• Susret sa ukradenim sinom nakon 29 godina (2.deo)
• DNK-Testom do istine (1.deo)
• Umrlica za živo dete
• Otac od papira
• Pobegli, umesto da pomognu

RSE - Bosiljka Groza koja sa porodicom živi u Švajcarskoj još uvek se oporavlja od emocionalnog šoka koji je doživela prilikom ponovnog susreta sa sinom koji joj je ukraden pre 29 godina, odmah nakon porođaja. Bosiljka kaže da se njena porodica odavno pomirila sa činjenicom da je prvo dete zaista umrlo nakon porođaja, ali da se nada ponovo rodila kada je u Srbiji prošle godine otkrivena afera o krađi dece iz porodilišta.

Groza - On je živeo u nama, mi smo non-stop pričali o njemi. Što je najžalosnije i što je najgore uvek su mu palile sveću kad su išle u crkvu. Uvek, kao i svaka majka, vi znate naše običaje, davala sam za dušu i to ja nikada ne mogu da oprostim ni doktorima, ni našoj državi, ni nikome šta su uradili. To je nešto što ne može da se opiše.

RSE - Bosiljka se i danas seća svakog detalja svog prvog porođaja i košmara koji je usledio nakon toga.

Groza - Meni je carski rez pravljen, beba je bila sedam meseci. Beba je bila velika, oni su napisali težinu, jer ja sam bebu videla. Oni su je prebacili za Beograd. Mene su držali posle operacije jedno 13 dana posle carskog reza. Gde to postoji. Pa ja nisam operisala kičmu, ja sam imala samo carski rez. I tako da oni su svoju stvar završili dok nam nisu telefonski javili i poslali telegram da je dete umrlo.

RSE - Bosiljka Groza kaže da je i tada sumnjala u zvaničnu verziju smrti svoje bebe, ali da ni ona ni njen muž nisu mogli ni slutiti da im je dete ukradeno.

B.Groza - Ništa nismo preduzimali zato što u bolnici mi je rečeno da je dete umrlo. Ja nisam mogla odmah da izađem, muž mi je bio u vojsci. Kad je on izašao iz vojske rekla sam ja njemu da je meni sumnjivo. On je iskren čovek. On nikada ništa nije ukrao niti mu je padalo na pamet da se kradu deca na takav način. Mislim ovako nešto samo kod nas može da se dešava. Ja sam ubeđena da je dete ukradeno.

Branko Vučković

RADIO SLOBODNA EVROPA, 25.2.2004.
Misterija nestalih beba (1)
DNK-Testom do istine

Priča o bebama koje su decenijma unazad iz porodilišta u gradovima u unutrašnjosti Srbije pod misterioznim oklnostima oduzimane od pravih roditelja i potom, po tvrdnjama onih koji su tragali za njima, prodavane bračnim parovima bez dece, svoj dramatični nastavak ali sa srećnim krajem dobila je u Kragujevcu. Kragujevčanin Milan Petrović, star 29 godina, uz pomoc DNK testa, prvi je stigao do istine i susreo se s pravim roditeljima

RSE - Misterija nestalih beba koja je tokom protekle godine potresala Srbiju, počela je da se rasvetljava baš u Kragujevcu odakle se i proširio virus sumnje u zvaničnu verziju o navodnoj krađi dece prilikom rođenja. Kragujevčanin Milan Petrović koji je pre 29 godina ukraden iz porodilišta uz objašnjenje da je umro nakon porođaja, uz pomoć DNK testa prvi je stigao do istine i susreo se sa biološkim roditeljima.

M. Petrović - Prvo sam se našao sa svojim sestrama Majom i Dijanom. Plač, radost, eto posle toliko godina znam da imam dve sestre, da nisam sam, da imam ipak nekoga. Posle dva dana mi odlazimo u Vršac u porodičnu u kuću u Vršcu gde napokon vidim svoje rođene roditelje. Isto šok ponovo, radost, neverica, tuga, zašto nama uopšte takava stvar da se dese, ko ima koris? Koristoljublje, okrutnost, to je nevrovatno da su ljudi mogli takve stvari da rade.

RSE - Prvi Milanov susret sa sestrama i roditeljima bio je veliki šok i za njegovu drugu majku Gorginu Petrović, koja ga je usvojila kada je imao samo deset godina.

G. Petrović - To je bio jedan veliki šok, jedan veliki udar k’o kad ti neko umre u kući. Ja sam kukala naglas. Njegove sestre grle mene, grle decu, grle snaju, kukaju, plaču. Razbolela sam se od toga dana i ne mogu da se oporavim.

RSE - Milanova odiseja počinje pre 29 godina u porodilištu u Vršcu gde mu se gubi svaki trag. Nakon četiri godine iznenada je vaskrsnuo u mestu Budisava kod Novog Sada u kome počinje nova životna avantura koja se završava u Kragujevcu.

M. Petrović - Moji roditelji, majka se zove Bosiljka Groza rođena Basara, otac je Jovan Groza. Rođen sam u Vršcu 16. jula 1975. godine, kao nedonošče i završavam u Centru za nedonoščad u Beogradu. Odatle mi se gubi svaki trag. Pošto je moj otac bio u vojsci, on je otišao 14. jula u vojsku, majci je stigao telegram da sam umro od pneumonije (upala pluća). Prvo zvanično moje postojanje je 25. juni 1979. godine kada me ozvaničuju putem prve krštenice, zdravstvenog kartona, navodno usvajanjem od strane Milorada i Gospave Vasić iz Budisave. Kasnije, kad taj brak izmedu Gospave i Milorada propada, ona posle godinu dana umire, dva-tri meseca provodim kod njene rođake u Novom Sadu na Detelinari. Provodim još ceo raspust kod Milorada u Futogu, pošto se on odselio sa drugom ženom u Futog. On mi priznaje da mi nije otac, ni on ni majka Gospava. Tu saznajem pravu istinu o svemu tome. Milorad me vraća u Centar za socijalni rad gde provodim kratko vreme i dalje me prosleđuju u Irig gde provodim godinu dana u dve porodice. Odatle me uzimaju bračni par Petrović iz Kragujevca Periša i Gorgina.

RFE - U domu Gorgine i Periše Petrovića Milanu se konačno osmehnula sreća. Okružen pravom roditeljskom ljubavlju počeo je da živi kao sva ostala deca.

M. Petrović - Ovde sam završio osnovnu školu, srednju školu, treći stepen mašinbravar, oženio se još za vreme rata 1999. Pošto sam bio mobilisan u jedno selo u blizini Veliko Krčmarevo odakle je moja supruga Zorica, dobili smo dvoje dece Stefana i Milicu. Živimo skromno ali zadovoljno.

RSE - Sreća se osmehnula i gospođi Gorgini koja je odmah shvatila da je dobila sina kakvog je oduvek želela i kome je posvetila svoj život.

G. Petrović - Jeste da je kod mene 20 godina, nije to toliko malo. Školovati pa u vojsku, pa na ratište, pa se oženio, pa sam svadbu pravila, pa mladence, pa jedno dete, pa babine, pa rođendani, pa drugo dete, sve je to bilo na moje ruke. Kad sam sve pružila samo što mu nisam majka, što ga nisam rodila.

RSE - Posle svega, Milanova osećanja su pomešana.

M. Petrović - Sad se osećam u neku ruku frustrirano. DNK analiza je pokazala da su meni Groze roditelji, sad čekam na administraciju da to potvrdi. Nije samo dovoljno da smo se našli, sad stvar treba da se istera do kraja. Znači prvo da se meni vrati identitet, da kažem da me vaskrsne ova država ako hoće, a trebalo bi.

RSE - Milan Petrović sada ima dve porodice koje podjednako voli. Kaže da će tako i ostati uz želju da njegovu sudbinu ne doživi više nijedno dete.

M. Petrović - Bez obzira što se sve to desilo, što se ispostavilo da napokon nađem svoje roditelje, ja ne mogu sad da zapostavim Gorginu jer 20 godina mi živimo, ona me je odgajila. Mi sad možemo da budemo samo jedna velika porodica bez ikakvih deoba. Znači zašto dalje da budemo žrtve? Sebi ne smemo da dozvolimo da zbog tuđih nedela i dalje neko bude žrtva. Takve stvari prvo ja ne dozvoljavam niti moji roditelji, nego pravi krivci treba da odgovaraju, a mi da budemo sada jedna velika porodica.

Branko Vučković

VEČERNJE NOVOSTI, 20.2.2004. / izvor
Umrlica za živo dete

ČAČAK - Afera o krađi i prodaji dece iz porodilišta uzdrmala je i Čačak. Branka Marenović, Ivana Babić, Mirjana Pantelić, Olivera Jevtić, Mile Stanić, Jela Planinčić, Živka Šainović, Dušanka Danbulović, Dušanka Milenković, Olivera Crnković, Miroljub Kaplarević, Nešo Jovanović i Desanka Laković samo su neki od sumnjičavih roditelja koji pokušavaju da pronađu svoju decu.

Stanisava i Predrag Cogoljević, u ime ovih porodica, ističu da, kada se u javnost izneo problem o krađi dece u Čačku, niko od njihovih sugrađana nije verovao da se to dešavalo i na teritoriji čačanske opštine.
- Iako direktor čačanske bolnice, kao i načelnik ginekološkog odeljenja, pokušavaju na razne načine da ublaže ovaj problem, tvrdim da na ovome neće ostati - ističe Predrag Cogoljević. - Ako javno ne žele da govore o ovom problemu, trebalo bi bar da nas puste da sami dođemo do podataka, a to možemo samo ako nam ne budu pravili probleme sa dokumentacijom. Čačak je mali grad, svi se međusobno poznajemo, sramota je što se istina o ovoj tragediji skriva. Cogoljevići su pre 25 godina dobili kćerku, zdravu bebu tešku četiri kilograma i 200 grama. Posle 24 sata majci je rečeno da je beba umrla. Stanisava nije mogla da veruje jer, kaže, ništa nije ukazivalo na to, a lekari nakon smrti deteta nisu dali nikakvo objašnjenje. I nakon dve i po decenije majka nije prestala da sumnja da je to istina.

Predrag i Stanisava veruju da je njihovo dete živo. NJihove sumnje postale su još veće kada su počeli da prikupljaju potrebnu dokumentaciju. U bolnici u Čačku podneli su zahtev za istoriju bolesti i dokument o toku porođaja, ali svu dokumentaciju nisu dobili.
- Od pravnika u bolnici dobio sam objašnjenje koje ne može da ih opravda. Rečeno mi je da je arhiva sa dokumentima iz tih godina poplavljena, i da podaci, koje sam tražio, navodno, ne postoje - kaže Cogoljević. - S druge strane, one papire koje voda nije “zakačila”, kako tvrde u bolnici, “dohvatili” su miševi. To je njihova priča, u koju ne želim da poverujem. Očigledno je da je nekome stalo da se o tome ne govori. Žele da sakriju istinu.

Traži se na internetu Tražim devojku iz Niša koja se zove Milica, rođena 1979. godine u Aleksincu. Nemam nekih većih podataka o njoj. Ako neko zna za takvu osobu neka mi se javi. Ona je usvojena, a može biti da je upisana kao rođena u decembru 1979. ili januaru 1980. Molim sve da mi pomognu, a mogu da mi se jave i sve Milice iz Niša rođene navedenih godina, pa ćemo videti dalje. Hvala svima unapred. A ako neko zna nešto pa ćuti, bolje je da kaže i olakša sebi, skine teret i greh koji godinama već nosi na duši. Recite detetu, sada već odrasloj osobi, ko su joj pravi, biološki, roditelji, jer kad bude to saznala od drugih, osetiće mržnju, a to je ono što vi ne biste želeli, i biće vam uzaludne sve ove godine koje ste proveli ubeđujući sebe da je vaše dete i da ste vi njeni roditelji… Ovo je samo jedna od mnogobrojnih poruka koje se objavljuju na internet-sajtu “Krađa beba u Srbiji”, a kojima ucveljene majke pokušavaju da pronađu svoju decu.

Predrag je verovao da će potvrde do kojih je došao supruzi i njemu uliti nadu da je njihova kćerka živa.
- U izveštaju iz matične knjige rođenih naša kćerka nije imala matični broj, dok ga deca, koja su navodno umrla odmah posle rođenja, imaju - navodi Cogoljević. - U tom istom dokumentu piše da je devojčica rođena 5. decembra 1979, dok na potvrdi o smrti stoji da je umrla 5. novembra iste godine. Ne postoji ni ime lekara koji je utvrdio smrt. Verovatno oni koji su pisali potvrde nisu razmišljali da će istina na kraju morati da bude otkrivena. Olivera i Vidoje Jevtić iz LJubića kod Čačka su pre dve decenije izgubili sina. Olivera je 1983. godine rodila dečaka za koga joj je rečeno da je mrtav. Međutim, ona tvrdi da je pokrete deteta osećala i pre i u toku porođaja.

- Kao drugorotku nisu mogli baš tako lako da me prevare saopštenjem da sam rodila mrtvo dete, pa su takvu laž, upisanu u prijavi, izveštaju o rođenju, krili od mene sve do današnjeg dana - kaže Olivera. - Zato mog potpisa na izveštaju o rođenju deteta nema, iako je obavezan. Predrag i Stanisava Cogoljevi kao i Olivera i Vidoje Jevtić odlučili su da pravdu potraže na sudu, kada već na drugi način ne mogu da dođu do istine. Opštinskom javnom tužilaštvu podneli su tužbe protiv matičara i lekara koji su tih godina potpisali izveštaje o rođenju.

M. Ristović

VEČERNJE NOVOSTI, 19.2.2004. / izvor
Otac od papira

NIŠ - Istražne sudije Opštinskih sudova u Nišu, Kruševcu, Prokuplju, Rači, Kragujevcu i beogradskom Drugom opštinskom sudu proteklih meseci imali su pune ruke posla, jer su morali da saslušaju roditelje koji smatraju da su im deca oteta posle rođenja i nelegalno predata drugim parovima.

Istražni postupci su usledili posle roditeljskog jednogodišnjeg obijanja pragova bolnica, matičnih službi u opštinama, policije i sudova, a prethodno su njihove krivične prijave odbačene, sa obrazloženjem da su krivična dela zastarela.
Po nalogu Republičkog javnog tužilaštva, međutim, prošlog leta konačno su u mnogim sudovima pokrenute istrage. U "uputstvu" RJT, upućenim opštinskim javnim tužilaštvima, predočeno je da je podnet veći broj prijava za krivična dela oduzimanja maloletnih lica i promena porodičnog stanja.

Kako je naloženo, u svim predmetima javni tužioci su morali da "stave predlog za preduzimanje određenih istražnih radnji protiv N.N. lica, uz dostavu celokupne pribavljene dokumentacije, s tim da istrazi prisustvuju zamenici RJT koji obrađuju predmet".

RJT je zaključilo da je zbog sveobuhvatnog razjašnjavanja konkretnih slučajeva, jer postoji izražena sumnja roditelja da im deca nisu umrla već da su živa i prodata drugim porodicama, neophodno zahtevati da MUP ispita nepravilnosti oko upisa matičnih brojeva. Naloženo je da se pregledaju i matične knjige, a predložena je i DNK analiza.

Preporučeno je i da, ukoliko postoje takozvani "kalupi", roditeljima bude predočeno da na osnovu njih takođe može da se uradi DNK analiza. Istovremeno, kako je preporučilo RJT, svaki podnosilac krivične prijave će biti detaljno saslušan. Biće im predočena sva dokumentacija, a tražiće se njihovo izjašnjavanje u čemu su nepravilnosti u postupku prijema, porođaja, nastupanja smrtnog ishoda i kasnijih službenih beleški.

U ime nauke! Jedan broj sumnjičavih roditelja strahuje da se istažni postupci ne okončaju po "britanskom" i "rumunskom" scenariju. U Velikoj Britaniji i Rumuniji je, naime, podignuta velika prašina zato što su države priznale roditeljima koji nisu dobili tela svojih beba, da su zapravo završila u rukama naučnika. Države su čak velikodušno potvrdile da su spremne da isplatile odštetu porodicama. Zato roditelji u Srbiji izražvaju sumnju da im se možda sprema ovakva prevara, odnosno da će se skandal veka završiti konstatacijom da krađe beba nije nikada ni bilo, ali da su leševi dece iskorišćeni "u ime nauke".

Posle saslušanja pedesetak roditelja, koji su podneli krivične prijave, Opštinski javni tužilac iz Niša Aleksandar Petković je od RJT zatražio, crno na belo, instrukcije kako dalje da se sprovode istražni postupci.
- Posle konsultacija sa kolegama iz drugih gradova, zatražio sam, između ostalog, tumačenje ko će da plati DNK analize - ističe Aleksandar Petković.

Grupa roditelja iz niškog kraja, Goran Stevanović, Božidar Cekić i Goran Gojković u međuvremenu su od Đorda Ostojića, republičkog javnog tužioca zatražili odgovor koji se "koraci" preuzimaju posle dopisa pristiglog iz Niša.
- Deset porodica je pronašlo svoju "umrlu" decu kod drugih, "papirnatih" roditelja i prihvataju da se uradi DNK analiza - napominje Božidar Cekić iz Niša.

Interesantno je da u istražnim postupcima od roditelja tražilo da kažu da li sumnjaju koji su lekari i babice izvršili navedena krivična dela, kao i da li im je poznato gde je, eventualno, nalazi dete za koje tvrde da nije mrtvo već živo.

Roditelji, podnosici krivičnih prijava, na saslušanjima u niškom Opštinskom sudu konkretno su naveli dosta imena "osumnjičenih" ljudi u belim mantilima, a OJT Aleksandar Petković je još oktobra prošle godine u urgenciji od policije Niš zataržio da pronađu 13 nekadašnjih i sadašnjih lekara GAK-a Niš sa "spiska" i da ih ispitaju kakav je njihov stav u konkretnim sumnjama da su duže vreme namerno sačinjavali lažnu dokumentaciju.

Preko dve žiljade sumnjičavih roditelja, u međuvremenu, najavljuje da će Sudu pravde u Strazburu podneti tužbu protiv zdravstvenih radnika i službenika državnih službi Srbije, za koje se sumnja da su uključeni u otmice dece.
- Smatramo da su oni počinili krivična dela iz koristoljublja. Falsifikovanjem dokumenata, tuženi su učestvovali u oduzimanju dece, davanju lažnog identiteta i prikrivanju krivičnih dela - ističu sumnjičavi roditelji.
- Mi imamo dokumentaciju koja to dokazuje, a urađena je i genetska analiza. Domaći sudovi ne priznaju naše tvrdnje, a pravosuđe je čak donelo odluke kojima se tužiteljima zabranjuje prilaženje i uznemiravanje drugih porodica.

Sumnjičavi roditelji traže od sudova da se deci vrati pravi identitet i da krivično odgovaraju svi koji su u takve slučajeve umešani, uz napomenu da biološke mame i tate ne traže svoju decu nazad, jer ne žele da se stvaraju nove drame i razaraju porodice.

M. Ristović

VEČERNJE NOVOSTI, 10.2.2004. / izvor
Pobegli, umesto da pomognu

BEOGRAD - Dogovorili smo se da nas Boško Buha poveze svojim džipom. Krenuli smo ka parkingu. Išla sam iza njega i stala kod vrata zadnjeg sedišta, jer sam trebala da sednem iza vozača.
Branislav Đerić je ulazio na suvozačko mesto, a Katarina, čije prezime ne znam, trebala je da sedne iza njega. Tada je odjeknuo pucanj. Buha je pao. Svedočenjem Tatjane Grabovac, jedne od tri osobe koje su poslednje videle generala Boška Buhu, u utorak je u Specijalnom sudu nastavljeno suđenje "Makinoj grupi", optuženoj za smrt visokog policijskog oficira. Ono što je posebno izazvalo pažnju je činjenica da su neposredni očevici, Tatjana Grabovac, Branislav Đerić (biznismen iz Moskve) i izvesna Katarina, posle zločina pobegli sa mesta događaja.

- Koliko ste čuli hitaca? - interesovalo je predsednika krivičnog veca sudiju Zorana Tatalovića.
- Čuo se prvo jedan pucanj i Buha je pao - ponovila je Tatjana. - Od mene je bio udaljen, možda, pola metra. Toliko kolika je razdaljina od prednjih do zadnjih vrata na džipu. Instinktivno smo se pomerili, a onda je usledila nova pucnjava. Ali, nije reč o rafalu, već kao da neko brzo ispaljuje metke. Mislim da se čulo 15 hitaca.
- Jeste li uočili odakle se pucalo? - pitao je sudija Tatalović.
- Ne - glasio je odgovor.

Instinktivno, kako je ispričala svedokinja, ona, Đerić i Katarina potrčali su ka kolima u kojima je bila Ana Matić. Ana je četvrta osoba koja je bila na splavu "Žabac" u društvu generala. Niko od njih, međutim, nije objasnio zašto nisu pokušali da pomognu teško ranjenom Buhi, već su pobegli.
- Ubrzo su iz Hotela "Jugoslavija" istrčala dvojica-trojica policajaca - nastavila je da svedoči Tatjana. - Đerić im je rekao da nas pusti, a ako zatreba on će nas pozvati. Iste noći dale smo izjavu u SUP Beograd.
- Da li ste svo četvoro zajedno sa splava krenuli ka džipu generala Buhe? - interesovalo je advokata Borivoja Borovića, zastupnika optuženog Nikole Maljkovića, kome se na teret stavlja da je ubio policijskog oficira.
- Ne, prvo smo krenule nas tri, a onda je, posle nekoliko minuta, za nama pošao Buha, dok se Đerić još zadržao na splavu - precizirala je Tatjana.
- Rekli ste tokom davanja iskaza da ste imali utisak da se oteže sa večerom. Pojasnite? - Zatražio je advokat Stevan Protić, branilac Željka Maksimovića Make.
- Dogovorili smo se da popijemo piće, a Đerić je počeo stalno nešto da naručuje - ispričala je Tatjana. - Prvo je tražio predjelo, a na njega smo čekali ceo sat. Onda je rekao da treba da probamo specijalitet splava. I na to smo čekali ceo sat. A, radilo se samo o običnom krompiru sa nekim prelivom.

- Da li je neko prilazio vašem stolu? - pitao je advokat Protić. - Da li je neko od prisutnih za stolom ustajao i nekud odlazio? - interesovalo je dalje Protića.
- Jeste, gospodin Đerić - precizirala je Tatjana. - Nekoliko puta je odlazio do šanka.

Iz celog advokatskog ispitivanja Tatjane Grabovac provejavala je insinuacija da je, u stvari, zločin počinio neko drugi, a ne optuženi i da je zločinac imao pomagača u okruženju ubijenog generala.

Igor Spasov, autor ekskluzivnog snimka na kojem se vidi teško ranjeni Boško Buha, svedočio je da je na mesto događaja stigao vrlo brzo, jer su prostorije "BK televizije" na svega 50 do 70 metara od hotela "Jugoslavija". U tom trenutku oko policijskog oficira bilo je nekoliko policajaca, koji su "delovali dosta konfuzno".

- Bio je glavom okrenut prema Dunavu - svedočio je Spasov. - Policajac koji je čučnuo kraj njega, polivao ga vodom, gladio mu kosu, a drugoj ruci je držao cigaretu. Iz toga sam zaključio da su konfuzni.

- Da li ste vi kum Radeta Markovića? - interesovalo je advokata Borivoja Borovića.
- Ne. Mi smo dobri prijatelji, ali ne znam kakve to veze ima sa ovim? - uzvratio je pitanjem Spasov.

Nisu mu pretili

Kao svedok se pojavio i Slobodan Balać, jedan od vlasnika firme "MUB". On se poslednjih meseci, pre zločina, intenzivno družio sa generalom Boškom Buhom. Balaćev iskaz tekao je sporo i teško, jer je sudija morao bukvalno da mu izvlači reči iz usta.
- Čuli smo se dan pre nego što će biti ubijen, i tada mi je rekao da će da ide na večeru sa Đerićem i jednim tužiocem ili sudijom, nisam siguran - ispričao je Balać.

Ovaj svedok negirao je da se policijski general žalio da mu stižu pretnje, da poznaje Legiju, Šiptara, da mu je pričao o problemima na poslu...
- Da li ste razgovarali o političkim partijama? - pitao je advokat Stojan Protić.
- Ne, jedino je Buha jednom rekao da je jedina korektna stranka na našoj političkoj sceni DSS - precizirao je Balać.

Z.Uskoković