• Mrtav za - vojsku!
• Ćerki našla sestru
• "Bebi mafiju" za vrat

Oko tri hiljade roditelja očekuju da im država pomogne da se konačno utvrdi šta se desilo sa njihovom decom, navodno umrlom u porodilištima, uvereni da niko ne može da im ospori da dođu do prave istine. Sofijanka i Miodrag Milojević iz Mozgova kod Aleksinca, ubeđeni su da im je muška beba umrla pod misterioznim okolnostima 1986. u niškom GAK-u. Njihove sumnje posebno je podgrejala kontroverzna dokumentacija koju su dobili za umrlo dete.

- Izigravali su patriote, pa su našu decu sahranjivali o svom trošku, iako smo insistirali da mi to uradimo - priča Sofijanka Milojević. - Zbog toga, ali i mnogih brljotina sa zvaničnom dokumentacijom, tražimo da nam odgovore - zašto su izazvali moju sumnju? Da su mi dali sve "čiste" papire, da smo videli i sahranili svoje dete, sigurno ne bismo imali nikakvog povoda da bilo šta sada istražujemo. Stani Čorbić, iz Lopatnice kod Kraljeva, koja se porodila 18. decembra 1979. godine u GAK u Višegradskoj ulici u Beogradu, kako je objasnila, jedna medicinska sestra je htela makazama da iseče "narukvicu" s brojem deteta. Kada je nesrećna majka pitala zašto to radi, odgovoreno joj je hladno "Neće ti više trebati!" Stana nikada nije poverovala da joj je dete umrlo, a kada je pre par godina krenula u potragu, u dokumentaciji Stana je uvidela mnogo nelogičnosti. Ništa se ni sa čim nije slagalo. Na papirima je ispalo da joj je sin prvo umro pa tek onda rođen!

Vakcina posle smrti? Mirjana Jevtić se u kruševačkoj bolnici porodila 3. septembra 1972. Svoje mrtvo čedo nije videla. U protokolu porođaja upisan je datum rodenja 3. septembar, datum smrti 4. septembar, a u poslednjoj koloni je neko parafom overio da je dete 6. septembra primilo vakcinu!

Kada je krenula lavina sumnji mnogih roditelja da su im deca po rođenju oteta, Jasna Spasojević, komercijalista u "Zastavi", doživela je šok u kragujevačkoj opštini posle zahteva da joj se izda izvod iz matične knjige rođenih.

- Zaposleni u matičnoj službi su se bezuspešno trudili da pronađu dokument koji potvrđuje rođenje mog deteta - predočila je Jasna. - Takođe, nije bilo nijednog papira koji dokazuje da je dete umrlo. Po tim knjigama, nisam se ni porodila. U opštini su mi dali i uverenja, crno na belo, da mog sina nema ni među živima, ni među mrtvima.

Nada Mihalkov iz Borče ponovo proživljava bol istovetnu onoj koju je osetila 21. maja 1981. godine u beogradskom GAK, kada je izgubila sina prvenca. Htela je da preuzme telo i organizuje sahranu, ali joj to nije bilo dozvoljeno. Čak joj nisu dali ni da ga vidi. Godine koje su usledile nisu izbrisale bol, a kada je počelo NATO bombardovanje, ponovo se uselio nemir u nesrećnu majku.

Vreme za istinu Većina roditelja tvrdi da su prikupili ogromnu dokumentaciju koja ukazuje na zloupotrebu i dostavili Skupštini Srbije. Upravo na osnovu toga formiran je Anketni odbor, koji treba da utvrdi pravu istinu o nestalim bebama iz porodilišta u više gradova u Srbiji.

U aprilu 1999. na njenu adresu stigao je poziv iz Vojnog odseka Opštine Palilula na ime njenog mrtvog sina. Na pozivu je pisalo "Mihalkov Save sin", pošto detetu nisu stigli ni ime da daju.
- Bila sam u šoku. Posle 18 godina otvorili su mi staru ranu - objasnila je Nada. - Pomislila sam da su možda pogrešili, pa sam povela sina Danijela. Međutim, službenica iz Vojnog odseka mi je razbila sve nedoumice rekavši "Gospođo, pa vi imate još jedno dete rođeno 1981. godine". Kad sam joj rekla da je dete umrlo, pobledela je i odgovorila "Oprostite, onda je greška" i počela je da plače. Kako je tek meni bilo.

Vladislava Tubić porodila se 11. decembra 1980. u Višegradskoj u Beogradu i na svet donela devojčicu. Na viziti su joj saopštili da je dete umrlo i pustili je kući posle 48 sati. Otpusna lista bila je bez pečata i potpisa, datum prepravljen.
- U glavnoj arhivi bolnice uspela sam da pronađem istoriju bolesti deteta - ispričala je Vladislava na jednom od sastanaka unesrećenih roditelja. - Fascikla je bila potpuno nova, u njoj nekoliko analiza krvi, od kojih je jedna rađena posle zvanične smrti bebe, nema konstatacije smrti, sem na fascikli i to dopisano rukom - bez pečata. Kad sam to videla, otišla sam u Zdravstvenu inspekciju. Oni su zaključili da je dete otpušteno iz porodilišta. U opštini mi daju izvode: 24. decembra 1980. zavedeno je da je dete umrlo, a 25. decembra je upisano da je rođeno. Matični broj je lažan. U SUP su mi dali potvrdu da pod tim brojem ne postoji niko, ni živ, ni mrtav. Tražim od države da mi pronađe dete, a kako će ga naći, to je njen problem.

Miša Ristović

VEČERNJE NOVOSTI, 2.8.2005. / izvor
Reportaže u nastavcima 6 / 7 / prvi deo
Otete bebe

Ćerki našla sestru

Verica Jeremić-Blagojević iz Novog Sada postavila je na Internetu jedinstven sajt za potragu za navodno umrlim detetom. I svojoj ćerki našla sestru bliznakinju.

Na sajtu je postavila svoj genetski kod u nadi da će ćerka koju je pronašla, posle DNK analize, na siguran način moći da ustanovi da joj je upravo ona prava, biološka majka. Pozvala je i ostale roditelje, koji sumnjaju da im je dete ukradeno, da dostave svoje podatke i svoj genetski kod, koji će potom biti postavljeni na sajt.

Ova majka je uverena da joj je dete živo, iako su joj lekari nekoliko dana posle porođaja 1980. godine rekli da je jedna od dvojajčanih bliznakinja koje je rodila, umrla. Na sajtu navodi da porodici nije bilo dozvoljeno da sahrani dete.

- Prvog dana su mi obe donele na podoj - objašnjava Verica Jeremić, koja osim mlade bliznakinje ima još starijeg sina i kćerku, koju je rodila godinu dana posle nemilog događaja u porodilištu. - Sutradan su mi saopštili da je starija i krupnija devojčica, navodno, pala u komu, a već narednog dana je umrla. Zanimljivo je da u listi za novorođence piše da je "umrla", dok se u matičnoj knjizi rođenih vodi kao živa. Na obdukciju je upućena mesec dana kasnije, poplava je odnela istoriju obdukcije, a pacovi pojeli kalup sa lesnim materijalom. Nema umrlice, vodi se kao živa u matičnim knjigama, a prijava iz porodilišta je ispravljena.

Potraga iz Njujorka Posle čitanja tekstova o trgovini bebama u Srbiji, Tasia Ahmed, naše gore list, koja živi u dalekom Njujorku, odlučila je da konačno pronađe svoje prave roditelje. Nesrećna Tasija je rođena 19. juna 1979. i zna da je nekoliko godina provela u jednoj, kako pretpostavlja, hraniteljskoj porodici u okolini Vranja, a 1986. uzeli su je bračni par (žena Srpkinja, muškarac Hrvat) koji su se odmah potom iselili u Ameriku. - Sećam se da su me zvali Daca - kaže Tasia Ahmed, koja je sada udata u Njujorku i ima sina. - Ostavila sam svoje usvojitelje kada sam imala 16 godina, a prethodno su mi zabranili da pričam da sam usvojena. Kada sam u našem konzulatu pokušala da saznam ko su mi pravi roditelji, rekli su mi da je zakonski nemoguće da mi se to saopšti. Još uvek ne znam kako, ali ću pokušati da uđem u trag svojim biološkim roditeljima.

Osnivač sajta za potragu za bebama nestalim u porodilištu pre par meseci je, kako tvrdi, pronašla kćerku za kojom traga i to upravo preko Interneta.

Ova Novosađanka konstatuje i da je verovatno veliki broj dece koje traže, nažalost mrtvo, ali i da je neodgovornost i aljkavost na koju su naišli posle saznanja o prodaji beba, zapanjujuća i pokreće nadu da će pronaći svoja čeda.

- Goniti krivca gotovo je besmisleno i to nam nije cilj - navodi Verica na svom sajtu. - Molimo i sve one koje je novac zaveo na stranputicu, pa su bilo kako učestvovali u ovom zločinu, da bar anonimno dojave roditeljima ako znaju gde su im deca, ili deci ko su im zapravo roditelji. Nikad nije kasno da se čovek iskreno pokaje i tako skine prokletstvo.

Verica preko Interneta moli i sve ljude koji su sa najviše ljubavi i odricanja podizali usvojenu decu da im pomognu da pronađu svoje biološke roditelje, bez imalo straha da će ih izgubiti. Čak naprotiv, kako navodi, tako će još više da učvrste vezu sa njima, dajući im ono što nadasve žele da znaju - istinu.

- Lično poznajem porodicu sa troje retardirane dece, gde se na kraju ispostavilo da su polubrat i polusestra iz tajne ljubavne veze - predočava Verica. - U Temišvaru na ulazu u groblje, postoji veliki spomenik posvećen bratu i sestri blizancima razdvojenim na rođenju, koji nisu znali jedno za drugo. Sreli su se i zaljubili čak u Parizu, da bi na venčanju saznali da su brat i sestra. Oboje su se ubili opominjući svet.

Miša Ristović

VEČERNJE NOVOSTI, 1.8.2005. / izvor
Reportaže u nastavcima 5 / 7 / prvi deo
Otete bebe

"Bebi mafiju" za vrat

Sahrana obavezna Skupština opštine Sokobanja do sada se prva oglasila povodom afere trgovine bebama. Odbornici su zatražili da se u republičkom parlamentu pokrene inicijativa za donošenje propisa prema kome bi sve umrle bebe, nakon medicinskih ispitivanja, obavezno bile predavane roditeljima radi sahranjivanja.

Jasno mi je da se moj sin, i ako ga nađem, neće posle 17 godina vratiti da živi s nama. Ali, neka bar zna da ima roditelje koji ga vole.
Ovako govori Miladin Marković iz Rogače kod Sopota, poput većine od 3.000 roditelja koji godinama tragaju za otetom decom. I, osim u Božju, veruju i u pravdu i zakon ove zemlje i nadaju se.

- Ubeđena sam da je moje dete živo i zdravo i - oteto. A to što nam ne dozvoljavaju uvid u dokumentaciju i što nas odbijaju na svakom koraku neće nas sprečiti da idemo do kraja - predočila je Radojka Pantelić. A dok država poslednjih godina očigledno nije imala prave odgovore na zahteve roditelja, mnogi od njih su stvar uzeli u svoje ruke. Na razne načine su, kako tvrde, ušli u trag otete dece. Međutim, niko od tih roditelja nije zvanično, bar ne do sada, preko DNK testa, dokazao da su deca, koju su pronašli, baš njihova.

Unosan posao Mnogi roditelji sumnjaju da su njihove bebe završile u inostranstvu. Navode da je 1972. godine, na primer, iz Adaptacionog centra iz Danske u Zenicu, Prištinu i Kulu stigla "porudžbina" za 230 dece. Samo za prvih šest meseci te iste godine u Zapadnom Berlinu, na području našeg konzulata u Štutgartu, usvojeno je čak 1.300 (!) mališana, vanbračno rođenih u tadašnjoj SR Nemačkoj, gde su njihove majke, a naše državljanke, bile privremeno zaposlene.

Roditelje koji tvrde da su im bebe po rođenju otete niko nije mogao da ubedi da u našoj zemlji godinama nije radila dobro organizovana "bebi mafija".
Tim pre što je u svojim privatnim istragama, kako su potvrdili, čak 110 roditelja pronašlo svoju davno ukradenu decu, dok je, navodno, uradeno 77 DNK analiza u Italiji, Švajcarskoj i Rusiji.

Međutim, sve te analize urađene u inostranstvu roditelji nikada nisu javno prezentovali niti bili spremni da ih daju novinarima na uvid, uz konstataciju da te podatke čuvaju za "prava" suđenja. Naravno, to izaziva sumnju da su ih prevarili "profesionalni tragači za decom".
U pojedinim istražnim postupcima vođenim u Opštinskom sudu u Nišu, naloženi su i DNK testovi, ali ni jedna analiza nije potvrdila sumnje roditelja. Doduše, i oni sami u njih nisu ni verovali.

Ikona Božja Sa umrlim novorodencetom mora da se postupa kao sa preminulim ljudskim bicem, jer je svako novorodeno dete covek, a to znaci ikona Božja - rekao nam je otac Raša iz Niške eparhije. - Obdukcija se radi uz saglasnost majke, ali se i posle toga dete daje roditeljima da ga dostojanstveno sahrane i da znaju grob na kojem ce pocivati posle boravka na ovom svetu, ma koliko kratak boravak bio. Ne sahraniti umrlo dete znaci oskrnaviti sve ono što se smatra svetim ali i ljudskim na ovom svetu. Niko nema pravo i niko ne sme to da ospori umrlom ljudskom stvorenju a ni roditeljima.

Zbog svega što su do sada doživeli, sumnjičavi roditelji očekuju da novoformirani Anketni odbor Skupštine Srbije inicira uređivanje zakonodavstva i na taj način im pomogne da tačno znaju od koga mogu da traže istinu. Nadaju se da će biti predloženo i da se krađa beba, kao novo krivično delo, uvrsti u Krivični i Porodični zakon, kao i da se obriše limit po kome nakon deset godina takvi slučajevi zastarevaju.

Miša Ristović