VASELJESNKA TV, 26.3.2018. / izvor
Eugeničar bez dece na čelu „zabrinute grupe roditelja“ koji su podigli tužbu protiv protivnika vakcinacije!

BEOGRAD - U Srbiji se svakodnevno dešavaju teška krivična dela, kršenje Ustava RS, ugrožavanje vitalnih interesa nacije, krađa dece, institucionalizovani kriminal itd. itd. Povodom tog sveopšteg rasula srpske države, podnete su i svakodnevno se podnose mnoge krivične prijave protiv odgovornih lica, ali je izuzetno retko neka od tih prijava ugledala svetlost dana, a kamoli da je bila podignuta optužnica.

Međutim, nedavno je jedna prijava (iako optužnica nije podignuta i verovatno neće ni biti), po svom značaju ni primaknuta prethodno pomenutim prijavama, naišla na veliku pažnju u mnogim pisanim i elektronskim medijima (viđi vraga su sedam binjišah), koje bi neki nazvali prorežimskim. Npr. dnevni list „Blic“, u svom izdanju od 03.02.2018. piše da je grupa od 270 roditelja, na čelu sa doktorom Vladimirom Cimermanom, podnela krivičnu prijavu protiv 43 lica koja se navodno protive vakcinaciji.

Prema pisanju časopisa Tabloid, ali i prema facebook objavama samog Vladimira Cimermana, on je nezaposleni turizmolog i nije roditelj. Koliko je poznato, nije ni doktor, ali je Blic svesno dezinformisao javnost da bi dao težinu svom članku, nazvavši nezaposlenog hotelijera, koji se u dokolici bavi medicinom – doktorom, a stavio ga je na čelo grupe navodno zabrinutih roditelja, iako on nema dece. Prema objavljenim dokumentima u nekim drugim medijima, Cimerman ima policijski dosije za krivično delo ugrožavanja bezbednosti, za šta je i osuđivan, a protiv njegove devojke, Jelene Pandže, koja takođe nije roditelj, ali se nalazi na spisku „270 roditelja“, članova dve Cimermanove grupe na mreži facebook, postupak je još uvek u toku, ali se ona ne odaziva na pozive tužilaštva zato što se navodno leči u ustanovi „Laza Lazarević“.

Cimerman je poznat i po javnim pozivima na likvidaciju dece sa retkim bolestima, što svakako zaslužuje pažnju republičkog javnog tužioca. I ne samo to. U svojim objavama na društvenoj mreži facebook, on i njegova devojka javno pišu o bombama koje navodno imaju i koje treba dati nekom detetu sa autizmom da raznese one „babetine“. Kad bi neki prosečan građanin Srbije tako nešto objavio, verovatno bi mu upali u stan pripadnici neke antiterorističke jedinice i izvršili pretres ali je Cimerman očigledno iznad zakona ove zemlje.

Postavlja se pitanje, ko to daje moć jednom potpuno nekompetentnom licu da mobiliše režimske medije oko nekakve svoje prijave, koja realno zaslužuje kačenje mačku o rep? Ko mu daje slobodu da poziva na klanje mačem dece sa Down-ovim sindromom? Koga briga za prijavu koju su potpisali Cimerman i članovi njegovih facebook grupa, medijski predstavljeni kao grupa zabrinutih roditelja? Ko to stavlja u zapećak sasvim opravdanu brigu roditelja za zdravlje svoje dece, na zahtev nekog ko nije roditelj i nema nikakve veze s medicinom? Ko je smeo da zaštiti od dizanja optužnice dr Predraga Kona za širenje panike u vezi svinjskog i ptičjeg gripa, a sada i u vezi malih boginja? Ko to previđa činjenicu da su prezimena Cimerman, Kon i Morgan (većinski vlasnik Novartisa), istog porekla?

I na kraju, roditelji koji se bore protiv obavezne vakcinacije, samo žele za svoju decu ista prava koja imaju roditelji u zapadnoevropskim zemljama. Kakav to Cimerman može imati pravo da roditeljima uskrati brigu u svojoj deci, u korist vlasnika Novartisa i korisnika raznih „procenata“ od prodatih vakcina?

Inače, stavljanje kompromitovanih ličnosti na spisak onih koji su obuhvaćeni prijavom, ne može degradirati borbu za ustavno pravo roditelja da se nad njihovom decom ne vrše eksperimenti. U ovoj veoma ozbiljnoj borbi za jedno od egzistencijalnih pitanja, treba istaći pozitivnu ulogu dr Jovane Stojković i nikako njeno zalaganje ne poistovećivati sa aktivnostima nekakvih Karleuša i sl.

Milutin Milošević

SRBSKI FACEBOOK REPORTER, 8.12.2017. / izvor
Eugenika - užasi zapadne civilizacije

U zapadnoj «civilizaciji» do 1970-te godine je postojalo dečije ropstvo, sprovodila se sterilizacija radi čistoce nacije, a takođe i eksperimenti po pitanju lobotomije kod mališana. Odabir tekstova o neumerenosti eugenike (učenje o selekciji zarad poboljšanja naslednih svojstava, primenjeno na ljudski rod – primedba prevodioca) u parazitskom sistemu…

Evropski ljudi – divljaci

Ko je smislio priču da je Rusija zaostala, a Evropa prosvećena? Šta spada u ozloglašene zapadne vrednosti? Šta nam to nude, a mi treba da zavidimo, nekakvom prosperitetu Švajcarske ili Kanade? U SSSR-u je tridesetih godina XX veka gigantskim tempom rasla industrijska proizvodnja, deci su stvarani uslovi za učenje, žene su imale sva prava, razvijali su se socijalni programi. Pobedivši u strašnom ratu, mi smo 1957. godine lansirali u kosmos prvi satelit, 1961. godine je poleteo Gagarin, 1963. godine Tereškova. A sad hajde da vidimo, šta se dešavalo u tom periodu u „razvijenim“ zemljama.

Jednog jutra mama me uzela za ruku, seli smo u voz i doputovali na farmu. Imao sam 4 godine – seća se 58-godišnji Švajcarac Peter Veber. – Ona je rekla: ti ćeš ovde ostati – i otišla. Mislim da sam ja u tom trenutku izgubio veru u ljude. Od prvog dana su me naterali da radim. Tukli su svakodnevno zbog bilo kakvog prekršaja ili tek tako.

Deca u najmu

Robove su pažljivo odabirali: cemu troškarenje…

Verdingkinder - dete u najmu. To je pojava koja je postojala u Švajcarskoj od 1920. godine do 1970. godine. Decu su uzimali od porodica iz raznih razloga: razvod roditelja, samohrana majka, siromaštvo ili na primer, majka ili tata imaju ciganske krvi (pozdrav današnjem maloletnom pravosušu!). A neke porodice su dobrovoljno davale svoje potomke, kao u slušaju sa našim herojem. Farmeri bi platili simboličnu sumu (čak su se organizovane i aukcije) i dobijali su decu na potpuno raspolaganje. U bukvalnom smislu.

Premlaćivanje, seksualno nasilje, lošiji odnos nego prema stoci, bili su norma. Domaćini su bacali pisma i rođendanske čestitke od roditelja. Smatralo se toj deci nije potrebna veza sa roditeljima O obrazovanju, razume se, nije bilo ni reči. U rezultatu toga su izrastala deca-robovi koja se nisu mogla normalno organizovati u životu. Pored toga, njima imbecilima je bilo teško izgraditi odnose - broj razvoda braka među bivšim verdingkinder je veoma veliki. A mnogi ionako nisu uspeli zasnovati porodicu.

Petar je pobegao sa farme kada je napunio 17 godina. Poslednjih godina on je prikupljao istoriju istih takvih kao on, pokušavajući da privuče pažnju vlasti. Činovnici su, istina, tvrdili da je sve rađeno u interesu dece: iz gradske siromaštine slali su ih na farmu - da dišu svežim vazduhom i hrane se korisnim namirnicama. Samo što prerano odrasla deca imaju drugačije uspomene.

…Ako im se život ne rastegne? Zimi su mi prišivali džepove, a ja nisam mogao u njima zagrejati ruke. rekli su mi: radi više, i tako ćeš se zagrejati – ispričao je Verner (svoje prezime ne žele da navedu sva deca u najmu).

Meni je bilo zabranjeno da razgovaram. Oni su raspravljali o meni, rečju, mene nema pored, no, nikada nisu razgovarali sa mnom – dodaje Klara. Mene su zaključavali u malenoj stajskoj ostavi pored konjušnice, tamo sam jeo svoju oskudnu hranu – hranili su me ostacima jednom dnevno – seća se Johan.
Sve se odigravalo uz punu podršku vlasti. Sačuvani su zvanični dokumenti o oduzimanju dece i njihovoj predaji farmerima. No, decenijama su svi ćutali, dok nisu progovorili sami bivši robovi. Oni su hteli da bi ljudi saznali o tom divljaštvu, i u neverici su shvatili da se to dotaklo skoro svake druge porodice.

Nama su odsekli telefone, ljudi su zvonili i govorili da su njihovi deda ili mama bili najamna deca – pojašnjava Peter Veber. Pre samo dve godine vlada je uputila izvinjenje, priznavši taj period sramotnim detaljem u istoriji zemlje. Bivši robovi su i tim zadovoljni, oni ne traže materijalnu kompenzaciju. Zar se novcem može zameniti izgubljena roditeljska ljubav i briga?

Iz brošure «Švedska nacija u reči i slici» 1921 godine. Pravilni tipaži: 1 – 3. «Nečisti», iz socijalno niskih slojeva; 4. Muškobanjasta žena; 5. Radnik sa velikom dozom finske krvi; 6. Cigan - prestupnik s primesom finske krvi.

Defekti eugenike

Svi su, naravno, čuli za eugeniku, čistoću rase i sa tim povezani fanatizam nacista. No, malo ko zna da su nemački genetičari izučavali to pitanje na stažiranju u Švedskoj. Još 1921. godine, negde u Upsali, uz podršku vlasti, bio je otvoren Državni institut rasne biologije. Njegovi saradnici su uspešno dokazali superiornost arijske narodnosti Sveja nad svim plemenima Lapa i Finaca, koji su prvobitno naseljavali teritoriju zemlje. Zatim – da narušavanje čistoće rase vodi do njene degradacije. Tako se došlo i do sterilizacije „inferiornih“ građana. Švedani nisu nekakve zveri, procedura mora biti dobrovoljna. Istina, nešto se nije našlo onih koji to žele. I tada je član Socijal-demokratske partije Aljva Murdalj razradila ideološku platformu kako bi se promenio zakon.

Društvo je zainteresovano da bude ograničena sloboda razmnožavanja inferiornih – uveravala je ta žena, koja je 1982. godine dobila Nobelovu nagradu za mir.
Za sterilizaciju i kastraciju „inferiornih“ su se veoma usrdno zalagali. Duševni bolesnici, predstavnici nearijske rase, siromašne samohrane majke kao i mnogodetne, Cigani i Jevreji, ljudi asocijalnog ponašanja (na primer neobuzdane pubertetlije), kao i muškarci „sa neobičnim ili prekomernim seksualnim željama“. Ukupno 63 hiljade ljudi u periodu od 1935 do 1976 godine. Samo su se menjali termini u zakonu i nazivi institucija (taj institut je nazvan Institutom za ljudsku genetiku), posebno posle Nirnebrškog procesa kada su prilježne učenike Švedana, naciste, nazvali zločincima.

U katoličkim manastirima samo na prvi pogled sve izgleda blagočestivo

Nisam dobro videla još u ranom detinjstvu. No, roditelji nisu imali novca za naočare. U školi nisam mogla razabrati šta učitelj piše na tabli. No, plašila sam se da to priznam. Mene su ubrojali u mentalno zaostale i uputili u internat za psihički nezrelu decu. Sa 17 godina su me pozvali kod direktora škole i dali da potpišem nekakve papire. Ja sam znala da ih moram potpisati. Sledećeg dana su me uputili u bolnicu i uradili operaciju. Rekli su mi da nikada neću imati dece – seća se Marija Nordi.

Ona je bila prva koja je 2011. godine progovorila o tom programu i zatražila kompenzacije od vlade. A tada je bilo beskorisno protestvovati. Ako su organi socijalne zaštite ili zdravstva tebe označili umno poremećenim, bile su dve varijante: operacija ili doživotno zatvaranje u psihijatrijskoj ustanovi. Tako su dobijali „dobrovoljnu“ saglasnost.

U detinjstvu su se kod mene povremeno javljali grčevi. lekari su ustanovili dijagnozu „epilepsija“. Kada sam zatrudnela lekar me odmah počeo ubeđivati da se mora raditi abortus i sterilizacija – priča Barbo Lisen. – Ja nisam smela da mu protivurečim. Bilo je to 1946. godine. Od tada ja nisam imala ni jedan napad. Godine 1970. mene su ponovo pregledali i rekli da kod mene nikada nije bilo nikakve epilepsije. A ja sam se ceo život osećala bićem niže vrste i stidela sam se.

Belgija, 1958. godine. Africku devojčicu pokazuju u zoološkom vrtu. Kod posetilaca nema gnušanja, oni nose detetu banane, kao majmunu.

Ja sam bila u šoku – priča istoričar Maja Runsis, koja je naišla u arhivama na dokumente o donošenju odluka o sterilizaciji. – Na primer, tamo je bilo pismo u policiji od sveštenika. On se žalio na 13-godišnju devojčicu da nije sposobna da izuči katihizis. Krajem 1930. godine to je bilo dovoljno da bi nesretnicu sterilisali.
Poslednja operacija je urađena 1976. godine. I da nije bilo Marije Nordi, postepeno bi se ta stranica u istoriji zemlje zaboravila. No, žena je podigla buku i vlada je morala da odgovara. U rezultatu su onima koji su uspeli da dokažu da sterilizacija nije bila baš tako dobrovoljna, isplatili po 19 hiljada evra.

Rečju, nije samo u Švedskoj dejstvovao sličan zakon do druge polovine XX veka. U 30 država SAD su sterilizovali ljude s psihičkim oboljenjima, netradicionalnom seksualnom orjentacijom, hemafrodite, a, na primer u Virdžiniji – i predstavnike starosedelačkog naroda koji nisu mogli potvrditi svoje prisustvo na teritoriji države pre dolaska kolonista. Takvi zakoni o prinudnoj sterilizaciji bili su na snazi u Japanu, Austriji, Švajcarskoj.

Borba za čistoću nacije u Švedskoj je očigledno bila uspešna

U okrilju majke-crkve

Konzervativac Moris Le Noble Đuplesi je postao premijer kanadske provincije Kvebek 1936. godine. Istinski katolik, on se prilježno borio za čistoću frankokanađana. Posvuda su od nevenčanih roditelja, pripadnika drugih konfesija, u porodicama siromašnih ili nezaposlenih, oduzimali decu i smeštali u manastirska prihvatilišta. Tamo su stizala i deca komunista i sindikalnih aktivista.

Njima su prekidali opštenje sa spoljašnjim svetom i lišavali su ih prava na nasledstvo bioloških roditelja. Decu su koristili u svojstvu besplatne radne snage, kao i objekata seksualnog zadovoljavanja. I devojčice i dečake. Jedan od preživelih je priznao da je on, već odrastao, morao da uradi više od 30 operacija radi obnove anusa.

No, najvažnija predviđena namena toj deci bila je – psihijatrijsko eksperimentisanje. Ta oblast medicine se tada odlično finansirala. Na primer, za izdržavanje jednog normalnog deteta vlada Kanada je izdvajala 1,25 dolara dnevno, a na psihički bolesnog – 2,75 dolara. Ugodan posao su realizovali u katoličkim manastirima. Falsifikovati dokumenta deteta je bila tričarija. I pretvorivši ih u umno poremećene, prodavati ih laboratorijama za eksperimente. Ili prosto promeniti status prihvatilišta u psihijatrijsku kliniku.

Opis zverstava tera nas da zadrhtimo: eksperimentalni „uzorci“ su kljukani najjačim psihotropnim preparatima, ispitivali su na njima uticaj struja raznih frekvencija, priključivali kleme na bradavice raspete na stolu dece. Po nekoliko dana su ih držali u ludačkim košuljama i podvrgavali lobotomiji. Ta operacija koju je izmislio portugalski lekar Etaš Moniš 1935. godine ogledala su se u uništavanju korteksa frontalnog lobusa mozga. Dopirali su do mozga bušeći rupe u lobanji, a kasnije – probijajući oštricom za šnale ledastu materiju iz zenica. Za smanjenje bolova korišćen je elketrošok. Doktor Moniš je, međutim, 1949. godine dobio Nobelovu nagradu za medicinu.

Nasilje nad decom prekinuto je praktično odmah posle smrti Morisa Đuplesija 1959. godine. Nesrećnike su pustili u svet kada oni već ništa nisu znali, i… kada su na njih zaboravili.
Istorija je isplivala 1989. godine zahvaljujući novinarima „Radio Kanade“. Čudom preživele žrtve su se ujedinile u organizaciji „Siroti Đuplesi“ i počeli su da dobijaju – čak ne materijalne kompenzacije, nego priznanja. Do dan danas nije poznato koliko je bilo takve dece. Prema različitim podacima, od 20 do 50 hiljada. Preživelih – tri hiljade. No, vlasti nisu želele da ih dugo slušaju. Međutim, morali su se izvinuti. I kompenzaciju su odredili. No, sa takvim birokratskim preprekama, da je praktično postalo beznadežno dobijanje istih. Katolička crkva, za razliku od kanadske vlade, ne priznaje činjenice mučenja.

Prevod FSK sa ruskog: pandoraopen.ru

IZVOR: FSK

Za SRBski FBReporter priredila Biljana Diković

LOKALIS, 2.3.2018. / izvor
Šokantno upozorenje neuro hirurga: Evo šta kemtrejlsi rade našem telu i mozgu!

Moja glavna briga kao neurohirurga je ta da zaista postoje dokazi da oni prskaju nebo nanoaluminijskim jedinjenjima . A ta jedinjenja dokazano kroz naučnu i medicinsku literaturu uzrokuju intenzivne upale brojnih tkiva invazivno napadajući mozak i kičmenu moždinu.

Dr Russell Blailock je penzionisani američki neurohirurg čije je neumorno naučno istraživanje doprinelo boljem razumevanju delovanja toksina iz okoline, kemtrejlsa, vakcine, hrane i vode na organizam, posebno na centralni nervni sistem. Dr Blailock jedan je od retkih lekara koji je zaista svestan otrova kojima svakoga dana svedočimo i o tome je napravio opsežna istraživanja koja su od izuzetne važnosti za čovečanstvo. On se posebno osvrnuo na kemtrejlse, nakon što je sam istražio po čoveka smrtonosna jedinjenja koja se raspršuju po našem nebu.

- Internet je pun priča o kemtrejlsima i GEOINŽINJERINGU koji je navodno u borbi protiv "globalnog zagrevanja". Dugo sam te priče uzimao s rezervom. Jedan od glavnih razloga za skepticizam je taj da sam vrlo retko viđao pojave na nebu koje su drugi opisivali. No, poslednjih godina broj tih staza po nebu se drastično povećao i to nisu kontrejls (obični avionski tragovi) jer ipak sam odrastao gledajući u nebo.

Ovi su obimni, široki i po tačno određenom obrascu raspršuju se u veštačke oblake - primetio je Dr Blejlok koji dalje navodi: - Od posebne je važnosti to da sada svaki dan vidimo i nekoliko desetina tih tragova koji zasipaju nebo. Moja glavna briga kao neurohirurga jeste ta da zaista postoje dokazi da oni prskaju nebo nanoaluminijskim jedinjenjima. A ta jedinjenja dokazano kroz naučnu i medicinsku literaturu - uzrokuju intenzivne upale brojnih tkiva. Od posebnog interesa je učinak ovih nanočestica na mozak i na kičmenu moždinu. Tu je rastucći spisak degenerativnih bolesti, uključujući Alchajmerovu demenciju, Parkinsonovu bolest, ali i Lou Gherigovu bolest (ALS). Sve ove bolesti današnjice snažno su povezane sa prisutstvom aluminijuma u okolini - zaključio je Blejlok.

Nadalje, ovaj hrabri lekar čovečanstvu daje informacije šta nano čestice aluminijuma čine ljudskom biću.
- Nano čestice aluminijuma nisu samo beskrajno upalne, već one takođe lako prodiru do mozga i to brojnim putevima uključujući krv i mirisne živce (nervi koji prenose mirise u nosu). Moje je istraživanje pokazalo da te čestice prolaze duž mirisnih nerava koji direktno deluju na deo mozga koji je zaslužan za Alchajmerovu bolest, ali nano čestice aluminijuma deluju i na sam tok bolesti. Alchajmerova bolest poznata je po tome što mozak vrvi od aluminijuma u slučaju te bolesti. Intranazalni put česticama aluminijuma je ujedno i najopasniji, a izlažemo mu se svaki put kada oni istresu na tone aluminijuma u nebo. Stravično je to što taj aluminijum udišu ljudi svih starosnih grupa, uključujući i trudnice, odojčad i malu decu, a izloženi su mu svakoga dana i po nekoliko sati. Znamo da stariji ljudi imaju najveće reakcije na aluminijum u vazduhu. Problem je u tome što ove čestice kroz otvorene prozore ulaze i u domove ljudi pa se tamo i duže zadržavaju.

Osim udisanja aluminijuma, dolazi i do natapanja zemlje, vode i cele vegetacije aluminijumom. Naravno, aluminijum se sporije apsorbuje probavnim traktom, ali nano čestice aluminijuma apsorbuju se u mnogo većem broju. Ta apsorpcija aluminijuma pokazala se izuzetno štetnom za mnoge organe i tkiva, a nesumnjivo je i da može doći do vrlo ozbiljnih zapaljenskih procesa, kao i zapaljenskih reakcija u plućima što posebno može da bude opasno za decu i odrasle sa plućnim bolestima i astmom.

Dr Blejlok rekao je da se moli Bogu da piloti koji to čine i koji prskaju ovu izrazito toksičnu supstanca u nebo znaju što čine te da su svesni da truju i sebe i svoju porodicu, a isto važi i za političke zvaničnike koji ovo dopuštaju. No, stvar je u tome da verovatno niti oni nisu svesni ozbiljnosti ovih otrova u našem životnom okruženju.

- Nakon tla, biljke i izvori voda veoma su kontaminirani i više nema načina da se iz toga izvuče bilo kakva korist. Ako se ne preduzmu neki koraci danas, doći će do neviđene katastrofe u pogledu zdravlja i ona će biti ogromnih razmera. U suprotnom, svedočiće ekspanziji neuro-degenerativnih bolesti koje se javljaju kako kod dece, tako i kod odraslih, kao i neuro-razvojnim i motoričke smetnje kod dece. - Mi već sada svedočimo dramatičnom porastu tih neuroloških bolesti koje se javljaju kod mlađih ljudi kao nikada pre - rekao je dr Blejlok i upozorio sveopštu javnost da jednostavno prestanu sa trovanjem čovečanstva.

Isto tako, ovaj lekar opisuje zašto nas truju (ne samo kejmtrejlsima nego svime što nas okružuje) i ko to čini pa tako objašnjava kako je započeo eugenički pokret u Americi preko naravno Rokfelera, Ford i Karnegi fondacije i što je podrazumevao projekat "Nauka o čoveku ", koji je bio pokušaj socijalnog inženjeringa čovečanstva u svrhu istrebljenja onih koje je elita smatrala" nepoželjnim "i nedovoljno vrednima života.

Rokfelerovo finansiranje putem velikih univerziteta tada je proguralo eugenike programe za nekoliko narednih godina, a eugeničari su stupili u kontakt sa nacističkim naučnicima sa kojima su razmenjivali i skupljali informacije. Kada je eugenika pridobila negativne konotacije rasne superiornosti i genocida, ta Pseudo-nauka se na neko vreme povukla, ali ubrzo ponovo uzdigla pod okriljem molekularne biologije i genetike, farmaceutskih kompanija, regulatornih agencija (FDA, EPA, CDC, AMA, ADA ..) i raznih medicinskih polja koji zajedno deluju sa javnim zdravstvom.

Dr Blejlok rekao je da se sistemskim izlaganjem populacije toksinima utiče na ponašanje, ali i na, što je najvažnije, vid potpune kontrole, razmišljanje opšte populacije. Tako se hemijski izmenjuje i modifikuje način na koji mozak deluje te se indukuje nastanak raznih bolesti što dovodi do prekrivene eugenike kojoj svedočimo svakoga dana. Broj bolesti i bolesnika drastično se povećava uprkos tome što tehnologija, i uopšteno zdravstvo, drastično napreduju. Nije li vam to malo čudno? Jedne od glavnih metoda kojima se to postiže su fluoridiranje vodosnabdevanja i dodavanje eksitotoksina putem prehrambenih aditiva iz hrane.

Dr Blejlok je objasnio kako podupiratelji i promoteri fluoridiranja vode za piće skrivaju "uspeh" fluoridiranja vode iza pada u incidenci karijesa koji je usledio poglavito zbog povećanog unosa kalcijuma, bolje ishrane i povećane higijene usne duplje, dok s druge strane ignorišu i skrivaju pregršt naučnih istraživanja koja su dokazala da fluorid nije uzrokovao smanjenje pojave karijesa te da u biti dovodi do pojave raznih oboljenja te povećava šanse za nastanak raka.

Vakcinacija za dr Blejloka predstavlja do sada najveći misterij, jer tek treba tačno utvrditi potiču li oni nastanak neuro-degenerativnih bolesti u starosti te naglašava kako upravo prevelika količina vakcinacije kojom prolaze deca predstavlja najveću opasnost jer dolazi do prevelikog stimulisanja imunog sistema te imunoloških ćelija u mozgu pri čemu u daljnim godinama može dovesti do nastanka autizma, šizofrenije i autoimunih bolesti. Upravo su šizofrenija i autizam bolesti koje su zahvatile ogroman broj mlađe populacije na planeti poslednjih nekoliko godina. No, Dr Blejlok upozorava i na toksine u hrani piću te svemu što nas okružuje, govoreći da se svetu ne piše dobro ako se nastavi sa eugenikom populacije koju gotovo niko ne primećuje ili pak ne želi primetiti.

Činjenica je da živimo u dobu u kome jedemo hranu koja to nije, pijemo vodu koja to nije, udišemo vazduh koji to nije, ali i lečimo se lekovima koji to nikako nisu. Živimo u dobu kada su trojica na vrhu lanca ishrane odlučila da se smanji broj ljudi na planeti i to im za sada pred očima cele javnosti vrlo uspešno polazi za rukom. Iako nauka i tehnologija navodno idu prema napred, bolnice su sve punije, ljudi sve bolesniji. Iako vam govore kako je ljudi previše, to je notorna laž jer ljudi u potpunosti izumiru. Sela su potpuno prazna bez dečjeg osmeha dok se u gradovima grade kokošinjci za preživele robove sistema. No, upravo zbog toga što ti toksini deluju i menjaju ljudske funkcije mozga, vrlo se teško tome odupreti jer već sada, većina je populacije „zombirana“ do krajnjih granica, pa ne prepoznaje znakove robovskih bolesti i ovisnosti o sopstvenom krvniku - sistemu, koji do sada nikome nije pomogao, ali je pobio i sistematski ubija milijarde nevinih duša na planeti.

SRBIJA DANAS, 27.2.2017. / izvor
Srpskom geniju ovo se ne prašta: Sigurno niste znali za prljave detalje iz života Nikole Tesle!

Ekstremno...

Tokom prošle decenije, Nikola Tesla napokon je doživeo priznanje u popularnoj kulturi. Njegova životna priča je inspirisala popularni članak Oatmila, najsmešniju epizodu "Pijane istorije" ("Drunk History") svih vremena i iznenađujuću ulogu Dejvida Bouvija kao genija u filmu "Prestiž".

Postao je nezaobilazan u popularnoj kulturi, a Teslino memorijalno društvo je na dobrom putu da njegov rođendan, 10. jul, proglasi Danom Nikole Tesle.

Ovaj talas ljubavi prema Tesli poslednjih godina potvrđuje njegov doprinos kao jednog od najuticajnijih mislilaca svih vremena. Takođe je i dirljiv, s obzirom na neslavan završetak njegovog života kada je usamljen i siromašan preminuo 1943, dok je njegov rad decenijama kasnije gotovo potpuno zaboravljen. Sličan fenomen se trenutno događa i matematičaru Alanu Tjuringu, čije su poslednje godine bile još tragičnije od Teslinih, a doprinosi podjednako uticajni. Ali, za razliku od Tjuringa, Tesla je imao neke "mrlje" u svojoj naučnoj karijeri.

I dok je zakasnelo poštovanje Tesle ugodno, nema ničeg zabavnijeg od nalaženja prljavih detalja. A koji je bolji način od skidanja Tesle sa pijedestala od podsećanja na njegove stavove o eugenici? Pa, to su bile 1930-te, mogli biste reći. Eugenika je tada bila popularna. Ali, svako ko brani Teslu "istorijskim kontekstom" nikada zapravo nije pročitao šta je on rekao o ovoj temi.

- Godine 2100, eugenika će biti univerzalno uspostavljena. U prošlim vremenima, zakon jačeg je iskorenjivao manje poželjan korov. Čovekov nov osećaj sažaljenja je počeo da se meša u surov način funkcionisanja prirode. Zbog ovoga i dalje održavamo u životu nesposobne - napisao je Tesla u izdanju "Liberty magazina" iz februara 1935. godine u okviru članka u kojem predviđa budućnost. Najproblematičniji deo ovog citata je Teslina upotreba reči "manje poželjan korov" i njegov jasan prezir prema "novim osećajem sažaljenja". Ali njegove ideje takođe odaju problematično razmišljanje o prirodnoj selekciji na naučnom nivou.

Tesla je napravio uobičajenu grešku poistovećivanja "preživljavanja najjačih" i preživljavanja pojedinaca koji zaslužuju da prenose svoje gene, koji su nekako zaslužili pravo na reprodukciju. Ali kao što svaki evolucijski biolog zna, "selekcija" nije ni približno aktivan proces, kako sama reč nagoveštava. "Najjači" su delimično srećom; kada se novo utočište oslobodi, organizam s najboljom kombinacijom atributa za upotrebu tog okruženja će tokom vremena biti uspešniji od drugih.

Nažalost, Teslini stavovi postaju još ekstremniji.

- Jedina metoda kompatibilna našoj predstavi civilizacije i rase je sprečavanje razmnožavanja nesposobnih sterilizacijom i svesno vođenje instinkta za parenjem. Nekoliko evropskih i američkih zemalja sterilišu kriminalce i lude. Ovo nije dovoljno. Eugenici teže ka tome da se oteža stupanje u brakove - napisao je.

- Svakako nikome ko nije pogodan roditelj ne treba dopustiti potomstvo. Jedan vek od danas, biće podjednako neverovatno da se normalna osoba pari s eugenički nepodobnom osobom kao i da se uda za kriminalca - nastavio je.

Šta znači "pogodan"? Ko je "eugenički nepodoban"? Činjenica da Tesla izdvaja "lude" takođe pokazuje manjak samosvesti. Imamo čoveka koji je kompulzivno gnječio prste na nogama po sto puta tokom noći, računao kubikažu svakog obroka i zaljubio se u goluba. On je jednostavno bio arhetip ludog naučnika i lako bi potpao pod kategoriju "ludaka" koju navodi.

I dok je neobjašnjiva podrška eugenike bila Teslina najveća mrlja, nije mu bila i jedina. Smatrao je da su stimulansi poput kafe i čaja "otrovi" i da će nestati do 2000. godine, ali je u istom paragrafu hvalio alkohol kao "raznovrsni eliksir života". Iako ga je na početku karijere svakako finansijski prešao Tomas Edison, njegovi kasniji problemi s novcem su isključivo njegova krivica. Da ni ne spominjemo njegove tvrdnje da je napravio mašinu za potres koji mu je uništio laboratoriju. Nema sumnje da su Tesline genijalne ideje bile brojnije od njegovih loših stavova i da zaslužuje posthumnu slavu koja mu se ukazuje. Ali ne bi bilo fer da prođe Teslin rođendan, a da mu se ne udeli po koja packa, zaključuje autorka teksta na portalu "Motherboard".

ISTINOM PROTIV LAŽI, 11.2.2017. / izvor
Dr. Ben Johnson: "Mamografija izrokuje rak dojke!"

Rano otkrivanje stvarno spašava živote. Ali mamografija nikako nije rano otkrivanje - ona je prekasno otkrivanje! A uz sve to uzrokuje rak putem štetnog zracenja!

Dr. Ben Johnson: Napisao sam knjigu za žene „Tajna zdravlja: Mudrost grudi“, jer mi, kao medicinska zajednica, prouzrokujemo rak dojke kod žena s našim pozivanjem da dolaze na mamografije. Učestale mamografije uzrokuju rak dojke. Dakle, mamografija nije zdrava za žene.

Žene ne bi trebale odlaziti na rutinske mamografske preglede. To je potpuno jasno dokazano, objavljivanjem u peer review literaturi (literatura u kojoj akademici objavljuju i koja je podložna recenziji čime unapređuju kvalitetu objave svojih radova te postižu uspjeh i status u svojem području).

I dan danas je uobičajena praksa da kad neka žena ode svojem ginekologu ili obiteljskom liječniku, oni ju nagovaraju, često i izričito zahtijevaju mamografski pregled, a koji uzrokuje rak dojke. To svakako nije spašavanje života!
Žene koje obavljaju redovite mamografske preglede imaju 4% veći rizik da će umrijeti.

Ty Bollinger: Dakle tehnike detekcije koje koristimo, odnosno primarna tehnika koju koristimo za otkrivanje raka dojke, zapravo uzrokuje rak dojke!

Dr. Ben Johnson: Apsolutno, to je užasan test; znate, snažno stiskanje ženskih grudi, a zatim njihovo ozračivanje s kancerogenim zračenjem. Osim toga, aparat nije dovoljno precizan. Za žene mlađe od 50 godina, on je učinkovit, odn. osjetljiv tek 52%. A to opet znači da je 52 prilično blizu vjerojatnosti od 50, zar ne?

Ty Bollinger: Da.

Dr. Ben Johnson: Dakle, oko pola. To znači da kod 50% žena koje imaju rak dojke, mamografski aparat uopće ne bi to detektirao! Ovo je zapravo katastrofalan test! Postoje puno bolji testovi za utvrđivanje raka dojke! Pa ipak, i dan danas se žene prisiljava na tu vrstu pretrage. Užasan test koji uzrokuje rak dojke!

Ty Bollinger: I k tome ne otkriva rak, otkriva ga samo 50% slučajeva, a uz sve to uzrokuje rak. Spomenuli ste da postoje bolje opcije. Koji su to bolji načini otkrivanje raka dojke?

Dr. Ben Johnson: Pa postoje dvije bolje opcije. Ako žena ima kvržicu, ako misli da je nešto primijetila na dojci, ultrazvuk je puno bolji za otkrivanje što bi to moglo biti. UZV je anatomski test jednako kao i mamografija. MRI (magnetna rezonancija) je također anatomski test. Dakle, ako ste primijetili neku kvržicu, potrebno je napraviti anatomski test.

MRI je pregled sličan ultrazvuku jer je moguće vidjeti kvržicu, moguće je vidjeti njezinu teksturu odnosno konzistenciju. Moguće je vidjeti da li u kvržici postoji kalcij i u kojem je dijelu. Ovim testom je moguće provjeriti i protok krvi, jer tumori imaju povećani protok krvi. Tako je, na primjer, osjetljivost ultrazvuka čak i do 80%. Dakle, sigurnost u utvrđivanju postojanja raka je mnogo veća nego kod mamografije. A i osjetljivost je također veća. I nije štetan!

Ali, ako govorimo o prevenciji, ako govorimo o sigurnijem načinu provjere, postoji zapravo samo jedan uređaj, a to je termografija - infracrvena toplinska kamera. U ovom slučaju žena ne dolazi u dodir s nikakvim aparatom. Ništa joj ne prignječuje grudi ili oštećuje žlijezde, a kod ovog pregleda nema štetnog zračenja koji uzrokuje rak. Dok mi ovdje sjedimo, mi emitiramo toplinu u spektru kojeg nazivamo infracrveno.

Postoji infracrveni, vizualni, i ultraljubičasti. Dakle, ovo je infracrveni spektar svjetlosti, kojeg naše oči ne vide, a koji je moguće detektirati pomoću kamere. U vojsci se višestruko primjenjuje pa oni mogu vidjeti ljude kako se šuljaju tijekom noći i mogu u svakom trenutku oboriti rakete i druge stvari, sve ono što proizvodi toplinu.

Ty Bollinger: Naravno, kao neka vrsta noćnih naočala.

Dr. Ben Johnson: Bravo! Noćne zaštitne naočale su zapravo infracrvene naočale. Dakle, mi ih koristimo u medicinskom programu za rano otkrivanje vrućih točaka (hotspots) u grudima. To je pak druga vrsta dijagnostike.

Puno ranije nego se pojavio tumor, na tim mjestima su bile stanice raka. Vjerojatno 8 do 10 godina prije nego se pojavio tumor, nalazile su se stanice raka koje su se počele razmnožavati. Dvije stanice, četiri stanice, 16 stanica, 144 stanica, itd.

Potrebno je oko osam godina dok ne naraste na veličinu od oko jednog centimetra kada ga je moguće otkriti putem mamografije i ultrazvuka. Nažalost, to je prekasno jer taj jedan centimetar tumora sadrži oko milijardu stanica.

Kada dodete do milijardu stanica, rak je već prodro u limfni i venski sustav i već je započela faza širenja stanica raka kroz cijelo tijelo. Dakle, to je glavni razlog (među još mnogim razlozima) zašto mamografija nikako ne spašava živote!

Mamografija nikako ne spada u rano otkrivanje raka. To je jedna od „malih“ laži koju nam posvuda propagiraju!"Rano otkrivanje spašava živote. Obavite svoju mamografiju već danas."

Ty Bollinger: Tako je.

Dr. Ben Johnson: Pa, ta izjava je istinita. Rano otkrivanje stvarno spašava živote. Ali mamografija nikako nije rano otkrivanje - ona je prekasno otkrivanje! A uz sve to uzrokuje rak putem štetnog zračenja!

Ukratko receno: Mamografija u puno većem opsegu uzrokuje rak dojke, nego što ga otkriva!

FACEBOOK REPORTER, 20.9.2016. / izvor
Abortus nije isto što i vađenje zuba! Dr Jovana Stojković otkriva ono o čemu mnogi lekari ne govore…

Internet radio: Snaga Naroda, Emisija „Ima li nam leka“
Autor i voditelj: Dr Jovana Stojkovic

(Koristite strelice gore/dole za povećavanje ili smanjivanje glasnosti)

Pomaže Bog dragi slušaoci. Dobro došli u još jedno izdanje emisije «Ima li nam leka» na radiju Snaga Naroda.

Mi ćemo danas pričati o jednoj temi koja je značajna kako lično za život i zdravlje žene, tako i u širem kontekstu, čak i u nacionalnom. Govorićemo o takozvanom prekidu trudnoće, kako se to od milošte zove, odnosno – o abortusu, o njegovim aspektima, kako medicinskim tako i etičkim, pa i o širim, socijalnim.

Svi znamo, i to nije tajna, da je naša zemlja jedna od mnogih zemalja u Evropi koja se bori sa negativnim prirodnim priraštajem, i znamo da nas je mnogo manje upravo zahvaljujući ovoj intervenciji koja je ušla u medicinu videćemo na koji način, ko je zapravo to omogućio i sa kojim ciljem. Ali posledice ove prakse, koja je i zakonski regulisana, se mogu videti upravo na negativnom prirodnom priraštaju koji u prevodu znači – da nas, ako budemo ovim tempom nastavili da vršimo abortuse, za jedno stotinak i nešto godina neće ni biti, odnosno da ćemo kao narod nestati. To je ono što su demografi rekli – nije nikakva nihilisticka ideja, već prosto prost proračun.

Ono što je Hegel nazvao «tragedija morala», može se vrlo odnositi na ovu praksu koja se evo već 50 godina otvoreno obavlja u savremenoj medicini. To je ta protivurečna teza između progresa i ponižavanja ljudskog dostojanstva. Mi smo, navodno, konstantno u progresu, medicina ima raznorazna tehnička sredstva kojima se mnoge stvari omogućavaju koje pre nikad nisu mogle, međutim ponižavanju ljudskog dostojanstva nikad kraja. Igranje sa ljudskim životom je glavna zanimacija aktuelne medicine i o tome smo i govorili u prošlim emisijama kad smo pričali o eutanaziji i o transplantaciji organa.

Da bi ovako nešto uopšte bilo moguće da bude prihvatljivo bilo kom ljudskom biću, tome svemu se utirao put još od vremena uvođenja abortusa, koji je uvek negde religijski i moralno etički bio posmatran kao ubistvo nerođenog deteta. Onda se ta konstatacija pokrila raznoraznim novim terminima, i sada to imamo kao jednu regularnu intervenciju koje se čak u nekim krugovima shvata kao neko civilizacijsko dostignuće, a «planiranje porodice» je nešto u šta se svi ginekolozi kunu i što je savremenoj ženi postalo normalna stvar i nešto sasvim benigno. Međutim, da li je to sve tako videćemo u narednih 50-ak minuta.

Istorijski osvrt na pitanje abortusa

Što se tice istorijskog osvrta, bitno je istorijski da znamo šta je kad počelo da bismo znali njegove korene i duhovne korene, a i smisao. Vratićemo se zato unazad nekih par stotina godina. U to vreme vidimo jednu moralno religijsku osudu abortusa koja je išla čak do toga da su se namerno izazvani pobačaji kažnjavali čak i smrtnom kaznom u svim zemljama Evrope tokom nekoliko vekova. Znači, apsolutno je bio jasan stav sa ovom brutalnom kaznom, ali to samo govori o tome koliko je bilo jako uvreženo uverenje da abortus zapravo jeste ubistvo nerođenog deteta. U poslednjih 50-ak godina možda dolazi do te liberalizacije ovog pojma i do ukidanja i značajnih slabljenja svih ovih zabrana. U Švedskoj je recimo 46. godine ukinuta zabrana abortusa, u engleskoj 67. Francuskoj 79. u SAD 73. Italija, Španija i Norveška su 78. Holandija 81. ukinule kaznu za počinjeni abortus.

Još je Hipokrat, koga često ovde spominjemo, a koga se ne držimo i ciju zakletvu navodno polažemo kada stupamo u medicinsku profesiju, rekao da neće dati ni jednoj ženi pesarijum kako bi pobacila. Znači otac medicine je isto imao jedan konkretan stav o ovome, to je bio peti vek pre Hrista. Znači, pre uopšte pojave hrišćanstva i njegovih vrednosti čak i ovaj drevni lekar je imao intuitivno saznanje da plod u majčinoj utrobi jeste ljudsko biće u kompletnom smislu i da je nauditi njemu nešto neetičko i nemoralno što lekar nikako ne bi smeo da podržava. Međutim bilo je i liberalnijih stavovi tako da Aristotel recimo u «Politici» piše da «ako paru koji živi u bračnoj zajednici treba da se rodi dete preko broja, valja pribeći veštačkom pobačaju pre nego se kod ploda jave čula». On ovde daje jedno određenje do kad je to dozvoljeno – pre nego što se kod ploda jave čula. Tako je on to tada doživljavao i shvatao.

U pravoslavnom smislu nema nikakve sumnje, i toga se naša crkva do dan danas otvoreno drži za razliku od nekih novih bioetičkih pitanja prema kojima je ili rezervisana ili nekako mlakog odgovora, abortus se uvek procenjivao kao ubistvo i kao veliki greh tako da carigradski Sabor 692. godine kaže: «ubio kogod odraslog čoveka ili stvorenje na samom početku njegovog postanka, nema nikakve razlike». Takode, Vasilije Veliki (IV i V vek posle Hrista) kaže: «Onoj koja namerno uništi plod začet u utrobi svojoj treba suditi za ubistvo».

Iz medicinske prakse gotovo potpuno nestaje abortus u XV, XVI i XVII veku što samo ukazuje na to da jedna moralna osuda i osuda okoline zaista dovodi do smanjenja kako svih tako i ove pojave. 1852. se u pariskoj medicinskoj akademiji ponovo pokreće pitanje za uvođenje abortusa u neku regularnu proceduru i to usled drastične statistike smrtnosti nakon carskog reza. Pošto je smrtnost bila velika, oni su se dosetili da je lek za ovu smrtnost zapravo da žena uopšte ne dođe do porođaja, odnosno da abortus bude kao neki vid sumanutog, ali ipak “lečenja” ove statistike. Tada su indikacije bile recimo anatomsko suženje karlice… Indikacije su bile restriktivne, međutim vremenom su se indikacije stalno proširivale i polako su došle i tzv. socijalne indikacije: «nemam čime da hranim dete», «nemam muža» itd. To je samo jedan pokazatelj da u medicini ne postoji stvar čije se indikacije nisu širile. Znači, danas će eutanazija biti za jednu stvar, a za dvadeset trideset godina videćemo, ko bude živ, da će indikacije biti vrlo proširene i da već naši i unuci neće ništa loše videti u tome da recimo babu ili dedu eutanaziraju, da potpišu pristanak za lišenje njihovog života isto kao što mi sada, kao neki «savremeni» mladi ljudi, sada ne vidimo ništa loše u tome da se izvrši abortus, tj. nemamo nikakav osećaj da to jeste neki greh i zlo delo – tako isto kroz neku generaciju nećete imati osećaj ni za eutanaziju ni za druge slične stvari koje nam se nude.

Prvo zvanicno ozakonjenje abortusa je bilo, verovali ili ne, u pravoslavnoj zemlji – u Rusiji do 1920. godine, a u Srbiji do 1951. godine. Znači, u ovim stvarima smo na prvom mestu – kad god treba nešto loše da se usvoji, a toga smo svedoci i dan-danas, obično od nas negde počne.

Šta kaže medicina o abortusu i kako se ona prema ovom pitanju odnosi?

Nikako se ne odnosi, s obzirom da u knjizi iz medicinske etike nemate ni jednim slovom obrađenu ovu temu. Znači, za medicinare, pa čak i medicinske etičare, ova tema ne postoji i nema nikakve dileme u njemu etičnost, što je krajnje čudno bilo i meni kad sam videla i pregledava ovu literaturu – ali prosto je tako.

Šta kažu ginekolozi o abortusu?

Za njih je to jedna od najčešce izvođenih ginekoloških operacija – znači oni to nazivaju «operacijom», koja je regulisana (odmah se naravno branimo) Zakonom o postupku prekida trudnoće, i može se izvršiti na zahtev trudne žene, a ukoliko je mlada od 16 godina uz pristanak roditelja. Po zakonu je dozvoljen prekid trudnoće do desete nedelje, a kasnije u sledećim indikacijama:

Tehnike abortusa – ono o čemu se nerado priča!

Kada govorimo o tehnikama prekida trudnoće, to je ono o čemu se manje-više nerado priča, s obzirom da bi to ukazalo na svu bizarnost i okrutnost ovoga metoda, ali ja ću ih upravo zbog toga ovde napomenuti:

Komplikacije usled abortusa

Komplikacije usled ovih intervencija takođe nisu nešto o čemu se često priča, a ima ih. Između ostalih to su:

To su neke od akutnih komplikacija. Culi smo, i u novinama citali, da se nekad desi da žena i ne preživi abortus usled ovih akutnih komplikacija, ali ono što je posebno znacajno to su i kasne komplikacije o kojima se takode mnogo ne prica, ali cije plodove mi sada beremo u našoj zemlji, s obzirom da je, meni neverovatna cifra od 300 000 parova u našoj zemlji ne može da ima decu, da su iz nekog razloga neplodni. To je krajnje zabrinjavajuca stvar koja se izmedu ostalog može pripisati i abortusima koje žene imaju narocito u mladim nekim godinama, ali isto tako, ja bih to vrlo povezala i sa genetski modifikovanom hranom, vakcinama i raznim drugim stvarima. Uglavnom, cinjenica jeste da 300 000 parova u Srbiji ne mogu prirodnim putem dobiti dete.

U kasne komplikacije se ubraja upravo ova neplodnost o kojoj smo govorili, zatim slabost grlića materice, što vodi komplikacijama u nekim budućim trudnoćama, jedna situacija sa posteljicom, placenta previja, kada je nepravilno postavljena, što opet komplikuje neku buduću trudnoću, zatim ektopična odnosno vanmaterična trudnoća, ali isto tako i karcinomi dojke i genitalnih organa – to je isto nešto što se često ne pominje, mada piše u svim udžbenicima i jasno je da žene nerotkinje češće oboljevaju od ovih karcinoma upravo zbog tog hormonskog disbalansa, jer vi telo već pripremljeno za trudnoću na neprirodan način lišavate te trudnoce i tu naravno dolazi do brojnih komplikacija i pretumbacija hormona, što sve u nekom periodu, naročito ako se ta situacija ponovi, vodi povećanim šansama za dobijanje karcinoma dojke i genitalnih organa, a znamo da je to nešto što kosi žene u Srbiji i što je dosta često.

Takođe, bitna stvar, podjednako grozomorna, je da se abortirani fetusi, naročito širom sveta, koriste za svrhe medicinskih eksperimenata, za pravljenje vakcina (13 vrsta vakcina se pravi od ćelija abortiranog fetusa i to se ubacuje u organizam dece i ljudi i ja ne znam kako bih to nazvala sem savremenim kanibalizmom), a i za pravljenje kozmetičkih krema, tako da je to jedan vid industrije koja donosi novac. Sećam se knjige našeg psihologa Rajka Đurđevića koji je pisao o ovoj temi, o abortusu kao humanističkoj vodenici smrti, da je u Kaliforniji negde nađen kamion sa 17.000 fetusa koji su bili spremni da budu prodati i da budu iskorišćeni u ove svrhe.

Da bi se ovo sve prihvatilo, a shvatamo da je danas široko prihvaćeno, morali su nas na neki način ubediti da abortus nije ubistvo, da dete u utrobi majke nije živo ljudsko biće već da je neka grudva tkiva, skup ćelija, krvava masa – upravo na isti način kao što govore recimo za moždano mrtvog čoveka da to zapravo nije čovek, već da je to samo telo koje se održava u životu i sl.

Koje su glavne teze zagovornika abortusa?

(jer takvih ima u svim vremenima i takvi i jesu doveli do toga da se ovo čudo širom zemalja proglasi legalnim, i da se obavlja)

Glavne teze su:

Ako ovu prvu tezu razmotrimo – da je pravo žene da raspolaže svojim telom, ja se onda pitam – šta bi sa mužem? Kako će se od ovoga zaštititi prava muškarca koji jednako učestvuje u procesu pravljenja deteta? To je opet pravno pitanje, nije iz oblasti medicine, ali zaista se čovek pita – ako žena može da radi šta hoće, koja je tu uopšte funkcija muškarca, kakva su njegova prava? Znamo da su muškarci u brojnim slučajevima zaista izuzeti od svojih prava i u situacijama razvoda braka gde žena može da mu ne da dete da ga gotovo nikad ne vidi, i u mojoj okolini ima ljudi od po trideset i više godina koji nikad svoje očeve nisu videli, ne njihovom krivicom… Tako da, to su ta prava koja se ženama daju, to je taj feminizam koji nas sve više udaljava jedne od drugih, ali to se nije dogodilo slučajno.

Šta ovi kažu (zagovornici abortusa)? – Kažu da je zapravo fetus deo žene, da je to deo njenog tela i da žena može sa tim da radi šta hoce.

Da to nije deo njenog tela je stvar koju možemo dokazati i naučnim metodama, znači nije to nikakva teološka indoktrinacija:

Druga teza je negacija personalnog statusa ploda, tj. plod nije ličnost. Evo i to možemo da razmotrimo, da vidimo šta kažu tradicije, šta su ljudi o tome pisali ranije.

Antičko istočnjacka tradicija je uvek računala starost čoveka od trenutka začeća.
U antičkoj zapadnoj civilizaciji je bilo rašireno mišljenje da život čovekov počinje od rođenja, a u rimokatoličkoj crvi od Tome Akvinskog je funkcionisala takozvana Aristotelova koncepcija oživljavanja, da muškarci oživljavaju na 40 dana od začeća, a žene oživljavaju na 80 dana od začeća. Lekari su smatrali da je plod živ kada počne da mrda, a sad, zavisno da li je majka prvorotka, drugorotka ili već, pokrete ploda može osetiti u raznim fazama, ali to je otprilike 12. 13. a nekad i 10. nedelja, zavisno od toga da li je žena rađala ili nije.

Međutim aktuelna savremena medicina, koja nudi mnoga saznanja, zna da je čovek živ tj. da se prosto računa živim kad ima srčanu funkciju, kad ima funkciju respiracije i kad ima moždanu aktivnost. Sve ovo plod stiče vrlo rano: srčana radnja počinje u 4. nedelji gestacije, EEG talasi su vidljivi u 6. nedelji gestacije, a formiranje disajnog sistema traje tokom cele trudnoće, ali se smatra da je za disanje van majčine utrobe plod spreman sa 20 nedelja. Tako da taj plod koji se abortira zapravo ima ove fukcije sa kojima se u savremenoj medicini smatra da je čovek živ ako ih poseduje.

Kad pogledamo sa stanovišta genetike, onda imamo dva stava: da individua u punom smislu kao neponovljiva i nedeljiva celina nastaje u toku 2. nedelje po začeću, dok ima genetičara koji smatraju da je početak ljudskog života upravo u trenutku začeća sa idejom da je to momenat sticanja potpunog i individualnog kompleta gena. Znači, sve što je potrebno za razvoj čoveka i kao organizma i kao ličnosti dobija se upravo u trenutku začeća i to je razlog zbog koga smatraju da je čovek čovek od trenutka začeća.

Čak i udžbenik ginekologije, koji odobrava ovu proceduru (abortus) i shvata je kao operaciju, kaže sledeće, citiraću: “Tokom drugog meseca razvića embrion dobija sve konture tela čoveka, a unutrašnji organi su znatno odmakli u razviću. Od 9. do 11. nedelje embrion ima sve karakteristike ljudskog bića i naziva se fetusom. To objašnjava udžbenik ginekologije.

Takođe jedna bitna mlada naučna grana, prenatalna psihologija, govori upravo o osećanjima fetusa koje on ima još u utrobi majčinoj. 1971. u Švajcarskoj je osnovano Društvo za izučavanje prenatalne psihologije, i njihova istraživanja idu u pravcu toga da dete u majčinoj utrobi reaguje kako na zvuke, tako na svetlost, pa čak i na ukus i miris. Njujorški psiholog Li Salk je, recimo, detetu koje plače puštao snimak srčanih otkucaja majke i dešavalo se uvek i redovno da kada dete i preko magnetofonske trake čuje otkucaje majčinog srca, da se umiri, pa čak i zaspi. Takođe, salcburški psiholog Valter Simon je zaključio da reči “mama” i “tata” na svim jezicima svojim primitivnim govornim ritmom zapravo podražavaju udare majčinog srca. Psihijatar Ronald Leng govorio je o moći ćelija da još pre stvaranja neuralnog ćelijskog tkiva, koje je zapravo začetak stvaranja nervnog sistema, imaju mogućnost da apsorbuju iskustva embriona, tako da taj mali, još neformirani, čovek apsolutno oseća majku i sva zbivanja u njoj i oko nje.

Takođe, vrlo konkretnim snmanjem, EEG-om, je dokazano da dete od nekoliko meseci u majčinoj utrobi počinje da sanja, odnosno ima korelate sanjanja.

(Poruka slušateljke: Bože užasa! Trebalo bi današnju emisiju puštati u svim ginekološkim ordinacijama.)

Mislim da ste apsolutno u pravu. O tome do koje mere su lekari generalno “isprani” i do koje mere ne razumevaju šta se ovim (abortusom) čini, govorićemo u nastavku emisije. Međutim, uvek ima lekara, kako u svetu tako i kod nas, koji u nekom trenutku shvate šta je zapravo ova itervencija.

U svetu je poznat dr Bernard Natanson, njegovo razmišljanje o ovome je krenulo od trenutka kada je registrovao pomeranje bebe i njeno izbegavanje instrumenata u utrobi. Prilikom vršenja jednog abortusa pod vođstvom ultrazvuka, on je zapravo video bebu koja se pomera, koja pokušava da izbegne instrumente i koja kao da ispušta krik, tako da je ta njegova priča i nazvana “nemi krik”. On je bio jedan od prvih lekara koji se na ovaj način obratio javnosti pokušavajući da ljude dovede do situacije da shvate šta zapravo jeste abortus.

Kod nas je dr Stojan Adašević napisao i knjigu i pisao u novinama. To je naš lekar ginekolog koji je kroz praksu video da to što je radio do tada, u stvari predstavlja ubistvo i koji je posle u svom dubokom kajanju vodio kampanju i činio sve da ljudima približi strahote raznih vrsta ovog čina (abortusa). Tako da je bilo lekara, i biće ih, koji razmišljaju drugačije. I ja poznajem neke ginekologe koji ne obavljaju abortuse.

Darvinizam – temelj eugenike. Eugenika – drugo ime za „planirano roditeljstvo“

Međutim, kako je uopšte u medicinskoj naukci od Hipokratve zabrane abortusa došlo do njegove svakodnevne primene – to ima svoje objašnjenje i to političko objašnjenje. I to nije proces koji je spontan, kao ni većina procesa u nauci. Nauka nije samostalna, to je savim jasno.

Krajem 19. veka počinje ideologija darvinizma, kada je Darvin “otkrio” takozvane zakone prirode koji se ukratko mogu opisati na sledeći način: «moć daje pravo», «najsposobniji preživljavaju» i «nesposobni umiru». To je prihvaćeno na svim univerzitetima koji su odbacili do tada važeći hrišćanski pogled na svet i na čoveka, i počeli su da ga pristup smatraju zastarelim i prevaziđenim (ne znam kako se istina, uopšte, može smatrati prevaziđenom i zastarelom). Evo i na ovu temu odgovor je jedan – ili je abortust ubistvo ili nije. Ne postoji nešto između.

Upravo Darvinova “nauka” je bila kamen temeljac eugenike, koja je trebalo da bude, (odnosno koja i danas jeste, pošto je otvoreno ima) “nauka o unapređivanju naslednih osnova društva”.

Znamo da su u Nemačkoj arijevsku rasu smatrali višom rasom, u Americi su za višu rasu, opet, smatrali ljude anglosaksonskog porekla i upravo sam ove dve zemlje pomenula s obzirom da je iz te njihove ideologije i krenula cela priča o eugenici, čiji je proizvod, između ostalog i abortus (i ove neke nove stvari koje vidimo da se spremaju da nam uvedu).

U Americi je takođe postojalo i “eugeničko društvo” i ono je delilo oduševljenje prateći nemački procvat eugenike, i otvoreno sarađivalo sa nemačkim eugeničkim društvom, tako da je poslalo svog člana, dr Meri Kop, da proučava nemački eksperiment tj. šta oni zapravo tamo rade. Ideološko srodstvo ova dva društva se ogleda i u tome što su nacisti dali zvanje počasnog doktora medicinskih nauka doktoru Lotropu Stodardu koji je bio vodeći američki eugeničar i koji se zalagao za uvođenje prisilne sterilizacije.

Posle poraza nacizma, kada su te njihove eugeničke namere i radnje bile vrlo evidentne i kada prosto nije bilo lepo da budete podržavalac istih, taj eugenički pokret u Americi, sa kojim su Nemci tesno sarađivali, prestao je javno da objavljuje svoje ciljeve, jer to više nije bilo politički korektno, ali je promenio naziv i počeo to zakulisno da radi i zamislite kako je počeo da se zove: “Planirano roditeljstvo” – nešto što nama deluje tako “in” i tako benigno, a to u stvari je to bio paravan za eugenički pokret. Oni su krenuli sa glavnim tačkama njihovog programa, a to je – legalizacija abortusa i legalizacija kontraceptivnih sredstava. Znači, isti ovi eugeničari prosto menjaju dres i kreću sa ovom propagandom i sa ovim njihovim ciljevima, koji su, na žalost, širom sveta uz manji ili veći otpor, prihvaćeni.

U medicinskoj profesiji vlada eugenički duh

Kad smo kod lekara, ovo što je pomenula slušateljka za ginekološke ordinacije… Kad bi oni ovo puštali (ovu emisiju), prosto ne bi imali profita. Ne zaboravimo da se u Srbiji godišnje obavi 200 000 abortusa, pa vidite koliko je to novaca. Prosto imamo i taj finansijski efekat, a da ne govorimo o grozotama ko što je prodaja fetusa u vidu sirovina i slično.

Međutim, lekari i stručnjaci su kroz svoje obrazovanje prožeti tim pozitivističkim, materijalističkim duhom i mi ih nekako doživljavamo kao dobronamerne čovekoljubive profesionalce. Većina njih je, nadam se takva. Ipak, značajni deo lekara, naročito onaj koji vodi nauku, po mojoj slobodnoj proceni je duhovno degenerisan. Njima vlada eugenički duh, bili oni svesni toga ili ne.

Skoro u razgovoru sa jednom docentkinjom, istaknutom naučnom radnicom na našem fakultetu (koja je pominjala moj aktivizam povodom vakcina i koji, naravno, nije odobravala) – ona je tezu da vakcine izazivaju neka značajna oštećenja kod dece prokomentarisala: Pa dobro, neka najjači opstanu, neka slabiji tom evolucionističkom selekcijom otpadnu. Apsolutno nije imala nikakav problem sa tim. Taj soc-darvinizam je teza koju je ona otvoreno zastupala preda mnom i možete misliti kaoliko će dobrobiti doneti čovecanstvu ta nauka koju ona, i ljudi poput nje, sprovode. To je stvar kojom su ljudi bukvalno zaraženi, najčešće ljudi u nauci. To naturalističko razmišljanje i taj scientizam je nešto što nije primenljivo na ljudski svet, međutim ovi ljudi koji vode nauku uopšte nemaju taj uvid, te stoga im ove stvari nisu strane i lako ih dopuštaju.

Odnos medicinskih profesionalaca prema abortusu

Kada govorimo o medicinskim profesionalcima i o njihovom odnosu prema ovim stvarima, jedno istraživanje u Americi o “testamentu za života” (kako oni to zovu), odnosno odobrenju koje čovek daje da ga sutra, ako mu se nešto desi, njegova rodbina isključi sa aparata, odnosno da na taj način izazove njegovu smrt.

Američko medicinsko udruženje je sprovelo anketu i došlo do sledećih rezultata: 65% lekara i sestara je podržavalo ovaj stav, 18% je već bilo potpisalo za sebe «testament života», 31% je želelo da potpiše, 13% nisu bili sigurni, 12% je bilo neodlučnih, samo je 9% imalo negativan stav, a samo je jedna jedina osoba rekla da bi u svim trenucima i uvek odbila da to potpiše. To samo govori, na američkom primeru, a ni kod nas nije nešto mnogo bolje, da je taj duh eugenički svuda duboko urezan u naučničku misao.

Evo još jedne konkretne situacije: nacionalni pravni centar u Americi je podneo tužbu protiv državne bolnice u Oklahomi zbog toga što su obavili istraživanje, i to izneli u određenim časopisima, u kome su od 77. do 82. godine bebe sa nekim urođenim neurološkim poremećajima delili u dve grupe. Od 69 beba, 36 beba je primilo svu aktivnu terapiju koja je bila moguća, a 26 je primilo takozvanu «potpornu terapiju». Znači, ova prva grupa je primila svu terapiju i hiruršku intervenciju koja je bila potrebna, a ova druga grupa je, uz neku takozvanu «potpornu terapiju», puštena se da se sa tim bebama desi šta je neminovno. U toj drugoj grupi u roku od 6 meseci sve su bebe preminule, a u prvoj sve su bile spašene. Etički momenat te situacije je zaista strašan. Oni su to čak objavili u časopisu, a način na koji su određivali koja će beba biti u kojoj grupi mene neodoljivo podseća na SS oficire koji su za vreme drugog svetskog rata i logora gledali ko je jači, pa njega stavljali na rad, a slabije ostavljali bez hrane i vode da tako skončaju.

Ta «naučna formula» je glasila:

Pazite kako se ljudsko biće preračunava: Ql je bio tzv. kvalitet života, Ne su bile fizičke i intelektualne sposobnosti, H – udeo porodice, koliko bi porodica mogla da pripomogne u tom poremećaju, a S – udeo društva. I sada, ako u toj njihovoj jednačini ne prodete dobro, vi prosto budete svrstani u ovu drugu grupu, a vidimo da su sve bebe iz te druge grupe umrle. Znači to su radili lekari, to se radilo u državnoj bolnici i nikakav etički problem sa ovim nisu imali.

Kada govorimo o «planiranom roditeljstvu», o toj eugeničkoj organizaciji koja je samo promenila ime, na jednom njihovom sastanku ili seminaru oni su predložili da se trudnice obaveštavaju o «opasnostima koje nosi trudnoća», i kažu da strogo sa medicinske tačke gledišta svaka trudnoća treba da bude prekinuta!

To osećamo i vidimo, naročito mi žene, da se jedna ogromna fama danas stvara oko trudnoće, da se to prosto tretira kao bolest koja je smrtonosna i neizlečiva i da bi svaka žena kad biste joj rekli: „evo porodi se van bolnice“, upala u nevidenu histeriju, jer žene misle da njih porađaju lekari, da to nije fiziološki i prirodan proces.

U 95% slučajeva kažu da se porođaj može obaviti prirodnim putem, bez ikakve intervencije. I sad, umesto da bolnica bude jedna potporna institucija i da ima jednu potpornu funkciju da ako, ne daj Bože, nešto krene po zlu, lekari budu tu, što im je i posao, mi pravimo od toga jednu industriju porađanja i stalno se interveniše u tom procesu porođaja, sve je neprirodno, sve je veštački, intervencije su brojne i one na kraju krajeva nose i brojne komplikacije, počev od toga da žena leži na leđima, a da ne poštuje zakon gravitacije i način na koji se i životinje porađaju, a to je u drigom položaju ili četvoronoške ili čučeći. Ovo sad kad kažete ljudima i mladoj ženi, ona vas gleda belo – toliko smo se udaljili od svake vrste elementarne zdrave logike da je jako teško da se brzo povratimo. A vrlo smo stimulisani od strane medicinske struke da prosto ništa ne može da se desi bez njih, i da mi kad se porodimo treba da budemo zahvalni doktoru, a po mogućnosti i da mu damo pare za to. Znači, jedna situacija koja se obavljala u vreme naših baba i u štalama, i u selima – jednostavno žena ode sama da se porodi, a onda se vrati i skuva ručak.

Toliko smo se patologizovali u svakom smislu, a u ovom naročito. Ali to i jeste plan «planiranog roditeljstva» – da vam objasni da je biti trudan nešto strašno i opasno, a da je abortus jedna civilizacijska tekovina, pa sam pre par meseci u nekim novinama videla da se sad smišlja način «humanog» prekida trudnoće – da žena može mirno, u kući, udobno da popije tabletu i da se abortus obavi.

Ko šta radi, oni samo olakšavaju raznorazne načine ubistava ljudi, što rođenih što nerođenih. I to se zove «humanizam». Znači taj humanizam je jedna strašna stvar koja je zamenila hrišcanski moral, etiku i posmatranje sveta. Humanizam je prosto jedan zaklon za sve ove eugeničke radnje. Ali to prosečnom današnjem čoveku, koji se udaljio od svega, zvuči zaista humano i on ne vidi ništa sporno u tim stvarima.

Odnos religije prema abortusu

O religijskoj strani abortusa mislim da je izlišno pričati, ali evo pomenućemo da samo Sveto Pismo svedoči o tome, konkretno delovi o tome su recimo reči Jova koji, imajući na umu svoj život, kaže: «U noći u kojoj rekoše zače se čovek…». Znači ne noći u kojoj se rodih, ili posle tri meseca, nego «u noći u kojoj rekoše zače se čovek» – dakle čovek nastaje u trenutku začeća.
Takođe u Knjizi Izlaska se kaže: «Onaj ko udari trudnu ženu pa ona zbog toga pobaci, plaća kaznu» – ovde opet vidimo kaznu.
Naravno i kad Arhangel Gavrilo Djevi Mariji kaže: «Raduj se Blagodatna, Gospod je s tobom, blagoslovena si ti medu ženama…» – to nije rekao kad se porodila Djeva Marija, već kad je začela, kad je ostala trudna.
Takode, pri susretu Marije i Jelisavete kaže se: «zaigra djete u utobi njezinoj» – znači apsolutno jedno svedočanstvo da je živ čovek – živ čovek od trenutka začeća.
I naravno: «od utrobe matere moje Ti si Bog moj».
Na ovih nekoliko mesta se jasno svedoci da ljudsko bice, koje ima svoju vecnu prirodu, upravo nastaje od trenutka zaceca i da u majcinom stomaku to jeste jedno celo celcato ljudsko bice.

Naturalisticki pristup

Takođe, volimo da posmatramo nekad i u naturalističkom smislu – za one koji ne veruju i za koje Biblija nije nikakav autoritet. U životinjskom svetu ne postoji pojava kao što je abortus. To nigde nećete videti kod životinja da životinja to izvršava, čak je negde u Americi, koliko sam čitala, kažnjivo da ubijete nerođeno mladunče jelena – tada plaćate kaznu, ali zato možete da sopstveno dete bez problema ubijete i da se to zove «prekid trudnoće».

To je ista stvar kao i sa vakcinama, kada su dok se izglasavao zakon o vakcinama zabranili vakcinisanje svinja. Ali, vakcinisati dete je u redu.

Crna statistika

Što se tiče crne statistike… U Srbiji se godišnje izvrši od 150 000 do 200 000 abortusa, što znači da smo za 10 godina izgubili jedan Beograd! Udata žena u Srbiji rada 1,4 deteta, dok je za prostu reprodukciju potrebno 2,2.

70% žena koje abortiraju predstavljaju udate žene, a potom slede žene u dugim vezama. Takođe, neki podaci govore da na 1 rađanje dode 3 abortusa, a neki podaci kažu čak i do 25 (to su neki podaci koji variraju).

Još jedan interesantan podatak do koga sam došla je da je od 1900. godine pa naovamo do 21. veka Albanaca više za 700%. Tako da nemojmo se čuditi šta nam se dešava – to je prosta matematika, kada nekog ima 700% više i kada se taj trend nastavlja (mada sve manje, što više prihvataju ovu američku kulturu). Jasno je da nekoga ima brojčano više i da mi tu nemamo mnogo šansi, sem da se uzmemo u pamet i rađamo decu, da ne radimo ovo što radimo, da učimo iz iskustva kako naše crkve, tako i jedni od drugih, da abortus jeste jedno zlo koje ženi osim fizičkog, nanosi i neviđeni duševni bol.

U mojoj praksi sam viđala žene koje su imale od depresivne reakcije, pa do psihotične dekompenzacije, nakon tzv. prekida trudnoće.

Međutim, lekari to uopšte ne prepoznaju kao etiološki faktor, a tako je evidentno da je jedno sa drugim zaista povezano.

Da se češće o ovome priča, da češće imamo neke prigodne filmove, da samo vidimo svojim očima šta je to abortus i na šta to liči, bilo bi nam jasno… Međutim, to se zamagljuje od nas, koriste se neke poštapalice, neki novogovor. To vidimo i na temu transplantacije i na temu eutanazije.

Svedoci smo i savremenici jednog redefinisanja smrti, isto kao što se i pre 50 godina dogodilo u vezi sa abortusom.

Priredila redakcija SRBskog FBReportera

GLOBAL MEDIA, 6.2.2016. / izvor
Rokfeleri – osnivači Hrvatskog zdravstva, savremene eugenike, UN-a, WHO-a (SZO)…

Dinastija Rokfeler! Porodica koja vlada, ali doslovno vlada svetom...

Gotovo svi građani republike Hrvatske čuli su za Rokfelerovu ulicu u Zagrebu, no veliki deo njih ne zna poreklo imena ulice, kao ni zanimljivosti o samom “osnivaču” Hrvatskog zdravstva, Andriji Štamparu. Ovaj “tekstić”, iako nalikuje teoriji zavere, svakako ima veoma zanimljive detalje i veze između glavnih aktera, sudeonika, sledbenika, pokajnika, pa i šire od toga, a mi ćemo samo malo zagrebati po površini. Svi stanovnici Balkana ovaj “tekstić” mogu smatrati mini predavanjem iz Istorije. Dobrodošli, sedite, ćutite, čitajte i otvorite um…

Najstarija “američka” ulica u Zagrebu je upravo Rokfelerova, odnosno ulica Džona Dejvidsona Rokfelera. Ime je dobila u čast Džona Dejvidsona Rokfelera čijim je novcem izgrađena Škola narodnoga zdravlja (u tadašnjoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca – kasnije Kraljevina Jugoslavija) koju je utemeljio Andrija Štampar 4. septembra 1926. godine uz pomoć Rokfelerove fondacije.

A.Štampar s predstavnicima Rokfelerove Fondacije 1927.

Škola narodnog zdravlja – Medicinski fakultet u Zagrebu Sveučilišta u Zagrebu osnovana je kao ogranak zajedničke ustanove kojoj su tada pridružene i druge ustanove na više lokacija u Zagrebu; Institut za socijalnu medicinu, Epidemiološki zavod sa odeljenjima:
Bakteriološko-serološko odeljenje,
Hemijsko odeljenje,
Antirabično odeljenje,
Odeljenje za cepljenje protiv boginja;

Andrija Štampar je od 1945. godine radio na osnivanju Svetske zdravstvene organizacije (WHO - SZO). Imenovan je članom Pripremnoga odbora za stvaranje te organizacije. 1946. godine u Njujorku imenovan je predsednikom Interimne komisije, kako se Svetska zdravstvena organizacija zvala do njenog službenog utemeljenja 1948. godine. Andrija Štampar kasnije je bio zaslužan za reformu nastave na zagrebačkom Medicinskom fakultetu, osnivanje Više škole za medicinske sestre i Medicinskog fakulteta u Rijeci. Izradio je Ustav Svetske zdravstvene organizacije, te je 1948. predsedavao prvoj svetskog zdravstvenoj skupštini u Ženevi. Bio je prvi potpredsednik Ekonomskog i socijalnog saveta Ujedinjenih nacija (UN). – Zanimljiva hronologija Štamparovog napretka nakon saradnje sa Rokfelerom, složićete se…

Danas, u bajkovito lepoj Rokfelerovoj ulici u Zagrebu, ispod zagrebačkog Mirogoja smešten je i Hrvatski zavod za javno zdravstvo (HZJZ), kao i druge centralne institucije hrvatskog zdravstva. Hrvatski zavod za javno zdravstvo, jedna od kontrolišućih institucija hrvatskog zdravstva, redovno piše izveštaje u kojima se uz medicinu rada i raznorazne bolesti detaljno zanima za statistike rađanja, pobačaja (koje naziva kontraceptivnim sredstvom), primenu i nuspojave vakcinacija u Hrvatskoj. Svoje, više ili manje tačne statistike, HZJZ redovno nadopunjuje kreativnim tumačenjima u skladu sa važećom međunarodnom politikom. Iako niko iz HZJZ-a, koliko je poznato, nije u javnost izlazio s izjavama o potrebi sterilizacije nazadnog hrvatskog naroda HZJZ funkcioniše kao lokalna ispostava UN-ove Svetske zdravstvene organizacije (WHO - SZO), od kojih prima smernice (naredbe) za svoje zdravstveno delovanje. Veza između Rokfelera i HZJZ-a, osim što je očita iz samog naziva ulice, zanimljiva je po mnogim drugim stvarima o kojima ćemo govoriti u nastavku.

Budući da su u Hrvatskoj, ne samo HZJZ, nego i celokupno hrvatsko zdravstvo pod kontrolom SZO “darovali” Rokfeleri, njegov smer od samih je početaka jasno zacrtan decenijama unapred. Poznata je i činjenica da gotovo sve zakone iz Hrvatske u vezi zdravlja preslikavaju ostale balkanske zemlje. Tako je, na primer, zakon o obaveznom vakcinisanju, nakon što je proglašen u Hrvatskoj, kasnije proglašen u Srbiji, Bosni, Makedoniji, Crnoj Gori… Zakon o transplantaciji organa u kojem stoji da smo svi donori bez da nas iko išta pita, takođe je prvo proglašen u Hrvatskoj, zatim u Srbiji… Sada samo posmatrajte kako će se isti zakon preslikati na ostale balkanske zemlje…

Na stranicama Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo takođe je zanimljiv popis saradnika na kojem se između ostalih nalaze i Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), Svetska banka, Kancelarija Svetske banke u Zagrebu, Evropska banka za obnovu i razvoj, Institut za javno zdravlje Srbije, Institut za varovanje zdravja Republike Slovenije. Pitate se zašto su ovi podaci zanimljivi? Pa… napomenimo samo da je jedan od najvećih finansijera Svetske banke i OECD… pogodite ko? Kakve veze uopšte imaju zdravstvo i banke? Zdravstvo i ekonomski razvoj? Evropska banka?

Kao što je Tesla jednom rekao: “Svi smo povezani nevidljivim silama”. U ovom članku shvatićete da smo zaista svi povezani osim nevidljivim, i i te kako vidljivim silama i moćnicima.

Ko su Rokfeleri?

Džon D. Rokfeler

Dinastija Rokfeler je bankarska, industrijska i politička porodica, koju su utemeljili Džon D. Rokfeler (1839-1937) i njegov brat Vilijem Rokfeler (1841-1922). Izvorno poreklo im je Nemačka, budući da se njihov predak, Johan Peter Rokfeler, preselio u Severnu Ameriku 1723. iz Vestervalda, Porajnja, u Nemačkoj. Rokfeleri se ubrajaju među najveće svetske privatne preduzetnike u naftnom poslovanju tokom kasnog 19. i početkom 20. veka, uglavnom kroz kompaniju „Standard Oil Company“.

Kompanija Standard Oil je bila vladajuća na naftnom tržištu SAD, gde je držala tržišni udeo od približno 90% i dugi niz godina ostvarivala je vrlo visoke profite koji su Rokfelerima omogućili investiranje u razne druge delatnosti, sve dok Vrhovni sud SAD 1911. godine nije odredio da se kompanija mora podeliti na 34 manje kompanije što je samo doprinelo tome da su Rokfeleri kroz godine svoje prste uspeli da uvuku u sva polja društva koje danas poznajemo. – Zanimljiva presuda Vrhovnog suda, zar ne?

Članovi četvrte generacije dinastije Rokfeler (a posebno istaknuti bankar i državnik Dejvid Rokfeler, poznat u porodici kao patrijarh) veoma su uključeni u međunarodnu politiku, te su donirali novac, osnovali ili se uključivali u brojne velike međunarodne institucije kao što su: Bilderberg grupa, Trilateralna komisija, Savet za spoljne odnose, Svetski ekonomski forum, Svetska zdravstvena organizacija, Evropska Unija, Ujedinjene nacije…

Dejvid Rokfeler

Veze između UN-a i porodice Rokfeler su mnogobrojne i dobro opisane u raznim publikacijama samih UN i same Rokfelerove fondacije. Na primer, Rokfeleri su darovali zemljište na kojem je izgrađena zgrada UN-a u Njujorku, crni monolit Artura Klarka (dobitnik nagrade UNESKO za obrazovanje). Rokfeleri su učestvovali i u osnivanju Rimskog kluba, glavnog think-tanka UN-a, a Dejvid Rokfeler dugo je bio jedan od vodećih članova.

Zanimljivosti o zgradi UN-a

Zgrada UN-a sagrađena je na zemljištu površine oko 69.000 m2 koje je UN-u “darovala” porodica Rokfeler. Izvorno su navodno Rokfeleri Ujedinjenim nacijama ponudili zemljište na svom vlastitom posedu Kajkat (Kykuit) severno od Njujorka. Taj je posed smešten oko 25 kilometara severno od Menhetna, nedaleko od obale reke Hadson. U neposrednoj blizini Kajkata nalazi se i mesto Slipi Holou (Sleepy Hollow), poznato po legendi o „Bezglavom jahaču”.

Lokacija kod Kajkata je odbijena, zbog prevelike udaljenosti od središta Njujorka. Tada su Rokfeleri kupili zemljište uz Ist River za 8,5 miliona dolara i darovali ga UN gde stoji današnja zgrada UN-a. Zanimljivo je da se na toj lokaciji nekada navodno nalazila klanica. Na izradi projekta za sedište UN-a učestvovali su i znamenite arhitekte Le Korbizje i Oskar Nimajer. Zanimljivo je i da danas zemljište na kojem stoji zgrada UN-a ima svojevrstan ekstrateritorijalni status, tj. na njemu ne vrede isti zakoni kao u Sjedinjenim Američkim Državama.

Slobodno se može reći da je porodica Rokfeler otac i majka Ujedinjenih nacija, a dan danas Rokfelerova fondacija finansira gotovo sve projekte, agencije i organizacije u vlasništvu UN-a. To ne bi bilo toliko strašno da taj isti UN nije otac i majka svih unija i organizacija koje kontrolišu naše države i ŽIVOTE (u saradnji s vladama balkanskih zemalja):

Organizacije i specijalizovane agencije UN-a

Izvor: Vikipedija

Povelja UN-a predviđa da svaki primarni organ UN-a može osnovati različite specijalizovane agencije sa ciljem potpunog ispunjavanja svoje uloge. To znači da je zapravo ovaj gornji popis samo komadić sante leda koji nas okružuje, budući da svaka od navedenih 17 organizacija, agencija i unija ima potpunu slobodu da stvara svoju “decu” kojoj je dužnost ispuniti ciljeve “roditelja”. Svu “decu” finansiraju njihovi primarni organi, odnosno “roditelji” (a to je popis od ovih 17).

Nagradno pitanje: Primarne organe financira - ko?

Nagrada za odgovor: Buđenje iz stogodišnjeg sna…

Rokfeler fondacija

Rokfelerova fondacija, osnovana je 1913. godine i postala je jedna od vodećih filantropskih organizacija u prvoj polovini 20. stoleća, a njeno je delovanje ostavilo dubok trag na javnom zdravstvu u Evropi i šire. Dejvid Rokfeler je trenutno najstariji živi predvodnik svog hazarskog plemena, koje vlada, ali doslovce vlada ovim svetom. Rokfelerovi su porodica koja dosledno finanasira eugeniku. Oni su porodica koja je javno priznala da je finansirala projekte za depopulaciju stanovništva putem masovnog vakcinisanja, a koje je sadržavalo otrovne dodatke koji uzrokuju neplodnost i sterilitet kod žena i muškaraca, i spontane pobačaje kod žena. Zar nije neobično da je baš neplodnost jedan od vodećih problema ovih prostora? Kao i spontani pobačaji? Kao i rađanje dece sa sve težim invaliditetom?

Američki novinar i istraživač Jurriaan Meaessen godinama je kopao po dokumentaciji Rokfeler fondacije, gde je, među ostalim, naišao na izveštaj iz 1968. godine ove “humane” organizacije, koji jasno dokazuje da je ova masonska organizacija još tada finansirala istraživanja, vakcine i mogućnosti masovnog kastriranja i sterilizacije ljudi, što je trebalo da doprinese planskoj depopulaciji stanovništva.

U tom izvještaju se spominje više metoda pomoću kojih bi mogla da se masovno proširi neplodnost u svetu. Ovaj izveštaj je jako bitan, jer je reč o porodici Rokfeler koja generacijama sprovodi eugeniku čovečanstva, a čija fondacija i dan danas finansira gotovo svaku novu vakcinu koja izlazi na tržište.

I

Fondacija Rokfeler razvija vakcine za masovno smanjenje plodnosti.

U ranom izveštaju 1968.g. Fondacija Rokfeler (u daljem tekstu: RF) dokumentuje finansiranje razvoja takozvanih “protiv-fertilitetnih” (anti-fertility) vakcina protiv plodnosti i planove za njihovu masovnu implementaciju.
Str. 51:…

“postoji više vrsta supstanci za koje je poznato da smanjuju mušku plodnost, no one dosad testirane problematične su zbog svoje visoke toksičnosti. Trenutno, vrlo se malo radi na razvoju imunoloških metoda poput vakcina za smanjenje plodnosti, te su potrebna dodatna istraživanja za pronalaženje rešenja na tom polju.”

Mogućnost upotrebe vakcina za smanjenje muške plodnosti nešto je što je trebalo da bude dublje istraženo jer, po mišljenju Rokfelerove fondacije, oralna pilula i spirala nisu bile primerene za masovnu primenu:

“Suočeni smo sa opasnošću da će se u sledećih par godina pokazati kako su ove dve “moderne” metode, koje su toliko obećavale, ustvari neprimenjive na masovnoj skali.”

Neki posebno dobar razlog za ove tvrdnje nije dat. Spomenuta je i mogućnost administracije hormonskih preparata za redukciju plodnosti, iako je – kako izveštaj napominje – poznato da isti:

“uzrokuju krvarenja, što bi mogao biti limitirajući faktor u njihovoj primenjivosti”.

“Predlagan je i polutrajni ili obnovljivi potkožni implantant (vidi: Od 2016. godine u Italiji počinje prinudno čipovanje stanovništva), no dosad nije utvrđeno hoće li to rezultirati istim ili sličnim problemima.”

“Fondacija će pomoći u prevazilaženju ovih bitnih nedostataka na više načina:

1. Pronalazeći ili ohrabrujući razvoj (centara izvrsnosti - vidi npr: 29/12/2015 - RTS: Počela izgradnja Centra izvrsnosti u Kragujevcu), te pružajući delimičnu potporu centrima izvrsnosti na sveučilištima i istraživačkim institutima u SAD-u i u inostranstvu u kojima su metode i gledišta molekularne biologije kombinovane sa tradicionalnijim pristupima poput histologije, embriologije i endokrinologije u istraživanjima bitnim (primenjivim) za razvoj metoda kontrole plodnosti”

2. Podupirući istraživački rad pojedinačnih naučnika, orijentisan prema razvoju metoda kontracepcije ili osnovnom znanju o ljudskoj reprodukciji, a koje je bitno za takav razvoj”

3. Ohrabrujući, kroz raspoloživost novaca za istraživanje, kao i drugim sredstvima, etablirane i mlade naučnike da okrenu svoju pažnju onim aspektima istraživanja u reproduktivnoj biologiji koja imaju implikacije za ljudsku plodnost i njenu kontrolu”

4. Ohrabrujući veći broj studenata biologije i biohemije na odabir karijere u reproduktivnoj biologiji i ljudskoj plodnosti, kroz potporu istraživanja i učiteljskih programa u oblastima zoologije, biologije, i biohemije”

Motivacija za ove aktivnosti jeste, prema RF, prevelika plodnost nižih klasa, koje svojim razmnožavanjem štete ljudskoj i društvenoj dobrobiti:

“Procenjeno je da među američkim siromašnim i grupama na granici siromaštva postoji pet miliona žena kojima je potrebna usluga kontrola rađanja… Nekontrolisana plodnost među siromašnima umnogome doprinosi širenju siromaštva, neobrazovanosti, nezaposlenosti, ne samo u urbanim divljim naseljima, nego i u nerazvijenim ruralnim područjima.”

Nije prošlo dugo pre nego što su napori počeli da daju rezultate. U godišnjem izveštaju 1988.g., RF je sa zadovoljstvom izvestila o napretku odeljenja Fondacije za populaciju na polju sterilišućih vakcina:

“Indijski nacionalni institut za imunologiju je 1988.g. uspešno dovršio prvu fazu testiranja tri verzije protiv-fertilitetnih vakcina. Uz sponzorstvo indijske vlade i potporu Fondacije, testovi su pokazali kako svaka od testiranih vakcina nudi barem godinu dana očekivane zaštite protiv trudnoće, prema količini anititela u odgovoru na imunizacijski raspored.”

U svom pregledu protiv-fertilitetnih vakcina 1997. godine indijski Međunarodni centar za genetsko inžinjerstvo i biotehnologiju nije zaboravio da zahvali svom glavnom dobročinitelju:

“Rad na LHRH i HCG vakcinama poduprt je sredstvima Fondacije Rokfeler…” (Vidi: http://www.intermagazin.rs/un-sterilisu-milione-zena-pod-izgovorom-vakcinacije-protiv-tetanusa/)

1990-ih rad na protiv-fertilitetnim vakcinama ubačen je u višu brzinu, posebno u državama trećeg sveta, kao i finansiranje iz dubokih džepova fondacije Rokfeler. Istovremeno, ciljana populacija globalista – žene – počela se nelagodno meškoljiti oko svog tog otvorenog govora o smanjenju populacije kroz upotrebu vakcina.

Betsi Hartman, direktorka Programa za populaciju i razvoj na Hempšir koledžu u Masačusetsu i “neko ko čvrsto veruje u ženska prava na sigurnu, dobrovoljnu kontrolu rađanja i pobačaj”, nije pobornik protiv-fertilitetnih vakcina. U svom eseju “kontrola populacije u novom svetskom poretku” objašnjava:

“Iako je jedna vakcina testirana na 180 indijskih žena, obeležena je kao “sigurna”, bez ikakvih nuspojava i poptuno reverzibilna”. Naučna zajednica vrlo dobro zna da su takve tvrdnje lažne - naprimer, mnoga pitanja o dugoročnim posledicama vakcine na imuni sistem i menstrualni ciklus ostaju otvorena. Takođe, postoje filmovani dokazi o ženama kojima su uskraćene informacije o vakcini u kliničkim testovima. Uprkos svemu, vakcina je u pripremi za masovnu upotrebu.”

Šta Betsi Hartman lično misli i nije toliko bitno, koliko za koga i na čemu radi, te nije za očekivati kako će je sitne moralne dileme previše ometati u profesionalnom životu.

Ženska globalna mreža za reproduktivna prava sa sedištem u Amsterdamu citirala je vodećeg stručnjaka u istraživanju kontraceptivnih sredstava:

“Imunološka kontrola rađanja biće “antigensko oružje” protiv reproduktivnog procesa, koje, ako ne bude zaustavljeno, preti da preplavi svet.”

Aktivistkinja za životinjska prava Sonja Goš takođe je izrazila zabrinutost oko vakcina i njihove implementacije:

“Umesto pružanja ženama više opcija u prevenciji trudnoće i zaštiti protiv AIDS-a i ostalih polno prenosivih bolesti, anti-fertilitene vakcine dizajnirane su za laku upotrebu na velikom broju žena uz minimalan trošak. Ako se primeni na nepismenoj populaciji pitanja kontrole korisnika i pristanka na osnovu informisanosti povlače dodatnu zabrinutost.”

Toliko o opasnostima iz usta “opozicije”…

Proizvodnja imunološkog odgovora na vlastite hormone esencijalne za normalne telesne funkcije sa sobom neizbežno nosi mnoge zdravstvene rizike. No u današnjem svetu situacione etike i moralnog relativizma cilj opravdava sredstvo. Ciljevi su oduvek bili plemeniti, jedino su sredstva (humanitarne pomoći) ta koja su u pravilu problematična.

Kako bi izbegla ovakve rasprave, Fondacija Rokfeler je u proteklim decenijama pribegla klasičnoj i vrlo uspešnoj metodi ili direktnog laganja ili korišćenja pritvornog rečnika kako bi sakrila činjenicu da i dalje neumorno radi na svom dugoročnom cilju sterilizacije širokih masa.

II

Globalna distribucija anti-fertilitetnih vakcina koordinisana od strane SZO

UN Populacioni fond, Svetska banka (WB) i Svetska zdravstvena organizacija (WHO - SZO) planiraju razvoj i primenu protiv-fertilitetnih vakcina, oformljavanjem Akcione grupe za vakcine za kontrolu plodnosti (Task Force on Vaccines for Fertility Regulation).

Četiri godine nakon što je Fondacija Rokfeler lansirala masovno finansiranje protiv-fertilitetnih vakcina, Akciona grupa formirana je pod kontrolom SZO, Svetske banke i UN-ovog Populacionog fonda. Njena misija, prema jednom od članova jeste podrška:

“osnovnim i kliničkim istraživanjima u razvoju vakcina za kontrolu rađanja usmerenih protiv gameta ili predimplantacijskog embriona. Ove studije uključivale su upotrebu naprednih procedura u hemiji peptida, hybridoma tehnologiji i molekularnoj genetici kao i evaluaciju broja inovativnih pristupa u opštoj vakcinologiji. Kao rezultat ovih međunarodnih, kolaborativnih napora, prototip anti-HCG vakcine trenutno prolazi kliničko testiranje, otvarajući mogućnost da će potpuno nova metoda porodičnog planiranja biti dostupna pre kraja ove decenije.”

u pogledu nadležnosti Akcione grupe, "Biotechnology and Development Monitor" izveštava:

“Akciona grupa deluje kao globalno koordinirajuće telo za razvoj (R&D) protiv-fertilitetnih vakcina u raznim radnim grupama i pruža podršku različitim pristupima, poput protiv-sperminih i protiv-jajčanih (anti-ovum) vakcina i vakcina stvorenih za neutralizaciju biološke funkcije hCG. Akciona grupa uspela je u razvoju prototipa anti-hCG vakcine.”

Jedan od članova akcione grupe, P. D. Grifin, podvukao je svrhu i smer ovih vakcina za regulisanje plodnosti i njihovu primenu u zemljama (zaustavljenim) u razvoju.

Grifin:

“Akciona grupa nastavila je koordinaciju svojih istraživačkih aktivnosti drugim razvojnim programima unutar SZO i u ostalim međunarodnim i nacionalnim programima uključenim u razvoj vakcina za regulaciju plodnosti… Ako budemo u stanju da razvijemo vakcine koje će sigurno i efikasno smanjiti plodnost, bez nepoželjnih nuspojava, to će biti atraktivan dodatak sadašnjem arsenalu metoda za regulaciju plodnosti i vrlo verojatno imati značajan učinak na Programe za planiranje porodice”.

Jedna od glavnih prednosti ovih vakcina jeste “nizak trošak proizvodnje i distribucije unutar postojećih zdravstvenih usluga”. Postojeće zdravstvene usluge, pogotovo u siromašnijim zemljama uglavnom se odnose na široko reklamirane vakcinacijske programe.

Već 1978. akciona grupa SZO (tada pod imenom Akciona grupa za imunološke metode regulacije plodnosti) podvukla je korisnost ovih vakcina u pogledu mogućnosti njihove masovne sinteze i proizvodnje:

“Potencijalne prednosti imunološkog pristupa regulaciji plodnosti mogu se sažeti kako sledi: (a) mogućnost neredovne primene, i od strane nemedicnskog osoblja; (b) upotreba antigena i antigenskih fragmenata koji nisu farmakološki aktivni, i (c) u slučaju antigena poznate hemijske strukture, postoji mogućnost masovne sinteze i proizvodnje vakcine o relativno niskom trošku.”

1976.g. SZO je objavila izveštaj u kome kaže:

“1972. Organizacija… je proširila svoj program istraživanja u ljudskoj reprodukciji kako bi pružila međunarodni fokus za intenziviranje napora u poboljšanju postojećih metoda kontrole plodnosti, kako bi razvila nove metode i pomogla nacionalnim autoritetima u pronalaženju najboljeg načina njihove primene na stalnoj osnovi. Program je blisko povezan s drugim istraživanjima SZO na primeni planiranja porodice od strane zdravstvenih službi, koje se uklapaju u programe tehničke pomoći SZO vladama na nivou zdravstvenih službi.”

Vremenska linija pokazuje kako su SZO, Populacioni fond UN-a i Svetska banka samo nastavili put zacrtan od strane Rokfelerove fondacije krajem 1960-ih. Takođe, pokazuje kako su sve UN-ove organizacije savršeno isprepletene, možda najbolje okarakterisane od strane Oldosa Hakslija pod nazivom “Naučna diktatura”. Veza između Rokfelerove fondacije i SZO je intenzivna. U 1968-oj bilten SZO spominje zajedničke napore u ispitivanju efikasnosti gossypola kao sredstva protiv muške plodnosti:

“Fondacija Rokfeler podržala je klinička testiranja u Kini, Brazilu i Austriji. Doza primenjena u kineskim testovima smanjena je sa 20 mg dnevno na 10-15 mg dnevno kako bi se utvrdilo da li je ozbiljna oligospermija, nasuprot azospermiji, dovoljna za postizanje zadovoljavajućeg, netoksičnog i reverzibilnog efekta. U međuvremenu, SZO i RF podržavaju daljnje životinjske studije koje za cilj imaju bolje razumevanje mehanizma delovanja gossypola.”

U avgustu 1992., serija sastanaka održana je u Ženevi na temu “vakcina za regulaciju plodnosti”. Prema dokumentu “fertillity regulating vaccines” prisutni na sastancima bili su naučnici i klinički lekari iz svih krajeva sveta, uključujući sadašnjeg šefa istraživanja USAID-a Džefa Spielera.

1986. Džef Spieler je izjavio:

• “Novi pristup regulaciji plodnosti jeste razvoj vakcina usmerenih protiv ljudskih supstanci potrebnih za reprodukciju. Potencijalni kandidati za imunološku interferenciju su reproduktivni hormoni, antigeni jajnika i spermatozoida, i antigeni iz embrionalnih i fetalnih tkiva... vakcina protiv plodnosti mora biti u stanju sigurno i efikasno inhibirati ljudsku substancu, koja mora na neki način postati antigena. Vakcina za regulaciju plodnosti takođe mora biti u stanju da proizvede i održi 95% efikasnost u vakcinisanoj populaciji, stepen zaštite retko postignut i sa najuspešnijim viralnim i bakterijskim vakcinama. No, dok su ovi izazovi izgledali nepremostivi pre samo nekoliko godina, nedavni napreci u biotehnologiji, posebno na polju molekularne biologije, genetskog inžinjeringa i proizvodnji monoklonalnih antitela, vakcine protiv plodnosti učinili su mogućim.”

• “Vakcine koje interferiraju sa funkcijom spermatozoida i oplodnjom mogle bi biti dostupne za testiranje na ljudima u ranim 1990-im”.

• “Istraživanje je potrebno i na polju osnovne vakcinologije, kako bi se pronašli najbolji proteinski nosači, adjuvanti, načini i sistemi dostave.” (best carrier proteins, adjuvants, vehicles and delivery systems.”)

U dokumentu iz 1992-e problem varijacije u individualnim reakcijama je takođe raspravljan:

“Zbog genetske raličitosti ljudskih populacija imuni odgovori prema vakcinama često pokazuju znatne razlike od jednog do drugog pojedinca u terminima snage i trajanja. Ove razlike mogu biti delimično ili potpuno premošćene pravilno načinjenim vakcinama i kroz poboljšanje našeg razumevanja svega što je potrebno za razvijanje i kontrolu imunog odgovora izazvanog različitim vakcinama.”

SZO, globalno koordinaciono telo, od 1970-ih godina je nastavilo razvoj na vakcinama protiv plodnosti. Opširna istraživanja izvršena su i na sistemima dostave u kojima komponente protiv plodnosti mogu biti sakrivene, kao npr. obične antivirusne vakcine. Masovni sterilizacioni program s ciljem smanjenja svetske populacije san je globalne elite još od vremena Maltusa i njihov glavni interes tokom čitavog 20. veka.

III

Gossypol- supstanca protiv plodnosti za “široku potrošnju”

Ambicije Fondacije Rokfeler u primeni komponenti protiv plodnosti kroz postojeće “zdravstvene usluge” ne zaustavljaju na tome, nego se produžavaju i na obične potrošačke proizvode za “široku potrošnju”.

Godišnji izveštaj iz 1985. bavi se upotrebom gossypola (C30H30O8) u kontroli plodnosti.

Gossypol, toksični polifenol iz biljke pamuka, identifikovan je rano kao efikasni sterilant. Glavni je problem bio kako umanjiti nepoželjne toksične posledice...

“dugoročni interes Fondacije bio je i gossypol, supstanca koja uzrokoje neplodnost kod muškaraca. Do isteka 1985. Fondacija je podelila oko 1,6 miliona dolara u nastojanjima da podrži i stimuliše istraživanja o sigurnosti i delotvornosti gossypola”.

U godišnjem izveštaju iz 1986., RF opisuje finansiranje istraživanja o upotrebi supstanci za smanjenje plodnosti za “široku potrošnju”.

“Kontraceptivne studije kod muškaraca fokusirane su na gossypol, prirodnu substancu iz biljke pamuka, za koju su kineski istraživači utvrdili da uzrokuje neplodnost kod muškaraca. Pre nego široka potrošnja bude preporučena, dalja istraživanja potrebna su kako bi se utvrdilo da li smanjenje doze može eliminisati toksične nuspojave bez smanjenja njegove efikasnosti kao kontraceptiva. Fondacija je podržala istraživanje sigurnosti, reverzibilnosti i efikasnosti gossypola sa 7 donacija u 1986-oj”.

U godišnjem izveštaju iz 1988., gossypol je dalje razmatran kao obećavajući kontraceptiv (str. 22)

“Gossypol, substanca koja se prirodno nalazi u biljci pamuka, i dalje je obećavajuća kao oralni kontraceptiv za muškarce. Kako inhibira proizvodnju spermatozoida bez uticaja na stepen polnih hormona, jedinstven je u eksperimentalnim pristupima kontroli plodnosti kod muškaraca. Naučnici finansirani od strane Fondacije širom sveta sastavili su obilje informacija o tome kako gossypol deluje, i studije na širokim područjima kliničke primene se nastavljaju. Redukcija u dozi je istraživana kako bi se smanjili zdravstveni rizici povezani sa upotrebom gossypola.”

Sledeće godine, prema godišnjem izveštaju, sredstva su dodeljena nekolicini istraživačkih institucija kako bi se utvrdio najbolji način smanjenja doze bez smanjenja anti-fertilitetnog učinka.

Poslednje spominjanje gossypola u analima fondacije nalazi se u izveštaju iz 1994., gde su sredstva dodeljena Univerzitetu u Insbriku “za istraživanje pri Institutu fiziologije na molekularnom delovanju gossypola na nivou ćelija”.

Čini se da su naučnici zaista našli način kako smanjiti količine gossypola i tako izbeći toksične nuspojave, koje uključuju: niske nivoe kalijuma, slabost, mišićnu slabost, i u nekim slučajevima paralizu.

Iako je na površini istraživanje i razvoj gossypola kao sredstva za smanjenje plodnosti napušteno krajem 1990-ih, oko 2006.e lansirana je medijska kampanja, promovišući seme pamuka kao pomoć u globalnoj borbi protiv gladi i siromaštva.

2006. "Naturenews" je izvestio kako je RNAi ispravan smer. Uz pomoc RNAi tehnologije moguće je “smanjiti udeo gossypola u semenu pamuka za 98%, bez negativnog uticaja na odbrambene mehanizme biljke”. Članak je citirao i dr Deboru P. Delmer, stručnu saradnicu za bezbednost hrane pri Fondaciji Rokfeler, koja je brzo otklonila sve sumnje u zdravstvenu ispravnost:

“Debora Delmer, direktor saradnik fondacije Rokfeler u Njujorku i stručnjak u agrikulturi i bezbednosti hrane, ističe kako je dobrobit upotrebe RNAi tehnologije u tome da ona isključuje funkciju postojećeg gena umesto uključivanja nove (genetske) funkcije. “Umesto uvođenja novog stranog proteina, sve što radite jeste isključivanje jednog procesa, u tom smislu, moje je mišljenje kako su pitanja oko sigurnosti mnogo manja nego kod drugih GM tehnologija.”

Članak u "Nacionalnoj geografiji" iz 2006., pod nazivom “Proizvedeno seme pamuka lišeno toksina; studija kaže da može nahraniti milione” citira direktora Laboratorije za transformaciju useva (Texas A&M University) Kert Sing Ratora:

“Seme pamuka bez gossypola značajno bi doprinelo ljudskoj prehrani i zdravlju, posebno u zemljama u razvoju, i pomoglo u ispunjavanju zahteva postavljenih predviđenom stopom rasta svetske populacije od 50% u sledećih 50 godina.”

Predviđena stopa rasta je naravno naduvana i izmišljena, i kao i u slučaju zlatnog pirinča, njene “prehrambeno-zdravstvene” prednosti nepostojeće.

“Ratorova studija predstavlja prvi dokumentovani slučaj gde je gossypol smanjen uz pomoć genetskog inženjeringa kroz inhibiciju gena koji proizvodi toksin.”

RNAi tehnologija specifična je po tome da ne dovodi do stoprocentnog isključenja ciljanog gena, nego samo u većoj ili manjoj meri inhibira njegovu funkciju. Podsećam na izjavu fondacije Rokfeler iz njenog izveštaja iz 1986.:

"Pre nego široka upotreba bude preporučena, dalja istraživanja potrebna su kako bi se utvrdilo da li smanjenje doze može eliminisati nepoželjne toksične nuspojave bez smanjenja njegove efikasnosti kao kontraceptiva."

U izveštaju iz 1997. Rator je spomenut na str. 68. Postdoktorska stipendija dodeljena je izvesnom E. Chandrakanth-u “za naprednu studiju u molekularnoj biologiji bilja pod vođstvom Keerti S. Rathore-a", Laboratorije za transformaciju useva, Texas A&M University, College Station, Texas.”

Rator je svoje nalaze objavio u PNAS-u 2006.:

“Toksičnost semena pamuka zbog prisutnosti gossypol-a stari je problem, i ljudi su pokušavali da ga reše kroz tradicionalni uzgoj i ukrštanje. Moje istraživačko područje jeste transgenika bilja, pa sam problem pokušao da rešim upotrebom molekularnog pristupa… pokušavamo naći partnere i verovatno ćemo se obratiti nekoj dobrotvornoj fondaciji za pomoć u pogledu testiranja koje je potrebno pre nego genetski modifikovana biljka bude odobrena za prehranu ili prihranu. Još smo u ranim fazama i imamo mnogo ideja, no trebamo ih slediti. Nadamo se da ćemo pronaći neku vrstu partnerstva koja će nam to omogućiti.”

Fondacija je, prema rečima Rokfelerove Debore Delmer, itekako zainteresovana.

Nakon čitanja ovog mini-elaborata, izjava Bila Gejtsa da se “nezaustavljivi” rast globalne populacije, glavni krivac za nepostojeće globalno zagrevanje, može smanjiti “ako odradimo dobar posao sa vakcinama” koje su njegova “posebno draga tema” dobija sasvim novu dimenziju, posebno uzevši u obzir kako Bil Gejts, jedan od glavnih svetskih vakcinatora, navodno samo želi ljude da zaštiti od zaraznih bolesti. Kako je Gejts senior bio glavni direktor eugeničkog društva “Planned parenthood” Margaret Sanger (koja je decu nazivala korovom), Bilova humanitarna motivacija tim je sumnjivija.

Video: Bil Gejts priznaje da se vakcine koriste za smanjenje broja stanovnika

/ izvor (Youtube)

Eugenetička nastojanja i stavovi porodice Rokfeler iz prve polovine 20. veka dobro su poznata.

Dokumentovani slučajevi sterilizacije neobrazovanog stanovništa na Filipinima i u drugim zemljama u razvoju vakcinama protiv tetanusa postavljaju pitanje i najvećim skepticima jesu li dugo razvijane metode za “planiranje porodice” i “žensko zdravlje” ikad bile zamišljene (samo) za “dobrovoljnu” upotrebu.

Drugo svetlo pada i na uporno insistiranje na genetski modifikovanim organizmima u prehrani i vakcinaciji kroz genetski modifikovane biljke.

Ni plemenita borba protiv siromaštva nije ono što se čini u svetlu tvrdnje kako su glavni razlog siromaštva u svetu – siromašni.

Nikakvo čudo da je nakon potresa na Haitiju lokalno stanovništvo spalilo dobrotvorne donacije genetski modifikovane hrane velikodušno im dodeljene od strane međunarodnih agro-korporacija.

I širom Afrike, kao npr. u Nigeriji, sve veći udeo tamošnjeg stanovništva odbija nuđene im vakcinacije. Nesumnjvo “neuki” Afrikanci ne znaju što je dobro za njih.

Nakon svega ovog izrečenog ovde; neukom, slepom, nezainteresovanom narodu koji i dalje misli da pišemo gluposti i uporno odbija da otvori oči savetujemo da se OBAVEZNO vakciniše ama baš svime što im se ponudi.

Ostalima poručujemo: Pamet u glavu i borbenost u srce! Štitite sebe i svoju decu kako najbolje znate, jer ako nećete vi, ko će?

P.S. Ukupna imovina porodice Rokfeler, njihova ulaganja, te pojedinačna bogatstva članova dinastije, nikada nisu javno objavljeni, a arhivi koji se odnose na dinastiju i pojedine članove zatvoreni su za javnost.

Izvori:
http://apps.who.int/iris/handle/10665/63924
http://humupd.oxfordjournals.org/content/3/4/301.full.pdf
http://www.chidicon.com/files/11.The_Anti-Fertility_Vaccine_that_Never_Was.pdf
http://humrep.oxfordjournals.org/content/6/1/166.short
http://home.snafu.de/usp/antifert.htm
http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC1537571/pdf/clinexpimmunol00215-0170.pdf
http://www.jstor.org/stable/77164?seq=1#page_scan_tab_contents
http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC2490936/pdf/bullwho00079-0002.pdf
http://apps.who.int/iris/bitstream/10665/61301/1/WHO_HRP_WHO_93.1.pdf
http://apps.who.int/iris/bitstream/10665/52265/1/bulletin_1987_65(6)_779-783.pdf
http://www.bioedonline.org/news/nature-news/toxin-free-cotton-could-feed-poor/
https://www.Rokfelerfoundation.org/app/uploads/Annual-Report-1938.pdf
http://www.worldbank.org/en/news/press-release/2015/02/18/the-Rokfeler-foundation-world-bank-group-innovate-to-improve-cities-access-to-funding-for-low-carbon-infrastructure
http://www.rbf.org/
https://hr.wikipedia.org/wiki/Andrija_%C5%A0tampar
http://www.unicef.org/philippines/reallives_13588.html#.VrPEsVKPN1A
http://Rokfeler100.org/exhibits/show/health/childhood-immunization
http://pollitika.com/svjetska-eugenika-dio-1-svjetska-zdravstvena-organizacija-fondacija-Rokfeler-i-sterilizacijske-vakcine
https://www.Rokfelerfoundation.org/about-us/our-history/

WEB TRIBUNE / VASELJENSKA, 5.2.2016. / izvor

Od 2016. godine u Italiji počinje prinudno čipovanje stanovništva

Rim – „Tokom dve godine svi će morati da imaju mikročip usađen pod kožom “ – ovo nisu reči ludaka. Njih je izgovorio 12. juna 2015. godine (italijanski premijer) Mateo Renci, posle usvajanja zakona o američkoj bazi za usađivanje podkožnog mikro-čipa svim Italijanima. Po Rencijevim rečima, usađivanje mikro-čipova postaje obavezno.

Najpre će u SAD, pa u Švedskoj a onda, i u Italiji, od 2016. godine svoj novorođenoj deci, kako u privatnim, tako i u državnim porodilištima, biti usađivani mikročipovi, a onda će, od 2017. godine tokom godine dana biti obrađen i ostatak stanovništva. Kada se budu vršile vakcinacije svima će morati da budu usađeni mikročipovi.

Kazne za one koji posle 2018. godine budu nađeni bez mikročipa biće veoma velike – počev od novčane kazne u visini 3.000 evara, do kazne zatvora od 6 meseci.

Mikročipovi će biti tipa RFID to jest isti onakvi kakvi se koriste za stoku (identifikacija putem radio talasa – https://sr.wikipedia.org/wiki/RFID).

Mikročip će imati dostup svim ličnim podacima svakog pojedinca i skupljaće podatke o dnevnim aktivnostima svakoga. U slučaju izvršenja krivičnog dela organi gonjenja moći će iz kontrolnog centra da dobiju sve potrebne podatke.

Čipovi će, između ostalog, biti korišceni i u zdravstvu, gde će svako na svome čipu imati sopstvenu zdravstvenu knjižicu sa podacima o zdravstvenom stanju, a pomoću posebnog uređaja moći će da pozove i hitnu pomoć.

Pitanje je samo da li je sve to vredno gubitka slobode.

DNEVNO.HR, 14.1.2016. / izvor
Javnost na nogama
VANREDNA VEST: Sudovi priznali da vakcine uzrokuju AUTIZAM!

Zdravstvene vlasti indirektno su priznale ovo zastrašujuće saznanje kada su još 1950. godine javno naveli da rubeola (koja je jedan od sastojaka ove vakcine) uzrokuje autizam.

O ovome nećete čuti u masovnim medijima, međutim "Federalni sud za vakcine" (The federal Vaccine Injury Compensation Program) opet je u tajnosti priznao da MMR vakcina (kombinacija boginja, zaušaka i rubeole) zaista uzrokuje autizam. U nedavno objavljenom rešenju, potpuno cenzuriranom za javnost, dečak Rajan je dobio stotine hiljada dolara, nakon što je sudskim putem utvrđeno da je MMR vakcina dovela do potvrđene dijagnoze encefalitisa, a kasnije i do autizma, piše Huffington Post. Desetogodišnji Rajan Mojabi prvo je oboleo od encefalopatije (upale mozga) par dana nakon što je 2003. godine primio dozu MMR cepiva, a dokazano je da je nakon toga oboleo od autizma. “Rajan je pretrpeo povredu od Zakonom propisane vakcine – a to je encefalitis, u roku od pet do petnaest dana od dana primanja cepiva,” priznalo je američko ministarstvo zdravlja i socijalne nege (HHS). ‘Ovaj slučaj prikladan je za novčanu naknadu’, dodaje se u obrazloženju Suda. Međutim, iako su i američka Vlada i Sud priznali da je MMR cepivo uzrokovalo encefalitis, oni ne žele javno da istupe, a ne žele ni da daju dokumente na uvid javnosti, pa je jasno da se nešto skriva od očiju javnosti. Kad bi dokumente dali na uvid, morali bi i javno da priznaju da vakcine uzrokuju autizam, kao što su to bili prisiljeni da učine u Engleskoj. No, američkoj javnosti dovoljno je i to da je Sud priznao teška oboljenja dečaka Rajana nakon primanja vakcine, pa je ova vest odjeknula kao vanredna za sve one koji godinama pokušavaju roditeljima da otvore oči. Koliko je dece nakon vakcinacije obolelo od encefalitisa, meningitisa, autizma, astme i drugih poremećaja nakon cepljenja, a da roditelji iz neznanja to nisu povezali sa vakcinama? Samo jedan izrazito mali broj ljudi čija deca obole, odlučuju se na mukotrpnu borbu sa sudovima i farmaceutskom industrijom, a tu je ključ svega. Neznanje javnosti o mogućim komplikacijama obeshrabruje roditelje u borbi protiv industrije vakcina. Zbog toga se toliko radi na zataškavanju te direktne veze vkacina i autizma, te mnogih drugih neuroloških poremećaja, upozorava "Natural News".

Već je potvrdeno da MMR uzrokuje autizam u Engleskoj, ali vi ne znate ništa o tome!

Zapravo, šokantno je i neverovatno koliko mediji prećutkuju vesti koje nisu u skladu sa korporativnim naučnim prevarama. Skriveni dokumenti koji su više od 20 godina bili sklonjeni od javnosti, potvrđuju da MMR vakcina protiv zaušnjaka, boginja i rubeole, koja je našlo svoje mesto u obaveznom kalendaru vakcinacije, zapravo uzrokuje autizam; a supervizori, direktori, farmaceuti i vlasti zemalja itekako su s time upoznati. Naime, nakon što su u Engleskoj podneli zahtev za izdavanjem dokumenta, po zakonu o pravu na informisanost, englesko Ministarstvo zdravlja bilo je prisiljeno da objavi poverljive dokumente iz kojih proizlaze detalji izvornog odobrenja ovog cepiva iz 1980. godine. Ti dokumenti pokazali su da široko rasprostranjena vakcina jednog od najvećih proizvođača vakcina u svetu, kompanije "Glaxo Smith Kline", koje je proizvelo spornu MMR vakcinu, uzrokuje nuspojave poput encefalitisa (upale mozga) i autizma, a što je najbolje, iz dokumenta se jasno vidi da je proizvođač o tome jasno izveštavan još davnih godina.

Zabrinuti da britanska vlast namerno zadržava informacije daleko od očiju javnosti o MMR cepivu, FIOA (Freedom of Information Act) podnio je zahtjev za ovim dokumentima. A učinili su to jer je uočeno da ogroman broj vakcinisane dece sve više oboleva od crevnih oboljenja, bolesti mozga i autizma, koji se od ranije povezuju s ovim cepivom. Nažalost, njihov zahtev je bio u potpunosti opravdan, jer dokumenti jasno pokazuju da vakcina uzrokuje autizam. "Kada su se dogodili slučajevi teške upale mozga, autizma i drugih nuspojava, Ministarstvo zdravlja je platilo odštetu", priznala je Tina Cheatham, savetnica administratora "Uprave za zdravstvene usluge" američkog Ministarstva zdravstva i socijalne nege, novinarki Sharyl Attkisson s CBS News-a. "Encefalopatija izaziva autistične napada i autistično ponašanje kod dece, ali i izaziva sve druge bolesti koje su s autizmom povezane’.

Ovo priznanje je od izuzetne važnosti za sve roditelje koji u ovom trenutku u Hrvatskoj ne mogu odlučivati hoće li vakcinisati svoje dijete ili ne, jer encefalopatija, odnosno zbirni naziv za oboljenje mozga, uzrokuje autizam i vrlo je česta nuspojava ovog cepiva – što se navodi u poverljivim dokumentima koji su nakon 20 godina izašli na svetlo dana. Farmaceutska kompanija "Glax oSmithKline", u saradnji s britanskom vlada, tajili su ove dokumente, čak i onda kada je dr Endru Vejkfild izneo u javnost stravične brojke koje su dokazale uzročno-posledičnu vezu MMR vakcine s autizmom. Takvo ponašanje jasno dokazuje planski izvršeno trovanje i razboljevanje čovečanstva koje sprovode farmaceutske industrije u dogovoru sa svetskom vladom.

"Rubeola (kongenitalni sindrom rubeole), jedan je od retko dokazanih uzročnika autizma", rekao je dr Walter A. Orenstein – bivši pomoćnik glavnog hirurga i rukovodilac Programa nacionalne imunizacije u 2002. godini – u pismu britanskom ministru zrdravlja.

"Virus rubeole je jedan od retkih poznatih uzroka autizma’, izjavio je CDC na svojim internet stranicama pod "FAQ" (frequently asked questions - često postavljana pitanja) o MMR vakcinama i autizmu.

Dr Julie Gerberding, koja je trenutno rukovodilac Odeljenja za vakcine u farmaceutskoj kompaniji Merck, priznala je da deca mogu nakon vakcinisanja razviti autizam. Najmanje 20 posto slučajeva autizma izazvanih cepivom povezani su s mitohondrijskom disfunkcijom itd., no uprkos ovim priznanjima javnost nije otvorila oči i svoju decu bez razmišljanja predaju u ruke ovih zastrašujućih eugenicara, piše kopp.online.

Autor: Zrinka K.

WEBTRIBUNE, 11.1.2016. / izvor
POTPUNI ŠOK U BRITANIJI:
Dokumenti o vakcinama razotkrili tridesetogodišnju zaveru

Akt o slobodi informacija (FOIA) je pokazao da vakcine nisu čudo moderne medicine.

Jedan lekar je pronašao dokumente koji pokazuju daje britanska vlada zataškala brojne incidente sa vakcinama.

Ustanovljeno je da je vlada znala da vakcine ne deluju, da uzrokuju nastanak bolesti koje bi trebalo da leče, da su opasne po decu kao i da je sve što se tiče vakcina laž.

Takozvano “čudo” moderne medicine je puno teških metala, virusa, mikoplazme, fekalnih materija, DNK fragmenata drugih vrsta, formaldehida i polisorbata 80 (agensa koji izaziva sterilitet).

Pozivanjem na FOIA, jedan lekar sa autističnim sinom u SAD je zatražio od Centra za kontrolu bolesti (CDC) da objavi dokumente o opasnostima vakcina, ali CDC to čak ni pod pritiskom zakona nije uradio.

Pored štetnosti vakcina, CDC je uspeo da zataška i efekat fluora na Amerikance, a naročito na imuni sistem dece.

CDC očigledno deluje protiv zdravlja američkog naroda, ali to nije sve. CDC je u saradnji sa vladom SAD dizajnirao zakone u slučaju pandemije koji važe u svim državama SAD, a koji podrazumevaju prisilno primanje netestiranih vakcina u slučaju pandemije.

Međutim, čak je i kredibilitet CDC u proglašavanju pandemije uzdrman od proglašenja pandemije H1N1 2009. godine, kada je CDC odbio da objavi izvesne dokumente opet po pozivanju na FOIA akt.

CDC je zataškao i finansijski skandal koji je nastao pošto su SAD potrošile milijarde na vakcine za lažnu pandemiju.

Istina o vakcinama se polako razotkriva isto kao 1918. i 1919. godine kada je umesto aspirina za smrt 20-50 miliona ljudi okrivljena smrtonosna gripa.

DR.FUHRMAN / izvor
NE UZIMAJTE multivitamine koji sadrže folnu kiselinu, a ako ste u drugom stanju NE UZIMAJTE prenatalne vitamine koji sadrže folnu kiselinu

Suplementi koji sadrže folnu kiselinu su opasni i mogu povećati rizik od raka dojke za 20-30%, prema istraživanju "American Journal of Clinical Nutrition". Istraživači su prikupili podatke o upotrebi folne kiseline tokom 10-ogodišnjeg perioda i otkrili da su žene koje su uzimale multivitamine koji sadrže folnu kiselinu više oboljevale od raka dojke od onih koje te multivitamine nisu uzimale.

Alarmantno je i istraživanje u kojem se porede žene koje su uzimale velike količine folne kiseline (5 mg) tokom trudnoće sa onima koje nisu. Trideset godina kasnije, žene koje su uzimale velike doze folne kiseline u trudnoći su dva puta više umirale od raka dojke.

Folna kiselina je sintetički oblik folata, pripadnika porodice B vitamina. Folat igra važnu ulogu u razvoju fetusa i zdravlju nervnog tkiva, kao i u začinjanju i razvoju kancera. U jednom istraživanju koje se bavilo i folatom iz hrane i sintetičkom folnom kiselinom otkriveno je da samo veštačka folna kiselina uzrokuje rak. U drugim istraživanjima, žene sa niskim unosom folata iz hrane su češće obolevale od raka. Pravi folat iz hrane ima zaštitnu ulogu, a lažni folat iz suplemenata je opasan.

Mnogi naučnici smatraju folat mačem sa dve oštrice: sprečavanje njegovog manjka je važno, ali preterana količina folne kiseline iz suplemenata može biti rizična. Ovaj podatak je veoma važan za žene, naročito zato što se folat može lako unositi preko hrane koja služi za prevenciju raka, poput zelenog povrća i mahunarki.

I muškarci bi trebalo da budu oprezni sa folnom kiselinom. Jedno istraživanje je pokazalo da je pojava svih vrsta kancera veća za 21% u grupi onih koji su uzimali suplemente sa folnom kiselinom. U drugom nasumičnom istraživanju suplemenata sa folnom kiselinom prijavljen je porast od 163% u pojavi raka prostate u grupi muškaraca koja je uzimala te suplemente.

U Americi, Kanadi i, u poslednje vreme, u Čileu stopa raka debelog creva je porasla od uvođenja obaveznog obogaćivanja brašna folnom kiselinom.

Upotreba suplemenata sa folnom kiselinom u trudnoći može negativno uticati i na decu. Jedno istraživanje je pokazalo da je upotreba folne kiseline kod trudnica povezana sa porastom oboljevanja od dečije astme za 26%. Drugo istraživanje je povezalo upotrebu folne kiseline u trudnoći sa povećanom pojavom infekcija respiratornog trakta kod dece, naročito onih koje zahtevaju hospitalizaciju.

Ako je folna kiselina zaista tako opasna, zašto se nalazi u većini multivitamina, prenatalnih vitamina i obogaćenih pšeničnih proizvoda?

Zaštitnom efektu folata u oštećenjima neuralne cevi posvećeno je mnogo pažnje u prošlosti. Nažalost, ovo saznanje i pažnja javnosti nisu rezultirali u podsticanju trudnica da unose više folata konzumiranjem povrća, već im se nameću suplementi sa folnom kiselinom. I belo brašno je obogaćeno folnom kiselinom.

Folna kiselina je drugačijeg hemijskog sastava od folata iz hrane, što dovodi do različitog procesuiranja ove dve supstance od strane ćelija u intestinalnom zidu.

Preporuka trudnicama da uzimaju suplemente sa folnom kiselinom je naročito zabrinjavajuća. Trudnice bi mogle bezbedno da povećaju količinu folata i tako spreče oštećenja neuralne cevi redovnim unošenjem zelenog povrća i drugih zdravih namirnica pre trudnoće. Umesto toga, savetuje im se da uzimaju veštačku folnu kiselinu nakon što saznaju da su u drugom stanju, što ne samo da je neefikasno u sprečavanju oštećenja fetusa, već može i povećati rizik od raka dojke kasnije tokom života.

Deca takođe snose rizike - žene koje uzimaju veštačku folnu kiselinu kao zamenu za zdravu ishranu ne obezbeđuju svojoj nerođenoj deci i druge važne zaštitne nutrijente koji se nalaze u hrani bogatoj folatima. Ishrana trudnice je od kritičnog značaja za zdravlje deteta. To znači da bi pažnju trebalo usmeriti na informisanje trudnica i insistiranje da unose dovoljne količine folata putem povrća čime bi se ne samo sprečila oštećenja fetusa, već bi se i smanjila pojava kancera kod dece. Pored toga, zaštita protiv oštećenja neuralne cevi je povezana sa unošenjem folata pre trudnoće. Suplementi sa folnom kiselinom se moraju uzimati pre trudnoće i tokom prva 4 meseca trudnoće (pre nego što većina žena i zna je u drugom stanju) da bi bili efikasni. Primena folne kiseline tek kada saznate da ste u drugom stanju je skoro beskorisna u sprečavanju oštećenja bebe.

Poenta je u tome da ne postoji zamena za povrće koje bi trebalo da konzumirate tokom celog života. Ako se hranite zdravo, vaše telo će čuvati dovoljno folata, čak i tokom perioda jutarnjih mučnina i smanjenog unosa hrane. Zdrava ishrana pre trudnoće smanjuje povraćanje u ranoj trudnoći. Jutarnje mučnine se najčešće javljaju posle prvih 6 nedelja trudnoće, nakon najkritičnijeg perioda za formiranje neuralne cevi. Drugim rečima, pravilna ishrana je rešenje.

Za razliku od sintetičke folne kiseline, folat iz hrane, naročito iz zelenog povrća, jeste zaštita od kancera.

SRBIJA DANAS, 31.7.2015. / izvor

EUGENIKA: Gejtsovi čipovi za kontrolisano rađanje dece

Jedan od najbogatijih ljudi na svetu, vlasnik softverskog giganta Majkrosoft, Bil Gejts, već godinama sa svojom suprugom Melindom finansira najveću svetsku privatnu dobrotvornu fondaciju „Bil i Melinda Gejts“, koja ima cilj da svet pretvori u socijalno ravnopravnu zajednicu.

Svoju viziju Gejts je proteklih meseci upotpunio razvojem kompjuterskog ‚čipa, koji bi trebalo da pomogne u tome da se smanji broj ljudi na Zemlji.

Kako piše Heder Kalagan, sa veb stranice Aktivist Post, uskoro se može očekivati uvođenje u proizvodnju mikročip-implantata koji će „medicini dati novo lice“, jer će udružiti farmaciju, biotehniku, nanotehnologiju i tehniku bežične kontrole.

Ovi čipovi biće korišćeni za kontrolu rađanja tako što će, jednom ugrađeni u telo, moći da budu daljinski upravljani i to tako da žena sama može da odredi da li želi da ostane u drugom stanju ili ne.

Neverovatne činjenice iz IT sveta

Međutim, odmah su se pojavili i potencijalni problemi i zabrinutost oko eventualnih zloupotreba: Šta ako, na primer, jedna vlada poželi da ove čipove „serijski“ ugradi svim ženama i tako preuzme kontrolu nad tim uređajima i samim tim nad demografskim kretanjima čitave nacije, ili kontinenta? Pošto će pristup čipovima biti zaštićen od hakerskih napada, takve represivne akcije vlade bilo bi nemoguće sabotirati.

Tvorac

Idejni otac čipa je profesor čuvenog univerziteta MIT (Masacusets institut za tehnologiju) Robert Langer, dok je fondacija Gejtsovih finansirala razvoj. Langer je uveren u to da će masovna proizvodnja početi oko 2018. godine, a čipovi su namenjeni pre svega ženama u zemljama Trećeg sveta. Prve prognoze govore da će nakon ugradnje, životni vek čipa biti oko 16 godina.

Ovaj čip može da se ugradi u bilo koji deo tela, a proizvodnja je dugo držana u tajnosti, da bi njegovo postojanje bilo zvanično potvrđeno tek pre kratkog vremena. Beta-ispitivanja bi trebalo da počnu do kraja ove godine, a proizvođač traži žene-dobrovoljce koje će ga testirati.

B. Božin – Vesti

VJERABIOETIKADRUŠTVO, 27.3.2015. / izvor
Eugenika i industrija abortusa

Thomas Robert Malthus, engleski demograf i politički ekonomist, 1798. objavljuje svoj rad „Esej o načelima populacije”.

U djelu tvrdi da se broj stanovnika povećava geometrijski, a količina hrane aritmetički. S obzirom da je geometrijski rast progresivniji, zaključuje da radi toga dolazi do povremenih epidemija gladi te da, radi brzog porasta stanovništva, Zemlja neće moći proizvesti dovoljno hrane te će ljudi umirati od gladi.

U drugoj polovici 19. stoljeća, dolazi do brzog porasta broja stanovnika, raste životni standard, raste dostupnost hrane, tehnološki napredak je u zamahu. Takva društvena situacija u potpunosti odbacuje maltuzijanstvo kao ozbiljnu i opciju, ali i znanost.

Nažalost, 20.-ih godina 20. st., grupa američkih bogataša koristi i popularizira maltuzijanstvo putem društvenog darvinizma. Ova skupina ljudi je društveni darvinizam koristila kao štit i opravdanje za gomilanje svoga bogatstva.

Naime, s obzirom da darvinizam razlikuje superiornu rasu koja će opstati i inferiornu rasu koja će izumrijeti, američki bogataši su smatrali da su maltuzijanstvo i društveni darvinizam božanski dokaz da oni posjeduju sposobnosti preživljavanja koje su karakteristične za superiornu rasu, za razliku od siromašnih i izmučenih ljudi koji pripadaju inferiornoj rasi.

Iz tih razloga, 1920. godine, jedna financijski jaka zaklada odlučuje financirati udruženje „Planned Parenthood” („Udruženje za planiranje roditeljstva” koje je danas najveći lanac abortivnih klinika u SAD-u) koje je osnovala Margaret Sanger. Ona je bila aktivna eugeničarka, pobornica nadmoćne rase, kontrole rasta stanovništva i prisilne sterilizacije, a svoje ideje je učvrstila ili izgradila komunikacijom i druženjem s doktorima koji su provodili genocid u koncentracijskim logorima. Jedan od njih je i najzloglasniji doktor u ljudskoj povijesti, dr. Mengele.

Eugenika i eugeničari nastoje „poboljšati kvalitetu ljudske rase” uz smanjenje broja inferiornih ljudi – ljudi s oštećenjima, siromašnih ili onih za koje oni procijene da ne odgovaraju. Tih su godina posebno bili usmjereni na pripadnike Latino zajednice, Židove, crnce, Azijate. Strašno. Na prvi se pogled čovjek može zabuniti pa pomisliti da su to plemenite ideje jer se koristi sintagma poboljšanje kvalitete. U svojoj knjizi „The Pivot Civilization” iz 1922., Margaret Sanger piše: „Kontrola rađanja je doista najistaknutiji i najveći eugenički program.“

Otprilike u isto vrijeme, Institut Carnegie gradi laboratorij na Long Islandu (SAD) u kojem su se sakupljala obiteljska stabla milijuna običnih Amerikanaca kako bi znanstvenici utvrdili koje su obiteljske loze inferiorne. Utvrđivanje inferiornih loza je bilo potrebno kako bi se one doživotno segregirale i prisilno sterilizirale s ciljem njihova uništenja. S obzirom da su Margaret Sanger i grupa bogataša oko nje bili u kontaktu s nacističkim doktorima i ljudima bliskim Hitleru, a koji su provodili testiranja u konc. logorima, ne čudi da su se našli oko iste ideje nadrase. Nažalost, i danas je na dijelu slična (ista) praksa.

Jeste li primijetili kako u američkim filmovima negativce uvijek predstavljaju Rusi, pripadnici Latino zajednice, crnci, pripadnici slavenske skupine naroda? To nije slučajno i bezrazložno, premda može izgledati kao slučajnost. Upravo radi takvih pritisaka, ideološko-liberalnog zdravstvenog odgoja, radi strategije pojedinih udruga i instituta te ideje nadrase, pet puta je veća vjerojatnost da dijete crnkinje neće biti rođeno u odnosu na dijete bjelkinje (SAD). Slična je situacija i s pripadnicima Latino zajednice (SAD).

Kako poznati meksički glumac/redatelj/aktivist Eduardo Verastegui ističe, u radijusu od 1 milje (oko 11 km) u pretežito latinskom dijelu LA, izbrojao je osam abortivnih klinika (u SAD-u se pobačaji izvršavaju u abortivnim klinikama koje nisu u sastavu bolnica, a u Kaliforniji maloljetnice mogu napraviti abortus bez roditeljskog pristanka). Verastegui se ozbiljnije pozabavio temom kada je obećao sam sebi i Bogu da neće raditi projekte koji vrijeđaju njegovu vjeru, vrijednosti i Latino zajednicu. Ostao je bez posla četiri godine, a to bi trajalo i duže da nije odlučio postati redatelj kako bi mogao kontrolirati poruku koju šalje.

Koja je veza SAD-a s Europom, a pogotovo s Hrvatskom?

Međunarodne institucije formiraju različite timove za donošenje odluka i stavova o pojedinim pitanjima. Kada tim donese odluku, odluka se nastoji implementirati u svaku državu članicu. Nažalost, onaj tko financira te timove, odlučuje i koja će odluka tima biti i koju će odluku tim morati nametnuti ostalim državama. Na udaru se posebno nalaze siromašne zemlje i zemlje u razvoju. Kod njih se abortus legalizira pod diktaturom Zapada koji tim državama uvjetuje dobivanje financijske pomoći prisilnom sterilizacijom ili legaliziranjem abortusa, provođenjem rodne ideologije i sl. I tu je veza SAD-a s Europom, s Hrvatskom. Jako je dobro vidljivo kako se od abortusa u kontekstu prava žena stiglo do abortusa u kontekstu kontrole rasta stanovništva. Bilo je potrebno usaditi u svijest ljudi da se radi o pravima žena i cijeli se projekt mogao pokrenuti.

Osobito su zanimljive rasprave i argumenti odvjetnika koji govore o abortusu isključivo kroz kontekst prava žena, izostavljajući činjenicu da se radi o ubojstvu nerođenog djeteta. Možemo shvatiti koliki je to apsurd ako povučemo paralelu s ekonomistima. Isti apsurd bi bio kao da ekonomska zajednica tvrdi da je abortus dopušten jer abortivne klinike sudjeluju u kreiranju BDP-a i zapošljavaju ljude. Moglo bi se reći da bi u tom slučaju nit vodilja bila: „Cilj opravdava sredstvo“, a to nikako nije točno. To je vidljivo i na strogo ekonomskim temama. Dovoljno je imenovati jedan uzročno-posljedični proces poput poticanja osnivanja uvozno-trgovačkih poduzeća čija aktivnost vodi pogoršanju makroekonomskih pokazatelja zemlje, iako ta poduzeća zapošljavaju ljude.

Iz svega se može iščitati da pojedine skupine ljudi financiraju i podupiru abortus radi jednog od dva razloga:

a) ekonomski koncept: radi zarade, strogo financijski koncept, abortivna klinika=poduzeće

b) radi ideologije: ideološko-geopolitički razlozi (vjerovanje u nadrasu, svijet je prenapučen i mora se očistiti od inferiornih rasa, zlo ne postoji, lakše je upravljati s manje ljudi, spol je samo slučajnost, kontrola rasta stanovništva putem abortusa i rodne ideologije, kompleks boga, bogovi novca) promicanja abortusa su pogubniji jer nastoje relativizirati cijelo društvo ubijajući savjest.

Svaki pojedinac ima pravo slobodno odlučivati na što će trošiti svoj novac i nedopustivo je otuđivati to pravo, međutim, kako bi se zauzeo ispravni stav, potrebno je ostaviti sa strane ekonomsko-pravne koncepte i samo se podsjetiti da abortusom jedno srce prestaje kucati jer je nositelj tog srca ubijen.

SRBIJA DANAS, 27.3.2015. / izvor
EUGENIKA: Vučićev režim uvodi prisilnu vakcinaciju dece u Srbiji čak i bez pristanka roditelja!

Nije li prisilno unošenje stranih agenasa u telo kršenje osnovnih ljudskih prava?

Zašto u razvijenim zemljama EU vakcinacija nije obavezna a na prostorima bivših YU republika jeste?

Zašto proizvođači vakcina traže pravno izuzeće od tužbi u slučaju neželjenih pojava usled vakcinacije?

Zašto je roditeljima oduzeto pravo odlučivanja o životu i zdravlju svoje dece?

Zašto se ne vodi javna rasprava i zašto se Odluke donose iza zatvorenih vrata?

Zašto je farmaceutska industrija najprofitabilnija grana i po koju cenu?

Ovde su komentari omogućeni! Iznesite svoja mišljenja! To je vaše osnovno pravo!

Odluka skupštinskog Odbora za zdravlje i porodicu (predsedava Slavica Đukić Dejanović) o uvođenju NOVIH ZAKONSKIH MERA O PRISILNOJ VAKCINACIJI DECE doneta je 10.03.2015. na 20. ZATVORENOJ sednici.

„Za sprovođenje obavezne vakcinacije iz stava 2. ovog člana nije potreban pismeni pristanak pacijenta, odnosno zakonskog zastupnika deteta.“

YOUTUBE.COM, 20.2.2015.
/ izvor
Bivša direktorka CDC-a (američki Centar za kontrolu zaraznih bolesti) priznala da vakcine izazivaju autizam

PRESS, 22.11.2014. / izvor
MEDIJI, ZAŠTO ĆUTITE I KOGA ŠTITITE?
Dokazano da vakcine uzrokuju autizam i druge teške bolesti mozga

Više nema nikakve sumnje. Ako vakcinišete dete pristajete na to da oboli od autizma i drugih teških bolesti mozga!

Rasprava o tome da li vakcine uzrokuju autizam ili ne bila bi sasvim drugačija da u velikoj meri ova vest nije uskraćena od javnosti. Zapravo, šokantno je i neverovatno koliko mediji prećutkuju vesti koje nisu u skladu s korporativnim znanstvenim prevarama. Skriveni dokumenti koji su više od 20 godina bili uklonjeni od javnosti potvrduju da MMR vakcina protiv zauški, varičela i rubeola, koje je našlo svoje mesto u obaveznom kalendaru vakcinacije, zapravo uzrokuje autizam; a supervizori, direktori, farmaceti i vlasti zemalja itekako su s time upoznati.

Naime, nakon što su u Engleskoj podneli zahtev za izdavanjem dokumenta, po zakonu na pravo informacija englesko Ministarstvo zdravlja bilo je prisiljeno da izda poverljive dokumente iz kojih proizlaze detalji izvornog odobrenja ove vakcine iz 1980. godine. Ti dokumenti pokazali su da široko rasprostranjena vakcina jednog od najvećih proizvođača vakcina u svetu, kompanije GlaxoSmith Kline koja je proizvela spornu MMR vakcinu uzrokuje nuspojave poput encefalitisa (upale mozga) i autizma, a što je najbolje od svega iz dokumenta se jasno vidi da je proizvodač o tome jasno obavešten još davnih godina.

Zabrinuti da britanska Vlast namerno zadržava informacije daleko od očiju javnosti o MMR vakcini, FIOA (Freedom of Information Act) podneo je zahtev za ovim dokumentima. A učinili su to jer je uočeno da ogroman broj vakcinisane dece sve više oboljeva od crevnih oboljenja, bolesti mozga i autizma koji se od pre povezuju s ovim vakcinama. Na žalost, njihov zahtev bio je u potpunosti opravdan jer dokumenti jasno pokazuju da vakcine uzrokuje autizam.

"Kada su se dogodili slučajevi teške upale mozga, autizma i drugih nuspojava, Ministarstvo zdravlja je platilo odštetu", priznala je Tina Cheatham, savetnica administratora "Usluge zdravstvene uprave" američkog Ministarstva zdravstva i socijalne nege (HHS, Department of Health and Human Services), novinarki Sharyl Attkisson s CBS News-a. "Encefalopatija izaziva autistične napade i autistično ponašanje kod dece, ali i izaziva sve druge bolesti koje su s autizmom povezane".

Ovo priznanje je priznanje od neverovatne i izuzetne važnosti za sve roditelje koji u ovom trenutku ne mogu odlučiti da li će vakcinisati svoje dete ili ne, jer encefalopatija odnosno naziv za oboljenje mozga uzrokuje autizam i vrlo je česta nuspojava ove vakcine - što se navodi u poverljivim dokumentima koji su nakon 20 godina izašli na svetlo dana. Farmaceutska kompanija GlaxoSmithKline, britanska vlada, kao i sve druge vlade sveta, ali i drugi saučesnici u ovom zločinu skrivali su ove dokumente čak i onda kada je Dr. Andrew Wakefield izneo u javnost stravične brojke koje su dokazale uzročno-posledičnu vezu MMR vakcina s autizmom. Takvo ponašanje jasno dokazuje planski namešteno trovanje i razboljevanje čovečanstva koje provode farmaceutske industrije u dogovoru sa svetskom vladom.

Ako čitamo između redova možemo videti kako su zdravstvene vlasti indirektno priznale ovo zastrašujuće saznanje kada su naveli još 1950. da rubeola (koja je jedan od sastojaka ovih vakcina) uzrokuje autizam. Čak je i CDS Centar za prevenciju i kontrolu bolesti to javno priznao kao i Nacionalni centar za imunizaciju. Tu je i farmaceutska kompanija Merck & Co priznala da vakcine uzrokuju autizam.

„Rubeola (kongenitalni sindrom rubeole), jedan je od retko dokazanih uzročnika autizma", rekao je dr. Walter A. Orenstein – bivši pomoćnik glavnog hirurga i direktora Programa nacionalne imunizacije u 2002. godini – u pismu britanskom glavnom medicinskom službeniku, vrhovnom voditelju Odela za zdravstvo:

„Virus rubeole je jedan od retkih poznatih uzroka autizma", izjavio je CDC na svojim web stranicama pod ‚FAQ' (frequently asked questions, često postavljana pitanja) o MMR vakcinama i autizmu.

Dr. Julie Gerberding, koja trenutno vodi odeljenje za vakcinaciju u Mercku, priznala je da je dokazano, da se može nakon vakcinisanja razviti autizam. Najmanje 20 posto slučajeva autizma izazvanih vakcinacijom, povezani su s mitohondrijskom disfunkcijom itd., uprkos ovim priznanjima javnost nije otvorila oči i svoju decu bez razmišljanja predaju u ruke ovih zastrašujućih eugeničara.

Zanimljivo je kako su ovu vest proširili mnogi alternativni mediji, ali mainstream mediji celog sveta uključujući i medije i dalje ignorišu ovu veliku medicinsku zaveru koja razotkriva mnogo toga. Dokazano je da se raznim medicinskim studijama manipuliše na korist farmaceutskih lobija, ali ne i čoveka, i to nikome nije zanimljivo? Ne bismo rekli, jer to je apsolutan dokaz da mainstream medije plaćaju farmaceutski lobiji koji ne dopuštaju da ovakve stvari obiđu svet.

I Vlada SAD-a, naravno, odobrava zataškavanje podataka o povezanosti vakcina i autizma, a kada je potrebno smiriti roditelje koji imaju dokaze da im je dete obolelo od posledica vakcinisanja, oni jednostavno isplate veliku odštetu onima koji su uporni u razotkrivanju. Takvih ljudi nema puno, jer borba malog čoveka i vlasti te farmacije teška je i mukotrpna, jer vam niko nikada, pa ni lekari, neće priznati da su vakcine povezane s autizmom, a kamoli s nekom drugom bolesti, iako se autizam kao bolest zadnjh 20 godina toliko brzo širi da sada od njega boluju milioni dece. Moramo napomenuti kako je Vlada SAD-a još 2011. donela zakon koji štiti farmaceute od bilo kakve tužbe jer oni ne prihvataju odgovornost za negativne posledice žive i drugih po čoveka smrtnih supstanci koje stavljaju u vakcine.

Nije normalno to da, uprkos ovim podatcima, roditelji ne smeju odbiti vakcinisanje za svoje dete, ali i to da se prilikom svakog vakcinisanja krše Ustavom odredena ljudska prava. Jer niko, niti lekari, niti farmaceuti, nikad vas neće upozoriti na moguće nuspojave koje su toliko česte da premašuju sve granice, ali i nikada niko neće prihvatiti odgovornost u čemu imaju potporu svih, a ponajviše svetske globalne političke klike koja je ovaj način eugenike čovečanstva i osmislila kako bi se najeftinijim putem rešila viška čovečanstva!

FEJSBUK REPOTRER / MAGACIN / RODA, 16.9.2014. / izvor
„BOMBARDOVANjE“ BEBA: Istina o sigurnosti ultrazvuka u trudnoći

Ultrazvučna tehnologija temelji se na jako visokim frekvencijama zvučnih talasa koji bombarduju dete u utrobi izuzetno visokim stepenom brzine. Za ultrazvučne talase u laboratorijskim eksperimentima dokazano je da mogu štetiti hromozomima, mogu izazvati ćelijsko zagrevanje koje šteti samoj ćeliji, mogu da uspore normalan razvoj i deobu ćelija i mnoge druge fenomene.

Ultrazvuk može naškoditi nerođenoj bebi

Još od 90-ih godina 20. veka, kada su američki istraživači pokazali da ultrazvučno zagrejavanje tkiva može da uzrokuje krvarenje u crevima kod miševa, operateri ultrazvuka podešavaju snagu aparata da bi smanjili to zagrevanje. Poslednje otkriće grupe naučnika na univerzitetu „College Dublin“ otkrilo je da ultrazvuk stvara promene u ćelijama. Patrik Benan koji je vodio to istraživanje kaže: „Dugo se pretpostavljalo da ultrazvuk nema uticaj na ćelije. Ali mi sada imamo osnovu da tu pretpostvku stavimo pod pitanje.“

U istraživanju na 12 miševa pustili su delovanje ultrazvuka od 8 megaherca u 15 minuta. Bolničko snimanje ultrazvukom može da traje i do sat vremena koristeći frekvencije između 3 i 10 megaherca.
Dve značajne promene otkrivene su u ćelijama tankog creva u grupi ispitanih miševa upoređujući ih sa miševima koji nisu bili izloženi. Četiri i po sata nakon izlaganja postotak deobe ćelija je pao za 22%, a postotak odumrlih ćelija se dvostruko povećao. Dr. Benan veruje da jednak efekt ultrazvuk ima i na ljude.

„Bilo bi svakako mudro da izbegnete sve rutinske i potpuno nepotrebne ultrazvučne preglede fetusa. Izgleda da ima više nego dovoljno dokaza koji upozoravaju na ovaj savet. Komplikacije u trudnoći su druga stvar i osoba bi individualno trebala da odmeri sve činjenice kad odlučuje o odnosu prednosti i rizika.“ (New Scientist Issue 1476; Thursday, 10 June, 1999.)

Gore navedeno istraživanje, koje dokazuje štetan uticaj ultrazvuka na ćelije njihovim zagrevanjem, nije prvo na tu temu. Naime, savesni naučnici pokušali su da upozore javnost na opasnosti od zagrevanja dečijeg mozga kao posledice ultrazvučnog pregleda. Zbog toga što je glava u obliku kugle (lopte), radijacija je povećana, što može da dovede do toga da delovi mozga postaju osetljiviji na jako visoki intenzitet. (ref.“A Prudent Approach to Ultrasound Imaging of the Fetus and Newborn“; J.W.Kenneth, M.D.Taylor; Dec 1990.)

Dr. Tejlor, profesor dijagnostičke radiologije i šef odela za ultrazvuk na Jelj (Yale) univerzitetu medicinske škole New Haven, Konektikat, izjavljuje u gore navedenom članku: „Ne bi dopustio nikome da se približi glavi mog nerođenog deteta sa ultrazvučnom sondom, ukoliko ne bih tačno znao kako bi to na njega moglo da utiče.“ Koliko roditelja može da učini ovakav izbor u vezi sa ovom stvari?

Kašnjenje govora kod dece - uzrok ultrazvuk?

Kašnjenje govora nije patološki ili organski sindrom, već razvojno definisan kao kompleksni sindrom. Lekari su primetili povećanje slučajeva odgođenog govora kod dece. Rađeno je istraživanje na 72 deteta u dobi 2-8 godina starosti kod kojih je prisutno kašnjenje govora iz nepoznatih razloga. Deci je bila ocenjivana (merena) artikulacija, razumevanje jezika, jezična produkcija, polulingvističke veštine i verbalna memorija.

Kad se proverilo njihovo izlaganje ultrazvuku u trudnoći, deca kod kojih je bilo prisutno kašnjenje govora, imala su dvaput veće izlaganje ultrazvuku od dece iz kontrolne grupe. Autori veruju da je zakasneli govor osetljiv pokazatelj koji reflektuje loše uslove za razvoj. Ako ultrazvuk može biti uzrok zaostajanja u rastu i razvoju ploda (IUGR), tada postoji opravdana zabrinutost autora zbog upotrebe rutinskog ultrazvuka pa se zalažu protiv njegove rutinske upotrebe. (Campbel, elford, Brant; „Case-controlled Study of Prenatal Ultrasound Expousure in Children with Delayed Speech“; Canadian Medical Association Journal, 149(10), 1435-1440; 1993.)

Koji su slučajevi nepotrebnog izlaganja?

Običan ultrazvuk, 3D, video-ultrazvuk i doppler koriste visoku frekvenciju zvučnih talasa da bi proizveli sliku bebe na ekranu ili da bi povećali srčane otkucaje kako bi se mogli lakše da se čuju. Nijedno istraživanje ne ide u korist sigurnosti ovih uređaja. Američki lekarski savez (American medical Association) zalaže se protiv nepotrebnog izlaganja.

„Nepotrebno izlaganje“ uključuje upotrebu UZV kako bi se:

– utvrdio pol deteta
– otkrila gestacijska dob (koja je nedelja trudnoće)
– otkrila fetalna veličina i rast
– potvrdila višeplodna trudnoća
– utvrdio položaj u materici

Mnogi zdravstveni radnici svejedno i dalje koriste ultrazvuk u ove svrhe, iako Američki lekarski savez nije odobrio njegovu upotrebu u tim slučajevima. Osim potvrđivanja pola deteta, svi ostali podaci mogu se saznati pregledom iskusnih ruku ginekologa ili babice. Fetoskop ili stetoskop može otkriti otkucaje srca i bez opasnosti ultrazvuka.

Saglasno sa Svetskom zdravstvenom organizacijom (SZO/WHO) i Ministarstvom zdravlja i ljudskih resursa SAD-a, stoji tvrdnja: „Ako nema opšteg saznanja o prednostima ultrazvučnog monitoringa, onda nema ni razloga zbog kojega bi se trudnice izložile povećanom riziku i novčanom trošku. Pitanje prednosti još nije razjašnjeno… Potencijalna opasnost od kasnijih uticaja i posledica virtualno se ignoriše i zanemaruje.“ (Diagnostic ultrasound in Pregnancy :WHO View on Routine Screening, Lancet 2, p.361.)

Drugim rečima, ultrazvučna tehnologija nosi potencijalni rizik koji još nije potpuno vrednovan, a uprkos tome lekari govore ženama kako ne postoji nikakav rizik! Napraviti ultrazvuk nije preduslov za zdravu trudnoću.

„Dete vam je premalo, slabo napreduje“

Ukoliko lekari nastave u svojim pokušajima da pomoću ultrazvuka otkriju intrauterino zaostajanje u rastu (IUGR), rezultat će biti samo visoki lažno-pozitivni nalaz. Istraživanja pokazuju da je i u idealnim okolnostima, koja ne postoje u većini slučajeva, verovatnije da će se više od polovine slučajeva pozitivnih IUGR-a kod rutinskih ispitivanja ultrazvukom ponoviti. Nalaz je lažan, a trudnoća u stvari sasvim normalna. Posledice ovoga su velike! Podstiču anksioznost kod žena i povećavaju mogućnost za dalje nepotrebne intervencije.

Postoji još jedan problem vezan za rutinske preglede ultrazvukom u svrhu otkrivanja intrauterinog zaostajanja u rastu i razvoju (IUGR). Jedno od glavnih načela takvih pregleda jeste da se oni izvode samo u slučajevima kada se nešto može preduzeti. U ovom slučaju ne postoji nikakvo posebno lečenje ili tretiranje IUGR-a, nema načina da se uspori ili zaustavi proces «presporog» rasta fetusa i da se vrati u normalu. Zato, teško je zamisliti kako ultrazvučni pregled u svrhu utvrđivanja IUGR-a može uopšte bilo kako da utiče na krajnji ishod trudnoće.

Ostaje jedino zaključak da na IUGR možemo preventivno delovati samo u malom broju slučajeva podsticanjem socijalne intervencije – ishranom i programima za odvikavanje od zavisnosti. Velika je greška u postavljanju njegove dijagnoze i ne možemo ga nikako lečiti. Obzirom na realnu situaciju, danas ne postoji nikakvo opravdanje za izvođenje rutinskog ultrazvuka tokom trudnoće da bi „gospodarili“ IUGR-om. Njegova upotreba trebala bi da bude ograničena samo na specifične, dobro definisane situacije.

Sigurnost ultrazvuka

Sa obzirom na naučna istraživanja u vezi sa sigurnošću ultrazvuka, u britanskom medicinskom časopisu „Lancet“ piše: „Nisu napravljena nikakva kontrolna ispitivanja adekvatne veličine (opsežnosti) koja bi proverila postoje li štetni uticaji na rast i razvoj dece izloženih ultrazvuku „in utero„. Zaista, neophodna istraživanja koja bi potvrdila sigurnost možda nikad neće biti napravljena zbog nedostatka interesa u takvom ispitivanju.“ („Diagnostic Ultrasound in Pregnancy“, Lancet; 28 Jul 1984, pp.201-202.)

Pitanje sigurnosti postalo je još komplikovanije zbog problema uslova izlaganja prilikom ultrazvučnog pregleda. Svi biološki efekti koji bi se mogli desiti kao rezultat ultrazvuka ovisili bi o količini talasa koje primaju fetus i žena. Međutim, ne postoje nacionalni ili internacionalni standardi za izlazne karakteristike (jačinu i frekvenciju) ultrazvučne opreme. Posledica je zastrašujuća situacija opisana u komentaru u britanskom časopisu za akušerstvo i ginekologiju, u kojem se kaže da izlazna snaga aparata doseže od izuzetno niske do izuzetno visoke, sa istim pratećim delovanjima. U komentaru piše: „Ako su se aparati najniže snage pokazali dijagnostički adekvatni, kako se onda može opravdati izlaganje pacijenata 5000 puta većoj dozi?“ (Effective Care in Pregnancy and Childbirth; Oxford, England: Oxford University Press, 1991., p.435.Ibd.,p.424.)

Ovo zahteva odluku i glavnih državnih tela da se na proizvedenu opremu moraju istaknuti karakteristike izlaznih (emitovanih) podataka. Koliko se zasad zna, ovo još uvek nije učinjeno ni u jednoj državi.

Danska, Švedska i Velika Britanija donele su zaključke protiv rutinskog ultrazvuka. Svetska zdravstvena organizacija je takođe pokušala da stimuliše države da razviju opreznost i razboritost u pogledu ovog pitanja.

Naučna istraživanja o rutinskom ultrazvuku

Tokom 80-ih i početkom 90-ih jedan broj lekara i ginekologa postavljao je pitanje o delotvornosti i sigurnosti fetalnog skeniranja. Njihov glas upozorenja, koliko god su pokušavali, bio je kao plač u pustinji. Zatim su, krajem 1993. godine, obavljena dva značajna istraživanja!

Prvo veliko istraživanje delotvornosti rutinskog prenatalnog ultrazvuka obuhvatilo je više od 15 000 trudnica koje su pregledane dvaput – između 15. i 22. nedelje, 31. i 35. nedelje ili samo zbog medicinske indikacije. Rezultati su pokazali da je prosečni broj ultrazvuka u ultrazvučnoj grupi iznosio 2.2, a u kontrolnoj grupi (samo s indikacijama) iznosio 0.6 ultrazvučnih pregleda. Postotak negativnog ishoda (fetalna smrt, neonatalna smrt, intrauterina smrt), kao i postotak prevremenih poroda i podela porođajne težine bio je potpuno isti za obe grupe. U dodatku stoje reči autora: „Ultrazvučno otkrivanje kongenitalnih (urođenih) abnormalnosti nema nikakav uticaj na perinatalni ishod.“ Napokon imamo potvrđeno kliničko ispitivanje dostatne veličine kojim možemo zaključiti da rutinski ultrazvuk nema kliničke vrednosti. (B.G.Ewigman, J.P.Crane, D.Frederick, F.D.Frigoletto, M.L.LeFevre, R.P.Bain, D.McNellis & Radius study group; „Effect of Prenatal Ustrasound Screening on Perinatal Outcome“, New England Journal of Medicine 329, no.12 (1993.), pp. 821-827.)

Drugo široko kontrolno istraživanje odnosilo se na sigurnost ponavljanih (učestalih) prenatalnih snimanja ultrazvukom. Dok je osnovna svrha istraživanja bila da dokažu sigurnost učestalih pregleda ultrazvukom, rezultati su pokazali upravo suprotno! Od 2834 trudnica, njih 1415 je pregledano ultrazvučno u 18., 24., 28., 34. i 38. nedelji trudnoće (intenzivna grupa). Ostalih 1419 trudnica je pregledano samo jednom u 18. nedelji (regularna, tj. kontrolna grupa). Jedina razlika između dve grupe bila je značajno veće intrauterino zaostajanje u rastu (IUGR) u intenzivnoj grupi i to za 1/3. Ovaj važan i ozbiljan rezultat naveo je autore da izjave: „Bilo bi mudro da se ograniče ultrazvučna ispitivanja fetusa na one slučajeve u kojima će taj podatak biti od kliničke važnosti.“ (J.Newnham, S.F.Evans, C.A.Michael, F.J.Stanley, L.I.Landau; «Effects of Frequent Ultrasound During Pregnancy: A Randomised Controlled Trial», Lancet 342 (1993), pp. 887-891. Ibid., p.890.)

Potpuno je ironično to što ultrazvuk zapravo dovodi do tog stanja, zaostajanja u intrauterinom rastu i razvoju (IUGR), a toliko se dugo tvrdilo da je upravo ultrazvuk koristan u njegovom otkrivanju.

Izvor: Roda

DOJČE VELE, 18.8.2014. / izvor
Naprednjački aršin za DNK

U političkom programu proevropske i reformama okrenute Srpske napredne stranke nalaze se recidivi ideologije koju većina stručnjaka tumači kao zagovaranje eugenike, teorije o genetskom poboljšanju stanovništva.

Ekonomska i socijalna politika Srpske napredne stranke omogućiće „zdravu porodicu i naprednu decu“, navodi ova partija u svom političkom programu iz 2011. godine, koji je i dalje na snazi i dostupan na internet-prezentaciji SNS (pdf mozete preuzeti ispod ovog teksta). U poglavlju Socijalna politika i socijalna pravda oni predlažu osnivanje Nacionalnog genetičkog centra i niz mera kojima bi se „smanjilo rađanje dece sa određenim naslednim poremećajima, što bi društvu umanjilo finansijska potraživanja“.

„Da, to je eugenika, šta bi drugo bilo“, kaže nam profesor Stefan Kil sa Univerziteta Bilefeld, autor knjige o fenomenu eugenike, čitajuci redove naprednjačkog programa. Nemačka istoričarka Kristijane Rotmaler dodaje: „Da nisam znala da ste čitirali jedan program iz današnje Srbije, verovala bih da me pitate o debatama iz dvadesetih, tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka u Nemačkom Rajhu. Srpska argumentacija koju ste mi naveli za ovu politiku je sablasna.“

Procvat u nacionalsocijalizmu

Eugenika je teorija koja zagovara veštačku selekciju živih bića kako bi se poboljšale fizičke i psihičke osobine ljudi putem abortusa i kontrole rađanja. Utemeljivač ove teorije je Fransis Galton, engleski prirodnjak i rođak Čarlsa Darvina, koji je zagovarao sprečavanje razmnožavanja duševno i telesno hendikepiranih. Ceo eugenički pokret ima san o savršenom društvu bez manje vrednih elemenata.

Najekstremnije oblike eugenika je imala u Nemačkoj za vreme Hitlerove vladavine. U svom manifestu Mein Kampf on piše: „Imaš dužnost da budeš zdrav zbog nacije i države“, a nacistička propaganda je sračunala da negovateljica za trogodišnjeg dečaka koji je „gluv, paralizovan i idiot“ košta državu osam maraka dnevno.

Na osnovu „Zakona o naslednim bolestima“ koji su nacisti doneli 1933. godine, 400.000 ljudi podvrgnuto je prisilnoj sterilizaciji kako bi se sprešilo nasleđivanje određenih bolesti, da bi 1939. godine počela i ubistva osoba s invaliditetom. Među njima su bili ljudi koji su bolovali od epilepsije, šizofrenije, nasledne slepoće i gluvoće, kao i ljudi „s teškim naslednim fizičkim deformacijama“, alkoholičari i oni s „urođenom slaboumnošću“, pod kojom su smatrali autsajdere u društvu – asocijalne, kriminalce i prostitutke. Žrtve prisilne sterilizacije više nisu mogle da dobiju decu, zbog čega su u pravilu doživotno bili pod teškim traumama.

Jesmo stručnjaci, ali ne znamo mi ništa

U programu naprednjaka prepoznaju se slične ciljne grupe, odnosno „osobe sa predispozicijama za danas uobičajene poremećaje, tipa kardiovaskularnih bolesti, gojaznosti, alkoholizma, psihičkih poremećaja“. Stranka predviđa osnivanje genetičke baze podataka, koja bi sadrzala informacije o genetičkom potencijalu u pogledu predispozicija za napredak, ali i predispozicija za određene poremećaje, kao i uvođenje kompjuterskih programa za crtanje i analizu rodoslova. Šta bi sprovođenje ovog programa tačno značilo u praksi, pitali smo sve državne institute koji se bave prenatalnom dijagnostikom, ali su oni pod različitim izgovorima odbili da govore za DW. Isto je učinio i jedan privatni institut s nejasnim obrazloženjem da se oni zaista i bave prenatalnim genetičkim analizama, ali da nisu kompetentni da o tome govore.

Profesor Gerit Hohendorf sa Instituta za medicinsku istoriju i etiku iz Minhena kaže da se iz programa ne može jasno zaključiti kakva bi bila sudbina onih za koje planirani Genetički centar utvrdi da imaju predispozicije ka određenim bolestima „Mogućnosti prenatalne dijagnoze daju tehničke mogućnosti da roditelji sami donesu odluku o svom potomstvu, ali će oni u 95 odsto slučajeva odlučiti da ne zadrže dete za koje postoji mogućnost da dobije Daunov sindrom. Ipak, i dijagnoze mogu biti pogrešne u 1-2 odsto slučajeva.“ Ključno je pitanje, kaže naš sagovornik, da li postoji prikriveni pritisak na roditelje da odluče o kvalitetima svog budućeg deteta i osiguraju da njihova deca budu zdrava. Iz ovako sročenog programa SNS, Hohndorf naslućuje „nameru da se individue primoravaju na donošenje eugeničkih odluka“.

Pritisak na roditelje u programu naprednjaka ogleda se u predlogu da se osnuje genetičko savetovaliste za roditelje koji već imaju dete sa određenim naslednim poremećajem, za buduće majke starije od 35 godina, žene s problemima začeća ili sa čestim spontanim abortusima, buduće roditelje s pozitivnom porodičnom anamnezom, odnosno rođacima s izvesnim poremećajima i bračne parove bez dece. „Savetovanje bi moralo da bude stvar individualnog izbora, ne vidim da se to pominje u programu“, kaže za DW stručnjak za eugeniku Pol Vajndling, profesor na Univerzitetu Oksford Bruks. „Individualno pravo građana garantuje da oni mogu da odluče kako god žele i to je jedini način da se izbegne bilo kakva prinuda. Takođe, podaci moraju da budu potpuno poverljivi i ne mogu se koristiti kao osnov za kažnjavanje bilo koga. I morali bi u potpunosti da budu lišeni etničkih elemenata“, zaključuje Vajndling.

Ravno političkom samoubistvu

U svest ljudi je kroz javni diskurs ukorenjen stav da treba biti savršen i zdrav, što buduće roditelje uvek iznova dovodi u moralne dileme. Aktivni eugeničari gotovo u potpunosti su nestali iz javnosti, „Ako biste pokušali da pronađete aktivne eugeničare danas, to ne bi bio nimalo lako posao“, priča profesor Stefan Kil. „Žestina s kojom političari i akademska zajednica reaguju na sam pomen eugenike je dovoljno jasan znak koliko su zastupnici ove teorije gurnuti na margine društva. U Evropi je eugenika postala tabu, i to u toj meri da bi otvoreno zastupanje državne strategije unapređenja rase bilo ravno političkom samoubistvu.“

Politički analiticari u Srbiji su složni u oceni da o tom delu programa naprednjaka verovatno niko nije ozbiljno razmisljao kad ga je pisao i da su politički programi u Srbiji uglavnom spisak lepih želja – ako su uopšte lepe. Politikolog Boban Stojanović iz organizacije Grupa za analizu i kreiranje javnih politika za DW kaže da su u Srbiji programi političkih partija uglavnom nesprovodivi i da je program naprednjaka nastao u specificnom političkom trenutku. „Oni su bili suočeni sa snažnom kritikom zato što nemaju program, pa je on objavljen tek tri godine nakon osnivanja partije, tako da je veoma moguće da su delovi programa pisani bez ozbiljnije recenzije i čitanja onih koji su o njegovom usvajanju odlučivali“, objašnjava Stojanović.

Međutim, za razliku od dosadašnjih koalicionih vlada u kojima je pravo veta ostalih partnera uslovljavalo šta partije od svog programa mogu da unesu u program vlade, s apsolutnom većinom koju Srpska napredna stranka trenutno ima u parlamentu, ovaj, i dalje zvaničan, politički program mogao bi biti u potpunosti sproveden u delo. Ali da li će naprednjaci svoj mandat iskoristiti da u Srbiji zaista i sprovedu sporne delove programa? Na to pitanje do zaključenja ovog teksta niko iz Srpske napredne stranke nije bio spreman da odgovori.

Sanja Kljajić

WHITEOUT PRESS, 5.8.2013 / SANELA.INFO, 2.1.2014. / izvor
Sud priznaje da vakcine izazivaju autizam

Nakon decenijske rasprave, nedavno je na sudu dobijeno priznanje farmaceutskih kompanija da vakcine u stvari uzrokuju autizam kod dece. Trebalo je toliko vrmena, jer praktično isti ljudi koji poseduju svetske farmaceutske kompanije - takođe poseduju i svetske medije. Pronalaženje pouzdane informacije o autizmu bio je mukotrpan posao, sve do sada

U središtu gotovo petnaestogodišnje kontroverze nalazi se dr Endru Vejkfild (Andrew Wakefield), u Ostinu (Austin), u američkoj državi Teksas. On je prvi objavio sumnju u vezu između bolesti želuca i autizma, te uzimajući nalaze korak dalje, vezu izmedu bolesti želuca, autizma i takozvane MMR vakcine protiv "boginja (ospica), rubeole i zaušaka".

Za to otkriće, koje je objavio još 1996. godine, i naknadno objavio u naučnim časopisima 1998. godine, dr Endru Vejkfild je ubrzo postao žrtva negativne kampanje velikih farmaceutskih korporacija i medijskih kompanija. Medijska kampanja svetskih razmera potpuno ga je uništila. Postao je progonjen i procesuiran do te mere da više nije mogao da legalno praktikuje medicinu.

Ali je umesto toga postao najprodavaniji pisac i osnivač "Strateške inicijative za autizam" (Strategic Autism Initiative) i rukovodilac kompanije "Autism Media Channel". Počeo je da se bori protiv medijske blokade kojom su ga okružili svetski mediji.

Zahvaljujući njegovom pisanju i medijskom oglašavanju, u posljednjih nekoliko meseci, sudovi, vlade i proizvođači vakcina tiho su priznali činjenicu da MMR-vakcina "najvjerojatnije" uzrokuje autizam i želučane bolesti kod dece. Farmaceutske firme su čak otišle toliko daleko da su platili ogromne novčane odštete obolelima, u ukupnom iznosu od nekoliko miliona, u pokušaju da im nadoknade štetu i kupe njihovo ćutanje u kampanji protiv dr Endru Vejkfilda.

Masovni protesti širom Amerike

Vest da vakcine uzrokuju autizam brzo se proširila širom SAD-a, uprkos koordiniranoj medijskoj blokadi širom sveta. Roditelji i mladi ljudi, koji čak nemaju dece, vršili su snažan pritisak na američku vladu i odgovorne, te su farmaceutske kompanije konačno popustile pred javnim osudama.

U decembru 2012. vesti o revolucionarnom radu dr Endru Vejkfilda prenele su i nezavisne medijske kuće, kao "Liberty Beacon". Vest su napokon počeli da objavljuju širom Amerike, pa i celog sveta. "Liberty Beacon" je uskoro pisao kako su stotine hiljada dolara dodeljene Rajanu Mojabi (Ryan Mojab), čiji su roditelji opisali kako "MMR vakcine" stvarno izazivaju "ozbiljna oštećenja mozga, dijagnosticirana kao ASD" (Autism Spectrum Disorder - Spektar austističnih poremećaja).

"Liberty Beacon" je nakon toga detaljno pratio razne sudske procese koji su pokretani širom sveta protiv farmaceuta, kao što su slučajevi: Emily Moller, Hannah Poling, Bailey Banks, Misty Hyatt, Kienan Freeman, Valentino Bocca, Julia Grimes... U svim tim slučajevima je sud, pod pritiskom javnosti i peticija, presudio da vakcine stvarno izazivaju štetne promene na mozgu dece, a MMR vakcine su bili zajednički imenitelj u svim tim slučajevima.

Profesionalna karijera dr Vejkfilda je bila potpuno uništena tokom poslednjih 15 godina i to je bio dodatni podsticaj za veliki interes javnosti. Kako su mnogi roditelji polako postajali svesni opasnosti MMR cepiva, širom sveta su odbijali obavezno vakcinisanje dece.

Poslednji napad na dr Vejkfilda se dogodio tokom prošle godine kada je britanska vlada pokušala da ga optuži za sve veći stepen epidemije boginja u zemlji, ali sudovi i zabrinuta javnost pomogli su da se zaustavi i taj posljednji napad na doktora.

Izvor: whydontyoutrythis.com

Slična kampanja se sada vodi i oko famozne vakcine protiv gripa, gdje savesni ljekari nastoje da pokažu kako je cepivo mnogo opasnije od samog gripa, a bivaju progonjeni zato što rade svoj posao.

SRBSKI FACEBOOK REPORTER, 14.12.2013. / izvor
EUGENIKA u primeni – MONSTRUOZNI eksperimenti na deci celog sveta regulisani zakonima?!

Ako ste pogledali slavni film iz 1975. „Let iznad kukavičjeg gnezda“ verovatno se sećate uznemirujućih scena u kojima se na pacijentima mentalne ustanove izvršavaju lobotomije prednjeg moždanog režnja, ili ste verovatno zapamtili scenu u kojoj Jack Nickolson-a tretiraju jakim elektro šokovima.

S novim eugničkim zakonom, australska deca bi se trebala sterilizovati bez dozvole roditelja!? Danas te užasne forme takozvanog mentalnog zdravstva bi trebale biti okrutni relikti prošlosti, ali novi predlog zakona u Australiji zagovara da se tako ponaša s decom bez odobrenja roditelja, čak i da ih se sterilizira bez odobrenja roditelja!

Vlada Teritorija Zapadne Australije i njihova komisija za mentalno zdravstvo – WAMHC je u biti prihvatila predlog novog zakona o mentalnom zdravlju s kojim se zaobilazi roditeljska uloga u procesu mentalne „skrbi“ te se čak dozvoljava upravljanje s decom mlađom od 18 godina i omogućava se donošenje bilo kakvih odluka glede tretmana uključujući i odluka da li ih se treba sterilizirati ili da li im treba uništiti određeno područje mozga s užasnom operacijom to jest lobotomijom.

Ako „profesionalci“ na planu mentalnog zdravlja mogu uvjeriti decu da su im takve operacije i tretmani potrebni, tada najmlađi stanovnici Australije postaju predmet „otvorenog lova“ i roba u mračnim planovima moderne eugenike.

Ova nam se informacija čini gotovo kao loš scenarij kakvog jezivog filma, no u stvarnosti je ovo potpuno dokumentirano pravo WAMHC-a po zakonu Mental health Bill 2011, koji možete pregledati ovde – Mental Health Bill 2011.

Eugeničari žele sterilizovati decu Australije bez znanja roditelja

U bolesnim umovima (ne)ljudi na pozicijama od vlasti širom sveta, stvarani su i stvaraju se zakoni s kojima se deca odvajaju od roditelja i s kojima se na deci vrše medicinski eksperimenti u punoj tajnosti, takve stvari se u potpunosti uvažavaju i podržavaju od medicinske nauke. Takva forma maltretiranja i užasnog eksperimentiranja nad decom je baš ono za što se zalaže WAMHC u njihovom predlogu zakona.

Postaju li deca predmet za eksperimentiranje i mučenje po novim eugeničkim zakonima?

Na stranicama 135 i 136 predloga zakona (stranice 157 i 158 u PDF dokumentu) se vidi dio koji se odnosi na sterilizaciju s objašnjenjem u kojem stoji sledeće:

„Ako psihijatar odluči da je dete mlade od 18 godina potpuno sazrelo u odraslu osobu, tada je dozvoljena sterilizacija bez dozvole roditelja.“

U istom se užasnom dokumentu navodi kako roditelji o takvom postupku nikada neće biti obavešteni te da jedino načelnik psihijatrije ima pravo znati ovakvu informaciju i odlučivati o njoj.

Ovo zvuči jednako neverovatno kao i program eutanazije koji se odvijao tokom tridesetih godina XX veka u nacističkoj Nemačkoj, kada su nacisti prvo započeli s tajnim programom sterilizacije osoba s psihičkim smetnjama u operaciji pod nazivom T4. Ovaj eugenički program se kasnije intenzivirao u nacističkim konc-logorima smrti gde su se sterilizirali, mučili i ubijali; deca, žene i muškarci kako bi se izvodio eksperiment etničkog čišćenja i uklanjanja nepodobnih.

Medicinske vlasti žele po sopstvenom nahođenju decu zatvarati u psihijatrijske bolnice na neodredeno vreme, i po želji ih takode vezivati i podvrgavati procedurama namernog oštećenja mozga.

Sve ovo postaje još gore jer se u predlogu zakona dozvoljava prisilno zatvaranje dece u psihijatrijske bolnice na neodređeno vreme čak i ako se samo sumnja da dete ima mentalnu bolest! Za vreme prisilnog zadržavanja u psihijatrijskoj bolnici dete se bez pogovora može prisiliti na uzimanje različitih lekova i sredstava za umirenje, može ga se stavljati u samicu i zavezivati po želji i takođe se na detetu može napraviti lobotomija ili tretmani elektrošokovima s kojima se mozak za stalno oštećuje.

No ako mislite da je to najgore što se predlaže u ovom zakonu, onda ste se prevarili. Ako se novi zakon usvoji više neće biti potrebno da s decom upravlja medicinsko osoblje koje je specijaliziralo rad s decom koja imaju mentalnih problema, već će načelnici psihijatrije moći ovlastiti bilo koga da otme navodno mentalno bolesno dete od roditelja i da ga zatvori u mentalnu instituciju bez dozvole roditelja.

Nekada se Australija smatrala zemljom zavidnog nivoa demokratije. Komisija za mentalno zdravlje će uzimati u obzir komentare na ovaj zakon do 09.03.2012.

Način na koji je ovaj predlog zakona je užasavajući – ali nije iznenadujući – jer se slični zakoni stvaraju u SAD-u i drugim zemljama sveta.

Kalifornijski guverner Jerry Brown je nedavno odobrio predlog zakona za senat Bill 499, s kojim se dozvoljava to jest obvezuje vaksinisanje dece starije od 12 godina s HPV (Ljudski papiloma virus) koji je napravio Gardasil, te druge vakcine kao što su za Hepatitis B i za ostale polno prenosive bolesti, takvo vaksinisanje će se raditi bez dozvole i odobrenja roditelja.

No ljudi iz Australije treba da znaju kakav im strašan zakon visi nad glavama, oni bi svakako trebali i u što većem broju osporiti ovaj zakon i poslati svoja mišljenja WAMHC-u kako zakon ne bi stupio na snagu.

Svoje mišljenje o ovome nenormalnom zakonu možete poslati na ovu adresu elektronske pošte. Ili poslati pismom na:

GPO Box X2299
Perth Business Centre, W.A. 6847
Australia

Krajnji rok je 09.03.202., ako se nešto ne uradi do tog dana, prijetnja je da će se ovakvi zakoni implementirati i u drugim državama.

Ovo je iznimno važna informacija, protiv takvih zakona se treba boriti, jer se na takav način legalizira tiranija i nepravda nad ljudima ne samo Australije već i u drugim državama koje će se ugledati na Australiju i njeno zakonodavstvo o mentalnom „zdravlju.“

NAUCNA DIKTATURA: Nova Eugenika – kontrola stanovništva modernim metodama! Deo: 1

Eugenika – gde nas je dovela vera u nauku s kojom upravljaju korporativne i finansijske psihopate?

Istorijski gledano, ljudska se priča može svesti na borbu između slobodnog mišljenja i izražavanja i ograničenja elite na vlasti koje žele dominirati državama, resursima i ljudima. Najveća pretnja eliti na vlasti su: znanje, svesnost, kritičko razmišljanje i na takav način stimulirana populacija.

Da svetom vladaju normalni ljudi, bi li se prolila jedna kaplja krvi? Bi li se ratovalo na sve strane?

Ta pretnja se manifestovala puno puta kroz našu prošlost, u različitim društvima, na različitim mestima i u različitim periodima. Ideje slobode, demokratije, civilnih i ljudskih prava, jednakosti i ravnopravnosti su na sebe svaljivale bes struktura na vlasti i sistema kontrole svaki put kada bi se o njima aktivno govorilo i još aktivnije tražilo da se implementiraju.

Najveći uspesi ljudskog uma – bez obzira jesu li to uspesi iz umetnosti, nauke ili filosofije – su nastali kroz izazivanje i prkošenje sistemima vladanja i kontrole. Najveća ljudska tragedija i mizerija je nastala iz tih istih sistema vlasti jer je elita uvek tražila način da upravlja svime na planeti uključujući i način na koji mi razmišljamo i način na koji delujemo ili ne delujemo.

Occupy pokret je nastao zbog neverovatnih nejednakosti između bogatih i siromašnih i zbog shvatanja da nama vladaju psihopate koje nije briga za ništa drugo osim još veće moći i još više novca!

Trenutno se naš svet nalazi na najvećoj raskrsnici koju je naša vrsta ikada imala prilike iskusiti. Mi se nalazimo na pragu globalnog političkog buđenja, što se lako da videti iz netolerisanja ljudi prema piramidama vlasti i redovnim i globalno prisutnim protestima koji nastaju pod različitim imenima i u različitim državama, ali koji imaju – svi do i jednog – jedan zajednički faktor, a to je nezadovoljstvo vladajućima, rasporedom novca i rada te uslovima života. To buđenje je nastalo iz vlastitih iskustava populacije i ličnog nezadovoljstva nakon shvatanja da nas lažu, varaju, vode u propast, da nam se smanjuju ljudske i druge slobode i da se nama pokušava upravljati onako kako se upravlja običnim marionetama. Ništa u istoriji nije bilo toliko opasno za elitu na vlasti kao naša trenutna želja za pravdom, slobodom i zdravim životom.

Internet nastao kao pomoć u slucaju potpunog uništenja u nuklearnom ratu, da bi elita mogla komunicirati među sobom, danas je najveće oružje u borbi protiv te iste elite.

Ova vrsta buđenja je i te kako puno potpomognuta tehnološkom i internet revolucijom i napretkom masovnih medija u kojim svako može zaobići svakodnevnu kontroliranu propagandu moćnika na vlasti. Internet koji je nastao kao sekundarni način komunikacije u slučaju izbijanja nuklearnog rata između komande vojske i perifernih jedinica, danas se pretvorio u najveću opasnost potpunoj kontroli populacije, što se jako lepo može videti nedavnim pokušajem uvođenja potpune cenzure interneta kroz SOPA i PIPA zakone.

Hitler je i te kako koristio naučnu diktaturu zasnovanu na nacističkoj eugenici, no on je nije izmislio.

Kroz svu našu istoriju tirani, despoti, samozvani lideri, autokrati, nepotisti, narcisoidne figure, psihopate i svake vrste samoproklamovanih spasitelja su terorisali i maltretirali populaciju. Nakon drugog svetskog rata, zahvaljujući mnogim pokretima za slobodu mišljenja i građanske slobode, patokracija – vladavina psihopata je na prvi pogled ustuknula pred ogromnom željom ljudi da naprave bolji i pravedniji svet. No umesto boljeg sveta dobili smo čelični zagrljaj patokracije. Ponerologija – naučna studija o poreklu zla, je postala naša surova stvarnost. Ponerologija nas ne mora interesovati, ona nam može biti odvratna i pre-nevervatna, ali nas se ona i te kako tiče. Patokracija danas vlada kroz korporativnu i bankarsku psihopatiju, i ako se mi o njoj ne informišemo i ne naučimo kako izgleda sva njena šminka, nikada se nećemo od nje osloboditi i nikada zaista nećemo biti slobodni ljudi.

Psihopate na vlasti su s godinama naučili da našu želju za znanjem mogu upravljati i oblikovati na željenu stranu, onako kako oni to žele, da nas mogu „začarati“ novom vrstom religije (s obzirom da stare vrste religije više nisu toliko moćne kao pre hiljadu godina) ta nova vrsta religije je nauka, a novi način korporativnog i bankarskog psihopatskog vladanja je „Naučna diktatura.“

Aldous Huxley, pisac ili prorok?

1932. godine Aldous Huxley je napisao negativnu utopiju pod nazivom „Novi vrli svet“ – Brave New World, u kojoj je predvidio stvaranje naučne diktature. U svom eseju 1958. pod nazivom: „Revidirani novi vrli svet“ Huxley je otkrio koliko je svet napredovao ka njegovoj negativnoj utopiji:

U politici bi potpuno razvijena naučna teorija ili filozofski sistem bio totalitarna diktatura. U ekonomiji bi ekvivalent predivno komponovanom delu bio savršeno uštimana fabrika koja donosi brdo novca, u kojoj su radnici potpuno uštimani s mašinama. Želja za vladanjem može načiniti tirane od onih koji se predstavljaju kao „ljudi koji čiste nered i sređuju probleme.“ Klasifikacija „mira“ i „reda“ je obično tek opravdanje za despotizam.

Huxley je tada objasnio da će: „Budući diktator jako zavisiti i trebati armije visoko kvalifikovanih i obučenih socijalnih inženjera s kojom će oni propagirati novu nauku.“

Tada je Huxley napravio jezivu i potpuno tačnu pretpostavku onoga što se danas događa: „Dvadeset i prvo stoleće ĆE BITI ERA SVETSKIH KONTROLORA, koji dolaze iz naučne kaste sistema Novog Vrlog Sveta ili Novog svetskog poretka.“

Bertrand Rusell, naučnik ili vidovnjak koji je znao što će se dogoditi sa svetom pre više od 60. godina.
1952., Bertrand Rusell britanski filozof, istoričar, matematičar i socijalni kritičar je napisao knjigu pod nazivom: “Uticaj nauke na društvo“ – The Impact of Science on Society, u kojoj je upozorio i otkrio kako nauka i tehnološka revolucija menja svet i da će na kraju promeniti samo društvo. U svojoj knjizi Rusell objašnjava:

„Držim da će politici u budućnosti biti od najveće važnosti masovna psihologija! Masovna psihologija, naučno rečeno, nije napredni deo nauke… No ona će i te kako postati važna političarima, bez obzira da li kroz politiku žele postati bogati ili žele vladati ljudima. Naravno da je masovna psihologija nauka koja je protekla iz individualne psihologije, no ona omogućava način vladanja ljudima na isti način na koji su rimski vladari odlučivali da li će netko živeti ili umreti s pokazivanjem palca gore ili dole za vreme gladijatorskih igara, ta vrsta vladanja neće morati imati nikakvog zdravog razuma. No ona će trebati još par jako važnih stvari, a to su moderne metode propagande.

Masovna psihologija + masovna propaganda = MASOVNA HIPNOZA.

Na taj način će se mase „edukovati“ u željenom pravcu tako da se palcem više neće trebati pokazivati ko zaslužuje živeti, a ko ne, ljudi će misliti da su sami doneli odluke koje su najbolje za njih na osnovu „znanja“ i neće shvatati da je reč o propagandi.

Religija će u budućnosti takođe imati jako važnu ulogu, jer će biti onih koji će smatrati kako znanost nije odgovor na sve i da se trebaju okrenuti spiritualnosti, stoga će religije početi koristiti moderne medije počevši od radija, pa sve do novih vrsta koje će se otkriti u budućnosti! No ko god ne bude pratio ništa od toga biće uhvaćen u mrežu popularne „kulture“ kroz knjige, filmove, i slične stvari. Nitko neće uspeti pobeći ovoj vrsti vladanja.

Najvažniji deo masovne psihologije će biti moć uveravanja! Ako pogledamo govore Hitlera s onima političara iz XVIII vieka videćemo da postoje značajne razlike. Iste razlike su se dogodile u umetnosti. Onima koji žele vladati je sada jasno da ljudi imaju puno više znanja nego pre, da je znanje dostupno gotovo svima, zbog toga moraju biti istrenirani u silogizmu s kojim će se bilo ko moći uveriti u bilo šta, a da tog uveravanja nisu ni svesni.

Silogizam se, dakle, sastoji od dve premise i konkluzije. Od premisa jedna je opšte pravilo, a druga je posredni sud. Premisa koja sadrži opšte pravilo, naziva se VEĆOM PREMISOM ili VIŠOM, GORNjOM PREMISOM ili PRAEMISSA MAIOR. Posredna premisa, pomoću koje konkluzija sledi naziva se MANjOM, NIŽOM, DONjOM premisom ILI PRAEMISSA MINOR.

S obzirom kojoj vrsti sudova prema odnosu pripadaju premise, razlikujemo tri vrste silogizma: KATEGORIČKI (Aristotel), HIPOTETIČKI I DISJUNKTIVNI silogizam (Theophrast, Eudem, megarsko-stoička škola).

SILOGIZAM, dakle, može biti kategorički, hipotetični ili disjunktivni – ovisi o vrsti sudova od kojih se sastoje, npr. u hipotetičnom silogizmu je veća premisa hipotetični sud, a u disjunktivnom zaključku je veća premisa disjunktivan sud, dok su u kategoričnom zaključku su svi sudovi kategorički.

Rusell zaključuje: Mogu sa sigurnošću zaključiti da će doći vrijeme u kojem će moderni diktatori i vladari biti u stanju svakoga nagovoriti na što žele, bilo svojim poznavanjem masovne psihologije bilo novcem ili tehnologijom!

Aldous Huxley je bio još direktniji u svojim navodima kada je rekao: „Ljudi vole i voleće svoje ropstvo!

NAUČNA DIKTATURA: Nova Eugenika – kontrola stanovništva modernim metodama! Deo: 2

Certifikat o eugeničkim vrednostima i superiornosti čistoće rase, bio je jako popularan u SAD-u, za vreme 20. godina XX veka.

Eugenika je stvorena i uobličena kao primenjena nauka krajem XIX vijeka i bio-socijalni pokret koji je predlagao popravljanje genetičkih odlika „populacije“ kroz direktirano i kontrolisano stvaranje potomstva. Najgore od svega je što su raznorazne elitističke grupacije i ultra desničarski (i levičarski) pokreti prigrlili eugeniku u najnegativnijem smislu, smatrajući kako mogu kontrolisati i oblikovati populaciju prema svojoj volji.

Koliko je negativna eugenika uzela maha najbolje se osetilo u nacističkoj Nemačkoj, kroz različite mehanizme depopulacije i sterilizaciju. Ali mi takve trendove nismo izbegli niti u modernoj istoriji. Najpoznatiji slučaj nasilne sterilizacije i negativne eugenike u kojoj je elita preuzela ulogu svevišnjega se dogodio tokom 90. godina u Peruu kada je nasilno i bez znanja sterilizirano preko 300.000 žena iz donjih i srednjih slojeva društva, kako bi se natalitet smanjio i tobože popravila ekonomska situacija države.

Uopšte nije ni potrebno spominjati kako se na takav način krše sve ljudske slobode i kako je na takav način počinjen zločin protiv čovečnosti i genocid. Uopšte ni ne možemo opravdati ovakve slučajeve niti ih možemo shvatiti, ali nam je jasno da iza takvih paklenih planova stoje psihopate na vlasti i patokracija (vladavina psihopata) koji smatraju kako mogu uraditi sve što požele i koji ljude ne smatraju ničim višim od stoke koju mogu odvesti na klanje kad i kako požele.

S negativnom eugenikom nam postaje jasno da ratovi služe (osim za imperijalističke ciljeve) za otklanjanje „viška“ ljudstva za koju elita na vlasti smatra kako joj jednostavno ovoliki broj populacije smeta i kako su oni dužni nešto učiniti na tom pitanju, jer „stoka“ pune jede, puno pije, troši puno energije, iscrpljuje „njihove“ resurse, a to psihopate ne mogu tolerisati jer na nikoga i na ništa ne žele trošiti novac i energiju.

Smanjenje i kontrola broja nepoželjne populacije koja ne odgovara eugeničkim standardima, je bio i ostao glavni cilj elite na vlasti s psihopatskim osobinama.

Možda vam se ovi navodi čine nenormalni, nemogući ili odvratni, no bez obzira što oni lede krv u žilama i stvaraju osećaj mučnine, istorija je prepuna takvih slučajeva i mi ćemo o njima pisati, jer masovni mediji ne pišu i ne govore o ovim stvarima i naravno niti neće, jer isti oni koji su uspostavili eugeniku u najgorem smislu, vladaju masovnim medijima.

Eugenika je bila vrlo popularna u početku XX vijeka. Nju su zagovarale mnoge poznate osobe, kao što su: Leonard Darwin (sin Charlesa Darwina), Winston Churchill (koji je bio i počasni predsjednik Eugeničkog društva), Auguste Forel (poznati švajcarski patolog), Alexander Graham Bell, i naravno svi oni koji su se okupljali oko misli i dela Nacional Socijalističke Stranke u Nemačkoj.

Eugenika je od samog osnivanja bila kontroverza za sebe, i nju je začetnik epigenetike (mutacija koji se ne prenose DNK već staničnim pamćenjem) Thomas Hunt Morgan doveo na potpuno novi nivo, s eksperimentisanjem na mušicama iz roda Drosophila melanogaster no na žalost nije ostalo samo na eksperimentiranju na mušicama, uskoro je postalo jasno da je potreban eksperiment na živim ljudima i velikom broju populacije kako bi se ciljevi eugenike ostvarili onako kako je elita želela.

Glasovi razumnih ljudi, koji su postavljali pitanja koliko je kontrola i manipulacija ljudima i njihovim „rasplodom“ ne-etična i nemoralna, jednostavno su pali u zapećak, a eugenika je kroz različite vidove postala moćno oružje u depopulaciji nepoželjnih i manje vrednih rasa, slojeva društva, i nepodobnih karaktera uključujući i one koju su mentalno, zdravstveno zakinuti i na koncu svih onih koji se ne mogu brinuti o sebi ili za koje je elita smatrala da nemaju potrebe živeti na planeti, jer se o njima treba brinuti.

Najviše je ekperimenata o eugenici i rasnoj čistoći načinjeno na ljudima u konc-logorima, no nacisti su veliki trud uložili u istraživanja na blizancima, naročito ako je reč bila o jednojačanim blizancima.

Do 30. Godina XX veka jedino je nacistička Nemačka otvoreno nastavila s propagiranjem naučne diktature i negativne eugenike, dok se u ostatku sveta povukla u ilegalu, naravno da to ne znači da je ona nestala, jednostavno se maknula iz očiju javnosti i iz fokusa medija.

Eugenika u nacističkoj Nemačkoj se sprovodila kao socijalna politika, sa „željom“ da se popravi Arijevska rasa i da se prvo smanji broj svih onih koji ne spadaju u idealizovan prikaz Arijevca ili Arijevke, i na kraju da se stvori „lebens raum“ ili životni prostor za Arijevsku rasu bez mogućnosti prljanja iste, tako što će se iskorijeniti svi oni koji ne nalikuju Arijevcima.

Nacisti su tako počeli ubijati ili proterivati u koncentracione logore: kriminalce, disidente, političke neistomišljenike, homoseksualce i biseksualce, mentalno i fizički hendikepirane te sve one koje su smatrali inferiornim rasama – narocito Jevreje, Slovene i Rome.

Hitler i njegov aparat naučne diktature zaluđene planom čiste rase, je sterilizovao preko 400.000 ljudi, bez njihovog pristanka, često na najnehumaniji način i u najnehumanijim uslovima, dok je najmanje 70.000. eutanazirano – i to samo do rata. Moramo shvatiti da su ovde prvi glavu izgubili ljudi koji su bili mentalno hendikeprirani ili koji su imali fizičke mane, bez obzira na taj jad i bedu, Goebels ministar propagande, je ostao živ i na vlasti iako je po zakonima trebao biti eutanaziran zbog svog telesnog hendikepa, slabe, kraće i krive noge. Ta nečuvena nedela su se sprovodila u nacističkim arhivima pod nazivom Akcija T4, no označavala je ubistvo kroz naziv „rasna eutanazija.“

U Nemačkoj i Austriji su „lekari“ koji ne zaslužuju taj naziv već ih možemo slobodno nazvati krvnici i hladnokrvne ubice, eutanazirali samo u 1941.godini 275.000 ljudi, dok je nedavno otkriveno da je još 200.000 nesrećnih ljudi ubijeno u plinskim komorama na osnovu iste eugeničke rasne čistoće, zajedno s milionima ljudi koju su na osnovu drugih nacističkih zakona okončali svoje živote u koncentracionim logorima.

Nacistička reklama o eutanaziji nepodobnih i socijalnoj higijeni u listu: Neues Volk ili Novi Narod.

Hitlerov dekret pod nazivom: Gemeinnützige Stiftung für Heil- und Anstaltspflege – Dobrotvorna fondacija za lekovitu i institucionalnu brigu, potpisan je u oktobru 1939. Iza ovog nejasnog imena kriju se i mnoge druge zločinačke i ludačke namere, od kojih je jedna otvoren poziv za „in vitro“ medicinska i vojna ispitivanjima na manje podobnima i nepoželjnima. Dekret je prvotno trebao ostvariti Hitlerov lični doktor Karl Brandt s regularnim lekarima koji će “humano” odraditi eutanaziju i sterilizaciju na nepodobnima, no posle 1940. ova operacija kao i sve druge povezane za logore smrti su prešli u direktnu nadležnost SS-a unutar dekreta o „Konačnom rešenju“ to jest plana o potpunoj eliminaciji svih onih koji nisu odgovarali državnoj politici i zakonima o rasnoj čistoći.

Unutar zakona o rasnoj čistoći, nacistička Nemačka je išla toliko daleko da je za eutanaziju označila u osobe koje su imale epilepsiju i šizofreniju. Sve ono što je počelo zakonom o sterilizaciji maloumnih i fizički henikepiranih ljudi, koji je na snagu stupio 1933. se kasnije pretvorilo u zlo koje mi još dan danas smatramo kako je stvar prošlosti i ludila u nacističkoj Nemačkoj.

Ali to nije tako!

U svetu su se ideje iz nacističke Nemačke eksploatisale pod nazivom socijalni Darvinizam. Zahvaljujući toj nejasnoj frazi, u periodu od 1935. do 1975.godine 63.000 ljudi je sterilizirano u Švedskoj, bez njihovog odobrenja. Da, dobro ste pročitali, Švedska za koju mnogi smatraju kako je jedna od najsocijalnijih i demokratskih država na svijetu je primenjivala iste zakone i nečovečnosti na mentalno oštećenim ljudima kao i nacistička Nemačka i to sve do 1975.

Tu ovoj priči nije kraj.

Zeleno i narandžasto su obojene zemlje koje priznaju Rimski dekret o ukidanju eugeničkih zakona, koje procesuira Međunarodni sud u Hagu.

Prisilna sterilizacija određena državnim zakonima je stvarnost koja graniči s ludilom u nazovi demokratskom svetu i iako se Rimskim dekretom ovaj eugenički zakon i praksa proglasio zločinom protiv čovečnosti, (potpisanim 13.10.1998.) zemlje koje tako nešto rade ili su radile nisu došle na metu Međunarodnog suda za kriminal u Hagu, bez obzira što je ta međunarodna institucija odgovorna da osudi bilo koju državu koja se nečim takvim bavi.

Australija je sve do 2003. godine masovno praktikovala sterilizaciju mentalno poremećenih, no tu je praksu i te kako primjenjivala na autohtono stanovništvo naročito početkom XX veka, čak su i otimali decu od domorodaca i predavali ih na hraniteljstvo i brigu belcima kako bi zatrli njihovu kulturu i običaje. Danas Australija primenjuje tu praksu na slučajeve krajnje mentalno oštećenih osoba i naravno tu su obavezni abortusi kod slučajeva kada se uspostavi da je fetus fizički retardiran.

Koliko je ljudi mučeno i ubijeno jer nisu imali psihičke i fizičke odlike i/ili nisu nalikovali uzvišenom rasnom biću koje je propagirala državna eugenika?

U Kanadi dvije pokrajine Alberta i British Columbia obavljaju zakonski određenu obaveznu sterilizaciju na eugeničkim osnovama. Kanadska sterilizacija deluje pod trilateralom; institucijalizacija, osuda i operacija. Doduše ima jedna čudna stvar, Kanadski sistem jedino ne obuhvata prisilnu sterilizaciju na kriminalcima koji nisu ludi, to jest na onima koje sudovi proglase mentalno zdravima, bez obzira na zločin koji su počinili.

Bivša Čehoslovačka je počela sterilizaciju romskih žena 1973., na tu sterilizaciju su žene mamili socijalnom pomoći i drugim nagradama države. Ti slučajevi su se nastavili sve do 2001. kada je Otakar Motej objavio na desetke slučajeva državne sterilizacije na socijalno slabijima nakon čega su se osudili mnogi socijalni i zdravstveni radnici i administratori koji su upravljali državnom sterilizacijom i koji su tu istu sterilizaciju izvršavali.

Noćna mora eugenike, miješani brakovi i deca.

Japan je od 1907.-1953. dozvoljavao segregaciju pacijenata u psihijatrijskim bolnicama i izvršavao je prisilnu sterilizaciju i abortuse nad ljudima koje su klasifikovani kao „oni koji ometaju mir.“ Najgori su slučajevi u doba kolonizacije Koreje u kojoj je uspostavljen zakon za prevenciju kuge s kojim se na isti način sterilizovala populacija u Koreji i s kojim su se obavljali prinudni abortusi. 1940. godine Japan je napravio Nacionalni zakon o eugenici s kojim se u Japanu prisilno sterilizovalo 454 čoveka u periodu od 1940. do 1945. No, tu nije kraj 1948. donesen je zakon o Zaštiti eugenike s kojim se svi kriminalci s „genetičkim predispozicijama da počine kriminal“ i pacijente s genetičkim bolestima kao što su na primer potpuni daltonizam (slepilo na boje), hemofilija, alibinizam, ihtioza i mentalni poremećaji kao što je šizofrenija, manična depresija i epilepsija treba sterilisati. Ovom zakonu su dodate mentalne bolesti 1952.

Indija je za vreme izvanrednog stanja od 1975.-1977. ozakonila naredbu o Porodičnom planiranju. 1976., je država započela s prisilnom vazektomijom na desetine hiljada muškaraca i isto toliko žena na kojima se obavljala prisilna tubalna lignacija to jest podvezivanje jajovoda. Uskoro su mnogi počeli osuđivati tadašnju premijerku Indije Indiru Gandi i njenog sina Sandaya Gandija za neuspeh programa i zločin. No to nije zaustavilo sprovodenje ovog programa, poznati su slučajevi u kojima su se muškarci i žene otimali unutar gradova kako bi se na njima obavila sterilizacija, ta praksa se i dana danas u XXI veku obavlja u Indiji.

Kina masovnom sterilizacijom želi ojačati politiku jednog deteta po porodici. No, ovo nije ozakonjeno iako se sprovodi i iako su neki vladini predstavnici završili u zatvoru zbog sprovođenja prisilne sterilizacije. Najpoznatiji je slučaj kada je Amnesty International optužio vlasti Puninga da prisiljavaju ljude na sterilizaciju tako što im zatvaraju starije ukućane dok se mladi živalj u kući ne podvrgne sterilizaciji!

Krajem 1999. Margarith von Felden je predložila Nacionalnom veću Švajcarske predlog zakona o odšteti svim ljudima koje je ova država prisilila na sterilizaciju na osnovu zakona o eugenici. Prisilna sterilizacija je ozakonjenja 1928. u kantonu Vaud, a zatim u svim drugima. U kantonu Vaud su se prisilne sterilizacije obavljale sve do 1985.

Izložba Nacionalnog Udruženja Eugenike za 20. godina XX veka u SAD

Sjedinjene Američke Države su prva država koja je započela s prisilnom sterilizacijom, zakonom donesenim 1897. u Michigan-u, nakon toga su se ovakvi zakoni proširili drugim područjima SAD-a. Primarne žrtve su bile žene Afroameričkog porekla, starosedeoci Indijanci, mentalno poremećene osobe i mentalno bolesne osobe, epileptičari, no taj zakon se proširio i na fizički deformirane osobe, kriminalce, gluve i slepe. Za sada je poznato da je u 33 države SAD-a sterilizirano preko 65.000 osoba bez njihovog pristanka, dok je broj još veći jer je u mnogim slučajevima u medicinskim kartonima zapisano kako su osobe na tako nešto pristale čak i ako je slučaj bio o ljudima koji nisu uračunljivi i koji su imali ozbiljne mentalne probleme.

Nakon Drugog svetskog rata javnost je postala izrazito negativna prema zakonima o eugenici, jer se prisilna sterilizacija dovodila u direktnu vezu s genocidnom politikom nacističke Nemačke. Tako da je Američko Nacionalno Društvo za Eugeniku dobilo ime Odbor za Socijalnu Zaštitu 1960. Taj Odbor je žario i palio eugeničkim zločinima u SAD-u sve do 1983. kada je prestao s radom.

Programi eugenike i prisilna sterilizacija je postojala u većini zemalja severne Evrope, kao i u svim manje-više protestantskim zemljama, kao što su: Danska, Norveška, Finska, Švajcarska, Estonija, Island, Velika Britanija, ali je eugenika terorisala i mnoge zemlje latinske Amerike, naročito Čile i Pierto Rico. U Velikoj Britaniji je Winston Churchill stvorio zakon o prisilnoj sterilizaciji, i iako se ovaj političar spominje u istorijskim knjigama kao čovek koji je obranio Veliku Britaniju i njene kolonije od nacističke Nemačke i carskog Japana, jako se malo zna da se on na rasnom i eugenickom planu borio za iste ciljeve kao i njegovi protivnici u nacističkoj Nemačkoj i carskom Japanu.

No ni u „Istočnom bloku“ nije nedostajalo eugenike, naročito na polju državne kontrole razmnožavanja, to jest pitanja ko sme, a ko ne sme imati decu, gde su se žene u zatvoreničkim logorima prisiljavale na sterilizaciju. Na žalost nikada se nisu otkrile cifre nesrećnih ljudi koje je vrhuška SSSR-a uskratila potomstva na osnovu političke i klasne nepodobnosti.

Izvor:Matrix World, Natural News, autor tekstova: Ljubica Šaran

Za FBR priredila B.Diković

AKADEMIA SRBIJA, 4.10.2013. / izvor
Eugenika u Srbiji - ubijanje dece zbog "loših gena" i ušteda u državnom budžetu

U medicinskim ustanovama Srbije sprovodi se monstruozna praksa eugenike ubijanjem beba, a sve pod plaštom navodne brige za roditelje i decu, i pod izgovorom da se tako štedi novac iz državnog budžeta.

Tekst „Bebe starijih trudnica sve češće sa genetskom ’greškom’“ u listu „Politika“ od 16. jula, govori kako su žrtve eugenike u Srbiji deca kojima je dijagnostikovan Daunov sindrom. U ovom tekstu, dr Snežana Nikšić, neuropsihijatar i šef Odseka za medicinsku genetiku objašnjava kako se sa povećanjem godina trudnica, povećava i rizik da dete ima Daunov sindrom. U tekstu se navodi da „iskustvo zaposlenih u Odseku za medicinsku genetiku govori da devet od deset žena koje saznaju da nose dete sa hromozomskim poremećajem odlučuje da prekine trudnoću“.

Amniocenteza – put ka ubistvu

Uzimanje uzorka plodove vode u cilju dijagnostikovanja hromozomskih poremećaja (amniocenteza) se radi od 16. do 20. nedelje trudnoće. S obzirom da lekari ne mogu da obezbede nikakvo prenatalno lečenje, jedina svrha nalaza amniocenteze je da se, ukoliko se ustanove anomalije na bebi, trudnici sugeriše ubistvo bebe. Dva najčešća razloga koja se mogu čuti u prilog odluci za ubistvo bebe u ovakvim slučajevima su: „Ja ne mogu da se borim sa tim.“ i „Dete ne treba da se muči.“. U slučaju ovog drugog razloga se može pomisliti da se majke (ali i uz podršku očeva) odlučuju na tzv. ubistvo iz samilosti (eutanaziju) prema detetu.

Eutanazija može biti:

1. voljna eutanazija – kada osoba koja želi eutanaziju smatra da je njen život nedostojan življenja;
2. nevoljna eutanazija – kada osoba nije u stanju da odluči sama da li želi eutanaziju ili ne;
3. eutanazija protiv nečije volje – kada se volja osobe uopšte ne uzima u obzir.

S obzirom da niko ne dovodi u sumnju da je dete u majčinoj utrobi koje je staro 16 do 20 nedelja već živo, to dete ima pravo na život. Pošto je nemoguće dobiti odgovor od deteta u majčinoj utrobi da li smatra da je njegov život „nedostojan življenja“, ne može se govoriti o „voljnoj eutanaziji“. Dete u majčinoj utrobi takođe nije u stanju da se odupre potencijalnoj „nevoljnoj“ ili „eutanaziji protiv nečije volje“. U članu 117 Krivičnog zakonika Srbije se navodi: „Ko liši života punoletno lice iz samilosti zbog teškog zdravstvenog stanja u kojem se to lice nalazi, a na njegov ozbiljan i izričit zahtev, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.“ Dete u majčinoj utrobi ne može da izabere da ostane živo. Zbog toga se o abortusu ne može govoriti kao o ubistvu iz samilosti, već samo kao o ubistvu.

Koje je ubistvo opravdano?

Ako je opravdano ubiti dete u majčinoj utrobi staro 4-5 meseci, da li je opravdano dete ubiti na rođenju ili posle rođenja, u slučaju da se u toku trudnoće nije otkrilo da dete ima Daunov sindrom? Da li je opravdano ubiti odraslog čoveka sa Daunovim sindromom samo zato što ima hromozomski poremećaj? Da li je beba u majčinoj utrobi, rođena beba ili odrastao čovek sa Daunovim sindromom – manje čovek?

U nastavku teksta iz „Politike“ se kaže: „Iako statistika govori da se na 634 porođaja rodi jedno dete sa Daunovim sindromom, odnosno da stopa rađanja ove dece iznosi 1,5 odsto, zahvaljujući kvalitetnoj prenatalnoj dijagnostici u Beogradu je prošle godine, kako nezvanično saznajemo, od 20.000 novorođenih beba rođeno svega 8 sa Daunovim sindromom, što iznosi 0,05 odsto. Ističući da jedna osoba sa ovim poremećajem, koja doživi 65. godinu, državu košta čak 100.000 dolara, dr Snežana Nikšić naglašava da Institut za mentalno zdravlje koji svake godine otkrije između 20 i 25 trudnoća sa Daunovim sindromom našoj državi godišnje štedi 2,5 miliona dolara.“

Ljudi sa Daunovim sindromom su, prema ovakvom shvatanju, samo trošak i smetnja i zbog toga ih je najbolje ubiti dok se još nisu ni rodili. Zašto? Zato što njihovi geni nisu savršeni – nisu „superiorni“. Ovde se jasno vidi na delu ideologija o „višoj“ i „nižoj“ rasi, kao i sprovođenje eugenike, čije su temelje postavili Frensis Galton u Velikoj Britaniji i Čarls Devenport u SAD, a koja je najpoznatije pristalice imala u nacističkoj Nemačkoj. U ime ideologije koja proklamuje da niže rase ljudi koče evoluciju, u 20. veku su pobijeni i sterilisani milioni ljudi.

U svrhu promocije ove ideologije, osnovane su razne eugeničke organizacije, među kojima je najpoznatija Međunarodna federacija za planirano roditeljstvo (International Planned Parenthood Federation). Ova organizacija je osnovana 1921. godine u SAD pod nazivom Američka liga za kontrolu rađanja (American Birth Control League). Osnivač i vodeći ideolog ove organizacije je bila Margaret Sanger (Margaret Higgins Sanger), medicinska sestra iz američke države Njujork. Za Sangerovu je primena eugeničkih principa podrazumevala sistematsko eliminisanje svih ljudi, koji su označeni manje vrednim, putem abortusa i „kontrole rađanja“, a sve sa ciljem stvaranja rase super-intelektualaca. List Njujork Tajms je, između ostalog, objavio i ove njene reči: „Cilj kontrole rađanja je stvaranje supermena.“

Ciljevi njene eugeničke filozofije su:

1. podići nivo inteligencije u opštoj populaciji;
2. sporo povećanje populacije;
3. sprečiti imigraciju onih ljudi za koje se zna da imaju manje vrednu psihofizičku konstituciju;
4. primeniti strogu politiku sterilizacije i segregacije nad manje vrednim grupama ljudi;
5. obezbediti odvojene farme na kojima bi radili ovi izdvojeni ljudi, i to pod strogom kontrolom za to obučenih osoba.

Upravo kada su nacisti počeli sa sprovođenjem svojih zlodela u cilju stvaranja nadrase, Margaret Sanger i njeni istomišljenici su 1942. godine promenili naziv organizacije u Američka federacija za planirano roditeljstvo (Planned Parenthood Federation of America), koja je danas ogranak istoimene međunarodne organizacije.

Od tada do danas, umesto termina eugenika, poboljšanje rase, eliminacija manje vrednih ljudi itd, koristi se termin „planirano roditeljstvo“ ili „planiranje porodice“, a kao osnovni cilj celokupne aktivnosti Međunarodne federacije za planirano roditeljstvo navodi se „rešavanje pitanja prenaseljenosti planete“.

Kao i tada, danas se pod terminom „planirano roditeljstvo (porodica)“ podrazumeva sve, samo ne roditeljstvo i porodica – seks bez obaveza (uz razne vrste kontracepcije), abortusi, rađanje samo i isključivo zdrave dece itd. U skladu sa tim, svi koji imaju neku psihofizičku manu ne zaslužuju da žive, jer ne ispunjavaju određene standarde, nisu „superljudi“. Čovek u ovakvom sistemu vrednosti nema vrednost kao Božje stvorenje, već se samo gleda njegov napredak u evolucionom razvoju.

Ko će još biti „državni trošak“?

Ukoliko se nastavi zagovaranje ubistva zarad nekakvog „smanjivanja troška države“, da li se može očekivati u budućnosti ubijanje već rođene dece sa posebnim potrebama, starih i bolesnih ljudi, ljudi niskih rastom i sl. jer ne zadovoljavaju standarde evolucije?

TINKTURE DR ŠULCA, 19.8.2013. / izvor
Istina o PAP testu!

"PAP TESTOVI SU OSMIŠLJENI DA BISTE VIŠE PUTA IŠLI KOD LEKARA." Ovi testovi uopšte ne štite zdravlje žena. Oni prisile žene ili da rade biopsiju, ili operaciju nad matericom i pre nego što se javi bilo kakav problem. Sam PAP test može da izazove takvu upalu organa da ćete loše proći na sledećem istom takvom PAP testu…

Oni se dele na pet kategorija: 1, 2, 3, 4 i 5. Kategorija 1 je ništa, znači da ste dobro. Kod kategorije 2 ginekolozi vam kažu: "Pa znate kako je, ima ovde jedan problem". Sve preko kategorije 2 znači da je prisutno zapaljenje. Pritom, ovde se ne radi o fazama razvoja raka, već kategorijama PAP testova. Takvo zapaljenje može nastati zbog jednog polnog odnosa, kada penis udari u matericu. Zapaljenje može dalje nastati od lošeg tampona. Ili samo od uzimanja antibiotika koji su doveli do pojave manje gljivične infekcije…

Vi čak ne znate ni uzrok zapaljenja, a lekar vam već kaže: "Pa, došlo je do zapaljenja, bolje da idemo dalje. Hajde da uradimo biopsiju". Nekada je biopsija značila "uzimanje malog dela tkiva". Sada se radi neka "kupasta biopsija", koja podrazumeva zamrzavanje i zatim odstranjivanja dela grlića materice.

Dr Šulc kaže: "MOJE MIŠLJENJE JE DA ŽENE NIKAD NE TREBA DA RADE PAP TESTOVE. TO JE SAMO NAČIN DA GINEKOLOZI ZARADE NOVAC!"

- Oni odstranjuju ceo vrh grlića materice, pa onda pomisle: "Pa što bih radio biopsiju? Verovatno ćemo naći rak. Bolje je da odstranimo ceo grlić, i tako odjednom uradimo dva posla. A ako ne uradimo, vremenom će verovatno dobiti rak."

Ako bi ta žena posle pet godina otišla na pregled i uvidela da ima rak, mogla bi da tuži lekare zbog nepravilnog lečenja u slučaju da nisu uradili biopsiju. Tako da lekari imaju opravdanje da urade pun postupak.

Kod mene je dolazio veliki broj žena koji je prošao tu proceduru samo zato što su na PAP testu imali kategoriju dva. Recimo, prosečna žena koja dođe kod mene misli da ima rak zato što je na PAP testu imala kategoriju dva. Ja onda njoj dam medicinsku literaturu da pročita šta piše o kategoriji 2 PAP testa, gde piše: "Upala materice". Pa znate kako, možete povrediti ruku, i odmah dođe do upale. To je sve što to znači. Rekao bih da 99% žena koje čitaju ovo nemaju rak, već samo upalu.

Čak i kategorija 3 na PAP testu ne znači da imate rak. To samo znači da je prisutna opasnija upala i da postoje ćelije koje su potencijalno ćelije raka. Dakle, i dalje ne znači da imate rak. Kategorije 4 i 5, naravno, znači da postoje ćelije raka. Međutim, kod mene je dolazilo na stotine žena sa takvom dijagnozom koje su se izlečile pročišćavanjem i detoksikacijom tog dela tela. Ipak, retki su slučajevi žena sa kategorijom 4 i 5, pošto čim dostignu kategoriju 2 ili najviše 3, lekari već urade biopsiju ili odstrane grlić iz materice. A taj grlić jeste ulaz ili vrat materice. To je njen otvor koji mora da se proširi kada se žena porađa. Tako da gore opisani postupak može samo da NEGATIVNO UTIČE NA VAŠU BUDUĆU TRUDNOĆU I POLNE ODNOSE, kao i kontrolu rađanja ako koristite kontraceptivno sredstvo, i mnoge druge probleme. Naravno, tu je i opasnost od upale i oboljenja koje može dovesti do nastanka raka.

B92, 15.11.2018. / izvor
Eugenika u programu SNS-a?

Beograd - Pojedini stručnjaci ističu da Bela knjiga SNS-a u delu o genetičkoj bazi podataka sadrži delove opasnog projekta eugenika - program stvaranja superiorne nacije.

Naime, na strani 112 stranačkog programa naprednjaka, jedan paragraf ukazuje na stvaranje genetičke baze podataka "koja bi sadržala podake o genetičkom potencijalu kako u pogledu predispozicija za naperedak, tako i prema naslednim predispozicijama za određene poremećaje".

Kao posebno sporna ističe se naredna rečenica iz programa - "zbog toga, smanjilo bi se rađanje dece sa određenim naslednim poremećajima što bi društvu umanjilo finansijska potraživanja".

Magistar antropologije i teologije iz Novog Sada Nikola Knežević je na blogu b92 ukazao na ovaj deo stranačkog programa naprednjaka.

Knežević za B92 navodi da su to u stvari prvo primetila dva studenta molekularne biologije sa Univerziteta u Beogradu i da su ga zatim još neki poznanici i prijatelji zamolili da sa etičkog i antropološkog aspekta proveri sporni paragraf.

"Verujem da lideri SNS ni Tomislav Nikolić ni Aleksandar Vučić nisu do kraja pročitali niti proučili predlog programa stranke, jer da jesu, ne shvatam kako bi mogli da dozvole da ovakav predlog dođe do javnosti, što je naravno veoma neozbiljno. Sporni deo predloga je tako jezički koncipiran da ostavlja veliku mogućnost zloupotrebe", kaže Knežević, koji je ujedno i predavač na Protestantskom teološkom fakultetu.

Osnivač eugenike je krajem 19. veka bio Frensin Galton, rodak Carlsa Darvina. Eugenika je u prvoj polovini 20. veka bila primenjena u SAD, u pojedinim državama i zakonom regulisana. I pored kontroverzi, ideja o stvaranju "ljudi dobrih gena" imala je podršku brojnih uglednih licnosti iz tog vremena u SAD i Velikoj Britaniji. Eugenika je bila jedan od temeljnih principa rasne higijene Treceg rajha. Prve žrtve gasnih komora u nacistickoj Nemackoj bile su upravo osobe sa odredenim fizickim i genetskim nedostacima i mentalni bolesnici kao prvi korak ka stvaranju ciste arijevske nacije. Švedska je tek 1975. godine ukinula "Akt o sterilizaciji" donet još 1934. godine sa ciljem da se spreci širenje mentalnih devijacija i poremecaja.

Profesor Knežević smatra da sporni navodi mogu da se tumače, između ostalog, kao da se "na mala vrata uvodi genetska higijena".

"Postavlja se pitanje da li je autor napravio nespretan izbor reči ili je zaista želeo da program 'Bele knjige' 'obogati' sa principima takozvane negativne eugeničke prakse koja bi, kako je to u paragrafu navedeno'"smanjilo rađanje dece sa određenim naslednim poremećajima', sve u korist 'smanjenja finansijskih potraživanja', to jest, materijalne koristi", ukazuje Nikola Knežević.

Prema njegovom mišljenju, glavna opasnost se krije u tome što nije poznato na koji način bi mogla eventualna genetska baza podataka da se koristi. Iz teksta se može zaključiti da jedna od svrha može biti upravo prevencija rađanja dece sa raznim fizičkim nedostacima.

"Uzimajući ovo u obzir postavlja se pitanje koliko je zapravo sigurno da će neko ko ima negativne genetske predispozicije zaista roditi dete sa određenim zdravstvenim problemima? Da li je pretpostavka dovoljna da uskratimo nekom biću pravo na život? Da stvar bude paradoksalnija i diskrepatnija, ovo nalazimo u programu stranke čiji čelnici se predstavljaju kao vernici, a u spornom delu programa se jasno apostrofira prevencija rađanja, odnosno njegov prekid (abortus)", ukazuje Knežević.

On podseća i da su ovakve formulacije sa stavnovišta hrišćanske tradicije u potpunosti neetične, jer ugrožavaju dostojanstvo i ličnost ljudskog bica, kao i njegovo pravo na život. Ujedno ističe i da je reč o toliko delikatnim pitanjima da se mora voditi računa o svakoj zapeti kako ne bi došlo do zloupotreba.

"Želim da verujem da je u pitanju nespretna jezička konstrukcija i da niko u Srbiji danas ne želi da podleže mitovima o superiornoj naciji ili rasi, naročito uzimajući u obzir prošlost u kojoj smo kao narod podneli mnogo žrtava boreći se protiv onih koji su 6 miliona Jevreja zbrisali sa lica zemlje verujući da na to imaju pravo jer predstavljaju 'superiorna rasu'", navodi za B92 Nikola Knežević.

Većina komentatora na blogu B92 ocenili su da je ovaj predlog programa SNS-a šokantan i rasistički.