose kutije na glavama - jer su i njihovu decu, tvrdi ona, tako iznosili krišom iz bolnica. „Sada država ima tu kutiju. U njoj treba da nam dostavi sve dokaze i da nam isporuči istinu."

    U martu 2018. godine, ministarka pravde Srbije Nela Kuburović izjavila je da očekuje da će Nacrt zakona o nestalim bebama ući u skupštinsku proceduru i da će pred poslanicima biti narednih meseci. Suština će mu biti, rekla je tada Kuburović, novčana naknada - ukoliko ne može da se utvrdi status deteta za koje se pretpostavlja da je nestalo u porodilištu.

    U decembru 2018. godine rekla je da očekuje da će Zakon biti u Skupštini na proleće ove godine.

    Zorica ponovo piše


    Zorica, na žalost, ponovo piše pisma

    Pet godina nakon što je dobila presudu, Zorica je ponovo počela da piše Strazburu. U delu pisma stoji:

    „Neizmernu zahvalnost dugujem svim članovima Međunarodnog suda za ljudska prava jer vi ste jedini kojima mogu da se obratim, jer ja pravdu u Srbiji nisam našla.
    „Zato Vas još jednom molim da im skrenete pažnju da Vaše presude moraju da se ispoštuju."
    U pismima im objašnjava da država Srbija nije „pokrenula ni jednu meru", a da su roditelji „i dalje u senci istine".

    „Opet tražim njihovu pomoć. Imam osećaj da sam se vratila na početak. Prvi put sam čekala 10 godina. Narednih 10, na žalost, mislim da nemam."

    < nazad






    VEČERNJE NOVOSTI, 8.1.2019. / izvor
    Sve bebe u "leks specijalisu"

    Roditelji nestale novorođenčadi traže da država ispuni presudu iz Strazbura

    Srbija bi u 2019. godini trebalo da donese propis kojim će, posle šest godina, konačno ispuniti presudu Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu iz 2013. i rešiti problem nestalih beba. Većina roditeljskih udruženja traži “leks specijalis”, koji bi garantovao istrage u svakom pojedinačnom slučaju kada postoji sumnja roditelja da im je dete oteto iz porodilišta i zatim proglašeno mrtvim, kao i odgovornost za počinioce.

    Sa ovim zahtevom predstavnici beogradskog i vojvođanskog udrženja okupili su se juče ispred Hrama Svetog Save na Vračaru, čestitajući vernicima Božić, uz molbu da se “pomole da majke otetih beba pronađu svoju decu”.

    Radiša Viderović došao je sa suprugom iz Šapca:

    - Naš sin je rođen 1983. u šabačkom porodilištu i naprasno prebačen u Beograd, na neonatologiju, gde mu se gubi svaki trag. Nikada nismo dobili nikakav papir da je preminuo, nije rađena obdukcija, nijedno groblje nam nije potvrdilo da je na njemu sahranjen. Možda dete i jeste preminulo, ali mi želimo verodostojne dokaze za to i da znamo gde počiva - kaže Radiša.

    Slična je priča i Sonje Jevtić, čije je dete rođeno 1985. u beogradskom GAK “Narodni front”. Kako kaže, iako se porodila prevremeno, dete je zaplakalo, okupano, povijeno i doneto joj da ga vidi. Posle pet dana njenom suprugu su rekli da im je sin preminuo.

    - Nikada nije rađena obdukcija, niti postoji dokumentacija da je bilo gde sahranjen. Nijedno beogradsko groblje nije potvrdilo da je telo dopremljeno kod njih. Već 30 godina pokušavam da saznam istinu - kaže Sonja Jevtić.

    Okupljeni roditelji nosili su parole “I ovaj Božić prođe bez mog deteta”, “Otmica beba je genocid, leks specijalis odmah” i “Hrišćanski je praštati, a da li je hrišćanski otimati bebe”.

    Pismo patrijarhu

    Skup roditelja ispred Hrama za Božić peto je po redu okupljanje pod nazivom “Država ćuti, ali mi više nećemo”, kaže Ana Pejić iz Vojvođanskog udruženja roditelja. Predstavnici roditelja pismeno su se obratili i srpskom patrijarhu.

    V. C. S.

    < nazad





















    ENGLISH



    DOLIJALI:

    VESTI IZ SVETA




    VAŽNO ZNATI:

    KUĆNI POROĐAJ


    GEN I DNK ILUZIJE


    EUGENIKA



    BAZA PODATAKA SLUCAJEVA:

    1950-1969
    1970-1979
    1980-1989
    1990-1999
    2000-2009
    2010-2016


    DEČIJA BAZA PODATAKA:

    TRAŽIM RODITELJE




    vrh strane

    kradjabeba.org