POČETNA STRANA KONTAKT POSTOJEĆI KOMENTARI Vaš komentar VESTI: 2023 2022 2021 2020 2019 2018 2017 2016 2015 2014 2013 2012 2011 2010 2009 2008 2007 2006 2005 2004 2003 2002 ZATAŠKANO: 2001 1998 1996 1972 Izvoz beba LITERATURA STATISTIKA AKTI |
Vesti / Novembar 2002
B 92 VESTI, 30.11.2002. / izvor Apel za pomoć porodica koje veruju da su im bebe otete Udruženje roditelja koji veruju da su im deca oteta po rođenju pozvalo je direktore i načelnike svih porodilišta u Srbiji, Ministarstvo zdravlja u Vladi Srbije, Udruženje književnika, dramskih i filmskih umetnika i muzičara i prosvetnih i sportskih radnika da pomognu u rešavanju problema. Roditelji od tih institucija traže "ne da se brane od optužbi ili da ih potvrđuju", već da "zajednički dođu do istine", apelujući na njihov profesionalni i ljudski autoritet. U apelu se od umetnika, prosvetnih i sportskih radnika traži da "dignu svoj glas protiv nepravdi koje porodice doživljavaju u svojim traganjima za sudbinom dece za koju im je rečeno da su umrla po rođenju". Roditelji koji veruju da su im deca oteta po rođenju više puta su, u oktobru i novembru, protestovali zahtevajuću formiranje anketnog odbora eksperata koji bi istražio njihove navode. Vlada Srbije se proglasila nenadležnom za formiranje takvog odbora i uputila porodice na Skupštinu Srbije.
“Kada sam na televiziji čuo za slučaj Milutina Manojlovića, negde krajem januara ove godine, odmah sam znao da sam i sâm žrtva slične zavere. Iako sam sve ove godine imao neki osećaj, neki instinkt, nisam znao kako da saznam pravu istinu o sudbini svog deteta", kaže Miladin Marković, koji sa svojom suprugom Vesnom spada u preko 300 bračnih parova iz Srbije, koji imaju razloga da sumnjaju u smrt svoje dece. Miladin i Vesna Marković, koji sa svoje tri kćerke žive u selu Rogač nadomak Sopota, dobili su u noći 18. juna 1985. godine svoje prvo dete – dečaka rođenog u sedmom mesecu trudnoće. "Ja sam se porodila u vozilu hitne pomoći Doma zdravlja u Sopotu, negde u blizini Vrčina, dete je bilo živo, zaplakalo je i nije prestajalo da plače sve dok nismo stigli u Beograd, u porodilište u Višegradskoj ulici", kaže Miladinova supruga Vesna. Detalj o bebinom dvadesetpetominutnom plaču, ispostaviće se kasnije, bio je snažan generator sumnje kod Markovićevih jer je u obdukcionom nalazu utvrđeno da je njihov sin umro, kako lekari kažu, zbog "nerazvijenih pluća". Vesna je, nakon što se oporavila od porođajnih bolova, nekoliko puta videla svoje dete koje je bilo u inkubatoru, a od lekara je dobijala veoma oprezne, ali ipak optimističke nagoveštaje o zdravstvenom stanju svog sina.
Počinju problemi
Dva dana nakon toga, porodica Marković dobila je poziv u kome se bez obrazloženja roditeljima nalaže da sutra dođu u bolnicu.
Lekar Lopičić je Markovićima rekao da ne bi trebalo da vide svoje dete "da se ne bi dodatno potresli", kazao im da je obdukcija već uradena, da ne moraju da misle na sahranu jer će bolnica snositi sve troškove, kao i da "su mladi, i da će imati još dece". "Ostavio nas je na tom hodniku da stojimo šokirani, a on je otišao izgovarajući se velikim poslom. Mi tada nismo znali da treba da insistiramo da vidimo svoje dete, i da nam se dâ obdukcioni nalaz, a i verovali smo doktorima", kaže Miladin. Sopstvena istraga Nakon 17 godina i slučaja Manojlović, on je otvorio sopstvenu istragu u kojoj je svakim danom nailazio na sve veći broj dokaza da sve nije onako kako stoji u zvaničnim spisima. Prema njegovim rečima, sva dokumenta do kojih je on došao prepuna su grubih "administrativnih grešaka", naknadnih ispravki i dopunskih upisivanja u zvanična dokumenta.
"Najčešće nisu želeli da mi daju uvid u original dokumenta, izvod iz matične knjige rođenih i umrlih, original obdukcionog nalaza niti prijavu za bebe pod najneverovatnijim izgovorima. Ili mi kažu da ja nisam jedini koji to traži, ili da su nepravilnosti u dokumentima nastale slučajno, ili pak da se originalne knjige na daju na uvid jer se tako deformišu", kaže on, i dodaje da mu svaki put kažu da će morati da ih tuži da bi došao do tih dokumenata. Porodica Marković poseduje i određen broj dokumenata na kojima su nepravilnosti očigledne, i teško je poverovati da čak i naša birokratija može napraviti toliki broj grešaka.
Svi slučajevi su slični Prema rečima njih dvoje, svi slučajevi liče jedan na drugi. Postoji osnovana sumnja da je došlo da otmice tek rođene dece jer postoji neshvatljivo mnogo "administrativnih grešaka", nedostaju pečati i potpisi lekara koji su porađali ili vršili obdukciju, dokumenti iz tog perioda ne slažu se sa kopijama koje se sada mogu dobiti, u policiji ne postoje osobe registrovane po jedinstvenom matičnom broju građana koji su njihova deca dobila po rođenju. Obdukcioni nalaz najčešce nedostaje, a i kada ga ima, on je nepotpun, nejasan, kontradiktoran ili pak nepotpisan i bez pečata, pa samim tim nema nikakvu zvaničnu vrednost. Deca za koju oni veruju da su oteta uglavnom su muška, rođena u sedmom mesecu trudnoće ili su blizanci od kojih jedan uvek "umre" pod nerazjašnjenim okolnostima. "U dokumentima do kojih sam ja došao rukopis je isti iako su dokumenta, navodno, izdata u raznim gradovima i u vremenskom rasponu od 30 godina. Ako to nije u pitanju, onda u istom dokumentu ima teksta koje su pisale tri-četiri osobe, a, takođe, naknadne izmene su vršene ako neki roditelj svojim raspitivanjem skrene pažnju na neku nepravilnost koja im je svojevremeno promakla", kaže Miladin. Kako on navodi, slučajeva kao što je njegov ima više od 300, ali sa zebnjom napominje da se svake nedelje pojavi još neki. Ljudi koji su putem medija saznali da postoji udruženje koje okuplja roditelje koji sumnjaju u smrt svoje dece po rođenju javljaju se i raspituju dajući sebi delić nade da će uspeti da reše problem sa kojim svake noći idu na spavanje i svakog jutra osvanjavaju. U tom udruženju ima slučajeva starih gotovo četiri decenije, ali i onih od pre svega šest meseci. I svaka priča slična je onoj koju su ispričali Miladin i Vesna Marković. Ima i tridesetak ljudi koji veruju da su našli svoju decu i koji su te slučajeve prijavili policiji i tužilaštvu koje još uvek ne reaguje podupiruci tako isti onaj zid ćutanja. Zajednički do istine Porodice koje sumnjaju da su im deca ukradena povezale su se i zajednički tragaju za istinom. Početkom oktobra i sredinom novembra ove godine, ispred zgrade Vlade Srbije, protestovali su tražeci pomoć. Sa njima je u Beogradu razgovarao načelnik Uprave kriminalističke policije MUP-a Srbije Srbislav Ranđelović i obećao im da će policija ispitati svaki slučaj pojedinačno. Nakon toga, razgovarali su i s predsednikom SRJ Vojislavom Koštunicom, kao i s predstavnicima Vlade Srbije koji su ih uputili na Skupštinu Srbije, koja je jedina nadležna da formira anketni odbor koji će činiti predstavnici ministarstva policije, pravde, lekari, advokati i članovi porodica, i koji bi trebalo da ispita njihove navode. Većina roditelja nije bila zadovoljna odgovorom, i smatra da nadležni samo "kupuju vreme", jer nemaju odgovore na dokaze roditelja koji tvrde da su im deca oteta u bolnici i kasnije prodata. Zid ćutanja
Zaposleni u bolnicama i porodilištima ne žele da daju izjave bez saglasnosti rukovodstva, a oni, uglavnom, takve saglasnosti ne daju.
Na prvom ročištu u kragujevačkom Opštinskom sudu okupili su se roditelji iz cele Srbije, a Nikolov je došao u pratnji telohranitelja.
"U mom selu, ako nestane kokoška, odmah se zna ko je ukrao, a oni nas godinama zamajavaju i ćute, kao da nisu u pitanju naša deca. Ja ne želim da ti ljudi, koji su meni naneli bol pate i ne interesuje me da oni budu kažnjeni, ali želim da moje dete zna da ima oca i majku, sestre i ostalu rodbinu. Ukoliko ja nisam u pravu, neka mi to dokažu, i ja ću se pomiriti sa svojom sudbinom i poverovaću da mi je dete umrlo, ali do tada u to neću verovati. Jasno mi je da se moj sin, i ako ga nađem, neće posle 17 godina vratiti da živi s nama, ali barem neka zna da ima svoje roditelje koji ga vole", kaže Miladin. Do sada su roditelji koji veruju da se njihova deca nalaze u nekim drugim porodicama imali veoma malo pomoći od svoje države. Bez te pomoći nekoliko stotina namučenih ljudi teško može naći svoj mir. Vojkan Kostic
GLAS 26.11.2002. Roditelji koji sumnjaju da su im deca oteta Traže anketni odbor o nestalim bebama BEOGRAD (Beta) - Grupa roditelja koji veruju da su im deca oteta po rođenju zatražila je danas od najviših državnih funkcionera Srbije i SRJ formiranje anketnog odbora stručnjaka koji bi ispitao njihove navode. Pismo sa zahtevom za formiranje odbora upućeno je predsedniku Koštunici, premijeru Đinđiću, predsednici Skupštine Nataši Mićić i predsednicima svih poslaničkih grupa u Skupštini Srbije, rekao je agenciji Beta jedan od roditelja, potpisnika zahteva. Od predsednika Koštunice i premijera Đinđića porodice traže da založe svoj autoritet kako bi se oformio anketni odbor koji bi istražio sve njihove navode i "jednom stavio tačku" na njihov problem. I mi smo deo birača nad kojim je izvršen zločin. Da li su u pitanju grube admnistrativne greške, fantazije majki ili paranoja porodica koje su ostale bez dece, na Vama je da presudite. Predložite adekvatne izmene zakona kako se tako nešto više nikada ne bi dešavalo na ovim prostorima, navodi se u pismu upućenom predsednicima poslaničkih grupa u Skupštini Srbije. U pismu upućenom Nataši Mićić, na nju se apeluje kao "na majku" , i navodi da "zločin koji je izvršen jednom, izvršiće se ponovo".
U našoj istrazi susreli smo se sa gomilom nelogičnosti. Nemamo poverenja u
institucije za koje verujemo da su nas prevarile, i zato mislimo da je bolje
formirati stručnu komisiju koja će izvršiti detaljnu istragu, utvrditi činjenice i kazniti počinioce, navodi se u pismu predsednici Skupštine
Srbije.
Grupa roditelja koja veruje da su im deca oteta po rođenju zatražila je juče od najviših državnih funkcionera Srbije i SRJ formiranje anketnog odbora stručnjaka koji bi ispitao njihove navode. Pismo sa zahtevom za formiranje odbora upućeno je predsedniku SRJ Vojislavu Koštunici, predsedniku Vlade Srbije Zoranu Đinđiću, predsednici Skupštine Srbije Nataši Mićić i predsednicima svih poslaničkih grupa u Skupštini Srbije, rekao je agenciji Beta jedan od roditelja, potpisnika zahteva. Od predsednika SRJ Koštunice kao, kako se u pismu navodi, "sinonima za pravdu", i predsednika Vlade Srbije Đinđića kao "preduzimljivog, čoveka", porodice traže da založe svoj autoritet kako bi se oformio anketni odbor koji bi istražio sve njihove navode i "jednom stavio tačku" na njihov problem.
"I mi smo deo birača nad kojima je počinjen zločin. Da li su u pitanju grube administrativne greške, fantazije majki ili paranoja porodica koje su ostale bez dece, na Vama je da presudite. Predložite adekvatne izmene zakona kako se tako nešto više nikada ne bi dešavalo na ovim prostorima", navodi se u pismu upućenom predsednicima poslaničkih grupa u Skupštini Srbije.
BEOGRAD - Grupa roditelja koji veruju da su im deca oteta po rođenju zatražila je juče od najviših državnih funkcionera Srbije i SRJ formiranje anketnog odbora stručnjaka koji bi ispitao njihove navode. Pismo sa zahtevom za formiranje odbora upućeno je predsedniku SRJ Vojislavu Koštunici, predsedniku Vlade Srbije Zoranu Đinđiću, predsednici Skupštine Srbije Nataši Mićić i predsednicima svih poslaničkih grupa u Skupštini Srbije, rekao je agenciji Beta jedan od roditelja, potpisnika zahteva.
Grupa roditelja koji veruju da su im deca oteta po rođenju zatražila je u ponedeljak od najviših državnih funkcionera Srbije i SRJ formiranje anketnog odbora strucnjaka koji bi ispitao njihove navode. Pismo sa zahtevom za formiranje odbora upućeno je predsedniku SRJ Vojislavu Koštunici, predsedniku Vlade Srbije Zoranu Đinđiću, predsednici Skupštine Srbije Nataši Mićić i predsednicima svih poslaničkih grupa u Skupštini Srbije, rekao je jedan od roditelja, potpisnika zahteva. Porodice koje veruju da su im deca oteta po rođenju, i kojih u Srbiji ima više od 300, protestovale su sredinom novembra ispred zgrade Vlade Srbije zbog neispunjenog obećanja da će se članovi vlade založiti za formiranje anketnog odbora koji bi ispitao njihove navode o otmici tek rođene dece. Pravni savetnik u Vladi Srbije Radmila Jovanović, koja je sa roditeljima razgovarala, rekla im je da Vlada Srbije nije nadležna za formiranje anketnog odbora, i uputila ih na Skupštinu Srbije.
Više od tri stotine roditelja u Srbiji traže istinu o smrti svojih beba. Neke od tih priča sežu u šezdesete godine, i ako se makar jedan slučaj pokaže tačnim, to se može izroditi u verovatno najveći skandal poslednjih decenija. Prema nekim ocenama, roditeljsko traganje za pravdom može biti i večno produžavanje nade da su, možda, njihova deca još živa. Moguće je, takođe, da su teorije o zaveri ćutanja u policiji i pravosuđu i njihovoj saradnji s "belom mafijom" u porodilištima probudile potisnuta sećanja kod porodica čije bebe nisu mogle da prežive van majčine utrobe. Roditelji koji sumnjaju da su njihova deca "vaskrsla" u drugim porodicama za veliki novac, uspostavili su saradnju i sada deluju jedinstveno, okupljajući se u Sokobanji, kod Radojke i Milutina Manojlovića, bračnog para koji tvrdi da je pronašao svoju ćerku Nikoletu. "Papirni roditelji" Predstavnici ovih majki i očeva posetili su i predsednika SRJ Vojislava Koštunicu i upoznali ga sa svojim zahtevima, a tražili su prijem i kod srpskog premijera Zorana Đinđića i u zgradi vlade razgovarali sa službenicima resornih ministarstava. U petak je dr Danica Mihajlović, načelnik za medicinsku inspekciju Ministarstva zdravlja Srbije, bila kod saveznog predsednika, posle obilaska medicinskih ustanova u zemlji i provere bolničke dokumentacije u spornim slučajevima. Prema našim izvorima, uočene su administrativne greške na koje su i roditelji ukazivali kao sumnjive, ali one ne mogu biti ključni dokazi da je zaista trgovano bebama. Početkom novembra više od stotinu roditelja iz Srbije koji sumnjaju u zvanične lekarske izveštaje u kojima je konstatovana smrt njihove dece, okupilo se u Drugom opštinskom sudu u Beogradu da bi podsetili na zahtev da se o tim slučajevima vodi jedinstvena istraga. Tada su naveli da je u većini slučajeva navodna krađa izvedena u saradnji bolnica, matičarskih službi opština, centara za socijalni rad i domova za nezbrinutu decu. Na osnovu iskustva i svedočenja ovih ljudi, "scenario" po kojem su bebe nestajale izgleda, otprilike, ovako: prijatelj, komšija ili rođak "posmatraju" pogodnu porodicu i obaveštavaju svoju vezu u porodilištu o terminu porođaja. Kad buduća majka stigne, tamo je već smeštena žena koja će dete uzeti onog časa kada ga lekari proglase mrtvim. Da bi sve bilo pokriveno dokumentima, medicinsko osoblje mora da ima vezu u administraciji porodilišta i u nadležnoj matičnoj službi. Međutim, unesrećena porodica se i dalje nadgleda i, ako počne da se raspituje, da postavlja neugodna pitanja, obaveštavaju se svi u "lancu zavere". Tada se, obično, "papirni roditelji" koji su kupili bebu sele u drugi grad, čak i u drugu zemlju. Dokumentima o bebi se gubi trag ili se dopisuju, falsifikuju... To je pretpostavka Slavice Milanović, koja tvrdi da joj je brat živ, iako je - prema evidenciji Ginekološko-akušerske klinike "Narodni front" u Beogradu - umro zbog iznenadnih komplikacija septembra 1975. godine. Iako u priči pomenute porodice ima i parapsiholoških detalja, kao da se sveća koju su palili za bebu uvek gasila, sumnje su, zaista, probuđene posle neverovatne priče iz Sokobanje o odiseji porodice Manojlović. Slavica je otišla tamo i saslušala priču o njihovoj navodno pronađenoj ćerki Nikoleti u Beogradu, o kojoj su opširno izveštavali mediji. Prema rezultatima istrage koju je preduzela Slavica Milanović i evidenciji porodice Manojlović, neformalnih koordinatora ove zavere, oko 300 porodica traži svoje zvanično umrle bebe, koje su sve bele puti, od roditelja hrišćana i u 85 odsto slučajeva su muškog pola. Bebe su nestajale između 1962. i 2001. godine, a najviše takvih "slučajeva" dogodilo se u "Narodnom frontu", Niškom porodilištu i porodilištu u Višegradskoj ulici. Među ovim ljudima je čuvena operska pevačica Radmila Smiljanić, koja pune 33 godine čeka rezultat obdukcije svoje bebe. U zenitu karijere, u tridesetoj godini, ostala je u drugom stanju, pevala je u Bečkoj operi, imala je devet uloga prvog sopranskog faha. Porodio ju je tadašnji upravnik "Narodnog fronta" doktor Dragomir Mladenović, beba je silovito plakala posle porođaja, medicinsko osoblje se šalilo - rođena je još jedna operska diva. Sutradan su joj saopštili da je došlo do iznenadnih komplikacija, jedva je razabrala glas da je "sve gotovo, da je beba mrtva". Na otpusnoj listi bez dijagnoze dečije smrti piše prosto "beba je umrla". Anketni odbor Pored insistiranja da se uradi obdukcija i utvrdi uzrok smrti, osim sleganja ramenima i obećanja da će u najkraćem mogućem roku dobiti dokumentaciju i nalaze, do danas nije joj stigao nikakav rezultat. Porodice su svoje tragične priče najpre iznele medijima, a potom zatražile istinu u sudovima. U tužilaštvu Drugog opštinskog suda, od početka godine do danas, podneto je 79 krivičnih prijava za krivična dela oduzimanja maloletnog lica iz člana 116 Krivičnog zakona Srbije i krivičnog dela promene porodičnog stanja iz člana 117 Krivičnog zakona Srbije. Snežana Bogdanović, javni tužilac Drugog opštinskog javnog tužilaštva, kaže nam da su u krivično-pravnom smislu ova dela davno zastarela. "Za krivično delo oduzimanja maloletnog lica nastupa zastarelost krivičnog gonjenja kada protekne deset godina od dana izvršenja krivičnog dela, dok za drugo pomenuto delo zastarelost nastupa nakon tri godine. Ali, javnost se podigla na noge, i u svih ovih 79 slučajeva stavljeni su zahtevi za prikupljanje potrebnih obaveštenja preko Gradskog SUP-a, ginekološko-akušerskih bolnica i opštine Savski venac", kaže tužilac Snežana Bogdanović, podsećajući da je u medijski najeksponiranijem slučaju porodice Manojlović, u svojstvu javnog tužioca, prisustvovala informativnom razgovoru u gradskom SUP-u. "Roditelji devojke za koju porodica Manojlović tvrdi da je njihova ćerka pristali su na analizu DNK, da bi potvrdili da su oni, zapravo, biološki roditelji. Međutim, Manojlovići ne žele da pristanu na DNK analizu, tražeći da im se naknadno objasne metode uzimanja uzorka, pravdajući se nepoverenjem u naše medicinske ustanove. Mislim da DNK analiza može potpuno da skine veo misterije sa ovih slučajeva", kaže Bogdanovićeva. Pravnici Jugoslovenskog komiteta pravnika za ljudska prava predložili su premijeru Zoranu Đinđiću da formira anketni odbor u koji bi ušli predstavnici roditelja, Ministarstva zdravlja, pravosuđa, MUP-a i službi koje se bave evidencijom rođenja i smrti. "Bili smo sa roditeljima i ispred Vlade Srbije i uputili smo predlog predsednici parlamenta Nataši Mićić da se osnuje skupštinski odbor kako bi se vodila jedinstvena parlamentarna istraga, jer su mnogi roditelji, tragajući za istinom, praktično osiromašili", napominje Mirna Kosanović, izvršni direktor Jukoma, upozoravajući na haotično stanje u bolničkim dokumentima i matičnim knjigama. "To samo podgreva sumnje roditelja, moramo biti uz njih. I ako su njihove sumnje opravdane i ako nisu", kaže ona. Stopa smrtnosti
"Stopa smrtnosti novorođenčadi u Srbiji nije povećana kao u ostalim zemljama u tranziciji, zahvaljujući pedijatrijskoj službi. Nažalost, ovaj podatak je malo poznat našoj javnosti", kaže prof. dr Rudolf Papić, direktor Instituta za majku i dete. On podseća da je smrtnost proteklih 10-15 godina prepolovljena, a minulih 50 dramatično redukovana, pre svega zbog visokog procenta vakcinisanja dece (80 do 100 odsto), smanjenja broja bolesti vezanih za siromaštvo, uvođenja nacionalnog programa u cilju iskorenjivanja nekih bolesti i saradnje sa Unicefom. "Ovim programom obuhvaćeno je više od 80 odsto lekara pedijatara, što smatram najšire sprovedenom akcijom u obrazovanju našeg medicinskog osoblja", navodi profesor Papić.
BEOGRAD - Roditelji koji sumnjaju da su im deca ukradena, do petka će predati zahtev Skupštini Srbije za osnivanje odbora koji će ispitivati slučaj po slučaj krađe beba. Nema zvaničnih podataka koliko ljudi sumnja da su im ukradene bebe. U javnosti se špekuliše brojkom od 400 do pet stotina, iako u Srbiji ima mnogo roditelja koji se nisu udružili sa ostalim roditeljima i ne učestvuju u pritiscima na vlasti kako bi se ispitali i rešili slučajevi otmice beba. Izvori Danasa bliski MUP Srbije objasnjavaju da zastarelost "krađe" onemogućava pravosudne organe da postupaju po ovim predmetima, a samim tim i policiju da adekvatno reaguje. Ranđel Stamenković iz sela Glasovik kod Prokuplja, jedan je od onih roditelja koji po prvi put javno govori o krađi njegove muške bebe, rođene 31. avgusta 1966. godine u Žitnom Potoku kod Prokuplja. Dobrinka Stamenković porodila se u Žitnom Potoku i kako im je lekar tada rekao rodila "zdravo, musko dete", ali je nakon porođaja njeno zdravstveno stanje pogoršano i ona je prebačena u prokupačko porodilište. - Bila je u nesvesti nekoliko dana. Rekli su mi da je dete mrtvo, i da nije praksa da roditelji vide dete. Nisam ga ni sahranio, jer mi nije dato njegovo telo. U seosku mesnu zajednicu stizali su pozivi za vakcinaciju za Dragišu Stamenkovića, ali ja nisam sumnjao. Tek kada mi je iz Vojnog odseka došao poziv za regrutaciju sa imenom Dragiše Stamenkovića, bio sam siguran da sam prevaren - priseća se Ranđel Stamenković. Nakon ovog poziva njegova porodica i on kreću u "borbu papirima", te u matičnoj knjizi umrlih pronalazi da mu je žena umrla 2.9.1966. godine, iako je živela do kraja 2000. godine. Njegovog "mrtvog deteta" u knjizi nema. U opštinskoj službi pretpostavljaju da je reč o materijalnoj grešci, jer "ima mnogo posla u ovoj sluzbi". I pored zahteva, koji su matičari pisali još 1966. godine da se isprave podaci o rođenom detetu niko nije reagovao, te Dragiše Stamenkovića nema u knjizi. - Obraćao sam se i okružnom tužilastvu i Miroslavu Nikoliću, tužiocu, i on mi je nakon godinu i po odgovorio da je slučaj zastareo. Podneću tuzbu, a najbitnije mi je da sam dete pronašao - objašnjava Ranđel Stamenković prisećajući se kraja osamdesetih kada je babica iz Pejkovca (okolina Prokuplja) njegovoj kćeri ispričala gde je i kako završio njen brat. "Video sam se sa sinom, kontaktiramo i to mi je dovoljno. Ali, mora da se kazni onaj ko me je prevario". U dokumentima koje poseduju Stamenkovići, navodi se ime dr Olgice Simić, koja je napisala potvrdu o smrti, ali je do nje bilo nemoguće doći.
Izvor Danasa blizak MUP Srbije kaže da su policijski i drugi istražni organi onemogućeni da rade na ovim slučajevima, jer je zakonom propisano da je "krađa beba" zastarela. Po nekim saznanjima roditelji kod kojih su deca, zapravo, nisu ni znali da je reč o bebama koje su ukradene. Procedura je vrlo jasna, od podnošenja zahteva za usvojenje, pa do konačnog preuzimanja deteta na brigu i staranje, navodi izvor našeg lista. U centrima za socijalni rad ne žele da govore o postupku i usvojenjima, jer kažu da to predstavlja službenu tajnu, mada objašnjavaju da se prilikom usvajanja dece vodi računa o podobnosti parova koji će usvajati decu. U većini slučajeva, uglavnom su bili u pitanju mito i korupcija. Vi želite da usvojite dete, dođete u nadleznu službu i nakon par razgovora, posete vašeg stana, neko od službenika vam kaže da ćete morati dugo da čekate, da je to ozbiljna procedura i usput vam stavi do znanja da za određenu sumu možete dobiti dete, navodi naš anonimni sagovornik precizirajuci da je reč o pretpostavkama nekih istražnih organa. Ukoliko pristanete, vi ne znate o kom detetu je reč i postoji mogućnost da ga jednostavno dobijete na usvajanje. Najpre morate biti takozvana hraniteljska porodica, u većini slučajeva, onda stručni timovi odlučuju da li ste podobni za dete, objašnjava naš sagovornik. On precizira da postoji velika odgovornost matičarskih službi, "jer greške koje su napravljene u ovim službama, moraju biti kažnjene". Za određenu sumu novca, precizira naš izvor, porodica usvaja dete, ne znajući da je reč o ukradenoj bebi. Sve ovo su pretpostavke, koje se ne mogu precizno dokazati, upravo zbog vremena i nedostatka dokaza, navodi sagovornik Danasa. Upravo zbog zastarelosti slučajevi "krađe beba" su nejasni, kao i ponašanje porodilišta i matičarskih službi, koji dokumentaciju i potrebne papire ne daju roditeljima. Upravo, iz tih razloga organizovan je protest ispred zgrade Vlade Srbije. Roditelje je primio jugoslovenski predsednik, pre toga i neki od članova kabineta republičkog premijera. Svi su im obećali pomoć u razrešavanju sudbine njihove dece, ali zasad sve stoji na jednom zahtevu za pokretanje istrage. Mislim da je vrlo teško odmotati klupko odgovornosti, jer ima mnogo ljudi koji su možda učestvovali u ovoj priči, a i dalje sede na nekim važnim funkcijama. Potrebna je volja vrha države i pritisak, jer se samo tako može bar početi ovaj proces, ocenjuje Danasov izvor iz policije. Roditelji se u petak, prema poslednjim informacijama, okupljaju i predaju zahtev Skupštini Srbije za osnivanje anketnog odbora.
Broj mališana bez roditeljskog staranja, kojima je potrebna posebna društvena zaštita, u protekloj godini samo na teritoriji Beograda je 1622. Roditelji su napustili 677 mališana. A, 523 ostalo je bez roditelja koji su alkoholičari ili duševni bolesnici, jer zbog prirode bolesti nisu sposobni da adekvatno obavljaju roditeljske dužnosti, poražavajući su podaci Centra za socijalni rad Beograda, kojih se, izgleda, setimo samo jednom godišnje, 20. novembra. Tada i obelezavamo ovaj dan, tek da se ne zaboravi. Već mesecima domaću, a i evropsku javnost, potresa srpska "afera krađe beba", čiji se kraj, za sada, ne vidi. Malo je poznato da su i ti roditelji obelezili praznik deteta, na svoj (tužan) način. Odštampali su pamflete sa pitanjima i porukama: "Recite deci čija su!, DNK lanac kida lanac! Kupite i mene da budem sa sestrom..." R.B.-S.K.S.
BEOGRAD - Ranđel Stamenković iz sela Glasovik kod Prokuplja jedan je od roditelja koji prvi put javno govori o krađi svoje bebe, rođene 31. avgusta 1966. godine u Žitnom Potoku kod Prokuplja. Dobrinka Stamenković porodila se u Žitnom Potoku i, kako im je lekar tada rekao, rodila je "zdravo, muško dete". Navodno je, nakon porođaja zdravstveno stanje novorođenceta pogoršano i ono je prebačeno u prokupačko porodilište. Dosije Radenković Danas objavljuje u sutrašnjem broju. Oni su, inače, jedna od sve brojnijih porodica širom Srbije koje sumnjaju da su im deca po rođenju ukradena. Do petka će njihovi predstavnici predati zahtev Skupštini Srbije za osnivanje odbora koji će ispitivati "slučaj po slučaj" krađe beba. Zvaničnih podataka o tome koliko porodica sumnja da su im bebe ukradene u porodilištu, pa date na usvajanje, nema. U javnosti se špekuliše sa četiri do pet stotina volšebno nestale novorođencadi, ali sumnja se da ima mnogo onih koji se nisu udružili sa ostalim roditeljima i ne učestvuju u pritiscima na vlasti kako bi se ispitali i rešili slučajevi otmice beba. Izvori Danasa bliski MUP Srbije navode da zastarelost "krađa" onemogućava pravosudne organe da postupaju po ovim predmetima, a samim tim i policiju da adekvatno reaguje.
BEOGRAD - Desetak roditelja, koji veruju da su im deca nakon rođenja oduzeta, a ne preminula, protestovalo je juče ispred zgrade Vlade Srbije. Roditelji tvrde da im je, pre nekoliko nedelja na sastanku u Vladi, obećano da će biti formirana ekspertska komisija koja bi ispitala njihove tvrdnje. Radmila Jovanović, pravni savetnik premijera Đinđića, koja je primila predstavnike roditelja, objasnila je da Vlada Srbije nije za to nadležna, već im je preporučila da upute zahtev Skupštini Srbije za formiranje anketnog odbora koji bi ispitao ove slučajeve. Rada Pantelić, koja je prisustvovala ovom sastanku, kaže da mi je Jovanovićeva rekla da se verovatno nisu dobro razumeli prošli put“.
Oko 300 roditelja iz različitih gradova u Srbiji veruju da su njihova deca živa. Svetlana Bukvički, iz Loznice, kaže da je rodila zdravu bebu 16. aprila 1990. godine, da bi joj nakon četiri dana rekli da je njeno dete preminulo.
Gvozdenović Slavica, iz Prnjavora kod Šapca, rodila je 1988. godine blizance - dva dečaka. - Pošto sam se porodila u sedmom mesecu, jedna beba bila je teška kilogram i dvesta grama, a druga dva kilograma i sto grama. Bili su zdravi i vitalni, ali su zbog kilaže morali u inkubator. Posle nekoliko dana, javili su nam da su u teškom stanju i da moraju da se prebace u Beograd na Institut za neonatologiju. Tamo su nam govorili kako se bore za život, kako će biti teško telesno deformisani, mentalno oštećeni. Zatim su nam javili da je jedna beba umrla i to ona koja je bila naprednija. Drugu bebu su izvadili iz inkubatora i bila je savršeno zdrava - kaže Slavica Gvozdenović. Ona navodi da su im u tom periodu doktori govorili da su neki uzorci poslati na analize u Zagrebu i Ljubljanu, međutim, kada su tražili uvid u dokumentaciju, ustanovili su da nema nikakvih zabeleški o tome.
BEOGRAD - Zahtevajući pokretanje istrage i postupak utvrđivanja odgovornosti za navodnu krađu dece, grupa roditelja okupila se juče ispred zgrade Vlade Srbije, zahtevajući formiranje anketne komisije ili posebnog tela pri Vladi, koje bi imalo ulogu u rasvetljavanju slučajeva "otetih beba". Članovi komisije bili bi, po predlogu roditelja, predstavnici policije, Ministarstva zdravlja, matičarskih službi, grafolog, psiholog i predstavnici roditelja. Jukom je, takođe, uputio zahtev za formiranje specijalne komisije, ali iz Vlade Srbije još nema odgovora. Delegaciju roditelja primili su juče članovi kabineta republičkog premijera Radmila Jovanović i Milan Kinđić i uputili ih na Skupštinu Srbije, kojoj će roditelji do petka podneti zahtev za formiranje anketne komisije. - Zasad je sve ostalo na rečima, i primećujem da se insistira na nekoj proceduri, u smislu uključivanja pravosuđa, što je dobro, ali smatram da je sve ovo poprimilo razmere političkog problema. Svi ovi slučajevi otmice dece moraju biti rešavani na jednom institucionalnom i političkom nivou. Neophodno je da se u rešavanje uključe glavni akteri države - izjavio je juče na protestu pravni savetnik Jukoma Žarko Petrović. Petrović smatra da, s obzirom na odbijanje bolnica da daju podatke, slučajevi krađe beba mogu da se "vuku po sudovima", što nije rešenje.
Ako se dokaže da je i pedesetak odsto slučajeva tačno, pošto mnoge od ovih ljudi optužuju da lažu, što je meni neshvatljivo, onda je to strašno. Trebalo bi problem otetih beba rešavati uz otvaranje arhiva i razmatranje svakog slučaja pojedinačno, do konačne istine - ističe predstavnik Jukoma. Neki od roditelja su juče optuzivali porodilište u Višegradskoj za "zid ćutanja", navodeći da dobijaju potpuno kontradiktorne informacije. - To sto mi dobijamo od nadležnih matičarskih službi liči na sve, a ne liči ni na šta. Nemoguće je da rodim dete pod jednim prezimenom, a da umre pod drugim. Uništavaju se originali, prave falsifikati, a da je sve u redu, i da mi grešimo, to se ne bi tako radilo - kaže jedan od roditelja koji su se juče okupili ispred zgrade Vlade Vladislava Tubić. Mogućnost da su neki od papira proste administrativne greške, roditelji odlučno odbijaju navodeći da su greške "toliko velike, da bi bar za njih neko trebalo da odgovara". Zdravstveni radnik Vesna Knezević navodi da svi slučajevi "liče jedan na drugi"" i da ih ne bi trebalo posebno izdvajati, te da, ukoliko naša država želi u evropske integracije i reforme, slučajevi moraju biti rešeni. Ona još kaže da u svim slučajevima navodno otete dece postoji "nesklad u dokumentaciji" i da se verovatno "sve dešavalo po istom scenariju". U petak se očekuje okupljanje veće grupe roditelja koji sumnjaju da su im deca ukradena, i koji će republičkom parlamentu podneti zahtev za formiranje anketne komisije.
Povod za jučerašnji skup bio je zahtev roditelja da Vlada osnuje anketnu komisiju koja će ispitati slučajeve navodno nestale dece. Predstavnici roditelja, međutim, kažu da se sa Vladom Srbije juče ništa nisu dogovorili. - Jovanovićeva nam je rekla da Vlada Srbije nije nadležna da rešava njihove probleme i da se za pomoć obratimo Skupštini Srbije. Nama, međutim, ne preostaje ništa drugo nego da o našim problemima pišemo Skupštini Srbije. Pisaćemo ponovo i Vladi Srbije, pa će nam valjda neko pomoći, objašnjavaju žene koje su bile u pregovaračkom timu. Gordana Radišić, jedna od majki, istakla je da im Vlada Srbije do sada ni u čemu nije pomogla oko rešavanja problema nestale dece, iako su im to obećali. Ona napominje da im se do sada obratila samo Danica Mihajlović, načelnik medicinske inspekcije, koja je im je objasnila da su greške u dokumentaciji o rođenju i smrti dece moguće. Radišićeva je rekla i da je dokumentaciju o svojoj umrloj deci dobio samo mali broj roditelja, i to u bolnicama "Dragiša Mišović" i u porodilištu u ulici Narodnog fronta. Po njenim rečima, svi koji su tražili dokumentaciju iz porodilišta u Višegradskoj ulici, nisu uspeli da je dobiju. T. Birač
Pravni savetnik premijera Srbije Zorana Đinđića Radmila Jovanović primila je juče delegaciju roditelja koji sumnjaju da su im deca ukradena na porođaju i rekla da vlada nije nadležna da rešava njihov problem. Posavetovala ih je da se obrate Skupštini Srbije. Prema rečima okupljenih, Jovanovićeva ih je posavetovala da se pismom obrate predsedniku republičke vlade. Ovo je pre svega politički problem i očigledno je poprimio užasne razmere organizovanog kriminala. Mora da se rešava u političkim institucijama, kao i u pravosudnim organima, gde bi glavni politički akteri trebalo da se maksimalno angažuju - rekao je za Ekspres Žarko Petrović iz Jugoslovenskog komiteta za ljudska prava (JUKOM), koji je juče podržao roditelje.
Majka Gordana Radišic kaže da je trenutno najveći problem što nijedna institucija ne želi da izađe u susret roditeljima.
- Pod krivičnom i materijalnom odgovornošću tvrdim da postoji jaka povezanost između porodilišta, matičnih službi i javnog tužilaštva da se međusobno štite i ćute, tvrdi Miladin Marković, jedan od roditelja koji je juče došao pred vladu Srbije. Falsifikovanje dokumentacije u Višegradskoj Uhvatila sam ih kako falsifikuju dokumentaciju i pozvala zdravstvenu inspekciju. Ona je konstatovala da je beba koju sam rodila u porodilištu u Višegradskoj ulici otpuštena iz bolnice, a ne kako su meni rekli - mrtva! Direktor pravne službe u tom porodilištu Radica Bulajić papire, koje tražimo o našoj deci, smatra svojim ličnim vlasništvom i određuje ko će od nas šta da dobije - kaže Vladislava Tubić, jedna od majki koje tragaju za svojom decom. R.Bajčić
Roditelji koji sumnjaju u smrt svoje dece na porođaju protestovali su u ponedeljak ispred zgrade Vlade Srbije zbog toga što nije formiran anketni odbor koji bi ispitao njihove tvrdnje o umešanosti lekara i opštinskih vlasti u, kako navode, prodaju njihove dece. "Pre izvesnog vremena ljudi iz Vlade Srbije obećali su formiranje odbora koji bi se sastojao od pravnika, lekara, predstavnika Vlade i roditelja čija su deca oteta, i koji bi ispitao svaki slučaj posebno. Od tada se ništa nije na tome uradilo", kazala je agenciji Beta jedan od roditelja Gordana Radičić. Pravni savetnik predsednika Vlade Srbije Radmila Jovanović rekla je dvočlanoj delegaciji roditelja da "Vlada Srbije nije nadležna za formiranje anketnog odbora" i uputila ih na Skupštinu Srbije.
BEOGRAD - Desetak roditelja iz nekoliko gradova u Srbiji, koji sumnjaju u zvanične izveštaje da su njihova deca umrla na porođaju, u ponedeljak su se ponovo okupili ispred republičke vlade, u očekivanju da im nadležni odgovore "zašto svakodnevno nailaze na zid ćutanja na svim nivoima". U razgovoru sa pravnim savetnikom republičkog premijera Radmilom Jovanović, predstavnici ove grupe roditelja su ponovili zahtev da se formira anketna grupa koja će ispitati više od 300 slučajeva, u kojima se sumnja da su bebe lažno proglasene umrlim i na taj način oduzete od roditelja.
U Okružnom sudu u Beogradu juče je počelo suđenje Miroslavi Pervulov, direktorki Ginekološko-akušerske klinike u Višegradskoj ulici, optuženoj za primanje mita. Doktorka Pervulov u izjavi pred sudom nije priznala navode optužnice u kojoj se tvrdi da je prošle godine od dve pacijentkinje tražila po hiljadu maraka da bi im uradila operaciju carski rez. Govoreći o prvom delu optužnice koja je tereti da je 17. oktobra prošle godine primila hiljadu maraka od M. M., majke pacijentkinje T. M., nakon carskog reza, doktorka Pervulov je izjavila da tog dana nije ni bila na klinici, već na Medicinskom fakultetu gde, takođe, radi kao profesor. Porođaj T. M. obavljen je 4. oktobra, ali je ubrzo otkriveno da dete ima anomalije. U optužnici se navodi da je doktorka vratila novac kada je utvrđeno da je beba bolesna. Dr Pervulov je opisala razgovor nje i majke njene pacijentkinje koji se odigrao 26. oktobra. Tada joj je, prema njenim rečima, ova žena zapretila ubistvom okrivljujući je za bolest deteta. Okrivljena je istakla da se radi o anomaliji koja nije mogla da se uoči tokom trudnoće. Doktorka je rekla da joj T. M. i njena majka nisu nudile novac, niti je ona to trazila. U vezi sa optužbama da je tražila hiljadu maraka od pacijentkinje J. S., dr Pervulov je rekla da ni od nje nije primila novac, ali da je uobičajeno da pacijenti časte osoblje bolnice nakon intervencija. U izjavi, dr Pervulov je porekla i deo optužbe kojim joj se pripisuje da je pacijentkinje upućivala u privatnu ordinaciju "Senjak" gde radi kao konsultant. Ona je izjavila da je T. M. bila nezadovoljna uslovima boravka na klinici, pa je sama predložila da se pregledi obavljaju u privatnoj ordinaciji. Suđenje se nastavlja 5. decembra.
KRAGUJEVAC (FoNet) - Jedna od majki koja traga za sudbinom beba nestalih prilikom porođaja, Vera Vukomanović iz sela Donja Sabanta kod Kragujevca, izjavila je FoNetu da joj se javio posrednik porodice koja je usvojila njenog sina koji je prema zvaničnoj dokumentaciji rođen mrtav 12. maja 1987. godine. - Ne mogu da obelodanim ime čoveka koji je došao kod nas i pitao nas kako bismo reagovali na dolazak te porodice, a nakon našeg odgovora da bismo prihvatili susret, rekao je našem sinu "bato, uskoro ćeš videti brata", rekla je Vukomanović. Vukomanović je rekla da joj je posrednik potvrdio da porodica koja je usvojila njenog sina živi u Kragujevcu i da će do susreta doći vrlo brzo.
Pored porodice Vukomanović, u Kragujevcu još 37 parova traga za svojom decom koja su, prema zvaničnoj verziji, umrla na porođaju ili odmah nakon toga. Ovdašnjem Opštinskom tužilaštvu predato je 30 krivičnih prijava protiv nepoznatih aktera tih događaja, ali do sada nije pokrenuta ni jedna istraga.
Izvršni direktor Jugoslovenskog komiteta pravnika za ljudska prava i advokat Mirna Kosanović ističe da se mora imati u vidu patnja roditelja i da nije dobro, "prosto formalno, odbacivati te tužbe". Ona smatra da najpre treba da se oglase zdravstvene inspekcije, Ministarstvo zdravlja i druge nadležne zdravstvene institucije, a trebalo bi da se uključe i pravosudni organi.
- Po priči roditelja, za decu koja su umrla oni ne mogu da dobiju podatke od nadležnih institucija, pa se pretpostavlja i odgovornost matičarskih službi. Mislim da bi nadležne državne institucije morale da reaguju, čak i da je reč o jednom slučaju, a ne o tri stotine - navodi Kosanović. Članovi zakona, čiju su promenu zahtevali roditelji koji sumnjaju da su im deca ukradena, a pošto su ih nadležni sudski organi odbili zbog zastarelosti (116 i 117 Zakona o krivičnom postupku), odnose se na krivična dela oduzimanja maloletnog lica i promene porodicnog stanja. U građanskoparničnim postupcima, koje bi roditelji mogli da pokrenu, nije važan datum izvršenja krivičnog dela, već trenutak saznanja da je delo izvršeno, te mogu zahtevati odštetu. Jukom će insistirati da se pri Vladi Srbije oformi neka vrsta komisije koja će se baviti tim slučajevima. Mirna Kosanović ne vidi nijedan razlog da se slučajevi objedine u jedan postupak, jer je reč o različitim situacijama, koje su se dešavale u različitim vremenskim periodima. Ona kaže da ce Komitet pravnika pružiti pravnu pomoć roditeljima koji to budu tražili. U Palati pravde su se, u sredu, okupili roditelji koji veruju da su im deca ukradena. Većina je potpuno sigurna da su im zdravstveni radnici u saradnji sa opstinškim službama i centrima za socijalni rad ukrali decu. Na to ukazuje, navode roditelji, nepotpuna dokumentacija. U nekoliko slučajeva, roditelji su nakon nekoliko meseci dobili pozive za vakcinaciju ili upis u matičnu knjigu rođenih. Dokumentacija koju poseduju roditelji ukazuje da je bilo, bar, administrativnih propusta koje bi trebalo sankcionisati, a veliki broj roditelja veruje da je, takozvana, bebi mafija povezana na teritoriji čitave Srbije. Poslednja navodna krađja dogodila se prošle godine, a roditelji očekuju da ce biti rešeni "slučajevi u kojima znamo gde su deca". Zanimljivo je, da se roditelji koji veruju da su im deca ukradena, okupljaju svakog petka i međusobno se dogovaraju o strategiji koju bi trebalo da zauzmu.
BEOGRAD - U policiji u demokratskom društvu ne postoji ništa što je tajno. Moramo dozvoliti uvid javnosti u našu službu i delovanje. Ne treba držati u tajnosti metode i taktiku rada. Mora da se shvati da novinari nisu neprijatelji - rekao je juče Johan Lotman, direktor policije nemačke pokrajine Saksonija-Anhalt, na seminaru o odnosu policije i medija u hotelu Palas. Lotman smatra da je potrebno da građani steknu mišljenje o policiji kao modernoj službi, "a to ne može ako nije tako". - Nema nijedne državne institucije koja ima tako čest kontakt sa medijima kao što ima policija. Policijska sluzba za rad sa medijima mora da bude dostupna novinarima 24 časa. Doživeo sam da funkcioneri zabrane zvanične izjave, ali onda novinari sami krenu da istražuju i onda imate informativnu zbrku. Morate novinarima dati svaku informaciju i te informacije moraju da imaju jako visok nivo istinitosti - istakao je Lotman i dodao da u slučaju greške "mora se imati hrabrosti da se te greske priznaju" i da je "to ljudski". Po rečima dr Matijasa Supea, portparola Ministarstva unutrašnjih poslova nemačke pokrajine Saksonija-Anhalt, uvek je bolje da policija prizna gresku "nego da to utvrđuje opozicija ili neka druga grupacija". - Ako policija ne obaveštava građane, onda oni imaju predstavu da je kriminal veći nego što je on to zaista. Seminar je organizovala nemačka Fondacija Konrad Adenauer.
BEOGRAD - Pred Drugim opstinškim sudom u Beogradu zvanično je u sredu počela istraga po prijavi porodice Manojlović, koja veruje da im je po rođenju ukradena ćerka. Milutin Manojlović je nakon četvorosatnog saslušavanja kod istražnog sudije izjavio da pristaje na DNK analizu, ali da mu je sve sumnjivo, kao i da "postoji povezanost između institucija, te da je priča o bebi-mafiji organizovani kriminal". Juče je isti istražni sudija Ivona Lalović, koja nije želela da komunicira sa novinarima, trebalo da sasluša dvadesettrogodišnju devojku za koju Manojlovići veruju da im je ćerka. Iz suda nema informacija o tome da li je ova devojka saslušana, "jer je u toku istraga, pa nije u interesu da se slučaj provlači kroz novine". Većina roditelja ne prihvata predlog javnog tužioca da daju krv na DNK analizu, jer je to, kako kažu, besmislica, pošto većina ne zna gde su im deca. Advokat Mirna Kosanović, izvršni direktor Jukoma, kaže za Danas da ne očekuje da će nadležne institucije reagovati adekvatno i da će sporni slučajevi da se reše u korist roditelja.
U Drugom opštinskom sudu u Beogradu u sredu je saslusan Milutin Manojlović, dok će se u istražnom postupku pojaviti i devojka, za koju smatra da je njegova ćerka. Uglavnom su oduzimana deca koja su rođena pre termina za porođaj. Zatim su ih prebacivali u Institut za neonatologiju, odakle bi ubrzo stizao telegram kojim se roditelji obaveštavaju da im je dete umrlo. Roditeljima koji su želeli da vide decu, rečeno je da su njihova tela prebačena na obdukciju u neki drugi grad. Aleksandar Petković, opštinski javni tužilac, predočio je da su roditelji, čija su novorođena deca nestala, OJT u Nišu i drugim tužilaštvima na području Srbije, od 1. jula do 26. septembra podneli 12 krivičnih prijava protiv radnika Ginekolosko-akušerske klinike u Nišu. U niškom OJT ističu i da, iako su nastupili svi rokovi koji ukazuju na zastarelost gonjenja, rad na ovim predmetima se nastavlja u prekrivičnom postupku zbog pojačanog interesovanja javnosti. Slučaj Olgice Trajkovski iz sela Jabuke kod Pančeva takođe je predmet istražnog postupka. - Žena koja mu se predstavlja kao majka mog sina radi u bolnici, "otac" u rafineriji u Pančevu. Ali, neću tužiti te "roditelje". Neću ni od sina tražiti da živi sa mnom. On ima 24 godine. Gde će živeti, njegova je volja. Samo želim da mu država vrati identitet. Sve krivične prijave roditelja, policija u Prokuplju prosledila je Opštinskom javnom tužilaštvu, gde su su istakli da jedino nije zastareo slučaj Ljubise Petkovića, koji traga za unukom, rođenim 24. aprila 2001. - Ne razumem kako takvo nedelo moze da zastari - pita se Časlav Momirović iz Džigolja kod Prokuplja. Miša Ristović
BEOGRAD - Milutin Manojlović iz Sokobanje saslušan je juče pred istražnim sudijom Drugog opštinskog suda, dok je njegova supruga Radojka odbila da da iskaz jer je sudija razdvojio njihova saslušanja. Supružnici Manojlović poslednjih meseci vode medijsku kampanju u kojoj tvrde da im je jedno od blizanaca posle rođenja "oteto", dok je njima rečeno da je umrlo.
Manojlović je po izlasku iz sudnice rekao da sudija "tendenciozno vodi postupak", kao i da "sumnja u rezultate DNK analize".
Roditelje koji sumnjaju da su im bebe "otete" juče je primio i predsednik SRJ Vojislav Koštunica.
Roditelji su čekali u hodniku suda, ispred slušaonice u kojoj je jedan od njih, Milutin Manojlović iz Soko Banje, davao iskaz. Manojlović tvrdi da je posle 23 godine pronašao kćerku koja mu je, navodno, bila oteta odmah po rođenju.
U razgovoru za agenciju Beta većina roditelja je navela da su posumnjali u
smrt svoje dece zbog nedoslednosti u dokumentima. Oni, takođe, postavljaju
pitanje zašto sud nije pozvao osobe iz matičnih službi, porodilišta i drugih medicinskih ustanova u kojima su njihova deca navodno umrla.
- Govorili su mi da će deca biti prebačena kad neka beba na Institutu umre, jer nema mesta. Nakon nekoliko dana su prebačena, a ja sam ustanovio da u tom periodu ni jedno dete nije umrlo na Institutu, kazao je Rađenović.
- Imam obimnu dokumentaciju u kojoj su očite mnoge nepodudarnosti i čuvam je za sudski proces. Verujem da su otmice dece umešani mnogi ljudi u matičnim uredima, bolnicama, ali i policiji, kazao je Ranđelović.
U Beogradskoj Palati pravde juče je saslušan Milutin Manojlovič, jedan od roditelja koji je podneo krivičnu prijavu protiv NN lica zbog sumnje da mu je devojčica Nikoleta ukradena pre 23 godine u GAK "Narodni front". Ispred sudnice broj 217 oko 100 roditelja, koji takođe sumnjaju da su im deca ukradena, a krivične prijave su im vezane za Manojlovićevu, došlo je da ga podrži. Istražni sudija Ilona Lalović je Manojlovića saslušavala tačno četiri i po sata, a prema rečima njegove supruge Radojke Manojlović, nju su izbacili iz sudnice bez obrazloženja, iako je imala uredan sudski poziv da se pojavi pred sudijom. Čim je izašao iz sudnice Manojlović je rekao: - Sudija tendenciozno vodi ovaj istražni postupak. Sve vreme je tokom saslušavanja stavljala akcenat na DNK test, ali ja sam se vraćao na početak. Prozvao sam sve umešane koji su svoje potpise stavili na dokumentaciju punu grešaka o mojoj devojčici. Takođe, nisam dopustio da nam razdvoje slučajeve i ostale tužbe roditelja razmatraju nazavisno od "slučaja Manojlović" - rekao je on.
Prema njegovim rečima, on nema ništa protiv da se uradi DNK test, ali je iskazao sumnju u verodostojnost tih podataka.
R.Bajčić
Grupu roditelja juče je primio u 12 sati i predsednik SRJ Vojislav Kostunica. Kako su roditelji naveli, on im je obećao da će nadležnima dati rok od deset dana da počnu da rade svoj posao kako bi se utvrdila istina.
BEOGRAD - Više od stotinu roditelja iz cele Srbije, koji sumnjaju u zvanične lekarske izveštaje kojima je konstatovana smrt njihove dece, okupilo se u Drugom opštinskom sudu u Beogradu kako bi podsetili na zahtev da se o tim slučajevima vodi "jedinstvena istraga", dok je jedan od njih, Milutin Manojlović iz Sokobanje, dao iskaz istražnom sudiji. On je pred sudiju izašao radi izjašnjavanja u vezi s tim da li pristaje na DNK analizu kojom bi se razrešila dilema da li je Violeta Roganović (23) iz Kruševca zaista njegova ćerka. Bračni par Manojlović tvrdi da im je posle rođenja blizanaca 5. maja 1979. godine u porodilištu Narodni front u Beogradu ćerka navodno proglašena mrtvom i oteta. Posle četvoročasovnog saslušanja, Manojlović nije izričito rekao da li je pristao na DNK analizu i zatražio garancije suda da će test biti valjano urađen. Predstavnici porodica koje sumnjaju da su im deca oteta razgovarali su juče i sa predsednikom Jugoslavije Vojislavom Koštunicom, koji im je obećao da će se kod nadležnih državnih organa založiti za rešavanje njihovih problema. S.Dz.S. Većina roditelja na prihvata DNK analizu Jedan od roditelja koji sumnjaju u smrt svoje dece prilikom rođenja Goran Ranđelović kaže da većina roditelja ne prihvata predlog javnog tužioca da daju krv na DNK analizu kako bi se rešili ti slučajevi. Ranđelović je rekao da bi davanje krvi na DNK analizu bilo besmisleno, jer većina roditelja ne zna gde su im deca, i da bi to bilo prihvatljivo samo za dvadesetak roditelja koji pretpostavljaju gde bi deca mogla da im se nalaze. - Policija je dužna da otkrije gde su nasa deca, a nakon toga da krivično odgovaraju svi koji su bili odgovorni za njihove otmice. Mi ne pristajemo na DNK analizu bez odgovornosti učesnika u tom krivičnom delu - kazao je Ranđelović, koji je iz Batajnice i kome su prošle godine navodno umrli blizanci.
Prema procenama, oko 300 porodica u Srbiji sumnja u smrt svoje dece na rođenju.
Dvadesetak roditelja koji tragaju za sudbinom svoje dece odrzalo je u ponedeljak ispred Skupstine grada Kragujevca konferenciju za stampu u znak protesta sto im predstavnici lokalne vlasti nisu dozvolili da to učine pod krovom Gradske skupstine. Roditelji su ponovili zahteve drzavnim organima za pokretanje sveobuhvatne istrage radi rasvetljavanja "Misterije nestalih beba" i pročitali pisma upućena predsedniku SRJ Vojislavu Kostunici i načelniku kriminalističke policije MUP Srbije Srbislavu Ranđeloviću, od kojih je zatrazeno hitno pokretanje istrage. Zivan Agatonović, jedan od roditelja koji tragaju za sudbinom svoje novorođene dece, za koju se sumnja da su ukradena prilikom porođaja, u izjavi FoNetu, koju prenosi B92, kaze da je u
Kragujevcu do sada prijavljeno 37 takvih slučajeva, a da je taj broj u Srbiji premasio 300. Agatonović je optuzio lokalne vlasti i Kliničko-bolnički centar da i dalje opstruiraju istragu, jer ne izdaju dokumentaciju koju roditelji traze kako bi pokrenuli istragu.
BEOGRAD - Protiv svih koji su imali dodira sa našom decom, od bolnica do opština širom Srbije, podneli smo prijave za njihove otmice - rekao je u sredu posle četvorosatnog saslusanja Milutin Manojlović, otac koji je posle 23 godine pronašao ćerku za koju su mu rekli da je umrla odmah po rođenju. - Postoji sprega između zaposlenih u ovim institucijama i u pitanju je organizovani kriminal.
Vela Predović - Lukić rodila je 11. jula 1979, u zemunskoj bolnici dva dečaka, od po 1.100 grama. Rekli su joj da je jedan dečak umro posle sat i po, a drugi posle šest sati. Kao razlog za ovakav tragičan ishod lekari su naveli malu telesnu težinu. - Jedini papir koji sam ikada dobila je moja otpusna lista. Kada sam otišla u zemunsku bolnicu pre nekoliko meseci i jednom doktoru pokazala tu listu, on se zgranuo i rekao da u njoj stoji da sam u sedmom mesecu trudnoće abortirala. Nikada nisam znala sta piše u listi, jer ne znam latinski, niti sam ikoga pitala da mi to protumači - priča Vela, dok njen muž tvrdi da su dečake pronašli. Kaže da se oni nalaze u porodici brata Petra Duduća, doktora sa neonatologije i dodaje da se zovu Ivan i Milan i da igraju u Fudbalskom klubu Crvena Zvezda. Roditelji koji su se juče okupili u Palati pravde žele da njihova "umrla" deca saznaju ko su im pravi roditelji i da imaju jos braće i sestara. Sumnjaju da će iako dođe do DNK identifikacije, rezultati biti validni, jer su ih, kako kažu, svi do sada varali. Među stotinak roditelja bili su i Gordana i Boban Đurđević iz Aleksinca. U avgustu 1998. godine dobili su devojčicu koja je prema tvrdnji lekara umrla dan kasnije. Posle dva meseca iz opštine im je stigao poziv da dođu da prijave dete, a iz Doma zdravlja za vakcinaciju. Četiri godine kasnije, zadesila ih je ista sudbina. Dečak koji se rodio u niškoj bolnici, kako su tvrdili lekari, nije imao šanse da prezivi. Bolje što je mrtva
- Sećam se samo da je spomenuo injekciju i carski rez. Kada sam se probudila rekao mi je da treba da sam srećna sto mi je spasao život. Rekao je takođe, da je bolje sto je dete mrtvo, jer je bilo puno anomalija. Nismo dobili nikakav pismeni dokaz da nam je dete umrlo. Nekoliko dana po mom povratku kući, na moja vrata je zakucala patronažna sestra da bi okupala i prepovila bebu. Bila je ubeđena da je rođena ziva - i dalje potresena priča ova Kragujevčanka. Miša Ristović
Više od 100 roditelja iz cele Srbije, koji sumnjaju u zvanične lekarske izveštaje kojima je konstatovana smrt njihove dece, okupilo se u sredu u Drugom opštinskom sudu u Beogradu kako bi podsetili na zahtev da o tim slučajevima bude vođena jedinstvena istraga. Roditelji su čekali u hodniku suda, ispred slušaonice u kojoj jedan od njih, Milutin Manojlović iz Sokobanje, davao iskaz. Manojlović je nakon saslušanja izjavio da je njegov slučaj ipak tretiran kao pojedinačan: "Verovatno nepoznavanjem materije, ili neželjenjem da se materija upozna za ovih 11 meseci, sudija je skakala sa pitanjima iz meseca u mesec, i tako ovaj zapisnik ima malo nekih preskoka i ne deluje dobro. Slučaj je bacila na zadnju stavku, na DNK i ja sam onda morao da je na kraju pitam, neobavezno, šta bi bilo da ja nisam našao svoju ćerku, sa kojim će detetom ovi ljudi izvršiti DNK". Supruzi Milutina Manojlovića Radojki, međutim, u sredu nije dozvoljeno da uđe u sudnicu uprkos činjenici da je i ona pozvana na saslušanje. "Poziv sam dobila isto u 9 sati, zajedno smo dobili poziv. Međutim, njega su pustili, mene nisu pustili. Posle toga, kada je on izašao, ja sam povukla moj poziv, ona je pitala zasto povlačite, rekla sam da ja ne želim da me saslušate. Niste mene udostojili kao majku koja se porodila i koja je rodila dva deteta sa tim čovekom. Ne možete da razdvajate mene i njega", kazala je Radojka Manojlović. Milutin Manojlović je najavio da će delegacija roditelja koji sumnjaju u lekarske izveštaje o smrti svoje dece 14. novembra razgovarati s predstavnicima Komesarijata Ujedinjenih nacija u Beogradu. "Ako do tada ne dobijemo garancije o otvaranju procesa, onda ćemo se boriti da to iznesemo van teritorija Jugoslavije", istakao je Manojlović. Predsednik Savezne Republike Jugoslavije Vojislav Koštunica, primio je u sredu u Palati Federacije
delegaciju roditelja koji sumnjaju u zvanične izvestaje da su im deca umrla prilikom rođenja. Oni su upoznali predsednika Koštunicu sa svojim problemom i zatražili podršku za utvrđivanje istine o sudbini njihove novorođenčadi. Predsednik Koštunica je rekao da će od nadleznih državnih organa zatražiti rešavanje njihovih problema.
BEOGRAD - Roditelji koji sumnjaju da su njihove bebe na rođenju nestale ili otete okupili su se juče pred Skupštinom grada, s obzirom da im nije omogućeno da organizuju konferenciju za novinare u tom zdanju. Oni su nezadovoljni što im rukovodstvo Kliničko-bolničkog centra nije obezbedilo potrebnu dokumentaciju koja se odnosi na istorijat bolesti majki i dece, već su, kako je juče njih desetak reklo, dobili samo uverenja sa podacima iz protokola. Živan Agatonović, jedan od roditelja, rekao je da niko od državnih organa, od Skupštine grada pa do predsednika SRJ, kojima su se obraćali još od oktobra, nema vremena da ih primi. Od predstavnika gradske Skupštine navodno su dobili odgovor "da to nije interes grada". Agatonović je izjavio da sumnja da su opštinska tužilaštva stavila ad akta prijave roditelja, kao i da su tužilaštva neke predmete, u kojima se takođe prikrivaju i uklanjaju tragovi, prosledila policiji. Roditelji su uputili apel svim porodicama koje su usvojile bebe, da sarađuju sa biološkim roditeljima kako ne bi došlo do rodoskrnavljenja i naveli da je takav slučaj, prema njihovim saznanjima, već evidentiran u Beogradu. Oni su naglasili da sadašnji roditelji ne žele da "uzmu" svoju decu, već da ih upoznaju sa njihovim poreklom. Okupljeni roditelji su insistirali na tome da je "problem nestalih beba" državni interes i da on mora biti razjašnjen. Nezadovoljni dosadašnjom saradnjom s predstavnicima državnih organa u zemlji, oni su najavili da će zatražiti pomoć od međunarodnih organizacija i institucija. B. K.
KRAGUJEVAC (Tanjug) - Kragujevačke porodice otetih i nestalih beba, na jučerašnjoj konferenciji za novinare ispred zgrade Skupštine grada, ocenile su da je „država Srbija nesposobna da reši otmicu dece u Srbiji“.
„Došli smo do saznanja da su opštinska tužilaštva naše predmete stavila ad akta i neka prosledili nadležnim sekretarijatima unutrašnjih poslova, u kojima se, takođe, prikrivaju i uklanjaju tragovi“, rečeno je na konferenciji.
On je dodao da su porodice otetih i nestalih beba uputile pismo i jugoslovenskom predsedniku Vojislavu Koštunici još 16. oktobra, ali da im je iz kabineta stigao odgovor da je predsednik „zauzet i da nema vremena“. Porodice će, kako su najavile, u četvrtak prisustvovati prvom ročištu u beogradskom sudu, po tužbi Milutina Manojlovića iz Sokobanje protiv lekara koji su njemu i njegovoj supruzi rekli da je njihovo novorođenče umrlo, a oni su svoje dete pronašli posle više od 20 godina.
Vera Vukomanović je istakla da je nju i njenog supruga po objavljivanju prve informacije o „priči njihovog novorođenčeta“ posetio jedan inspektor kragujevačkog SUP-a i ponudio pomoć. Prema njenim rečima, kada je odlazio iz njihove kuće, taj inspektor je, s osmehom na
licu, njihovom sinu rekao: „Doviđenja, bato, uskoro ćeš upoznati svog brata.“
KRAGUJEVAC - Dvadesetak roditelja koji tragaju za sudbinom svoje dece održalo je u ponedeljak ispred Skupštine grada Kragujevca konferenciju za štampu u znak protesta što im predstavnici lokalne vlasti nisu dozvolili da to učine pod krovom Gradske skupštine. Roditelji su ponovili zahteve državnim organima za pokretanje sveobuhvatne istrage radi rasvetljavanja "Misterije nestalih beba" i pročitali pisma upućena predsedniku SRJ Vojislavu Koštunici i načelniku kriminalističke policije MUP Srbije Srbislavu Ranđeloviću, od kojih je zatraženo hitno pokretanje istrage. Živan Agatonović, jedan od roditelja koji tragaju za sudbinom svoje novorođene dece, za koju se sumnja da su ukradena prilikom porođaja, u izjavi FoNetu, koju prenosi B92, kaze da je u
Kragujevcu do sada prijavljeno 37 takvih slučajeva, a da je taj broj u Srbiji premašio 300. Agatonović je optužio lokalne vlasti i Kliničko-bolnički centar da i dalje opstruiraju istragu, jer ne izdaju dokumentaciju koju roditelji traže kako bi pokrenuli istragu.
EKSPRES, 3.11.2002. Afera krađa beba: Ispovest Milijane Čumić Aljkavost povećava sumnju - Kada sam prvi put čula o "aferi krađa beba", odlučila sam da potražim dokumentaciju o svojoj devojčici, za koju su mi u KBC "Zvezdara", gde sam je rodila 21.12.1978. rekli da je mrtvorođena. Pošto radim u SO Zvezdara lako sam došla do informacija o mom detetu, a zahteve sam uputila u KBC "Zvezdara" i JKP "Pogrebne usluge" - kaže za Ekspres majka Milijana Čumić, koja je podnela i krivičnu prijavu zbog svega što je dosad saznala o devojčici. U JKP "Pogrebne usluge" su mi odgovorili odmah, a porodilište još nije, iako je prošao za to predviđeni zakonski rok od 30 dana. Kolege iz opštine, koji su pokazali izuzetno razumevanje, nisu smeli da mi izdaju dokumentaciju, pošto je stigla zabrana iz ministarstva. Nisam ulazila u to o kojem je ministarstvu reč - kaže naša sagovornica. Kako nam je objasnila, njena mrtva devojčica ima četiri broja koji se ne slažu. U porođajnom protokolu zavedena je pod brojem 1231/78, na prijavi deteta u SO Zvezdara, koju izdaje zdravstvena ustanova, ne postoji broj prijave, dok beba ima dva broja. Jedan je 1414 koji je precrtan, a drugi je 1417. Kako ona tvrdi, pod tim brojem (1417) beba nije zavedena u MKR, ali je nađena u arhivi SO Zvezdara. - Uvidom u MKR saznala sam da je upisana devojčica pod brojem 1416/45 koja je rođena istog dana kad i moja beba, samo u 5,45 časova, dok sam ja moju rodila u 6,30. Sećam se da je, u tom periodu, samnom na porođaju bila još jedna žena koja je rodila dete bez polnih organa - priča ona. Ona tvrdi da je osoblje u bolnici odbilo da pokaže bebin leš njoj i suprugu i reklo im da je običaj da bolnica sahrani dete. - U prijavi moje devojčice, koja je u opštinu stigla posle osam dana od dana rođenja, još stoji da je bila teška 2850 grama. Međutim, u izvodu iz porođajnog protokola težina devojčice iznosila je 2400 grama. Kako je moguće da se mrtvorođeno dete ugoji za 450 grama - pita se ova majka. Ona još konstatuje da u prijavi deteta nije navedeno prezime devojčice, da li je dete mrtvorođeno ili ne i koji je porođaj po redu. Ona navodi da je, uvidom u dokumentaciju JKP "Pogrebne usluge", saznala da to Preduzeće nikada nije sahranilo njenu devojčicu. Milijana Čumić na kraju razgovora kaže: - Ako je moja devojčica živa, sada ima 24 godine. Volela bih da znam kako joj je život tekao. Ima li dečka, decu, gde živi... Da joj kažem da sam joj majka... da ima dva brata i oca. Radmila Bajčić
KRAGUJEVAC (Beta) - Milutin Manojlović umalo nije doživeo infarkt kada mu je službenica u beogradskoj opštini Savski venac, uz dokumenta za njegovog sina Ljubomira, izdala i dokumenta za kćerku Nikoletu, za koju je mislio da je umrla pre 23 godine. Ljubomir i Nikoleta, rođeni su kao blizanci, ali su porodici Manojlović, samo nekoliko dana posle rođenja, lekari rekli da im je kćerka preminula. Roditelji koji su godinama živeli u uverenju da im je dete odavno mrtvo, organizovali su veliku potragu i na kraju uspeli da pronadu kćerku. Slučaj porodice Manojlović uzburkao je javnost u Srbiji, ponukavši i druge porodice širom zemlje koje sumnjaju da su im novorođenčad ukradena, a da su od lekara dobili falsifikovane izveštaje o smrti. Manojlović živi u Sokobanji. Pored Nikolete i Ljubomira, imaju i starijeg sina Dragana. Njihova majka Radojka blizance je rodila u jednom od najvećih porodilišta u Srbiji, u Ulici narodnog fronta u Beogradu, opština Savski venac. Od opštinske službenice Manojlovići su saznali da postoji uredna dokumentacija koja pokazuje da je Nikoleta, za koju su im lekari rekli da je umrla, otpuštena iz bolnice 25. juna 1979. godine, istog dana kada i njen brat blizanac Ljubomir. Odmah nakon porođaja, lekari su Manojlovićima rekli da im je ženska beba bolesna i da mora da bude preneta u beogradski Institut za neonatologiju. Majka je, pak, ostala u porodilištu sa muškim detetom. Jedanaest dana nakon toga, Manojlovićima su iz Instituta javili da im je kćerka umrla. Osoba koja se predstavila kao lekar rekla je da je nad bebom već izvršena obdukcija i da roditelji ne mogu da preuzmu telo. Poručili su im da je beba već sahranjena po pravilima bolnice. Usput im je rečeno da treba da budu srećni što im je drugo dete preživelo i da se posvete sinovima. Odlučili su da zaborave bol zbog smrti kćerke i u potpunosti se posvete svom sinu Ljubomiru. I to je trajalo 23 godine, sve do šokantnog saznanja do koga je Milutin došao na šalteru beogradske opštine Savski venac. U pokušajima da nađu dete za koje je počeo da veruje da je živo Milutin i Radojka nisu nailazili na razumevanje. - Ne pitajte me kako sam došao do Nikolete. Ma, baš bih voleo da me tuže zbog svega što sam uradio tražeci svoje dete, tada bi barem istina izbila na videlo - kaže Milutin. - Uspeo sam da, preko nekih ljudi, stupim u kontakt sa kćerkom. Čim sam je video prvi put, znao sam da je to moje dete - kaže Milutin. Dok priča o prvom susretu sa devojkom za koju misli da mu je kćerka, stalno mu suze oči. - Ove godine Nikoleta je došla u Sokobanju kako bi 5. maja proslavila rođendan sa svojim bratom blizancem i bratom Draganom. Poklonili smo joj zlatni lančić koji smo joj namenili još pre 23 godine. To je prvi rođendan koji smo proslavili zajedno, cela porodica - kaže Milutin, ne uspevajući da zadrži suze. Nikoleta (sada Violeta) je na rođendan došla sa sestrom iz porodice u kojoj živi i za koju je, kako kažu Manojlovići, veoma vezana. Milutin kaže da sada živi u porodici koja dugo nije mogla da dobije decu. A onda su, prema dokumentima do kojih je Milutin došao, u dve godine dobili dve kćerke. Jedna, za koju tvrdi da je Nikoleta, rođena je baš u maju 1979. godine, dok je druga devojka godinu dana mlađa. Violeta R, za koju Manojlovići tvrde da je njihova Nikoleta, i dalje živi u Beogradu, u porodici u kojoj je odrasla.
Olivera Tomić |
ENGLISH DOLIJALI: VESTI IZ SVETA VAŽNO ZNATI: IZMIŠLJOTINE ZVANE GEN I DNK EUGENIKA KUĆNI POROĐAJ
BAZA PODATAKA SLUCAJEVA: 1950-1969 1970-1979 1980-1989 1990-1999 2000-2009 2010-2019 DEČIJA BAZA PODATAKA: TRAŽIM RODITELJE |
kradjabeba.org
Ovaj slučaj je samo još jedan u nizu i sve priče su, tvrde roditelji, realizovane po istom scenariju uz "totalni nesklad u dokumentaciji".
BEOGRAD
Palata pravde u sredu je bila prepuna roditelja koji sumnjaju da njihova deca nisu umrla po rođenju, kako im je to saopštavano u porodilistima. Došli su iz Niša, Kragujevca, Aleksinca, Vranja, Prokuplja... Svi su saglasni da je država do sada malo uradila da im pomogne i da su svuda nailazili na nerazumevanje i zatvorena vrata. Zajedničko za većinu njih je da su im deca na poslednjim pregledima, prema rečima ginekologa, bila potpuno zdrava, da oni nikada nisu videli njihova tela, kao i to da nikada nisu dobili nalaze obdukcije, niti izvode iz matičnih knjiga umrlih.