POČETNA STRANA
KONTAKT
POSTOJEĆI KOMENTARI
Vaš komentar
VESTI:
2023
2022
2021
2020
2019
2018
2017
2016
2015
2014
2013
2012
2011
2010
2009
2008
2007
2006
2005
2004
2003
2002
ZATAŠKANO:
2001
1998
1996
1972 Izvoz beba
LITERATURA
STATISTIKA
AKTI
|
KOMENTARI
Tražim brata, rođenog 05.08.1979. u Kraljevu. Majka Milunka iz Vrnjačke Banje. Rečeno da je beba umrla na porođaju.
(Vesna Marković, vecaveca@ymail.com, 22. novembar 2023. 13:36)
Tražim brata. Rođen je 24.12.1962. god. u Sarajevu. Mama se zove Dušanka. Normalan porod, beba plakala. Ujutro, kad je trebala da dode na dojenje, rekli su mami da je mrtav i nikada joj nisu dali da ga vidi, niti da ga sahrani.
(Dušanka i Dušan Kuzman, andicbian68@hotmail.com, 29. oktobar 2023. 12:13)
Tražimo sestru rođenu 1. februara 1979. god u Užicu (datum može biti promenjen). Ime majke je Natalija Avejić. Krvna grupa je, ako je verovati papirima iz bolnice, A pozitivna. Verovatno viša rastom. Traži te tvoja porodica.
(Milena Arapović, arapovicmilena21@gmail.com, 20. oktobar 2023. 21:28)
Ubeđena sam da dete koje sam rodila, muškog pola, 24.03.1989. godine, u porodilištu u Nišu, nije preminulo kako su mi rekli, već oduzeli na pokvaren način. Tražila i raspitivala sam se svih ovih godina i nisam naišla na odgovore. I dalje tražim svoje dete, te vam se iz tog razloga ovim putem obraćam u nadi da ću pronaći svoje dete koje su mi oduzeli odmah po porođaju, jer verujem da je moje živo i da sigurno i on želi da upozna svoju majku!!!
(Violeta Mladenović, radovicvijoleta@gmail.com, 6. oktobar 2023. 21:10)
Tražim brata rođenog u 8. mjesecu 1962.g. u bolnici, u Vukovaru (u 7-om mjesecu trudnoće). U matičnim knjigama piše da je mrtvorođen.
(Blaženka, vjekru2@gmail.com, 18. septembar 2023. 22:57)
Tražim brata, rodžen u aprilu 1970g., u porodilistu Loznica, donesena normalna trudnoća, dijete normalne porođzajne težine, majka uspavana po porodžaju. Ničeg se nesjeća viza vi poroda. Otac je tražio bebu da sahrani iz Porodilista, oni su rekli da je beba proslijedžena na patologiju instituta. Molim vas, ako se javi neko da je rodžen tad, dajte mu moj br tel. 062528257. Ja sam ljekar anesteziolog i radim u općoj bolnici Dr Abdullah Nakaš (Sarajevo, BiH). Radim anesteziju na porodilištu i znam po pričin moje majke da su je sedirali da izazovu retrogradnu amneziju. Moji roditelji oboje su tamnosmedže kose, smedžih očiju. Moja porodica je Begović.
(Dr Begović Hodžić, begovicsevleta128@gmail.com, 18. septembar 2023. 20:00)
Otmica djece u Jugoslaviji i poslije raspada drzave
Drage komšije iz Srbije,
Zovem se Tena i javljam se iz Hrvatske. Nedavno sam pronašla vaš sajt i odmah sam se odlucila da vam u što krace vrijeme napisem i posaljem ovaj mejl. Htjela bih i da samim tim podjelim svoju životnu pricu, mada plašim se da nakon ovoga se nista nece promijeniti na bolje. Možda je to samo moj strah od toga da ne uspijem promijeniti svijet na bolje i neki samonametnuti pesimizam. Kako god, pokušati cu ponovo!
Jedinica sam. Imam 38 godina i tek sam prije pet godina saznala da imam brata, odnosno da mi je brat živ i zdrav i živi daleko preko okeana, na drugoj strani svijeta. Sasvim slucajno i to putem fejsbuka sam saznala da je moj brat, koji je stariji od mene sedam godina, cijeli svoj život proveo u Melburnu, u jednom kultu koji se zove "Porodica". Bio je predvoden Anom Hemilton Birn, koja je bila njihov duhovni voda. Molim da više o njoj i detaljima u vezi kulta procitate na internetu, a ja cu vam preporuciti neku literaturu i filmove kako biste mogli što više i što prije nauciti sve o njima.
Samo cega se sjecam je da su mi roditelji, kad sam bila mala, rekli da sam trebala imati brata, ali da je na porodu umro od davljenja pupcanom vrpcom. Navodno mu je bila zapetljana oko vrata, te je to bio razlog zasto je mama morala na carski rez. Proglašen je mrtvim, a mojim roditeljima nikada nije bilo dopušteno da vide mrtvorodence, te nikad nije ni sahranjeno. Rekli su mojim roditeljima da je bolje tako i da zbog moguce post-porodajne depresije ili drugih oblika mentalnih bolesti kod mame, nije poželjno ni da gledaju sahranu, stoga je bio kremiran, a pepeo na poslijetku bacen u more.
Instinktivno nisam mogla povjerovati u to. Nešto mi dugo nije bilo dalo mira. Nisam znala kako da opišem taj osjecaj. Naposlijetku, sasvim slucajno sam ga upoznala preko fejsa. Moj tadašnji decko i ja smo željeli otputovati njegovim u Australiju, u Melburn, te sam se prije toga "sprijateljila" putem fejsa sa njegovom sestrom i mamom. Nakon toga su mi poceli pristizati prijedlozi za prijateljstva i stigao mi je zahtjev od XY (necu koristiti pravo ime). Ja sam do duše objavila jedan post davno prije toga gdje postavljam upit svojim prijateljima da li im se ikada desilo nesto slicno kao sto su krade beba u porodilištima. Gledala sam neke emisije u Srbiji u vezi s istim i bila sam potaknuta da postavim taj upit na svom profilu. On mi se javio. Duga je to bila prica. No ono što mi je ispricao tada i kada smo se vidjeli u Melburnu, sasvim kratko jer kad procitate sve o tom kultu, shvatit cete zašto vam ne mogu puno davati detalja i zasto imam sve veci strah da ne budem smaknuta s lica zemlje. Pokušala sam sve. Medutim, teško je bilo vratiti ga od tame. Moji su roditelji umrli prije deset godina, i nisam imala više iciju pomoc da nešto ucinim. On je i dalje u Melburnu, no pokušava da se izvuce iz toga. Ima tam dosta klinaca, i odraslih ljudi, koji su bili kidnapirani i kao bebe, ali i kao malo veci, i JAT-om odvedeni za Australiju, i mislim pak i za Ameriku. Mojim istraživanjem sam utvrdila da su neke službe bile uvucene u sve to i orkestrirale (i dalje orkestriraju istim) te otmice kako bi se ko zna sta radilo sa tom djecom i tim ljudima poslije. Nisu tipcni trgovci djecom i bijelim robljem, ali jeste po strani nešto zloslutno.
Nisam vam puno rekla. Shvatate moj strah, nadam se. Sami istražite dalje, a ja se skidam sa ovog akaunta i necete me više moc kontaktirati. Možda sam vam pomogla, možda i nisam.
A da, literatura: The Family: the shocking true story of a notorious cult - Chris Johnston, serija The Clearing (iz ove godine), The cult of the family - dokumentarac.
Sretno
Lijepi vam pozdrav,
(Tena, 17. septembar 2023. 09:29)
Tražim brata rođenog 25.10.1984. sa prezimenom Sirovljević u bolnici u Valjevu. Navodno je preminuo u Beogradu 27.10.1984. gde je poslat u bolnicu koja se nalazi na opštini Savski Venac. Pokojna majka dobila je otpusnu listu iz Valjevske bolnice 04.11.1974. godine u kojoj piše da je otpštena kući sa muškim detetom. Ona jeste otpuštena tada, ali bez deteta. Otac sumnja da ga je video u emisiji 3K DUR koja se emitovala na trećem kanalu RTS-a, da svira gitaru (tata zaista ima muzički talenat).
(Ljiljana Sirovljević, ljilja.sir@gmail.com, 10. septembar 2023. 22:03)
Tražim biološke roditelje.
Rođen sam 1955. godlne u Beogradu. Upisan u matičnu knjigu 1956.g. Navodno, ime majke Mora. Upisan pod imenom Nebojša Dini, usvojitelji Kažić Andrija i Kažić Mika, pokojni su, a i biološki roditelji su verovatno preminuli. Moj broj telefona je 0648973881. Živim u Leskovcu, a usvojitelji u vreme usvsjsnja u Medveđi.
(Miša Kažić, misakazic@gmail.com, 27. jun 2023. 16:28)
Moja mama i ja tražimo još uvek mog brata rođenog 1980. godine.
(Ana Petrović, anapetrovic4@hotmail.com, 28. maj 2023. 15:44)
Nikola Vujadinović.
Rođen 02.04.1989. u Zenici, od majke Marice Bajić, krvna grupa 0- . Usvojen 1989. od vojnog lica u Srbiji. Prebačen iz Bosne u Zvečansku, gde je usvojiteljima rečeno da je majka ga ostavila po rođenju! Zna samo ime majke, o ocu ne zna ništa. U potrazi je za majkom, želi da sazna svoje poreklo i ko su mu bili roditelji. Šaljemo i slike Nikole koji danas ima 34 godine! Srdačan pozdrav...
(Nikola i Nataša Vujadinović, natasacvetic8@gmail.com, 1. maj 2023. 20:35)
Tražim sina, rođenog 16.02.1978.god. u bolnici "Dr. Ivo Pedišić", Sisak, Hrvatska.
(Mira Rendić, mirarendic5@gmail.com, 30. april 2023. 14:58)
Tražim sesteu rođenu 22.10.1986. god u GAK Višegradska. Rečeno da je umrla posle 48h. Molim sve žene rođene tog datuma ili približno da se jave ako znaju ili sumnjaju da su usvijene.
(Marina Karajović, m.karajovic90@gmail.com, 26. april 2023. 17:18)
Tražim sestru rođenu -07-1985/1986 u bolnici u Banja Luci. Majci su nakon porođaja rekli da je beba umrla, ali nikad nisu vidli bebu. Inače smo iz Prijedora.
(Irena Jezerkić, irenajezerkic@gmail.com, 15. mart 2023. 22:34)
Tražim dve devojčice, bliznakinje, rođene u Leskovcu, 1990=1991 u decembru.
Majka: Gordana Ristić, otac Milan Ristić. Uzete od roditelja (kradja po rođenju). Ne znamo da li su negde zajedno, ili odvojeno. Svako ko sumnja, nek' se javi, godinama tražimo...
(Gordana Ristić, biogreenjum@gmail.com, 27. januar 2023. 14:01)
Moje ime je Marija Anišić, iz Čuruga sam. Mama je rodila prvu mušku bebu pre mene, 26.04.1990. godine, u porodilištu u Betaniji, u Novom Sadu, zdravu i lepu bebu, da bi posle 3 dana rekli da je beba preminula i nisu dali nikakvu dokumentaciju o smrti deteta, uz objašnjenje da je mlada i da će još rađati…
(Marija Anišić, marijaanisic91@gmail.com, 25. januar 2023. 00:41)
Tražim ćerku rođenu 13. 3. 1994. u beogradskom porodilištu GAK Višegradska. Više od 20 godina pokušavam da dokažem u tužilaštvu i Višem sudu u Beogradu da su moje tek rodeno i zdravo dete zamenili u porodilištu bolesnim detetom koje je kasnije preminulo u bolnici. Moje dete trećeg dana od rođenja sa otpusnom listom na kojoj se nalazio moj potpis izvela je iz bolnice neka druga žena i odvela u nepoznato. Meni su tek tada rekli da sam rodila bolesno dete sa srčanim smetnjama i Daunovim sindromom koje je kasnije preminulo. Sledećeg dana mene su otpustili kući, a to bolesno dete je ostalo radi lečenja i ispitivanja u bolnici. U svojoj medicinskoj dokumentaciji nekoliko godina kasnije sam pronašla dve različite otpusne liste i bilo mi je jasno šta je urađeno. Želim da nađem svoju ćerku i dok sam živa tražiću je.
(Svetlana Škerović, cecaskero12@gmail.com , 12. novembar 2022. 02:12)
Porodila sam se 09.10.2014 godine u opštoj bolnici Pančevo. Dva puta sam uzimala papire, tj. istoriju bolesti i primetila da su papiri, vreme porođaja, potpisi lekara promenjeni, tj. različiti na drugim dokumentacijama.
Rodila sam muško dete. Pre porođaja me lekar pitao da li imam decu kući, ja sam odgovorila da imam četvoro dece, na šta je on odgovorio: "Aha, onda dobro". Na prijemu u ambulanti su rekli da je beba dobro i da sam spremna za porođaj.
Kada su me prebacili u porodilište, u sobu za pripremu uleće babica sa kolicima gde stoji aparat za ctg i sva u žurbi odradi ctg i počne panično da doziva doktora govoreći mu da nema otkucaje srca deteta. Doktor mi radi ultrazvuk i govori da je dete već četiri dana mrtvo u meni. A tri dana pre porođaja sam za redom išla na ultrazvuk i ctg i bilo je sve u redu.
(Tamara Kuzmanović, tamaratasakuzmanovic@gmail.com , 1. novembar 2022. 15:21)
Poštovani,
Tražim sestru rođenu 9.10.1991. godine u Mostaru, koja je ukradena/prodata na porodu.
Sve što imamo od papira je otpusnica, u kojoj piše da je beba umrla i papir iz matičnog ureda, gdje imamo napisano da dijete nije upisano u knjigu umrlih.
(Kenan Elezović, kenan.ela@windowslive.com , 26. septembar 2022. 19:44)
Tražim sestru blizanku. Rodjene smo u Glini, zatim prebačene u B. Luku, u Paprikovac.
Ime i prezime: Maja Hrstić
Mesto boravka: Hrvatska
Datum rođenja: 25.04.1992.
Mesto rođenja: Glina
Krvna grupa: A+
(priložene su fotografije na odgovarajućoj stranici baze podataka)
(Maja Hrstić, majabakis193@gmail.com, 26. septembar 2022. 08:18)
Poštovani,
moje ime je Suzana Lešnik. Pišem Vam u vezi sa potragom za mojim bratom. Rođen je 11. 4. 1971. godine u mariborskom porodilištu u 34. nedelji trudnoće. Kaže se da je 13.4.1971. umro zbog problema sa disanjem. Majci nije prikazano telo, niti joj je data ikakva dokumentacija o smrti. S obzirom na čudne okolnosti, sumnjamo da je brat zaista umro. Iz kasnije prikupljene dokumentacije proizilazi da ne postoje dokumenti koji bi dokazivali smrt. Smatramo da je brat ukraden iz porodilišta. Datum rođenja može biti promenjen. Krvna grupa 0+.
Prilažem fotografiju majke, oca i mlade sestre (na odgovarajućoj stranici baze podataka).
(Suzana Lešnik Potočnik, suzana.lesnik@amis.net, 26. septembar 2022. 08:17)
Tražimo ćerku, rođenu 9.10.1991. u Mostaru.
Nama je rečeno da je umrla. Mi je tražimo i tražit ćemo dok živimo.
(simona.mitevski@hotmail.com, 25. septembar 2022. 22:17)
Poštovani,
Ja sam Mojca Jurc, rođena 19.1.1974. u Celju, Slovenija.
Tražim svoju jednojajčanu blizankinju, za koju su mami kazali da je umrla 21.1.1974. u Bolnici Celje, a sumnjam da to nije istina. Njeno ime je bilo Simona Jurc. Mami su kazali da je umrla dva dana nakon rođenja, a u to jako sumnjam, jer imam mnogo lažnih papira koje sam dobila i nigdje nije sahranjena.
Šaljem vam i moju sliku, ako se ko prepozna.
Lijep pozdrav
(Mojca Jurc, jurcmojca@gmail.com, 22. septembar 2022. 21:10)
Sem Anica Bračko, rojena Vuzem. Rodila sem 11.1.1986. hćerko v Mariboru. Naslednji dan so mi povedali da je otrok umrl. Vem da ni res, zato že 36 let čakam na svojo hćerko.
(Anka Bračko, anica.bracko@gmail.com, 22. septembar 2022. 21:10)
Pozdrav. Tražim ćerku, 4.1.1986. rođenu u Kranju (Slovenija).
Ako ima neko da traži biikošku majku: Ćeri, nisam te odstavila, ukrali su te.
Dobila si novi emso 26.11.2008. u Kranju.
Upisana u zdravstveni dom Kranj 10.4.1986.
Hvala, u nadi da te pronađem.
(Anka Mohorič, anka.pipercevic@hotmail.com, 22. septembar 2022. 20:19)
Ja sam majka jednog dečaka,sada odraslog čoveka...
Rođen je 12.05.1990.god. u Mariboru, R. Slovenija.
Majka: Dragana ( Drobnjak) Naumoski
Otac: Oliver Naumoski
Po rođenju su mi rekli da je umro istog dana. Međutim, u umrlima ga nema. Verovatno mu je promenjen matični broj. Dokumentaciju nemam o detetu, jer u bolnici kažu da "ne postoji".
Životna želja nam je da pronađemo dete.
(Dragana Naumoski, naumoskidragana@gmail.com, 22. septembar 2022. 20:18)
Tražimo dva brata blizanca, rodjena 18.08.1987. u Osijeku, R. Hrvatska.
Zdrava blizanačka trudnoća. Navodno umrli nakon porođaja.
(Slađana Živanović, sladjana.zivanovic91@gmail.com, 30. jul 2022. 14:59)
Tražim brata rođenog 01.05.1975. pod imenom Bojan u Gradskoj bolnici u Leskovcu. Sve je bilo ok i majci su saopštili da je beba umrla.
(Marija Mitić, tel: 01639010357 marijamitic06@outlook.com, 26. april 2022. 18:12)
Tražim brata blizanca, rođenog u Leskovcu 1981. godine, u septembru. Ukraden.
(Boban Antić, anticb410@gmail.com, 17. april 2022. 16:55)
Tražim sestru, rođenu u Nišu 02.03.1989. Majci su petog marta rekli da je umrla i nisu joj dali da je vidi. Pustili su je iz bolnice kući i rekli da dođe sutra za urmlicu. Od tada nema umrlice, nema nijednog podatka i njoj, jednostavno je nestala. Veliki problem je što su lekari menjali datume rođenja deci. Molim Vas ako neko ima bilo kakvu informaciju neka javi na 0628563123.
(Marija Petrović, klauskuca13mara9@gmail.com, 2. april 2022. 23:02)
Tražim brata, rođenog 1993-te godine u Aleksincu.
(Milena Živić, milenazivic97@gmail.com, 26. mart 2022. 08:33)
Ja tražim brata, rođ. 1983. u BIH, Tuzla na Gradini. Mati ga rodila živog i zdravog, zaplakao i odnijeli ga kao na pregled i posle toga vratili su se i kažu da je umro. Mati ga nije mrtog vidila. Ime mu je pravo Arben Ahmeti. Da li negdje u Balkanu živi je moguće. Molim vas, svako ko je 1983. rođen nek se javlja.
(Armina Rrudhani (Ahmeti), 0041791388495, armina.ahmeti@gmail.com, 4. mart 2022. 11:47)
Tražim brata, rođenog u Aleksincu 17.09.1997. Majci je nakon porođaja rečeno da je dete umrlo, međutim ona nikad nije dobila otpusnu listu iz bolnice, niti bilo kakav papir da je uopšte i bila primljena tamo, kao ni bilo kakav papir niti obaveštenje o tome šta se detetu desilo.
(Nevena, nevenar320@gmail.com, 23. februar 2022. 22:29)
Tetka mi se porodila 6.8.1993. u Beogradu, u bolnici "Narodni front". U pitanju je carski rez, trojke su rođene u 7. mesecu, 2 dečaka i 1 devojčica. Jedan dečak, najkrupniji, je navodno preminuo, nisu pluća razvijena kako treba... Nisu dobili nikakvu dokumentaciju, niti izvod iz matične knjige umrlih, a imali su problem kad su prijavljivali decu što ne prijave svo troje. Tetka je nažalost preminula, muž joj je živ i deca, naravno. Ukoliko neki momak traži porodicu, a rođen je tad na opštini Savski venac neka se javi.
(Dušanka Stefanović Novaković, dusanka60@yahoo.com, 28. januar 2022. 22:48)
Rođena sam 12.04.1982. (ukoliko datum rođenja naknadno nije izmenjen, jer sam usvojena pet meseci kasnije) u Kraljevu... i to je sve što znam o sebi. Tražim biološke roditelje.
(minjaandjelkovic@yahoo.com, 27. januar 2022. 12:27)
Verujem da je moj stric živ.
14. septembra 1985. godine u bolnici u Kruševcu moja baka je rodila blizance. Kasnije joj je rečeno da je muška beba umrla.
Moja tetka i moj otac su visoki i imaju zelene oči (vrlo je moguće da je i on visok i ima zelene ili plave oči). Molim sve ljude koji ovo čitaju i znaju neku mušku osobu koja je rođena ovog datuma, a odgovara ovom opisu, da me kontaktiraju putem mejla. Sigurna sam da znate koliko bi mi značilo.
(bradictamara2000@gmail.com, 26. decembar 2021. 22:32)
Tražim brata i sestru
Majka se porodila 25.10.1979. u Somboru. Rodila je blizance, dečaka i devojčicu. Čula je plač dece, koja su odnešena u inkubator zbog male porođajne težine, pošto su rođena pre vremena. Rečeno joj je da su deca u redu. Tata je otišao u posetu, i rekli su mu da su deca umrla. Mama nije ništa znala o tome, a kada joj je tata saopštio šta su mu rekli, upitala je babicu koja joj je odmah dala injekciju sedativa. Deca nikada nisu sahranjena, niti postoji bilo kakva dokumentacija vezano za njih. A 1978. godine je rodila devojčicu, navodno mrtvu, sve isto, nema dokimentacije, niti je sahranjeno. Ako neko išta zna, neka se javi.
(anmadujo@gmail.com, 13. decembar 2021. 03:02)
Tražim brata rođenog u Beogradu, u bolnici Narodni Front, 19.04.1985. godine. Nakon 3 dana majci su rekli da je preminuo. Neka se jave svi koji sumnjaju da su usvojeni ili ne osećaju da pripadaju tu... Živimo u Beogradu, na Zvezdari. Imaš mamu, tatu i 3 sestre.
(Aleksandra Folić, kotoraleksandra130@gmail.com, tel: 0605111064, 8. novembar 2021. 16:03)
Tražim brata blizanca Leona Simeunovića. Rođeni smo u bolnici Kragujevca. Rekli su mojoj porodici da je muško dete umrlo, a žensko preživelo Rođeni smo 11.05.2007. godine, od oca Nenada Simeunovića i majke Ivane Raković Simeunović.
(Elena Simeunović, elena.simeunovic@svetolikrankovic.edu.rs, 3. oktobar 2021. 16:03)
Na porođaju rodila blizance, dva dečaka. Za jedno su joj rekli da je pri porođaju umrlo, telo joj nikad nisu prikazali. Porođaj je bio 22. decembra 1981. godine u bolnici u Tuzli.
(Nada Marković-Klisarić, markovicnedo@gmail.com, 30. septembar 2021. 21:52)
Tražim brata rođenog 26.04.1985. pod imenom Lazar u Betaniji, u Novom Sadu. Umrilice nigde, priča uglavnom ista kao kod svih drugih slučajeva krađe beba.
(Aleksandra Milinković, saskareks@gmail.com, 19. jun 2021. 12:55)
Tražim sestru rođena 27.05.1981. godine u Požarevcu. Mirjana Živanović porodila se gore navedenog datuma. Sve je bilo ok i drugi dan joj saopštili da je dete umrlo. Dete joj nisu posle pokazali.
(Goran Živanović (1986), zivanovicslep86@gmail.com, 26. maj 2021. 22:28)
Molim za bilo kakvu informaciju! Tražim sestru bliznakinju, rođene smo u Užicu 6.januara 1972. Majci je rečeno da je jedna beba živa, a druga umrla. Molim za bilo kakvu informaciju.
(Mirjana Martić, mirjanamartic2019@gmail.com, 23. maj 2021. 14:26)
Tražim tetkinu decu. U pitanju su blizanci, rođeni 1998. Majka Marina Milosavljević.
(Dragana Maksimović, dalenina12@gmail.com , 17. maj 2021. 21:59)
Molim majke iz okoline Pančeva koje su se porodile u Pančevačkoj bolnici, a naprasno ostale bez svojih beba kao i ja bez moje, koja je navodno preminula, da se jave na 060/526-1011.
(Brankica, 16. maj 2021. 22:21)
Tražim brata ili sestru od tetke, rođen/a 09.05.1983. u "Narodnom frontu", u Beogradu. Tako piše na otpusnoj listi, jedino ako datum i mesto rođenja nisu izmenjeni. Majci nisu pokazali bebu, čula je da je zaplakala. Nisu joj dali nikakav dokument za dete. Molim sve koji nešto znaju da mi se jave na mail. Unapred zahvalna
(Gaga, biljanajovanovic87@gmail.com, 16. maj 2021. 10:55)
Tražim brata rođenog u Novom Pazaru 28. marta 1982. god. Nakon rođenja je uzet od majke i tokom noći prebačen za Kragujevac. Nakod 2 dana saopšteno da je preminuo. Nikakav papir nismo dobili do dana današnjeg. Sumljamo na krađu. Molim Vas, ako se brat prepozna u ovoj priči, ili bilo ko šta zna o njemu, neka se javi na 0616222540.
(Gaga, biljanapavlovic2018@gmail.com, 18. april 2021. 15:03)
Tražim tetku. Molim sve ženske osobe koje su rođene 1980-1981. godine u Užicu da mi se jave na mail ili broj telefona 0644802030. Svaka informacija bi mi bila od koristi. Moja tetka ima 2 mlađe sestre koje su rođene 1982. i 1983. godine.
(Marija Mijailović, marijamijailovicc5@gmail.com, 27. mart 2021. 23:27)
Trazim ćerku, rođenu 29.04.1990.god u Pančevu. Molim devojke koje su rođene tog datuma da se jave, mada je verovatno promenjen datum rođenja.
(Brankica Jovanović, Tel: 060 526-10-11, 3. mart 2021. 07:54)
Vesna Serdar, 1967.g. Porodila se 13. jula 1987.g., Novi Sad, Betanija. Žensko dete, rođeno u 23:50h, posle napisano 00:20 i datum rođenja 14 jul. Naknadno pronađeni podaci da je dete rođeno živo, težina, dužina, obim glave, sve upisano redovno... Ispravljano belilom... Babica otišla na specijalizaciju u inostranstvo. Ne znam kako se zvala..
(Milena Uroš Zizin, zizinmilenauros@gmail.com, 3. mart 2021. 07:54)
Tražim sestru, rođenu 9.08.1974/75 u Ćupriji.
(Dragana Kršić, vestica77766@hotmail.com, 27. februar 2021. 22:03)
24. jula 1997. godine, u Beogradu, opština Savski venac, rođene su jednojajčane bliznakinje. Pošto su ranije rođene, bile su u inkubatoru. Jedna beba je navodno umrla nakon 14 dana. Radi se o mojoj sestri. Kao i u mnogim drugim slučajevima, mojoj majci nisu dali da vidi telo, niti da ga preuzme.
(dramlicanindijana@gmail.com, 15. februar 2021. 23:01)
Moj otac, Aleksandar Petrović, traži brata blizanca, za koga sumnja da je živ, iako je rečeno da je druga beba mrtvorođena. Majka, Milica Petrović, nikada nije videla drugu bebu, niti je dobila bilo kakav papir. Datum rodjenja: 3.8.1972. god., Cetinje
(Nina Petrović, ninap1998kv@hotmail.com, 12. februar 2021. 23:53)
Volela bih da stupim u kontakt sa devojkom (tamara26@scnet.yu) koja je ostavila komentar 2003. i 2007. da traži biološke roditelje, a rođena je 1982. u "Narodnom frontu".
(Dragana, gajamatic84@gmail.com, 1. februar 2021. 07:35)
Moja mama je rodila blizance 1979. god. u Prištini. Jedna beba je navodno umrla sutradan, a jedna posle 4 dana. Bebe su rođene zdrave. Donosili su joj bebe na podoj, da bi posle rekli da su bebe umrle. Nije bebe ni videla, nema nikakav papir da se uopšte i porodila, ni da su te bebe bile žive... I dan danas oseća da su živi, a gde, to samo Bog zna. Ovi ljudi sto su se bogatili na ovakav način prodajom dece, verujem da noću ne spavaju mirno. Mozda se nekad sudbina poigra i sa nama, pa i ja nađem svoju braću.
(Milica, 29. januar 2021. 21:46)
Tražim brata blizanca, datum rođenja 23.02.1978. u Lebanu. To je jedino što znam.
Ako se prepozna neka se javi na mejl.
(dejandjordjo@gmail.com, 20. januar 2021. 05:09)
Tražim brata rođenog oktobta 1984. godine u bolnici u Valjevu, od oca Živka i majke Ruže.
(Ljiljana Sirovljević, ljilja.sir@gmail.com, 17. januar 2021. 23:26)
Rođena sam 1978. god. u Tuzli (BiH), samnom se rodio i brat koji je preminuo poslije 2 sata.
Također u matičnom uredu su mi rekli da nisam upisana u knjigu rođenih i još su rekli da imam sestru za koju ne znam da je imam. Ako neko ima sličan ili isti slučaj i iz Tuzle je, molim da se javite putem mail-a.
(Aleksandra (Lukić) Šućur, 2. januar 2021. 15:05)
Rođen sam u Negotin, 05.12.1996.g. Sve što znam je kako se zove žena koja me je rodila - Irina.
(Miloš spnu, 18. decembar 2020. 04:10)
Porodica Petrović. Dete rođeno na medicinskom fakultetu Novi Sad. Rođeno živo zaplakalo. Nakon nekoliko sati saopštenje da je umrlo 11.2.1980. Majka Slađana Petrović. Pojedina dokumenta sumnjiva.
(Danijela Antić, dragutindanijela@gmail.com, 7. novembar 2020. 00:50)
Navodno dete umrlo nakon porođaja davne 1979. godine, 25. oktobra. Majka mi je rodila blizance, živorođene, muškog i ženskog pola Atila i Monika. Verujem da su živi. Molim, bilo ko da ima bilo kakav trag, neka se javi.
(Makai Eržebet i Janoš, emilijamakai5@gmail.com, 27. oktobar 2020. 12:49)
Tražim sina, Slavnić Stefana, rođenog 2000. godine u bolnici u Negotinu. Molim ljude dobre volje, ako znaju bilo šta, da mi jave. Bila sam maloletna, nisam imala uslove i oduzeli mi dete.
(Jelena Slavnić, anaanajekaanaanajekasajo@gmai.com, 24. oktobar 2020. 21:31)
Tražim brata. Rođen je 31.08.1977. u Ćupriji. Mami (Slađani Stojanović, devojačko Stevanović) su rekli petog dana da je beba umrla, bez sigurnih papiroloških dokaza da je beba umrla. Molim vas ako ima neko bilo kakvu informaciju neka javi.
(Sanja Stojanović, sanjastdr@gmail.com, 11. oktobar 2020. 22:10)
Traži se beba, devojčica rođena 27.10.1993.g. u Kraljevu.
(1. oktobar 2020. 15:32)
Mama se porodila 22. septembra 1992. godine u GAK Višegradska, u Beogradu. Dečak je u pitanju. Tata ga je video tad. Sve je bilo u redu, da bi navodno dete bilo poslato u Institut za majku i dete gde je beba premunila zbog uvećane glavice.
(Sara Milosavljević, 23. septembar 2020. 19:44)
Tražim dva brata blizanca, rođeni 19.12.1968. u Valjevu, krvna grupa A+
(Željko Jovanović, 25. avgust 2020. 05:55)
Tražim brata. Rođen je 31.01.1991. godine u Tuzli. Po svim papirima je živ, nema smrtni list.
(Naida Pepić, Npepic7@gmail.com, 10. avgust 2020. 16:38)
Pozdrav, tražim brata, koji je rođen 1986. ili 1987. godine u ZC Valjevo. Nisam baš siguran za godinu. To znam po priči roditelja, koji nažalost nisu živi. Dakle, majka je rodila zdravog dečaka, ocena 10, babica Ana je porodila. Sve je bilo u redu, dan ili dva posle toga mojim roditeljima je rečeno da je dete preminulo. Nikakav papir nisu dobili, niti bilo što drugo. Tražili su dete da ga sahrane, ako je zaista preminulo, nisu im dali. Ja verujem da je moj brat živ i zato ovim putem pokušavam da ga pronađem. Sve ovo što sam napisao sam čuo od roditelja, toliko znam. Živim u nadi da ću pronaći svog brata.
Roditelji:
Otac: Miroslav Marković.
Majka: Radojka Marković
(Slobodan Marković, Tel: +381628255192, mslobodan89@gmail.com, 9. avgust 2020. 12:10)
Dobar dan! Čitam sve ovo i rešila sam da objavim u ime moje bake koja traga godinama za ćerkom... Rođena je u Somboru 02.08.1982., Marija Galonić, ako joj je uopšte i ime ostalo isto. Velika i zdrava beba!
Babi su samo rekli da je umrla i ništa više, nisu dozvolili ni da je vide. Porodila je neka Mađarica, koja je već sutradan dala otkaz!
MOLIM VAS AKO NEKO BILO ŠTA ZNA NEK' SE JAVI, PA DA MOJA BAKA NAPOKON ZAGRLI SVOJE ČETVRTO DETE.
Možda je sve ovo uzalud, a možda se i desi neko čudo. Imena bake i deke su Miroslav i Savka.
(Savka Galonićbulajic20025@gmail.com, 29. juli 2020. 16:59)
Tražim brata koji je navedeno umro na porođaju u Valjevo 19.08.1992. godine.
(Dragica Stepanovićdragica22@outlook.com, 23. juli 2020. 19:13)
Tražim sina. Rođen je 18.6.2000.g. u 00:30, u Loznici. Odvezen na Institut za neonatologiju. Treći dan javili da je umrlo od sepse. Molim ako ima neko dete da zna da je usvojen, neka mi se javi. Ja ga nisam dala, uzeli su mi ga. Ili ako neko poznaje, da mi se javi na email.
(Snežana Simićsimicsnezana76@gmail.com, 14. juli 2020. 23:49)
Porodila sam se u Novom Pazaru 12.09.2001.g. tražim muško dete. U nadi sam da ću ga naći. Preminulo u Kragujevcu 14.09.2001.g. Dete nije sahranjeno na groblju. Sumnjam da je prodato. Svi koji nešto znaju, neka mi se jave.
(Violeta Milovanović Senovićvikiseno22@gmail.com, 7. juli 2020. 23:35)
Tražim brata rođenog oko 22.10.1969. Rođen u Ćupriji, proglašen mrtvim. Treba da je visok i tamne kose.
(vivijen@gmx.at, 24. jun 2020. 14:39)
Još uvek nismo izašli iz korone, ali ja moram da Vam se obratim, iako znam da nisam jedina, ali bol više ne mogu da podnesem. Tačno je 13. maja 22 godine kako sam izgubila svoje muško dete. Naime, do prošle godine nisu hteli da mi daju ni otpusnu listu, pa sam putem advokata dobila dokumentaciju u kojoj se vidi očigledno da to nisu nalazi mog deteta. Rođen je zdrav, u terminu, čak su mi ga dali u ruke odmah, jer je porođaj mene više ugrozavao. Sledećeg dana popodne su mi samo saopštili da je beba umrla. Tražila sam da ga vidim, tražila obdukciju, ali niko me nije čuo. Ja sam dobila sepsu, ostavljenu gazu u stomaku i jedva sam preživela. Imam celu dokumentaciju, ali šta sa njom? Hoće li meni neko nadoknaditi moje dete, mojih 12 operacija posle toga jer sam dobila endometriozu debelog i tankih creva, gde sam godinama imala po dva ciklusa mesečno, jedan normalan i jedan rektalno, jer se tkivo ponaša kao materica. Hoće li mi iko nadoknaditi godine i godine bola za sinom za koga znam da je živ, moje godine i godine provedene po bolnicama, a nema u kojoj nisam bila, jer sam redak slučaj i pogodan za ispitivanje. I na hematologiji sam bila, jer od tolikog krvarenja hemoglobin je padao na 40. Hoće li neko moći da mi nadoknadi život proveden bez života??? Kome da se obratim za pomoć, kako da nastavim dalje? Ponavljam, svu dokumentaciju iz koje se očigledno vidi da je dete ukradeno ja posedujem.
(Vesna Jelić, jefimijapetrovic234@gmail.com, 19. maj 2020. 20:14)
Zdravo svima. Nažalost, tražim svog brata. Rođen 1997. Jun ili jul, nisam siguran tačno kog je meseca rođen. Majka nam se porodila u Beogradu. Beba je rođena živa i zdrava i nakon pola sata rekli su da je beba preminula. Tražili su da vide telo i da ga sahrane, a oni si odbili. Ime naše majke je Silvana Đorđević (1977.04.12) ime oca nam je Živorad Radovanović (1977.1.29) zamolio bih sve koji su tada rođeni i sumnjaju da su usvojini, da mi se jave pute emejla ili putem telefona 0616433602.
(Milivoje Radovanović, e-mail ?, 30. april 2020. 12:43)
Sestra je rođena avgusta 1987.
Majka Milanka (Vesić) Makojević
GAK Prokuplje
Porodio je izvesni dr Kosta Denić
Navodno beba je umrla posle 5-6 dana. U tom periodu beba je donosena na podoj. Porođaj prošao bez komplikacija, rođena je prirodnim putem.
Majka je izašla sa otpusnom listom da je dete iznela iz porodilišta... Kasnije u toku istradnjeg dana vratili su se u porodilište gde joj glavna med. sestra bukvalno otela listu, odlazi u dr. sobu gde se preko postojeće otpusne lisle dokucava da je beba preminula.
Nije bilo dozvoljeno da vidi bebu, isto tako ne postoji bilo kakav dokument u našem vlasništvu da je beba (sestra) sahranjena, kremirana...
(Vladica, mvladica85@yahoo.com, 29. mart 2020. 09:41)
Tražim blizanca, rođeni smo 24.05.1986. u Novom Pazaru. Odatle smo prebačeni za Kragujevac.
(Dragan Todosijević, 5. mart 2020. 12:38)
Poštovani, ja sam Slavica Matić, rođena Lukić. Dana 10.02.1975., u 9h ujutru, bolnica Ćuprija, rodila sam muško dete u 7 meseci, teško 1.900 grama, dugačko 49cm. Bebu su odmah odneli u inkubator, u istoj bolnici. Nakon 2 dana (12.02.1975.) dr. Šljivić mi je saopštio da mi je beba preminula. Nisam dobila ni telo, niti sam uopšte videla dete.
(Slavica Matić, Slavica Matić, 35212 Plažane, 035/750-593, 063/1574188, 5. mart 2020. 12:38)
Drage majke, evo i ja se želim javiti sa isti slučajem kao i Vi. Rodila sam muško dijete carskim rezom 3.9.1983. u Sarajevu. Prošla sam pakao u životu, niko mi nikada nije dao ni rodni, ni smrtni list, niti bilo kakav dokument o mome djetetu. Nisu nam ga dali vidjeti, niti bilo šta znamo o njemu. Iz straha nisam u početku tražila, ali kad sam vidjela i vaše tragedije, evo odlučila sam se priključiti.
Pisala sam email bolnici Jezero, nikad mi ništa nisu odgovorili, samo me netko uvrijedio i pitao jesam li se tek sad sjetila.
O boli i patnji vam neću pricati, jer sve znate kako je. Puno vas sve pozdravljam u nadi da ćemo nekad saznati istinu, ma kakva ona bila.
(Milka Prskalo, milkaprskalo04@gmail.com, 4. mart 2020. 00:14)
Tražim sestru bliznakinju. Rođene smo 17.08.1975. u Novom Sadu, u Betaniji. Obe smo žive rođene. Posle dva dana majci su rekli da je jedna umrla a verovatno će i druga. 4 dana nakon toga majku i mene su otpustili. Roditelji nisu videli drugu bebu, bili su srećni što odlaze kući bar sa jednom. Puno kasnije su čuli za krađu beba i voleli bi da saznaju istinu.
(Annamaria Todorović (Pinter), annamaria.todorovic@gmail.com, 3. mart 2020. 17:35)
Tražim nestalog sina 1997., u avgustu, sa Neonatologije u Beogradu.
(Suzana Buha, 2. mart 2020. 12:01)
Tražim sestre! 1990. god. u decembru rođene dve devojčice bliznakinje u Leskovcu. Deca proglašena mrtvim, nisu dali mojim roditeljima da ih vide. Ne znam da li su zajedno ili odvojeno prodate... I ja i brat smo braon kose, braon očiju, visokog rasta. Ako neka devojka sumnja, nek' se javi.
(Gordana Ristić, jeksyyr@gmail.com, 28. februar 2020. 17:56)
Tražim rođenu sestru, rođenu 18.08.1991. u Smederevskoj Palanci, i sestru od strica rođenu 3. ili 4. oktobra 1989. u Smederevu. Zbog neuredne dokumentacije sumnjamo da su žive. Ako neko ima informacije, molim da se javi! Hvala!
(Marija B., m.fil@yahoo.com, 26. februar 2020. 22:52)
Tražim sestru. Rođena je 04.02.1980. u Kruševcu u 16h, beba je bila teška 3650 grama. Mami su rekli istog dana u 18:30h da je beba umrla, da se ugušila u plodovoj vodici. Nisu joj dali da je vidi više. Ne postoji u knjizi umrlih. Molim vas ako ima neko bilo kakvu informaciju neka javi.
(Mirjana Milenković, mirkanamm@gmail.com, 26. februar 2020. 22:49)
Rođena sam 22.01.2001. u 23:15h u Grnoj Gori, u Baru - bar mi tako piše u izvodu. Odrasla sam u hraniteljskoj porodici. 0+ krvna grpa, tamno braon - crna kosa, tamno braon oči, imam mladež na levom obrazu.
(Milica Rajković, rajkovicmilica302@gmail.com, 6. februar 2020. 22:51)
Ime i prezime: Fatima Šata (Eva Coneva)
Pol: ženski
Mesto boravka: selo Brod, Prizren
Datum rodenja: 05.02.2001.
Mesto rođenja: Prizren
Podatak o usvojenju ili kradi: usvojena
(Fatima Šata, satafatima72@gmail.com, 3. februar 2020. 01:01)
Tražim brata, ime mu je dato Đoko. Rođen je prije termina u 7. mjesecu, 02. aprila 1971. u Gradačcu, u BiH. Našim roditeljima je rečeno nakon tri dana da djete nije preživilo, a nisu ni vidili djete mrtvo. Molim vas, javite ako nekoga znate da je taj dan rođen. U to vrijeme su djeca prodavata kod nas u Gradačcu.
(Snježana D., sneki_d@web.de, 2. februar 2020. 23:44)
Poštovanje. Zovem se Lidija. Tražim bilo kakvu informaciju o bratu Aleksandar Pal. Rođen 02.12.1980. u Pančevu, a preminuo 20.02.1981. u Institutu za majku i dete u Beogradu. Imam izvode za njega, ali nigde nema JMBG.
(Lidija Pal, lidija.pal.stankovic@gmail.com, 2. februar 2020. 18:42)
Muška beba, rođena zdrava, 6.marta 1970.godine u Zaječaru.
(Majka je dojila bebu tri dana i sve je bilo u redu)
10. marta 1970. majci je saopšteno da je beba umrla. Nije dozvoljeno roditeljima da vide bebu ili da je sahrane. Nikakva dokumenta nisu dobili, niti je majka potpisivala bilo šta. Ne postoji u evidenciji matične službe Zaječar. Verujemo da je živ. Ja sam sestra koja traži svog rođenog brata.
(Olja Marković, olja4392@gmail.com, 29. januar 2020. 00:30)
Oktobar 1969., Ćuprija, nestala je muška beba. Tražim brata.
(Lela Pavlović, vivijen@gmx.at, 28. januar 2020. 14:)
Tražim sestru, Tanju Pap, od majke Dragice i oca Šandora Papa. Rođena 23.4.1975. u Novom Sadu, a nestala 10.5.1975. U MKR nije joj upisano ime, zavedena kod matičara tek 5.6.1975.
(Sanja Pap, mikiwi333@gmail.com, 26. januar 2020. 22:30)
Ja sam se porodila u Narodnom frontu 13.11.1979. Rodila sam muško dete teško 4000g. Porodio me dr Anđelković. Tada je on bio stažista. Pokazali su mi bebu i sve je bilo ok. Sutradan mi nisu doneli bebu na podoj i posle toga je došla doktorka sa još jednom doktorom i rekle su mi da je beba umrla. Više nisam vidla bebu. Kada sam otpuštena iz bolnice, prilikom izlaska iz bolnice, ukradu mi svu dokumentaciju, otpusnu listu, ličnu kartu i dr. Ja verujem da je dete ukradeno. Bila sam mlada, 22 god. A u bolnicu smo došli iz sela Oruglica kod Leskovca.
(Gordica Stanojević, marija.daca.vuk.dunja@gmail.com , 23. januar 2020. 17:16)
Ja sam sestra koja traži svoju braću blizance. Rođeni su 05.05.1988. u GAK "Narodni front", u Beogradu. Ukradeni su mojim roditeljima, pri rođenju. Znamo da su živi!
(Đukanović, djukanovicana@live.com, 20. januar 2020. 14:16)
Čitam sve ove vapaje za pomoć... i muka mi je. Tražim brata blizanca, rođenog 03.02.1987 u Nišu, od majke Jasmine Ćirić I oca Ivice Ćirića. Muško dete rođeno zdravo i živo, proplakalo po porođaju, proglašeno mrtvim. Ja sam rođena posle nekoliko min. Nikakva dokumentacija o smrti me postoji. Ako je neko usvojen u Nišu, u otprilike ovo vreme, neka se javi.
(Suzana Blagojević Ćirić, sukislobalukalaza@gmail.com, 19. januar 2020. 15:04)
Pozdrav,tražim brata blizanca rodjenog 24.10.1992. u Pančevu! Rođen u 6 mesecu trudnoće, na porođaju sve u redu, majka nas je oboje videla! Posle 1,5 ženska beba prebačena u Beograd na inst. za Neonat. i muška beba takođe. Nakon toga stiže telegram da je muško dete umrlo! Od papira samo otpusna lista! Molim osobe muškog pola, rođene 24.10.1992., sa sumnjom za svoje biološke roditelje, da se jave!
(Suzana Zojkić Rusmir, szojkic@gmail.com, 18. januar 2020. 23:20)
Tražim brata. Rođen je 1970. godine u Užicu. Mama se porodila u aprilu (sredina aprila), dete je bilo živo 2-3 dana i navodno umrlo. Moji roditelji nikada nisu videli mrtvo dete. Mamu je probudila med. sestra u toku noći i rekla joj da je dete umrlo (sličan princip kao kod svih nestalih beba). Moji su bili jako mladi i to im je bilo prvo dete. Žao mi je da prodje život, a da ga ne upoznam, ako je živ. Mama je u međuvremenu umrla i nažalost nije to dočekala.
(Bojana Radošević, boka76@gmail.com, 18. januar 2020. 23:12)
Pozdrav, tražim brata. Rođen je 5. ili 6.12.1984. godine u Beogradu, u bolnici Narodni front.
(Jasmina Ivković, amatul-llah_bintul_islam@hotmail.com, 2. januar 2020. 20:54)
Poštovani dragi ljudi! 18.07.1976., u Somboru, moja majka je rodila dečaka. 4.900gr, 59cm, navodno mrtvorođeno. Ima mnogo neslaganja oko celog događaja, ali sestra i ja nemamo žive svedoke i živimo od sećanja. Naravno, u to vreme je beli mantil bio svetinja i verovalo se doktorima na reč da je beba mrtvorođena, ugušila se u utrobi. Svaka informacija je dobrodošla. Nema podataka ni dokumenata o sahrani. U bolničkoj arhivi nije zaveden porođaj, u matičnom uredu samo podatak "mrtvo rođeno".
(Biljana Dobrašinović, bmbiljana@live.com , 25. decembar 2019. 22:40)
Posedujem, legalno, dokumentaciju o sistematskom i namernom uništavanju dokaza vezano za nestale bebe i to za period 1960-te, 1970-te i 1980-te godine. Podaci se odnose na DZ Požarevac (bivši Zdravstveni centar Požarevac). Svi koji žive na području Braničevskog upravnog okruga, a imaju sumnju da su im ukrali bebe, mogu me kontaktirati isključivo putem e-maila.
(zile71po@gmail.com, 20. decembar 2019. 22:40)
Rodila sam devojčicu 06.09.1999. god. Posle carskog reza sam je uveče samo držala u naručju, uveče za vreme podoja. Sutradan mi saopštava Ljiljana Mijatović, pedijatar, da je moja ćerka exitirala. Šalju je navodno na neonatologiju. Drugi papir da je preminula u putu. Treći da na neonatologiju nije ni ambulantno primljena. 2014. stupam u kontakt sa njom...
(Zorinka Marković, zorinkamarkovic999@gmail.com, 20. novembar 2019. 22:39)
Tražim ujaka, rođen 24.12.1968. god. u 2.15h u Guči, upisan da je preminuo u Čačku u isto vreme. Bolnica nema nikakva dokumenta, babi i dedi beba nije pokazana. Sumnjamo da je ukraden. S obzirom da je rođen krajem decembra, može biti upisan i kasnije, tj. 1969. god.
(Olivera, oxi.olja@gmail.com, 20. novembar 2019. 22:24)
Tražim sina. Blizanac. Jedan je kod mene, a drugi sumnjam da je ukraden kad je rođen u Sremskoj Mitrovici 06. februara 1988. u 15:20. U transportu do Novog Sada je umro, navodno.
(Jovana Kokanović, jovanakokanovic10@gmail.com, 20. novembar 2019. 13:49)
Tražim sestru bliznakinju. Rođene smo 19. jula 1959. god. u Beogradu. Po rođenju sestra je dobila ime Gordana. Rođene smo kao zdrave bebe, da bi kasnije rekli da je Gordana umrla. Imam stariju sestru i mlađeg brata. Roditelji su nam živi. Ukoliko neko zna da je usvojen, a 1959. je godište neka se javi na mail.
(Milena Stevanović, marinamasak@gmail.com, 30. oktobar 2019. 00:15 i 00:23)
I ja sumnjam na krađu 2 brata. Jedan je rođen 10.12.1982., blizanac, a drugi 20.06.1985., u Somboru. Pre par godina je čak stigao i poziv za vojsku.
(Ivana Kuridža, kuridzaivana014@gmail.com, 09. oktobar 2019. 22:27)
Poštovani, javljam se iz Hrvatske. Tražim brata, zasigurno najstarijeg u vašoj bazi, no s najmanje podataka, na čemu se unaprijed ispričavam. Roditelji su nam pokojni, ali kako za života nisu slutili na krađu, autoritet bijelih mantila bio je uvjerljiv u pogledu iznenadne smrti zdrave muške bebe kao i da će tijelo riješiti bolnica, prema protokolu. Zato se mama iz bolnice vratila praznih ruku: bez brata, njegovog tijela čak i bez ijednog papira o rođenju, smrti ili pokopu. Nitko ništa nije pitao, ja sam imala 2 godine. Unaprijed hvala na bilo kakvoj informaciji.
(Petrana Sabolek, psabolek@gmail.com, 20. septembar 2019. 16:15)
Majka nam se porodila 17.05.1980. god. u Vrbasu i rodila tebe, brate, sa 2.250kg i 48cm u 34 nedelji trudnoće. Prebacili su te istog dana u NS, na institut za nedonešenu decu i tog istog dana te uveče u 8.45h proglasili mrtvim. Sem telegrama o smrti nisu ništa dobili. Ako iko ima neku informaciju o dečaku rođenom na ovaj datum, neka mi se javi!
(Miloš Vujinović, milosvujinovic.4@gmail.com, 2. septembar 2019. 00:38)
Tražim brata rođenog 9. avgusta 1972. u 4 ujutru u porodilistu u Paraćinu. Od majke Radmile Đurić, devojačko Đorđević i oca Ivice Đurića. Beba je rođena zdrava, redovno donošena majci na podoj 5 dana, da bi šestog dana ujutru medicinska sestra majci rekla da je beba preminula. Bebi su dali ime po pokojnom dedi Cvetko Đurić. Majci su odmah dali inekciju i stavili hladne pelene da stane mleko. Mojim roditeljima je rečeno da je beba umrla usled pucanja kapilara na mozgu i da bi ostalo mučno da je ostalo živo. Mama je otpuštena iz bolnice bez ijednog papira. Doktori su bili Dr. Rakić i Nikola i babica Bilja. Molim sve ako nešto znaju i prepoznaju brata koga tražim da se jave na ovu e-mail adresu. Osim mene, ima i stariju sestru rođenu 28.12.1970., Mirjana Djurić, a ja sam rođena 21.10.1975., Danijela Đurić, obe rođene u Paraćinu.
(Danijela Jovanović (Đurić) i Aleksandra Jovanović, Austrija, sandra-1980@gmx.at, 31. avgust 2019. 20:25)
Devojčica rođena novembra 1978., Pančevo. Trudnoća odlična, sve u redu, da bi se u nekim užurbanim, čudnim okolnostima proglasila "mrtvorođenom". Nije data umrlica, niti dozvoljeno preuzimanje od strane roditelja da se sahrani. Ne postoje nikakvi papiri, samo otpusna lista. Neki svojstveni znaci su nam svima svetla put, plava kosa, izrazito plave oči, sa ženske strane svi imamo spušten desni kapak, s muske beleg veći na preponi (i unuci takođe). Pa ako neko ima neku sumnju ili traži, neka mi se javi. Nismo nikad do sad pokretali ovu temu, ali mozda ono što tražimo - traži nas. Svima svako dobro.
(Zelmira, blondiblondi41@yahoo.com, 27. avgust 2019. 21:17)
Oglašavam se u ime svoje bake koja već godinama uzaludno traži ćerku. Od podataka jedino što imamo je datum rođenja 26.08.1970. u Smederevskoj Palanci. Ukoliko se neko pronađe ili poznaje žensku osobu sa ovim podacima, možda čak i u inostranstvu, neka se javi. Veliko hvala!
(A. Vasiljević, sandra230589@gmail.com, 13. avgust 2019. 02:38)
Pišem u ime svojih roditelja kojima je 1990-ih godina u Zaječaru nakon poroda rečeno da je curica umrla, te im nisu dali uopšte da vide dijete. Sumnjamo na krađu, a kako su moji bili izbjeglice iz Hrvatske, u to vrijeme nisu bili dovoljno informirani o stanju u bolnici, niti ikakvim slučajevima krađa.
(zvujatovic16@gmail.com, 24. juli 2019. 12:06)
Poštovani, pišem u ime svoje majke Verice Pejić, koja se porodila 1985. god. u Tuzli i rodila muško dete, živo i zdravo. Nakon par sati rekli su joj da je dete rođeno mrtvo i nije dobila ni umrlicu, niti su mogli da vide mrtvo dete. Ona sumnja i dan danas da je dete ukradeno. Ostaviću Vam moju mail adresu. Hvala unapred
(Gordana Kapetanović, gordana.kapetanovic@hotmail.rs, 21. juli 2019. 13:29)
Tražim brata rođenog po imenu Aleksandar Mitrović, a rođenog 21.03.1996. godine u bolnici u Sremskoj Mitrovici kao prevremeno rođen u 7. mesecu. Dete je plakalo po porođaju, ali ga majka nikada nije videla. Sutradan je rečeno da je dete preminulo. Kada je tata hteo da porazgovara sa doktorima niko nije hteo da razgovara, a posle im je rečeno kako su mladi i kako će imati još dece. JMBG postoji i podaci stoje na javnom sajtu, ali u SUP-u ne postoji, što znači da je menjan, a u matičkoj knjizi ne postoje podaci o smrti.
(Aleksandra Mitrović, aleksandra0mitrovic@gmail.com, 4. juli 2019. 17:58)
Poštovani, rođen sam 14.06.1967. kao dvojajčani blizanac. Ja sam prvorođeni u 16:00h a moj brat u 16:15h. Majka je imala prevremeni porađaj, imali smo 7 meseci. Posle tri dana od porođaja majki je rečeno da je moj brat umro od srca. U otpusnoj listi (po navodima moje majke) nije upisano da je imala blizance. Svestan sam da je od tada prošlo 52 godine i da možda nisu živi, ali ipak... Sve sto sam stariji sve sam više ubeđen da je moj brat živ.
Srdačan pozdrav.
(Steva Žarković, tel: 065195665, zemun1967@hotmail.com, 3. juli 2019. 17:51)
Poštovani, pročitala sam komentare i želim da dodam slučaj svoje majke. Početkom trudnoće podvezali su joj matericu i pratili trudnoću između ostalog i tako što je babica dolazila kući da je obilazi. Na pregledu početkom osmog meseca ostavljaju je u bolnici hitno da je porode. Rodila je 12.07.1970. godine u bolnici u Šapcu dve devojčice: mene sa 1.800 gr i sestru sa 1.600 gr. Obe nas je drugi dan videla znači bile smo obe žive. Treći dan su joj rekli da je jedna umrla. Mama je bila loše, dobila je temperaturu i borili su se za njen život. Tata nije video drugu bebu. Ja sam sedmi dan prebačena u Beograd u inkubator. Kada se 2014. godine pojavio g-din Anders Olsen (1972. godište) iz Danske koji je našao svoje roditelje u Srbiji i izjavio da je sa njim sestra dve godine starija kupljena u Šapcu na trenutak sam pomislila da nije moglo ne znam koliko devojčica iz Šapca biti prodato 1970-te godine. Pokušavala sam da stupim u kontakt sa g-dinom Olsenom preko novina koje su njegovu priču objavile ali nisam uspela. U mom kartonu piše da sam normalno rođena i nema podataka o drugom detetu. Ako možete da pomognete možete me kontaktirati na mail adresu dragana.1810@gmail.com. Unapred hvala!
(Snežana Simić, 3. juli 2019. 08:48)
Rođena sam (navodno) 18.10.1986. Tražim biološke roditelje.
Naime, rečeno mi je da sam nađena, tek rođena, u Pančevu. JMBG mi je izdat po rođenju, ali sam u knjigu rođenih upisana 07.1987.
Ja mnogo poštujem svoje roditelje (usvojitelje), sve sam im na svetu, ali znam da sam usvojena pod čudnim okolnostima.
( dragana.1810@gmail.com, 2. juli 2019. 17:03)
Dete rođeno 11.06.1975. u porodilištu u Loznici. Pol muški, Majci rečeno da je preminulo 4 dan po rođenju. Ako ima neko iz lozničke opstine da je još imao ovakav slučaj, neka mi se javi radi razmene informacija.
( mimavucetic52@gmail.com, 25. maj 2019. 20:10)
27.12.1975. u kruševačkom porodilistu moja majka je rodila zdravog i živog dečaka. Sutradan joj je saopšteno da je dečak preminuo, roditeljima nije dozvoljeno da vide mrtvo novorođenče, izvod iz knjige umrlih ne postoji. Molim da nam neko pomogne da nadjemo mog brata. Ime majke je Čeperković Mica.
(Sanja Ivanović, babynona2002@gmail.com, 25. maj 2019. 18:07)
Poštovanje, htela sam da pitam. Tražim biološke roditelje. Rođena sam 07.04.1995 u Zvečanu, selo Osnić, mada imam i priča dosta. Tako da ne znam ništa. Znam da ta žena poznaje dobro Branislava Lakušica iz BG, nekada je bio doktor na VMA. Molim sve žene koje su rodile žensko dete, a bilo je od 2 meseca u BG, u Zvečanskoj... Bila sam i po bolnicama kao mala.
( nevenatina12@gmail.com, 25. maj 2019. 15:11)
03.02.1989.
KBC Zvezdara, Beograd - dr Gordana Gregorić
Neonatologija, Beograd - dr Slobodanka Đurić
(Biljana i Branko Samardžić, biljana@astra-sb.com, 24. maj 2019. 23:46)
Pozdrav, tražim moju sestru. Rođena je 02.12.1992. u Višegradskoj bolnici u Beogradu. Majci su rekli da je beba rođena mrtva, ali ne postoje nikakvi
papiri niti su roditelji videli telo moje sestre. Molim da sve koji možda imaju informacije da me kontaktiraju.
(Srđan Ljubojević, srdjan.ljubojevic@yandex.ru, 24. maj 2019. 20:47)
Beba ženskog pola, rođena 1963. u "Narodnog Fronta", od majke Emilije i oca Milisava, nestala je. Beba je rođena živa i zdrava, i naprasno je "umrla" nakon 3 dana, kako je Emiliji rečeno. Ona nije uspela da vidi više svoju bebu, niti je dobila smrtovnicu. Samo su je obavestili i što pre "otpratili" kući. Kasnije joj je jedna sestra zaposlena u istoj toj bolnici rekla da joj je dete "odneseno" i da ne sme da otkriva detalje plašeći se za sebe. Ne znam koliko će ova objava pomoći, ali neka se evidentira, jer ta beba bi bila moja rođena tetka. Hvala!
(Marija Matejić, marijajakovljevic09@gmail.com, 23. maj 2019. 01:19)
Moj ujak rođen je 20. decembra 1975. godine u Kraljevu, sa njim i brat blizanac. Moj ujak je bio navodno bolestan i obojica su bili u bolnici, da bi posle par dana rekli da je ovaj drugi preminuo. Baba i deda nisu videli mrtvo dete. Moj ujak je Momir Radulović, od oca Milenka i majke Milijane. Ako se neko pronalazi u ovome neka se javi. Jako bi volela da pronađem tog drugog ujaka.
(Marijana Bigović, marijanadaliborbigovic@gmail.com, 21. maj 2019. 11:29)
Poštovani, molim vas da u bazu podataka unesete i moju potragu:
moje ime: Ljiljana Latinčić
Porodila sam se u GAK Beograd 25.10.1983. godine u 4:20, muško dete, 2850/46cm. Istorija bolesti 20855 (lečena sam u GAK od 24.10 do 28.10.1983. godine). Mene su odmah posle porođaja smestili u posebnu, lepšu prostoriju, gde sam bila sama i tek posle dva dana su mi saopštili da je dete umrlo, iako u otpusnoj listi piše da je dete umrlo u 5:00h. Otpusnu listu je potpisao dr S. Tajfl. Original liste još čuvam u nadi da će se moj sin jednog dana pojaviti.
(Ljiljana Latinčić, ljiljanalatincic@gmail.com, 20. maj 2019. 23:26)
Neka se jave svi koji su rođeni 19.04.1985. godine u Beogradu, bolnica Narodni front. Majci je rečeno da je beba preminula, mi znamo da nije tako. Imaš mamu, tatu i 3 sestre. Majka Gorica Folić, otac Milovan Folić, sestre Katarina, Bojana, Aleksandra. Živimo na Zvezdari, u Beogradu. Možeš i na broj tel. da se javis 0656847504. Hvala.
(Aleksandra Folić, kotoraleksandra130@gmail.com, 20. maj 2019. 22:06)
Ja sam se porodila 09.01.1984. godine u Novom Sadu, u Betaniji. Rodila sam devojčicu, koju nisam videla po rođenju. Upisano u protokolu da je mrtvorođena.
Ja sumnjam da je moja kći oteta.
(Darinka Radosavljević Marić, dacamaric64@gmail.com, 7. maj 2019. 17:37)
Tražim sestru. Moja mama se porodila 1993. godine u Kraljevu. Nisam sigurna kog datuma. Sigurna je da čula plač bebe, ali su joj prijavili da beba nije živa. Otac nije želeo da vidi bebu misleći da nije živa, samo je potpisao papire za sahranu. Starijoj sestri stalno pričaju da poznaju devojku koja liči na nju.
(Ljubica Živković, Ljubicadjole05@gmail.com, 29. april 2019. 11:58)
Moje ime je Jelena, ja tražim sestru koja je rođena 25.5.1987. god. u Pirotu. Dan kada je moja mama rodila sestru, može se reći da ima potpuno isti scenario kao i kod ostalih žena kojima su ukrali bebe. Beba je zaplakala na rođenju, sve je bilo u redu sa bebom, da bi nakon par sati saopštili mami da je beba preminula. Molim svu decu koja sumnjaju da su usvojena i koja su rođena u tom periodu da mi se jave na br.tel. 0612118999.
(Jelena Krstić-Lazić, krstic.pirot@gmail.com, 22. april 2019. 22:10)
Potražujem informacije ili neki kontakt o muškoj bebi rodenoj 14.6.1989. u Tuzli. Vrijeme i mjesto smrti 5.7 1989.g., Novi Beograd.
( medihakasumovic1991@gmail.com, 26. februar 2019. 14:43)
Rodila sam djevojčicu u "Narodnom Frontu", u Beogradu, 28. septembra 1992. Djete je rođeno pre vremena sa 900g. Živjela je četiri dana, bila je u inkubatoru, da bi posle četiri dana rekli da je djete umrlo. Dali su mi injekciju i otpustili su me odmah sledeći dan. Nisu mi dali da vidim djete, niti znam šta su uradili. Posle određenog perioda javila se sumnja i strah da su i moje djete prodali.
(Ratka Subotić, Ratka71@hotmail.com , 17. februar 2019. 01:00)
Poštovani, posetio sam vaš sajt i zamolio bih vas da dopunite bazu nestalih beba sa mojom nestalom sestrom. U prilogu vam šaljem slike oca, majke, brata i sestre bliznakinje. Moja majka se porodila u Surdulici 09.12.1986. godine sa bliznakinjama, rođene su u 8-om mesecu, odnosno pre termina, ali obe su rodjene žive, s tim što je moja sestra Dragana, koja je bila slabotelesna imala svega 800 grama preživela, druga sestra koja je ukradena je bila znatno veća, zdravija i teža, oko 1.800 kg. Moja majka je ostala u porodilištu i nakon 3 dana su rekli da je ta beba, koja je bila veća, navodno umrla, a moja sestra koja je imala tada 800 grama, živa. Nisu nam dozvolili da vidimo bebu niti da preuzmemo leš i sahranimo je.
(Ratka Subotić, Ratka71@hotmail.com , 17. februar 2019. 01:00)
Porodila sam se 21. 06. 1992. godine, bila je nedelja, u 22h u porodilištu u Kruševcu. Doktor koji me porodio je bio dežurni, Sakula i 2 sestre. Čula sam dečiji plač kad su rekli da je živo i zdravo, 3100g, dugačko 48cm. Odneli ga. Ujutru mi ga nisu dali da ga vidim. Rekli da je umro, ugušio se u plodovu vodu. Nisu mi dali nikakav papir o smrti deteta. Već u utorak me puštaju kući. Čitavo me izbacuju iz bolnice. Ja molim, ako postoji neki način da mi neko pomogne da pronađem svoje dete, jer osećam da je živ.
(Vera Đorđević, veradj69ls@gmail.com , 24. decembar 2018. 21:41)
Beba iz Sarajeva prebačena na Institut za majku i dete 13.10.1993. Sumnjam da je muško dijete umrlo. Javljeno mi da je dijete umrlo 9.12.1993. Nije urađena obdukcija, a ni leš pokazan ocu. Rekli da je sahranjen. Na otpusnici datum april 1994. Ne slaže se sa sprovodnicom leša. Unaprijed zahvalna majka.
(Maja Džebo, maja.majce54321@gmail.com, 11. decembar 2018. 21:45)
Dana 28.09.1964. moja majka je rodila blizance, dečaka i devojčicu. Muško dete 2,4kg i 47cm, žensko dete 1,7kg i 45cm, u 12:45 i 12:50. Po protokolu porođaja i novorođenčadi piše da je muško dete, iako snažnije i krupnije preminulo istog dana u 21:00h. Po već viđenom scenariju roditeljima saopštavaju da je muško dete preminulo. Navodno su morali da ga izvlače vakumom i da budu srećni što im je drugo dete preživelo. Uspela sam da dođem do prijave o rođenju muškog deteta, ali potvrda o smrti ne postoji, iako je upisano u matičnu knjigu umrlih. Takodje imam potvrdu da dete nije sahranjeno ni na jednom groblju koje se nalazi u sastavu JKP Beograd. Prijava o rođenju muškog deteta nije tačna, jer piše da je rođeno jedno dete, a ne dvoje i pod stavkom koliko je majka rodila živorođene dece u ovom braku - piše jedno, a treba dvoje. Sve ostala dokumenta koja moraju da prate porodilju i bebu, otpusne liste, list o prijemu, list novorođenčeta, karton, zapisnik o obdukciji novorođenčeta, obdukcioni nalaz, sprovodnica leša, uput u drugu ustanovu, protokol umrlih beba, ne nalaze se u posedu GAK NARODNI FRONT. Sve u svemu imam nešto, ali nemam ništa. Nemam brata. Ja sam treće dete svojih roditelja i pokušavam dok su još živi da im nađem davno otetog sina. Ako iko prepozna nešto u ovoj priči molim da mi se javi.
(Tatjana Švabić, tanjasvb@hotmail.com, 9. novembar 2018. 13:11)
U godinama 1977-1979. u Srbiji su vršena otimanja beba i samim tim sumnjam da je i moja sestra koja je rođena 20.11.1978. u Bačkoj Topoli isto tako oteta i prodata ljudima. Širite dalje, nadam se da će se prepoznati u ovome i nada da ću je pronaći.
(Vido Rađenović, vido1308@gmail.com, Tel: +381605500657, 29. oktobar 2018. 07:26)
Poštovani, tražim ćerku za koju imam od pre nekoliko meseci saznanje da je živa. Naime, rođena je živa prevremenim porođajem 26. ili 27. oktobra 1982. godine. Sutradan u jutarnjim časovima mi je rečeno da je preminula u toku noći. Ova informacija nije uvedena i u otpusnu listu. Otpusna lista izveštava da je moja beba KOLABIRALA. Rođena je u Gradskoj bolnici, KBC Zvezdara, a i navodno preminula u istoj.
(Zainteresovana za kontakt sa osobom koja je ostavila komentar 2007. godine sa adrese tamara26@scnet.yu)
(Likica iz Beograda, likicalila.82@gmail.com, 18. oktobar 2018. 21:19)
Tražim prevremeno dijete koje je nestalo iz kapele za prevremeo rođenu djecu dana 26.11.1990 god. Bilo je bizanac, muško, a žensko dijete je preživelo i živo je.
Za muško ni traga, ni sahane. Ako neko zna istinu o ovom detetu, on je faktički momak sad, neka mi se javi. Ja samo tragam za istinom, to kod bijokološkog oca neće zastarati nikad. Znači blizanac, muško dete, 1990 tih.
(Sucro Mahović, sulle07@hotmail.com, 8. oktobar 2018. 00:45)
Tražim braću blizance, rođene u Užičkom porodilištu 1993. godine.
Sestra Nataša Pejić... od roditelja Ivana i Nedžade Perović.
(Nataša Pejić, dusanduki878@gmail.com, 25. septembar 2018. 12:41)
Moram da podijelim sa Vama priču moje mame koja je imala 2 poroda, jedan u maju 1981.g. i drugi 20.08.1985.g. u bolnici Koševo, Sarajevo.
Naime '81. g. je rodila djevojčicu i bila je svjesna toga, no rekli su joj da je djevojčica umrla.
Drugi porod je bio sa blizancima '85. g. isto na Koševu i tada su joj takoder rekli da su blizanci, muško i žensko umrli na porodu, jer je imala carski rez. Naravno nikakve dokaze o tome nije dobila. Ja godinama pokušavam da na neki način nađem sagovornike na ovu temu, no bezuspješno.
(Esma Kalamujić, esmalalamujic@yahoo.com, 24. septembar 2018. 16:34)
Brat rođen 1975. u Petrovcu na Mlavi kao zdrava beba, navodno preminula. Nismo, naravno, dobili ništa od dokumentacije zbog "poplave". Pedijatar koji je tada radio u Petrovcu je prešao u Požarevačku bolnicu, i radio jos duugo godina u PO bolnici. Ginekolozi tada zaposleni u PT su takodje prešli u PO. Manje-više ista ekipa. Molim da se jave svi koji imaju isti/sličan slučaj u opstni PT i PO i mnogo godina nakon našeg slučaja.
(Jelena Mladenović, jelena.mladenovic1@gmail.com, 18. septembar 2018. 00:17)
Poštovani, moja mama Anđa Ivanović je u januaru 1971. godine, bila je nedelja, u Brčkom, u bolnici donijela na svijet dječaka i djevojlicu. Pošto su rođeni u sedmom mjesecu trudnoće, majka se sjeća da je djevojčicu bila puno manja. Djeca su plakala, a posle su mami rekli da su oboje umrli. Moji roditelji nisu vidjelu više djecu, nisu dobili nikakve dokumente niti djecu da ih sahrane. Moji roditelji su Anđa Ivanović i Milan Cvjetković. Majka je iz Pelagić Eva, a otac iz Brčkog. Tada su na ginekologiji radili dr Mašić i dr Saidović, koji su redovno išli u Njemačku i radili ilegalne abortuse. Tako je u vrijeme kad se moja mama porodila, Saidović bio dežurni, ali pošto je pred vikend došao iz Njemačke, odmarao se od puta i nije bio u rodilištu. Moju mamu je porodila babica i tu je bila još jedna čista cica, koja je po naređenju mojoj mami rekla da su djeca umrla i da ih je ona donijela u mrtvačnicu. Možda nisu živi, a možda i jesu.. Htjela bih da znam. Ako vam treba još neka informacijama javite mi se preko maila. Pozdrav i hvala.
(Nusreta Kajmović, tanjapapic@web.de, 5. septembar 2018. 23:55)
Poštovani, vidim da se bavite pitanjem krađe beba. Ja sam imala slučaj u Sarajevu u bolnici Jezero. Moj sin je rođen na carski rez, 10.6.1988. Alem Kajmović. Rođen je zdrav i živio je punih 7 dana, pri izlasku iz bolnice mi je rečeno da je dijete umrlo usljed prestanka rada pluća. Sat vremena prije nego što su mi to saopštili dijete je bilo kod mene normalno. Nikada nisam dobila mogućnost da ga vidim mrtvog, a ni mogućnost da ga sahranim. Meni je od stresa pukao rez i zadržana sam još 9 dana u istoj bolnici. Cijelu situaciju su zataškali i nikad nisam dobila prave odgovore. Cijeli život imam ožiljak carskog reza, a dijete nikad nisam dobila, nemam ni mogućnost da mu posjetim grob. Ja vjerujem da on nije mrtav, nego ukraden. Doktorica koja me porodila je Slađana Milišić. Hvala puno.
(Nusreta Kajmović, kajmovicl@gmail.com, 5. septembar 2018. 17:31)
Poštovanje, mojim roditeljima je "umrlo" dvoje djece. Dječaka je rodila 1974. godine u Tuzli. Odmah po rođenju, bebu su, kako su im rekli, odvezli u Sarajevo, da bi mu mijenjali krv. Naredni dan su im rekli da je dijete umrlo. Nisu im dali tijelo, niti ikakav dokument, niti o smrti , niti o rođenju djeteta.
Djevojčicu je rodila naredne godine u Beogradu. Rekli su joj da je rođena mrtva. Isto, nikakav papir nisu dobili, niti su im dozvolili da vide bebu, preuzmu tijelo.
(Aleksandra Andrić, alextz99@yahoo.com, 5. septembar 2018. 09:01)
Zašto onda Zakoni i Komisije i Anketni Odbori i Udruženja "NESTALIH" BEBA, čak i knjiga Miše Ristovića "Rođeni da NESTANU"... Zašto? Ako svi znamo da bebe ne mogu da nestanu!? ... Nekome znači ovaj pojam "nestali" treba, jer...
ZAKON O VANPARNIČNOM POSTUPKU ... Glava treća
PROGLAŠENJE NESTALOG LICA ZA UMRLO I DOKAZIVANJE SMRTI
Član 56
U ovom postupku sud odlučuje o proglašenju nestalog lica za umrlo i utvrđuje smrt lica za koje o činjenici smrti nema dokaza predviđenih zakonom.
Član 57
(1) Za umrlo može se oglasiti lice .... b)... o čijem životu za poslednjih pet godina nije bilo nikakvih vesti, a okolnosti pod kojima je nestalo čine verovatnim da više nije u životu;
Znači... pojam "NESTALE" BEBE... implementiran je u Zakonu... i može se primeniti kao pojam RADI EFIKASNOG GUŠENjA BEBI AFERE.
Kada je "OTMICA beba", ondak se otmičar zna = Radnici u porodilištu! A "NESTALO" 100.OOO BEBA u porodilištu MALKO MORGEN.
-
Za sve medije
Osim prema podnosiocu Tužbe Zorici Jovanović, PRESUDA NIJE OBAVEZUJUĆA PO DRŽAVU SRBIJU u odnosu i na ostale porodice otetih beba u Srbiji!!!
OBRAZLOŽENjE:
Zorica Jovanović nije u Tužbi navela da traži da se kod Suda u Strazburu osim njenog slučaja, donese Presuda i u korist drugih porodica otetih beba Srbije!
Nema dokaza da je u toku postupka pred istim Sudom, Zorica Jovanović proširila i precizirala svoj prvobitni tužbeni zahtev i u ime ostalih porodica otetih beba Srbije, niti je to mogla da učini bez ovlašćenja istih!
Ako Zorica Jovanović nije u toku postupka proširila Tužbeni Zahtev i na ostale porodice otetih beba u Srbiji, onda ni Sud u Strazburu to nije smeo da učini prilikom izricanja Presude, jer bi to bila povreda Međunarodnog Prava!
Shodno iznetom, ostaje kao u dispozitivu.
NAPOMENA:
Molim da se Jukom i ostali pravnici izjasne lično!
(Milutin Manojlović, ul. Trg Oslobođenja (od diktature) br. 6, 18230 SOKOBANJA, 29. avgust 2018. 17:34)
Za Anonimna, komentar objavljen 14. maja 2017. godine, koja je rođena 2.10.2000. godine, u Beogradu, traži biološke roditelje, neka se javi na email adresu branka.petronijevic@gmail.com jer sam se u tom periodu porodila a bebu, navodno preminulu, koju mi nikada nisu pokazali...
(Branka Petronijević, 23. avgust 2018. 18:10)
Želim da dam svoje podatke u vezi sa kćerkom koju tražim. Rođena je 15. februara 1985. u Novom Sadu (Betanija) nakon uredne trudnoće. Težina 3280g, dužina 50cm. Sutradan mi je rečeno da je preminula. Nikada nisam dobila nikakve nalaze ni obrazloženje šta je bio uzrok, iako je suprug lično odlazio po dokumentaciju. Napominjem da je to bilo željeno dete, da ima rođenu sestru i brata i roditelje. Molim sve koji imaju neka saznanja da mi se jave.
(Vera Medan, veramedan23@gmail.com, 17. avgust 2018. 22:41)
Tražim Stajku Ejić,koja je 11.04.1975. u Zadru rodila mene. Kako saznajem, ona mi i dala ime. A ne moja usvojiteljska majka, kao što mi je uporno tvrdila cijeli život. Biološkoj majci sam oduzeta zbog "zanemarivanja" i data na usvajanje u Sloveniju. U ovoj priči ima puno nejasnosti. Usvojiteljska majka neće pomoći i krije mi istinu. Kaže samo da je biološka majka bila drogerašica i k...a, te da mi je gasila cigarete na glavi. Sve najgore,u glavnom. Ako netko nešto zna, neka mi se javi. Hvala. Valentina.
(Valentina Lozar, lozar43@gmail.com, 13. avgust 2018. 16:49)
Dete je rođeno 05.09.1982 - 00.55h, umrlo 06.09.1982. - 09h. Da li je moguće da u izvodu rođenih i umrlih ne stoji JMBG, nego u tim poljima samo XXXXXXX... Isto tako je i u poljima gde su moj i suprugin matični br. Takođe je prvo upisano u mrtve pa onda u žive.
(Predrag Milanović, jecika_83@yahoo.com, 06. avgust 2018. 00:10)
Poštovani, dobar dan. Rođena sam 1996. Zovem se Mia Mihajlovska i sam usvojena. Potrebna mi vaša pomoć kako bih našla svoje biološke rotitelje.
Hvala unapred, prijatan dan
(Mia Mihajlovska, mihajlovska96mia@gmail.com, 05. avgust 2018. 15:56)
Rodila sam sina 12.12.1977. u Beogradu, bolnica ”dr Dragiša Mišović”. Živo rođeno, /9/, zaplakalo. Bilo pored mene. 13.12.1977. dr. pedijatar mi saopštava da je beba umrla. Obdukcija nije rađena, potvrde o smrti nema, a “Pogrebne usluge” Beograd šalju odgovor da nije ni sahranjeno, ni kremirano, ni na jednom beogradskom groblju. Molim, ako neko ima neku informaciju da mi javi. Takođe molim osobe muškog pola, a rođene 12.12.1977. da provere svoje biološko poreklo. Trba da znamo istinu!
(Đina Trudić, djina.trudic@gmail.com, 01. avgust 2018. 16:38)
Delim sudbinu mnogih roditelja u Srbiji. Nisam član udruženja za nestalu decu, ali imam želju da u kratkim crtama napišem šta se desilo meni i mojoj porodici. Rodila sam muško dete 03.06.1983. u osmom mesecu trudnoće. Zbog problema sa respiratornim organima dete je prebačeno u Institut za neonatologiju, odakle nam je javljeno telefonom da je umrlo 05.06.1983. Posmrtne ostatke nismo videli, ali kada sam počela da se raspitujem i tražim dokumentaciju dobila sam odgovor da dete nije sahranjeno ni na jednom beogradskom groblju. U to vreme svi smo slepo verovali u institucije, a sada se pitam šta se dogodilo sa mojim detetom?
(Katarina Vidaković, katarina.vidakovic60@gmail.com, 30. maj 2018. 11:04)
1978., 11. avgust. Iako je beba odmah zaplakala, uzeta je i više nikad viđena. Sumnja se da je ukradena, jer je jako loša dokumentacija i zataškavanje tih godina. Više nikad nikakvu potvrdu nisu dobili. Savski venac. Ćerku Sandru 76. godište i sin Marko 87. godiste
(Ljiljana Radovanović I Momčilo Radovanović, marko_ra@yahoo.com, 18. maj 2018. 18:07)
Devojčica 19.12.1988. godine rođena u Kragujevcu. 2 dana po rođenju majci (mojoj sestri) su rekli da je umrla.
(Jelena Nikolić, jelenche012@gmail.com, 8. maj 2018. 14:49)
Ja lično, ili neko iz porodice, na sreću nemam iskustvo sa krađom dece. Ali, desilo mi se ovo što želim da vam ispričam:
Putovao sam putničkim vozom iz Niša ka Jagodini. U kupeju su bile dve žene. U Aleksincu je ušla i treća žena u pratnji nekog rođaka. Počele su razgovor i ta treća žena je jednoj od ove dve žene koju je očigledno bolje poznavala, saopštila da je teško bolesna i da je pod jakom terapijom. U jednom momentu se rasplakala i rekla da mora nešto da joj prizna pre nego što umre. Svi smo bili zatečeni i sa osećajem neprijatnosti ćutali čekajući da čujemo šta to ova žena kojoj su dani odbrojani ima da prizna. Tada je za mene usledio šok. Ta žena je bila babica i priznala je pred svima da žensko dete te gospođe koju je poznavala nije umrlo na porođaju, nego je živo i da je prodato. U tome je ona lično učestvovala zajedno sa doktorom. Usledio je muk i samo smo se gledali, a onda je počeo plač i molbe da kaže detalje. Rekla je da ne zna gde je devojčica, jer je za to zadužena treća osoba, van bolnice. Meni je bilo toliko neprijatno da sam uzeo svoje stvari i promenio kupej. Babica o kojoj je reč je sišla u Paraćinu, video sam to iz drugog kupeja, kako je vodi onaj pratilac.
(XXXXXXX, 6. maj 2018. 16:44)
Tražimo brata koji je rođen 13.10.1975. godine u Loznici. Našim roditeljima je rečeno da je beba umrla dan nakon rođenja. Molimo da nam javite ukoliko imate bilo kakvu informaciju o ovom slučaju.
(Jovana i Jelena, octoberloz75@gmail.com, 30. april 2018. 18:54)
Tražim brata blizanca rođenog 09.12.1989. god u Valjevu. Tog dana moja majka je donela na svet mene i mog brata blizanca živog i zdravog. Ja sam imala malu kilažu, poslata sam za Beograd u inkubator, a on je navodno morao ići samnom jer smo blizanci. Iz Beograda je stigao telegram da je muško dete preminulo, a na majčinoj otpusnoj listi piše da je otpuštena sa muškim detetom kući... Volela bih da te nađem, brate, jer verujem da si živ. Ako neko sumnja da je možda moj brat, neka se javi...
(Marijana, marijanadjordjic912@gmail.com, 19. april 2018. 21:47)
Probajte da podnesete kvivične prijave protiv kradljivaca dece u institucijama za međunarodne otmice dece i međunarodnu trgovinu ljudima (decom i novorođenčadi). To tužilaštvo mora rešavati.
(NN, 18. april 2018. 11:06)
Zovem se Ružica Sokanović, muž Nedeljko Sokanović. Porodila sam se 7.11.1993. g. u Loznici, u 8 mjesecu trudnoće. Rodila sam muško djete koje su poslali za Beograd u inkubator na institut majka i djete. U to vrjeme smo obišli 2 puta bebu. Beba je bila dobro. Svaki dan sam zvala i pitala za bebu, doktorka je govorila da čuvam mljeko, beba je dobro. Velika sumnja je se probudila kod nas 15. novembra, ja sam zvala i ujutru pitala za bebu, rekli su beba dobro, da bih u 14 časova dobila telegram da je beba preminula. Iako smo odmah zvali da ćemo doći da uzmemo bebu da sahranimo, rekli su da bolnica snosi troškove sahrane. Mi smo insistirali da ćemo sutradan doći. Zvali smo kad smo htjeli da krenemo, rekli su nam da je beba već kremirana i da nema potrebe da dolazimo. Pošto je u to vrjeme kod nas buktao rat, nismo ni slutili da ima takvih neljudi da mogu majci ukrasti i prodati djete. Tražila sam dokumentaciju, izvode iz knjige rođenin i umrlin, dobila sam iz Loznice, ali u izvodu umrlih piše da je beba umrla.
(Ružica Sokanović, nedeljkosokanoviv@yahoo.to, 25. mart 2018. 19:35)
Moja mama se porodila 14.03.1975. godine u porodilištu u Čačku. Dugo nije htela da priča o tome, ali sam ja bila veoma uporna da saznam detalje. Muška beba rođena u 7. mesecu pa je zato bila u inkubatoru. Svaki dan ga je viđala po nekoliko puta. Do 21.03. kada su je otpustili i u hodniku joj saopštili da je beba preminula. Naravno, odmah je sledila inekcija za smirenje i uspavljivanje. Tati nisu dali da vidi bebu, niti da preuzme telo. Rekli su da bolnica to sređuje. I naravno da je mama otpuštena iz bolnice bez IKAKVOG papira, ni o prijemu, ni o porođaju, a kamoli o umrloj bebi. Kao da se nije ni porodila. Možda je stvarno beba umrla, ali posle svih ovih pročitanih komentara, ja prosto ne mogu da prestanem da mislim da je moj stariji brat živ. Moguće je da nije upisan u martu 1975. nego u punom terminu u maju 1975. Hvala unapred svakome ko može da pomogne.
(Olgica Krasić, kolgica1@gmail.com, 22. mart 2018. 19:21)
Moja mama, Zorica Mladenović, porodila se 15.10.1991. u 17h 25min u Prokuplju.
Porođaj je protekao dobro, beba je plakala i babica je saopštila da je dečko ocenjen ocenom 10, da može da odmori i da će bebu videti ujutru. U pola noći ju je probudila ''sestra'' (mogu pisati pod navodinicima, jer se takve osobe ne mogu nazvati ni ljudima, a kamoli medicinskim radnicima koji bi trebalo biti tu da pomognu drugima) rečima ''Ajde ustaj, kako možeš da spavaš, a mi samo čekamo da tvoje dete umre''. Da joj kasnije ne bi dozvolili da vidi bebu, obarali je na zemlju prilikom pokušaja da dođe do sobe gde je bila beba. Nakon nekoliko sati su je bez ikakve potvrde o porođaju, nikakvog dokaza da je uopšte bila trudna, porodila se, ili da je dete mrtvo, oterali kući. Nakon 27 godina potrage za detetom, više nemamo kud. Nakon ovog porođaja moja mama je rodila mene, a zatim i mog mlađeg brata. Ali jednostavno nije sve kompletno, fali nam, sanjamo ga i osećamo da je živ. Jednostavno više ne znamo gde da tražimo. Molimo za bilo kakvu pomoc, ako neko moze da pomogne. Molim vas, samo želimo da nađemo našeg brata!
(Marina Miladinović, mika.mladenovic7@gmail.com, 20. mart 2018. 15:16)
Tražim sestru rođenu aprila 1974.u Ćupriji od Majke Verice Krsić. Majka otpuštena iz bolnice bez otpusne liste, bez ikakvog papira kao dokaz da je ikada bila u bolnici.
(vestica77766@hotmail.com, 20. mart 2018. 14:21)
14.09.1985. (10h i 50min), žensko (bliznakinja). Mesto rođenja Prokuplje, opsta bolnica "Dr Aleksa Savić". Rođena u 7 mesecu trudnoće, po rođenju zaplakala, ali telo nije predato. U otpusnoj listi je navedena "Srčana radnja".
(Leposava i Vojin Maksić, 18420 Blace, 027/372095, maksicn2@gmail.com, 16. mart 2018. 23:11)
Poštovani, rođena sam u Nišu 16.11.1968. god. Rođena sam sa bratom blizancem, majka je samo videla boju kose (crvenkast) i odmah je rečeno da je mrtav. Mene su držali još mesec dana u bolnicu dok su majku ispustili posle 2 dana. Ni i jednom dokumentu ne piše da je majka rodila dvojke, što je jako čudno. Ja osećam i verujem da je živ i usvojen.
Tražim brata rođenog 1968-69. god. Molim vi koji sumnjate ili znate da ste usvojeni da mi se javite. Unapred zahvaljujem.
(Marina Rafaila Pešić, marina.rafaila1968@gmail.com, 14. mart 2018. 07:54)
Poštovani, moja majka Gordana K. je 21.04.1979 u ZC Zaječaru krajem šestog meseca rodila blizance. Navodno se jedan rodio mrtav, a drugi živ. Rečeno im je samo da najverovatnije neće ni drugi da preživi. Nažalost moji roditelji bebe nikada nisu videli. Sumnjaju u to da su bebe ili jedan od njih dati dalje na usvajanje.
Mogućnost kod beba je Faktor V manjka u krvi. A krvna grupa A positiv. Datum rođenja je moguć mesec avgust, jer su se rodili pre vremena.
Faktor V manjak je retko, autosomno recesivno nasljeđivanje; krvarenje blago do teško; dijagnosticira se specifičnom analizom; kod manjka faktora V potrebna je svježa smrznuta plazma sa ili bez koncentrata Tr (sadrže trombocitni faktor V).
Ovaj nasledni genetski poremećaj se dešava 1:1.000.000.
Moj otac i moj brat imaju isti. A to su im otkrili tek pre par godina.
(sestra Svetlana, svetlana.factorV@web.de, 4. mart 2018. 17:14)
Porodila sam se 13. maja 1998. u Smederevskoj Palanci. Bio je teži porođaj, beba krupna kako su rekli. Trajalo je celi dan i noć. Ujutru u 4.45h sam rodila dečaka. Beba je zaplakala, sredili su ga i na kratko ga spustili meni na levo rame dok sam bila jos na stolu. Sećam se da su rekli da je sve u redu i prebacili me u sobu. Ne sećam se tačno u koje vreme sledećeg dana su došli kod mene i rekli mi da beba mora hitno za Beograd jer ima problema sa disanjem. Odmah sam pozvala svog oca, on je pozvao doktora koji me je porodio i koji je živeo u Beogradu. Doktor je otišao do Tiršove i čekao sanitet. Krenuo je i otac kolima i pretekao sanitet da bi stigao pre njih. Međutim, nisu se pojavili u Beogradu. Doktoru i mom ocu su javili da se vrate, jer je beba preminula u Mihajlovcu. Pošto nisu prešli polovinu puta, beba je vraćena nazad. Nisam videla bebu, mene su prebacili u neki apartman tadašnje direktorke Marije Mihajlović. Moje stanje je bilo loše, pred sepsu. Prebacili su me u BG. Ne znam kako sam preživela te dane, mislim da nikada i nisam. Vratila sam se kući, ubrzo ostala ponovo u drugom stanju. Šest meseci ležala u Narodnog Fronta, beba se rodila u 8.mesecu, počelo bombardovanje, mene poslali kući. Posle mesec dana uzela sam bebu neadaptiranu na kućnu negu, ali zbog stanja u zemlji dali su mi je. Borba oko malene, cela loša situacija učinile su to da sam tek posle tri godine otišla po otpusnu listu. Pitali su me da li sam sigurna da sam se porađala. Ne znam kako sam otišla do kuće. U međuvremenu doktor Bajčetić, koji me je porodio, je preminuo, tadašnja načelnica Rosa je pobegla iz zemlje, jer se ispostavilo da je imala samo srednju školu za babice, a bila je izbeglica iz Hrvatske. Uglavnom, nemam nikakav dokaz o porođaju osim dokumenata tokom praćenja te trudnoće. Ja znam i osećam da je moja beba živa i ne mogu više živeti sa tim.
(Vesna, eminast999@gmail.com, 26. februar 2018. 18:40)
Rođena sam kao Marija Minčić 11.08.1987 u Nišu. Usvojena sam (posle) 2-3 dana iz bolnice kao Zorana Milojević.
(Marija Minčić, zoranavaskovic1987@gmail.com, 26. februar 2018. 17:52)
Tražim sestru. Djevojčica je rođena 14.07.1988. godine u Bijeljini. Rođena je sa 6 mjeseci. Pri rođenju je bila zdrava i zaplakala je, da bi par dana poslije bebu sa hitnom poslali u Beograd, u bolnicu, jer nije mogla sama da diše. Mami je medicinska sestra u povjerenju rekla da je beba stigla u Beograd dobro, bez pomoći aparata za disanje. Dan poslije obavijestili su ih telegramom da je beba umrla. Posmrtnicu kao ni tijelo bebe nikad nisu vidjeli. Tata je AB+ krvna grupa a mama 0+. Svaka informacija nam je od pomoći. Mama vjeruje da je beba živa. Hvala Vam.
(Tijana Đukić, djukictijana@yahoo.com, 26. februar 2018. 10:46)
Tražim sestru. Djevojčica je rođena 14.07.1988. godine u Bijeljini. Rođena je sa 6 mjeseci. Pri rođenju je bila zdrava i zaplakala je, da bi par dana poslije bebu sa hitnom poslali u Beograd, u bolnicu, jer nije mogla sama da diše. Mami je medicinska sestra u povjerenju rekla da je beba stigla u Beograd dobro, bez pomoći aparata za disanje. Dan poslije obavijestili su ih telegramom da je beba umrla. Posmrtnicu kao ni tijelo bebe nikad nisu vidjeli. Tata je AB+ krvna grupa a mama 0+. Svaka informacija nam je od pomoći. Mama vjeruje da je beba živa. Hvala Vam.
(Tijana Đukić, djukictijana@yahoo.com, 26. februar 2018. 10:46)
Porodila sam se 1.04.1989. u Sremskoj Mitrovici. Posle 24h rečeno mi je da je beba umrla, telo nam nisu pokazali. Verujem da je dete živo.
(Olivera Simić, 20. februar 2018. 19:09)
Tražimo devojčicu koja je rođena u Sremskoj Mitrovici maja meseca 1999. god. od oca Ljubiše Ristića i majke Ristić Žakline. Sada je već devojka od 18 god. starosti. Ukradena i prodana iz porodilišta negde prema Beogradu. Pretpostavka: imamo kćerka Nevenu koja možda likom podsjeća na nju. Molimo sve ljude dobre volje da nam pomognu u potrazi.
(Žaklina i Ljubiša Ristić, 2@g mail.com, 14. februar 2018. 20:46)
Tražim brata rođenog 25. juna 1985. u Beogradu, Savski venac. Majci su mi rekli da je dete umrlo, da je porođaj predugo trajao. Verujemo da to nije istina! Molim da ako iko ima neku informaciju da se javi...
(Ana Milakovic, ana_dragisic@yahoo.com, 065/429-20-75, 13. februar 2018. 13:26)
Majka Amira porodila se u Tuzli 1986.g., datum ne znam. Rodila je dvije djevojčice. Otac je u to vrijeme imao udes i bio je u komi u Banja Luci. Bila je sama. Djevojčice su bile žive, čla ih je, vidjela nije, iako su živjele par dana nakon čega su rekli da su umrle. Papira nema, samo je ostalo to da ih je djed upisao kako Fatima i Merka, ali i on je umro tako da ništa ne znamo, a voljeli bih da znamo da su žive.
(Fahreta Plavrić, fahretalila2015@gmail.com, 17. januar 2018. 12:58)
Tražim brat ili sestru rođen 26.11.1972. u Vranje. Isto takoj i naš otac nisu dali dete. Kaži su te spasili smo ženu stock ti dete od tat ništa.
(Hamza Misimi, Presheva@hotmail.de, 14. januar 2018. 21:35)
Moja baka je 27.04.1970. godine na ginekološkom odeljenju u Zdravstvenom centru Zaječar rodila bliznakinje. Na optusnoj listi od 28.04.1970. godine piše da je jedna umrla, međutim, nema dokaza za to, nikakav dokument. Ona je čula plač i druge bebe, ali nikada je nije videla. Nadam se da će se rešiti taj veliki problem i pronaći tu osobu.
Srdačan pozdrav,
(Valentina Milovanović, midziland@gmail.com, 9. januar 2018. 23:06)
Iskustvo mog poznanika: pre 19 godina rodila mu žena sina. On došao da dete vidi u porodilište i rekli mu da je beba umrla. Pošto je bio policajac, došao s dva puna pištolja i rekao da mu daju dete. Oni doneli dete i rekli da je bila greška. Pa vi izvedite zaključak...
(Tatijana Samardžija, 31. decembar 2017. 13:44)
Zdravo. Tražim brata blizanca, mog mlađeg brata, koji je "umro" par sati posle rođenja!!!!
03.02.1984. Pančevo
(Ivan Sigetić, sigetic&hotmail.de, 27. decembar 2017. 10:40)
Tražim brata. Rođena sam 23.5.1979. Beograd, "Narodni front", opština Savski venac. Roditeljima su rekli da je muško i dve verzije kako je navodno umro. Nisu videli telo. Niti dobili umrlicu. Niti bilo koji drugi podatak. Doktora je bilo nemoguće naći posle toga, kao i babicu. Za tu babicu čula sam da je priznala da su bebe bile žive. Uprava "Narodnog fronta" mi je rekla samo preko suda mogu da tražim uvid u knjige rođenih, tj. umrlih i neljubazno prekinula vezu.
(munzekonza7900@gmail.com, 23. decembar 2017. 04:23)
Ne znam odakle da počnem. Naime rođena sam 23.12.1989. u Nišu od oca M. i majke S. B. Međutim, pre par meseci otac je mimo mene krijući uradio moj DNK opuška od cigarete i njegov bris. Gde jasno piše da nije moj otac. I ne želi da me vidi, kaže da nisam njegova, a ni mamina. Pre mene imali su još jedno dete koje je rođena 1980. god i koje je nažalost preminulo sa 1.god dečiji fras. Majka mi je tada bila u teškoj depresiji, lečila se dugo godina. Eto, 9 godina kasnije dobili su bebu. Međutim, jednom prilikom, kad mi je majka bila jako bolesna, ostala je za konac živa, rekla mi je da nikada nije rodila devojčicu, već dečaka i da najverovatnije nisam njihova, ali da me i dalje voli i davala mi razne savete. Ozdravila je ona, ali je nikada ništa nisam pitala do pre mesec dana. NE POSTOJI NIKAKVA MOGUĆNOST DA MOJ OTAC NIJE MOJ OTAC, TAKO MAJKA KAŽE! AKO NISI NJEGOVA, NISI NI MOJA, to su majčine reci. Postoji mogucnost zamene bebe u porodilištu. Molim Vas da mi pomognete.
(I., 20. decembar 2017. 00:50)
|
Poštovana, DNK je kompjuterska igrica koja je propagandom postala merilo nečega u mnogim životima. Zasnovana je na bajci, a ne na stvarnosti, ili nauci. DNK je jedna orgomna laž i prevara, koja se uvukla u sve pore društva za samo 15-20 godina.
Ne postoji gen, on je izmišljena jedinica nasleđa. Nasleđe, naravno, postoji, ali ga naučnici ne razumeju. I pošto ga nisu razumeli, a naveliko su teoretisali o tome, izmislili su gen kao imaginarni element nasleđa, mernu jedinicu nasleđa. Sve se to dešava početkom 20. veka. Narednih decenija nisu mogli da se dogovore da li će njihova izmišljena pojava zvana gen biti materijalne, opipljive prirode, ili duhovne, nematerijalne. I pošto nisu imali dokaz koji bi se od njih tražio da je gen stvaran, opipljiv, vidljiv nekim instrumentom ili mikroskopom, rešili su da ipak njega proglase nematerijalnom pojavom. Dakle, nešto što su izmaštali, nazvali su postojećim. Zamislili su ga baš zato što nisu našli dokaz da uopšte postoji kao element nasleđa.
Prošlo je još nekoliko decenija od kako su na svim mogućim mestima spominjali pojam "gen", kako bi ga društvo u celini prihvatilo. Na kraju niko nije ni sumnjao u to da gen postoji. Ljudi nisu ni tražili dokaz da je gen stvaran, poverovali su propagandi i onima koje u svetu zovu naučnicima. Nauka je inače prepuna ovakvih gluposti koje se smatraju dostignućima čovečanstva. Svi ti hokus pokusi sa ljudskim nasleđem potiču iz lažne nauke zvane eugenika, a u nju spada i genetika.
Potom su zamišljali kako gen funkcioniše, jer su morali nešto napisati u udžbenike o genu, i tako su stvorili bajku u bajci, a kompjuteri su im najzad pomogli da stvore čitav svet unutar gena, hromozome, vijugave predstave lanca, trista čuda. Svet je u međuvremenu zaboravio da je gen zamišljena stvar i da nikakav DNK lanac ne može postojati ako je deo mitologije.
Svi su prihvatili DNK bez razmišljanja. Od tada se tobože naukom vezanom za DNK rasturaju porodice, oslobađaju krivci, zatvaraju nevini itd.
 
U postojanje DNK većina građana i ne sumnja, iako je čak i u pojedinim sudovima u svetu DNK odbačena kao dokaz.
Propaganda i dalje čini svoje, gen i DNK su u ljudskim umovima oživeli sa svojim unutrašnjim svetom kao što je oživeo na filmu Tolkinov svet Hobita, na primer, iako je bajka. Ima i drugih takvih izmišljotina, kao što je "Biblijski kod", ili "Da Vinčijev kod". DNK kod je samo jedna od takvih fikcija.
U takozvanoj starogrčkoj mitologiji naći ćete boga Hermesa (Trismegistosa, boga sa tri lica. kod Rimljana Merkur, kod drugih Tot ili Enoh; imate ga i na zgradi vlade Srbije), Zevsovog sina, glasnika bogova, zaštitnika putnika, trgovaca, lopova i varalica. Oko njegovog štapa, kaduceja, imate dve uvijene zmije, što je inspirisalo one koji su osmislili naučno-fantastični DNK lanac.
|
|
Evo jednog članka iz "Tajmsa" koji govori o tome, ali malo ko razume i još manje njih ima hrabrosti da zastupa istinu u vremenu laži.
Izmišljotina zvana GEN i DNK kao njena izlučevina
Kliknite na sliku da biste je uvećali
Čuvajte svoju porodicu i ne dozvolite da je razore oni koji smišljaju gluposti u nemoći da objasne tajne života i koji koriste te laži da gospodare ljudskim sudbinama, pa makar bili među retkima koji cene istinu iznad svake laži. Bez obzira koliko triliona dolara neko uložio da propagira gen i DNK kao istinu i nauku, oni to nikada neće u stvarnosti postati.
(28. decembar 2017., 00:02)
|
Tražim sestru bliznakinju.
Rođena sam 18.06.1967. godine u Kraljevu zajedno sa sestrom bliznakinjom. Sestra je bila naprednija beba, ali je prebačena za Beograd u Stacionar za prevremeno rođenu decu i navodno umrla nakon 15 dana - 03.07.1967. godine. Sprovedena u Pogrebni Zavod i sahranjena. Majci nisu dali da vidi dete i da ga ona sahrani, samo su tražili račun od sahrane da plati. Proverom u Pogrebnom Zavodu Beograd saznajem da su dokumenta koja imam lažna i da dete pod imenom i prezimenom Zorica Milovanović od oca Veljka i majke Milije (sve navedeno na računu od sahrane) nije ni sahranjeno preko Pogrebnog Zavoda i uopšte ne postoji u evidenciji (a postoji evidencija svake izvršene sahrane odkad postoji Pogrebni Zavod). Oduvek smo sumnjali da je sestra živa, sada nam je samo potvrđeno. Prložila bih svoje slike - nisam sigurna da smo identične bliznakinje - ako jesmo prepoznaće se sigurno. Ono što je specificno je da je sestra imala na čelu BELEG U OBLIKU GROZDA, pa ako neko zna nekog ko potpada pod opis, molila bih da mi javi.
(Gorica Seočanac, stevankostic86@gmai.com , 14. decembar 2017. 12:34)
Tražim svoji blizanci, dečka i devojčicu. Rođeni su u 7 mesecu, 11. juna 1981. godine u Aleksincu. Verujem da su živi. Ako se pronađu, neka se jave.
(Branković Slađana, 11. decembar 2017. 12:05)
Dobar dan, ja tražim sina od svoje babe. Muško djete je rođeno 18.10.1965. u Zemunu, u bolnici u 01:50 sati ujtru. Ona ga je dojila prvi dan i onda su joj rekli da je djete umrlo. Nije vidjela nikada tjelo, niti je dobila smrtnicu.
Čitao sam ovde u komentarima o jednom slučaju jednog čovjeka, koji traži jedno djete, koje je rođeno u istoj minuti, isti datum. To mi je malo čudno bilo - pokušao sam da ga kontaktiram na adresi koja je pisala ispod njegovog kommentara (shiver-vienna@hotmail.com), međutim ta adresa nija aktuelna.
Molim vas, javi te se ako imate ikakvu informaciju o toj osobi, ili ako ste ikad dobili odgovor od bolnice u Zemunu.
Možete mi se javiti preko fejsbuka  https://www.facebook.com/dragan.dok ili preko emaila.
(Dragan Dokmanović, dragan_dok@hotmail.com, 08. decembar 2017. 20:18)
Tražim sestru bliznakinju, rođene smo 06.07.1996. godine u Bačkoj Topoli! Ako neko ima bilo kakvu informaciju, molim da se javi. Pišite mi na mejl, jer želim što pre doći do sestre!
(Gajinov Nataša, gajinovnatasa51@gmail.com, 01. decembar 2017. 20:05)
Rođena 20.5.1988. u Tuzli, znam da sam usvojena ceo život. Ništa mi nije falilo, ali svejedno bih htjela upoznat rođake... Ima li koga? Rekli su mi da je imala majka 16 god., ali kad čitam sve, ne znam više je li to istina. Živim u Sloveniji.
(K, 01. decembar 2017. 12:10)
8.1.1982 godine rodila sam, kako kažu papiri, devojčicu, u Višegradskoj, u Beogradu, koja je navodno umrla. Po mojim saznanjima nije sahranjena. Istu priču su mi servirali kao ostalim roditeljima, da smo još mladi i biće još dece. Suprug je krvna grupa O+, tj.otac, a ja majka A+. Ako su menjali datume rođenja, ne bi me čudilo da je i ovde promenjen koji dan ranije, za kasnije. Zamolila bih, ako se neko prepozna u ovom tekstu, da mi se javi na mail. To je moje prvo dete.
(Marija Jovanović, senka7979@gmail.com, 28. novembar 2017. 17:25)
Tražim sestru. Rođena 27.9.1984. u Brčkom. Ako ima neko veze sa ovim datumom 4.11.1984., jer je taj dan ukradena u Beogradskoj bolnici n.a. Neontalogiji [neka se javi na datu adresu].
(Edita Kadić, kadicedita73@gmail.com, 28. novembar 2017. 15:07)
Tražim sestru koja se rodila 27.09.1984. godine. Ja sam starija, 1982. godište. Ona bi sada trebala imati 33 godine. Rodila je majka u Brčkom, da bi nakon sedam dana prilikom dojenja bebi skrenulo mlijeko u dušnik, pa je prebacili u Beograd, u Institut majke i dijeta. Nakon mjesec dana liječenja mojoj majci i ocu je javljeno da je beba preminula iako je mama rekla da je dijete bilo napredno i dobro. moji su otišli po dijete, gdje su ih dočekali doktor i med. sestra i izjavili roditeljima da nemaju šta da vide od bebe, da majka ne plače, ima još jedno kod kuće i da su mladi, bit će djece još. Tada su moji roditelji bili mladi, mama oko 21 godinu. I rekli su da su bebu ukopali u zajedničku jamu, gdje se sve ostale preminule bebe ukopavaju. Dobili su tada samo jedan papir, Otpusnu listu sa Epikrizom, organizaciona jedinica za neonatalnu hirurgiju sa potpisom doktora S. Živković gdje piše da je beba imala neformiran želudac i da je urađena operacija i oporavak u toku i da je dijete otpušteno. Znači, nema dokaza niti potvrde o smrti. Zato uveliko sumnjamo da je živa. Otac se zove Smail Mujić, majka Sefika iz Brčkog, nisu bebi imali vremena ni upisati ime. Moja sestra je nestala beba bez imena i matičnog broja. Znam samo datum, godište rođenja. Ako ima koga tamo ko ovo čita i sebe pronalazi, neka mi se javi na br. 066 413 944. Otac mi je smeđe kose, majka bila plava kao i ja, sada smo smeđe. I naravno, želim svakom sreću da pronađemo svi ono što tražimo.
(Esmeralda Mujić, 27. novembar 2017. 19:27)
Pošto moja majka ne sme zbog zdravstvenog stanja da vam da podatke, ja ću to uraditi umesto nje.
8.12.1979.
Pol: ženski
Bolnica: Niška vojna bolnica
Dete rođeno između 18:30 i 18:40.
Ja sam sestra bliznakinja koja želi svoju sestru da nađe i da je upoznam sa njenom pravom mamom i njenom starijom braćom.
Hvala na ovom spisku.
Ovim povodom želim da se zna da nikako ne želim da remetim tvoj sadašnji život, već želim da te upoznam sa tvojom pravom mamom, starijom braćom i da znaš da si ponosna tetka jedne prelepe devojčice.
(Milijana Jovanović, jovmilijana@gmail.com, 25. novembar 2017. 19:15)
Poštovani, moja majka je rodila blizance dečake 26.12.1990.god u UKC GAK Višegradska. Jedan je umro na porođaju, kako i sama kaže, nije čula bebin plač dok su joj za drugu bebu rekli da je umrla posle tri dana zbog nerazvijenih pluća. Živa beba na rođenju je imala mere 47/2900/39. Od dokumenata je dobila samo svoju otpusnu listu i obdukcioni nalaz za mrtvorođeno dete i ništa više. Bilo kakva pomoć je dobrodošla.
(Katarina Mihajlović, kaca.radojicic@gmail.com, 20. novembar 2017. 12:05)
Rođena sam u Bihaću 21.05.1986. i tražim svoje biološke roditelje.
(Nepoznat pošiljalac, nije ostavio/la kontakt adresu, 19. novembar 2017. 13:24)
Porodila sam se 29. 11. 1987. godine u Boru. Carski rez, jer je bila placenta previja. Porodila me je dr Divna Vukić i dr Pušić, u 7 mesecu. Meni nije bilo dobro, ali je beba dobila ocenu 10. Iz Bora beba je prebačena u Beograd, u bolnicu za nedonoščad. Prva sumnja, molila sam da mi obaveste supruga, niko nije hteo da ga pozove, ne samo to veče nego i sutra dan, sve dok ja nisam uspela da nekako ustanem i molim sestru da mi dozvoli da telefoniram. Pet dana sa detetom je sve bilo u redu, a šesti dan dete je umrlo. Dalje, nakon 6 meseci, ja odlazim u Beograd, u bolnicu, ali niko me nepušta, već na prijemnom šalteru daju mi neki papir sa pečatom bolnice. Uspela sam nekako da uđem u bolnički hol, pa pronađem odelenje. I sedim, naravno, prijavila sam se kod glavne sestre, ali niko nje hteo da me primi. Tek u 14h primila me je neka doktorka. Tražila sam otpusnu listu bebe, tražila sam bilo kakav papir da vidim od čega je beba umrla, nažalost bila sam izbačena iz bolnice. Beba nije prijavljena u Boru da je rođena, nije prijavljena da je umrla. I jedino što imam je moja otpusna lista, gde piše da je rođeno muško dete i šta je meni rađeno. 30 je godina prošlo, a ja sam tek sad smogla snage da ovo napišem. STRAŠNO.
(Branislava Milenković, 18. novembar 2017. 01:32)
Kod mene je slična situacija kao kod većine ljudi ovde. Porodila sam se 1996. u oktobru u Novom Sadu, u Betaniji. Identicni blizanci, dve devojčice. Prevezene su u dečju bolnicu na neonatologiju. Jedna od njih umire nakon 9 dana. Telegram o smrti poslat na krivu adresu, nikada nije stigao. Ja sam bila sledeći dan u bolnici, ali telo nikada nisam videla, rekli su mi da su je poslali na medicinski na patologiju, a tamo su mi rekli da nisu primili nikakvo telo bebe. Rekli su mi još i da pazim na bebu koja mi je ostala, što mi je bilo čudno. Umesto da me teše, oni mi pričaju o detetu koje je živo.
(C.V., cv99610@gmail.com, 12. novembar 2017. 16:18)
Poštovani,
Interesuje me da li neko traži muško dete koje je možda preminulo u Pančevu u bolnici, a rođeno je 08.09.1979. ili oko ovog datuma?
Ja sam dugo imala matični broj namenjen muškoj osobi 0809979860122, vidi se po kontrolnom broju.
Kada su se izdavali novi pasoši utvrđeno je da mi mat. broj nije u redu i ne slaže se sa polom. Dobila sam novi matični broj.
Mislim da je, na konto istih primera po Srbiji, možda nekom malom dečaku po rođenju pripao ovaj broj, a da sam ga ja nekom varijantom dobila da bi se pokrili.
Pitam se već dugo, možda ništa ne znači, ali hajde, čisto da napišem.
Puno pozdrava
(Biljana, biljanabec@gmail.com, 8. novembar 2017. 16:02)
Tražim brata blizanca rođenog 09.12.1989. god u Valjevu. Tog dana moja majka je donela na svet mene i mog brata blizanca živog i zdravog. Ja sam imala malu kilažu, poslata sam za Beograd u inkubator, a on je navodno morao ići samnom jer smo blizanci. Iz Beograda je stigao telegram da je muško dete preminulo, a na majčinoj odpusnoj listi piše da je odpuštena sa muškim detetom kući...
Volela bih da te nađem brate, jer verujem da si živ. Ako neko sumnja da je možda moj brat, neka se javi...
(Marijana, 3. novembar 2017. 22:58)
Beba je rođena 1.11.1971. U Dragiša Mišović. Posle porođaja čula sam detetov plač. Bebu mi nisu dali da vidim. Nakon toga su me uspavali. Kada sam se probudila, tražila sam bebu, dobila sam odgovor da je beba umrla. U toku dana, otac bebe došao je u bolnicu i oca su obavestili da je dete umrlo. Na trađenje oca da se dobije leš, kako bi ga sahranio, dobio je odgovor da ne daju roditeljima leš, da oni to završavaju. Pri otpustu iz bolnice, nismo dobili nikakav papir u smislu otpusne liste. Zato posle toliko godina sumnjamo da je naša beba ukradena i tražimo od nadležnih da ispitaju slučaj, šta je sa našom bebom, muškom. Roditelji: Desanka i Milorad Spasojević.
(Desanka Spasojević, goranspasojevic1980@gmail.com, 31. oktobar 2017. 23:47)
Moja majka se porodila u Smederevu 27.7.2000. I rekli da je beba mrtva, nisu joj dali nikakve dokumente kada je izašla iz bolnice, niti da bilo ko iz porodice vidi bebu. Rekli su da će je uzeti komunalci i sahraniti, a mi čujemo priče da su se tada baš dosta beba nestale širom Srbije. A i moja majka kaže da ima neki osećaj da je to dete (moj brat) živ.
(Jelena Nikolić, 30. oktobar 2017. 23:27)
Ja sam brat nestale mlađe sestre koja se zove Savka Andrić, rođene 16. jula 1978. godine u Doboju, BiH (vjerovatno da su falsikovani i datumi i mjesto rođenja), od majke Nade Andrić (Petrić) i oca Borislava Andrića iz Bosanskog Šamca.
Majki su rekli da je dijete rođeno mrtvo. Kada je otišao otac da vidi bebu, rekli su mu da je beba mrtva i nisu mu dali telo dijeteta.
(Branislav Andrić, andric.brano@me.com, 28. oktobar 2017. 22:32)
Nestanak beba je veliki dokaz da našom Srbijom odavno vladaju političke mafije, koje su u službi neprijatelja, a protiv srpskog naroda koji ih bira i plaća. Da je Milošević bio normalan, moglo se preseći to mnogo ranije. Bivši Tadić i Nikolić su petokolonaši u službi neprijatelja. A Vučić, služeći našim neprijateljima, ima zadatak da nas uništi. A mi mirno čekamo svoj kraj, digli smo ruke od sebe, umesto da se organizujemo i prekinemo ovo stradanje. Mnogo je podanika, ulizanata i jadnika u našim redovima koji se prodaju za siće i tako prodajemo svoju budućnost. Ako je neko na vlasti i ništa ne učini da se razjasne ovakvi zločini koji su gori od genocida, čemu se onda možemo nadati? Našem nestanku kao neodgovornog naroda, koji je sam radio protivu sebe, koji se divi neprijateljima, a prijatelje ne ceni.
(Miroljub Stanić, 23. oktobar 2017. 21:36)
Tražim brata, u pitanju je blizanačka trudnoća, rođeni u 6. mesecu! Rođeni smo 24.10.1992.g u Pančevu, prebačeni u Beograd na intezivnu negu. Posle toga se muškom detetu gubi trag! Roditeljima je saopšten smrtni ishod posle 1,5 dana!
(Suzana Zojkić Rusmir, szojkic@gmail.com, 14. oktobar 2017. 19:26)
1994. u Čačku se porodila moja majka i rekli su joj da je umrlo dete. Kad je došlo do obdukcije, kulirali su je lekari iz Čačka i nije dobila obdukciju. Ako se neko pronađe da je rođen 4. juna 1994. u Čačku, molio bih da se javi, jer mi mnogo znači.
(Nikola Bojović, bojkebojke16@gmail.com, 6. oktobar 2017. 20:42)
Moja majka se porodila u Kruševcu 1990. godine. Rodila je muško dete sa najvišom ocenom.
Kada su trebali da donesu dete da doji, rekli su da je dete umrlo. Dete joj nikada nisu ni pokazali.
Ime moje majke je Vidojković Nadica.
Mesto rođenja bebe je Kruševac, godina 1990.
Porodio je neki doktor Sakula.
Kada su moju majku pitali na porođaju sa mnom (1993. god) koji ti je porođaj po redu, ona je rekla treći. Ppitali su je šta imaju kući, ona je rekla imam sina 1986. godište. Babica je pitala: "A šta je sa srednjim sinom?" Majka je odgovorila da je dete umrlo na porođaju, tj. objasnila da je dete ukradeno. Onda je babica našla neku knjigu i počela da lista i rekla je AHA,ZNAM... I onda je moja majka pitala uznemireno: "Šta znate?" I ona je rekla: "Ništa, ništa". Tako se i završilo to.
Moja majka i otac pokušavaju da zaborave to i zakopali su u sebi, ali ja nisam. Ja znam kako izgleda moj brat, ja ga sanjam, Sva trojica braće smo zajedno u snovima. Ja znam ko je on, iako ga nikad nisam video. Osećam da ću ga naći kad tad. Kad ga sretnem na ulici znaću da je moj brat.
Puno podrške svim roditeljima.
(Zoran Vidojković, vidojkoviczoran1@gmail.com, 4. oktobar 2017. 00:11)
Porodila sam se 26.8.1999. godine u Novom Sadu na Betaniji i rodila muško dete. Dete je sutradan prebačeno u Institut za majku i dete, gde je bilo do 30.8.1999. god. kada nam je rečeno da je umrlo. Ja sam ležala u Betaniji, nisam bebu videla, a mrtvu je nije video ni suprug. Kada je tražio dete da sahrani rekli su mu da to nije praksa i da će to oni uraditi. Nakon nekoliko godina i potrage za dokumentacijom... zaključila sam da je dete ukradeno iz Instituta za majku i dete 30.8.1999. god. te da je po mojim sumnjama prodato u Švajcarsku. Od potrage ne odustajem!
(Ankica Jevtić, direktorankicajevtic@gmail.com, 30. septembar 2017. 22:18)
Molim sve koji me znaju, a i one koji me ne znaju da mi pomognu da nađem sestru od moje majke. Davne 1971. godine, 20. decembra, rođene su dve bebe, moja majka i njena sestra. Tada su se bebe prodavale. Moja baka porodila se u Šabačkoj bolnici, ali bebe su bile male, pa su poslate u Beograd, u Tiršovu, centar za nedonoščad. Javljeno je da su bebe u redu. Posle par dana javili su da dođu po jedno dete, a drugo je navodno umrlo. Nije dobijen nijedan dokument koji to potvrđuje, niti je moja baka uspela da vidi to dete. Doktori su svašta slagali i rekli da je to sve gotovo. U otpusnoj listi joj samo piše da je rodila dve devojčice. Ostalih papira nema nigde. Nažalost moja majka je umrla 2000. god i mi imamo nadu da je ta njena sestra među nama negde i da je živa. Ako neko prepozna po slici, ili zna nekoga, neka nas obavesti. Hvala puno.
(Marija Ravić, amra.solare@hotmail.com, 20. septembar 2017. 15:52)
Zdravo, rođena sam 23.5.1985. kao blizankinja jednojajčane sestre u bolnici Koševo, Sarajevo. Rodili smo se prije vremena i mojoj majci je rečeno da je moja sestra umrla jedan dan nakon porođaja. Znam da to nije istina. Ako neko ima nekakve informacije, molim da se javi.
(Amra C., amra.solare@hotmail.com, 20. septembar 2017. 15:52)
Ja sam sestra nestalog mlađeg brata koji se zove Dragan Đorđević, rođenog 30.11.1975. godine u Paraćinu, od majke Zorice Đorđević (Jovanović) i oca Slobodana Đorđevića.
Majki su rekli da sa detetom nešto nije u redu i odveli ga u Kragujevac. Kada je otišao otac da vidi bebu, rekli su mu da je beba mrtva i nisu mu dali telo deteta.
(Suzana Arsić, arsic.ana.966@gmail.com, 16. septembar 2017. 09:21)
Moja mama je rodila brata Milana Turkalj 12.03.1992. u 15:50h u Somboru. Porodila se prirodnim putem, bila je svesna svega, čula je bebin plač, tad ga je videla i više nikad. Brat je prijavljen tek 16.3.1992. njoj su rekli da je beba umrla. Njoj su rekli da se pluća nisu razvila, a doktor koji je vodio i odredio termin je tačno pogodio datum i mama se na taj dan porodila. Tati su rekli da se nagutao plodove vodice, a kumi nesto treće... Nisu im dali nikome da prisustvuju sahrani, nikome nisu dali da vide bebu... Mama nema pečat na potvrdi za novorođenče, nisu dobili smrtovnicu, mama nije dobila otpusnu listu za bebu ni bilo šta drugo... Nema ni izvod iz matične kwige umrlih, u novinama je objavqeno rođenje bebe Milan Turkalj od oca Franje i majke Zore. A onda umrli Milan Turkalj ovako od 1922-1992. (zar nije providno?). Najveća mi je želja da jednog dana se pojavi, ako je živ, i da bude sa nama... Trudiću se da saznam čijih ruku je sve to delo i da saznam koji je razlog toga svega.
(Ivana Mimčilović, 12. septembar 2017. 17:43)
27.07.1978. u Pančevačkoj bolnici u 20:00 rođeni smo sa 5 minuta razlike u šestom mesecu. Mene su odneli u inkubator, a drugo dete koje je bilo muško i navodno se ugušilo nikad majka nije ni videla, niti su dati papiri da je dete preminulo. Mene nisu upisali u matičnu knjigu, pa su se moji tužili sa bolnicom, a u otpusnim listama i izveštajima nigde se ne pominje drugo dete, muško, koje je navodno umrlo... Sumnjamo da je moj brat blizanac prodat.
(Ivana Vuletić, milicamama27@gmail.com, 10. septembar 2017. 16:31)
Tražim žerku rođenu 29.04.1990.god u Pančevu. Rođena je u sedmom mesecu. Nakon dva dana od rođenja prebačena je za Beograd, na Neonatologiju. Poslali su mi 02.05. telegram da je preminula. Izvod iz matične knjige rođenih imam, ali JMBG nije validan. Umrlicu nemam i ne žele da je izdaju u Savskom vencu, iako bi po zakonu to trebali da mi daju. Pa molim ako se neka devojka pronađe u ovom tekstu, a sumnja da je usvojena, neka se javi na tel 060 526 10 11.
(Majka Brankica, 26. avgust 2017. 12:38)
Tražim brata rođenog 25. juna 1985. u Beogradu, Savski venac. Majci su mi rekli da je dete umrlo, da je porođaj predugo trajao. Verujemo da to nije istina!
(Ana Milaković, osoba nije ostavila kontakt adresu, 24. avgust 2017. 23:01)
Moja mama je rodila mu[šku bebu u Sremskoj Mitrovici 01.09.1980. za koju joj je rečeno da je rođena mrtva. Bebu nije videla. Sumnjamo da je živa. Ako iko ima neku sumnju da je ilegalno usvojen blizu tog datuma, pozivam da mi se javi.
(Snezana Bucin, snezana.bucci@gmail.com, 23. avgust 2017. 16:02)
Moja majka je rodila mušku bebu 16.11.1974. u Višegradskoj, Savski Venac, Beograd, tešku oko 5 kg, jer je porođaj bio teži zbog veličine bebe, beba je navodno živela jedan dan i umrla.
Dan kasnije moja majka je videla bebu u sobi sa ostalim bebama, ali su je ubeđivali da to nije njena beba i da joj je dete umro.
Nikakav papir nije izdat.
(Sanja Mihajlović, sanja.mihajlovic@hotmail.com, 19. avgust 2017. 12:26)
Zdravo, tražim ćerku koja je rođena 7. decembra 1979. u Aleksincu i zvanično proglašena mrtva. U međuvremenu imam polu-podatak da je u Kovačima (ali kojima, ima ih više) i da se zove imenom na B..., a preziva se sa E... (udato). Inače, tu je i odrasla. Moji pokušaji da dođem do boljih informacija do sada nisu urodili plodom.
Srdačni pozdrav svima koji se zaiteresuju za moju potragu.
(Otac, gorangmij@open.telekom.rs, 13. avgust 2017. 00:23)
Moja majka rodila je devojčicu sredinom juna 1979. u Nišu sa 2,5kg. Dete bilo na podoj dva dana, trećeg dana rekli da je umrllo. Puštena kući, bebu videla nije i sl. Ime majke je Stojković Slavica, devojačko Milenović, a ime oca Svetislav Stojković. Godinu dana pre toga doživela je isto. Kaže da su joj davali sedative dva dana, a ocu nisu dozvolili da vidi telo bebe.
(Marina Janković, marina.jankovic2309@gmail.com, 10. i 11. avgust 2017.)
Molim da mi se javi devojka koja je ostavila komentar 17. decembra 2015. da traži svoju biološku porodicu i da je rođena u Skoplju 28. 7. 1982.
(Sanja, dreamwoman.sg@gmail.com, 6. avgust 2017. 10:58)
Tražim sestru. Molim da mi se jave one koje traže svoju biološku porodicu, a rođene su 1982. ili 1983. god.
(Sanja, dreamwoman.sg@gmail.com, 3. avgust 2017. 12:26)
Ukrali su mi brata 19.04.1985. godine u bolnici GAK "Narodni front" - Beograd. Mami su rekli posle 3 dana da je dete umrlo, da je imalo srčanih problema, s tim da je dete imalo ocenu 9 i besprekorno zdravo u celoj trudnoći. Ona nije dobila otpusnu listu, pa ni papir da je dete preminulo, niti da je rođeno. Sestra koja se rodila pre njega, 1983. godine morala je da vadi nov karton, jer je brat ukraden sa njenim kartonom.
( sandrakotorcevic12@gmail.com, 16. jul 2017. 10:11)
Tražim sestru rođenu u septembru 1982. godine u Vrbasu. Navodno živela 2 sata, a zatim umrla zbog srčane mane. Molim sve koji bilo šta znaju da pišu na mail adresu.
( trazimsestru@gmail.com, 3. jul 2017. 21:22)
Imam duple knjige u Zemunu. Želim iz arhiva da vidim original i saznam ko su mi roditelji.
(Jasminka Oroz Bucalović, 11. jun 2017. 14:12)
25. avgusta 2001. rodila sam dečaka mesec dana ranije. Sam porođaj je bio težak. Jedino čega se sećam to je da je muž čuo dečiji plač na trenutak i onda mukla tišina. Ja posle par minuta dolazim sebi i nalazim se na ginekologiji, a ne na porodilištu. Znam da me porodio doktor koji je bio dežurni tada, doktor Šojic iz Šida. Inače sam se porodila u Sremskoj Mitrovici. Došla je sestra da mi saopšti da mi je beba po rođenju umrla, jer nije imala razvijena pluća. Pitala sam šta sam rodila. Rekla je da je bilo muško i da su ga poslali na obdukciju u Novi Sad, a kad budem došla na kontrolu da pitam za papire sa obdukcije. Verujte mi, papiri ne postoje. Na mojoj otpusnoj pisalo je da sam imala spontani pobačaj, da je beba bila već mrtva dva dana u meni. Danas dan imam zvuk plača moga deteta u glavi, iako imam troje dece. On je ipak moja prva radost.
(Dragana Nacev, 17. maj 2017. 14:20)
Moja mama traži sestru, rođenu 13.02.1965. u Nišu, koja je navodno proglašena mrtvom, međutim bez da je roditeljima bilo dozvoljeno da vide dete i bez umrlice. Ako neko ima nekakve informacije, molim nek' se javi.
(Lena Petrović, lena.n.morena@gmail.com, 15. maj 2017. 19:26)
Rođena sam 02.10.2000. godine u Beogradu i tražim biološke roditelje.
(Anonimna, 14. maj 2017. 21:42)
Dobar dan, tražim brata rođenog u Vršcu 02.03.1993. god. Prebačen je u Beograd na neonatologiju, odatle javljaju da je dete preminulo, tela nema, sahrane nema... Molila bih sve u tom nekom periodu rođenja da se jave, jer se dešavalo da je i godina rođenja promenjena kod ukradenih beba.
(Dušica Ristanović, dusicaristanovic25@gmail.com, 11. maj 2017. 17:05)
Blizanci su rođeni zdravi. Dobili smo telegram da je devojčica preminula, a dečak je zdrav da bi sutradan doneli devojčicu, a dečak je preminuo. Nismo videli telo dečaka bebe, ni umrlicu nismo dobili. Rođeni su 10.06.1992. u Beogradu, Zvezdara. Ako neko nešto zna, neka se javi.
(Ljubinka Šobotović, shobo267@hotmail.com, 10. maj 2017. 14:22)
 Ja sam majka ove devojčice koju su proglasili mrtvom i bez imena i prezimena. Prezime je Miljić, a ime smo joj dali Marina, što u dokumentima ne postoji. Tog 15. jula 1979. god. u 18h u Kragujevcu sam rodila ćerku na carski rez. Ja mislim da me je porodio doktor Milija Đurić. Koliko se ja sećam, bilo ih je dosta oko mene, ali ja se sećam samo njegovog imena i babice Kiće. Toliko se sećam, prošlo je mnogo vremena. Ima dosta njih, kad bih ih videla, verovatno bih ih poznala, a dosta njih više nisu među živima. Pa molim sve osobe sa ovim godištem i ovim datumom rođenja koji vide, a znaju da su možda usvojeni i misle da su ih roditelji ostavili, ja moje dete nisam ostavila, ja sam je rodila živu i zdravu. Sisala je nedelju dana po rođenju, imala je dugu crnu kosicu, merila je 3,600gr, 54cm je bila duga, boja očiju je bila između plave i ljubičaste.
Prosto, bila je san snova beba, da nisam mogla da verujem kako je bila velika, napredna i lepa beba, kao da je već imala mesec ipo dana. Jednoga dana, bilo je 12h, sva deca su donesena na podoj, samo moje devojčice nije bilo. Odmah sam ustala i otišla kod doktorke da pitam šta je sa mojom bebom. Doktorka me nije primila. Počela sam da plačem i da molim da mi kažu šta je sa mojom bebom. Posle pet minuta došla je sestra u moju sobu, jer su me naravno poslali da ležim na silu. Onda su mi saopštili da moja beba mora hitno na dečije odeljenje. Onda sam ja rekla da moram da pođem sa bebom, jer dete sisa. Oni su mi rekli da ne mogu da izađem sa porodilišta, jer navodno ne mogu da se vratim. Zašto bih se vraćala, kad su sutradan trebali da mi skinu konce i posle toga prenoćim i idem kući sa bebom, jer je bilo sve u redu sedam dana. Zabranili su mi da izađem. Plakala sam celo popodne, cele noći, do devet sati ujutru. Onda je ušla sestra u moju sobu. Zatim je ušla druga za njom i čudno su me gledale. Međutim, čula sam glas svoga muža, sad već pokojnog Miljić Tomislava, koji me je dozivao na prozoru. Otrčala sam do prozora vristeći u glas gde je moje dete. On je okretao glavu u stranu, naravno, plačući, dok je moj dever Žarko došao sa njim, jer su kući dobili već telegram da je dete mrtvo. Muž nije mogao ništa da mi kaže, samo je plakao. Ja sam vrištala na prozoru. Sestre su me držale za ruke. Onda je Žarko pričao kako je bolje ako je bilo bolesno da umre sad kao mala beba, nego kada odraste, više će da me boli. To su bili strašni dani za mene, danima sam plakala, a kada je moj muž Tomislav tražio da vidi svoje dete, rekli su mu da ne treba da je vidi, pošto je nije video do sada, jer je bio na terenu, a nekada pristup porodilištu nije imao niko sem nas porodilja. Nismo mogli čak ni cvece da unesemo, a kamoli nešto drugo. Izašla sam iz bolnice posle jedno dvadeset dana.
Zvali su me telegramom iz SUP-a u Kragujevcu da idem da dam izjavu. Išla sam dva puta i rekla sam dolaziću svaki dan, ako vidim lopove iza rešetaka, jer su tog meseca navodno umrle 100 bebe. Tako mi je rečeno u SUP-u. Ako im niko ništa ne uradi i niko ih ne dovede pred sud, jer neko za to mora da odgovara, onda nemoj više da me zovu, jer su mi ozleđivali rane, jer svakoga dana mi je bilo sve teže i teže. Ali kada sam se porodila ponovo 1985.god. rodila sam sina. Porodio me je pokojni dr Protić. Onda je bilo sve u redu sa mojim dedetom. Dobila sam sina koji je bio 3.300gr. Rodio se u podne. Bila je nedelja, jer tada smo se dogovorili jednostavno da se porodim na carski rez, jer mi je to bila treća beba. Sve je bilo dobro, i ja i beba. U 17h doktor mi je rekao: "Ustaj i obiđi ceo krug, oko oba hodnika", jer sam se mnogo dobro osećala. Bebu su mi pokazali, ali beba sutradan dolazi u podne na podoj. Sišao je tada, zatim su ga stavili u inkubator. Kad su trebali uveče bebu da mi donesu, izgovorili su mi iste reči kao sa predhodnom bebom, da bebi nešto nije u redu i da mora u inkubator. Nisam čekala ni sekunde, uletela sam u boks gde su bebe, videla sm svoju bebu u inkubatoru. Pored moje bebe stajala je doktorka, ista koja je radila 1979. god kada mi je ukradena prva beba. Onda sam počela da ludim. Našla sam dr Protića i pitala ga šta je sa mojim sinom. Odgovorio je: "Koliko ja znam, beba je u redu. Dobio je desetku na rođenju". Rekla sam mu, pošto smo se znali privatno, da vidi šta je sa mojom bebom i da je hitno izvedu iz inkubatora. Ako je bolesna, vodiću je kući, neka umre u mojim rukama, a ne oni da je ukradu. Jer sam znala da je dete zdravo i znala sam šta se sprema i rekla sam ako mi dete momentalno ne dovedu na podoj, da ću da ga ukradem i pobegnem sa njim iz bolnice. Onda je ta ista doktorka za mene dovela neuropsihijatra dr Pantovića, koji je odmah došao. Normalno me saslušao, ja sam mu sve ispričala pri čistoj svesti, normalna, ali samo uplašena za svoje dete. Onda je on izjavio da je moje psihičko stanje u redu i da sam ja u pravu što imam strah i tako je to prošlo. Bila sam još sedam dana u bolnici. Dete je bilo sve vreme sa mnom. Nisam se odvajala od deteta, a moglo je da bude kao i sa prvom bebom. I zato molim, ako se neko prepozna u ovoj mojoj priči, da mi se javi, a možda i moja ćerka mi se javi odnekud. Hvala unapred.
(Snežana Miljić, sneskamiljic1@gmail.com, 8. maj 2017. 18:19)
Rođena sam 1978. u Pančevu, iako mi u rodnom listu piše 6.1979. Ali u tom listu već pišu imena usvojitelja. Nemam nikakve druge podatke. Navodno sam sa 3 meseca usvojena.
(Maja Klarić, mklaric1978@gmail.com, 30. april 2017. 23:00)
Rodila sam sina 11.04.1996. carskim rezom. Beba je hitno prebačena u Beograd. Nismo je videli, ni suprug, ni ja. Odatle je samo stigao telegram da je beba preminula. Svaki trag je dobrodošao. Imam osećaj da je živ, a takođe i njegova sestra i brat.
(Dijana Dvorski, drobnjak.maja89@gmail.com, 23. april 2017. 13:50)
Moja nana i dalje traga za detetom za koje tvrdi da joj je ukradeno 23. novembra 1983. godine. Porodila se u bolnici u Novom Pazaru. Pre porođaja su joj rekli da je dete već mrtvo, ali je porođaj prošao u najboljem redu i BEBA JE ZAPLAKALA! Doktor koji je pregledao bebu je rekao da je beba dobro, ocena 10, ali zato što je beba rođena početkom 9. meseca trudnoće, mora da se posalje za Kragujevac. Dedi nisu dali da ide za Kragujevac. Sutradan im je rečeno da je dete umrlo na putu do Raške.
Ako je tako, zbog čega nisu bebu vratili porodici? Kada su poslali sanduk, nisu dali da se sanduk otvara, niti su dali bilo kakvu potvrdu o tome da je dede preminulo. Stalno gledam i pratim žene koje tragaju za decom koja su rođena iste godine i bili u istoj situaciji! Jako je teško živeti u nadi da je dete živo, a nemati mogućnosti da se pronađe ili sazna bilo šta. Ime majke Ismeta (Plojović) Ljajić, ime oca: Huzeir Ljajić.
(25. april 2017. 19:38)
Moji roditelji su imali prvo dete koje je rođeno zdravo, ali naprasno umrlo sledećeg dana. Telo deteta nisu videli, a mojoj majci odmah posle porođaja dali su lekove za spavanje (navodno da se odmori). Posle 24 sata, kad se probudila, rekli su joj da je dete naprasno umrlo. Dete je viđeno od oca i babe kad je rođeno i sve je izgledalo u redu.
Moji roditelji su viši ljudi, kao i ja, od 175 - 190cm. Tamno smeđa kosa i crna. Svi smo 0 pozitivna grupa. Takođe svi smo dalekovidi.
Ako mozete stavite nas u bazu, pa ako se desi da je moj brat život, bila bi najlepša vest za mene, sestru i moju majku (otac nažalost preminuo).
[ostali podaci su u bazi podataka ovde]
(Sara, smilles78@gmail.com, 23. april 2017. 02:40)
Tražim brata. Danas mi je majka ispričala da sumnja da joj je ukradena muška beba rođena u "Narodnom frontu" u junu 1961. Rodila je živu i zdravu bebu, tešku oko 3600 grama. Sve ocene su bile vrhunske. Ona je tada imala 19 godina, a pokojni otac 21 godinu i nalazio se na osluženju vojnog roka u Sloveniji. Za bebu su joj rekli da je umorna od porođaja i da ona sakuplja mleko kako bi ga oni hranili. Posle 3 dana su joj rekli da je beba umrla i ona je doživela nervni slom. Posle dve godine je rodila moju sestru i sve je bilo u redu, a mene je rodila 1969. Bebu posle porođaja ni živu, a takođe ni mrtvu, nije videla. Ako neko nešto zna, neka mi javi na moj mejl. Unapred zahvalan,
(Đura Grujić, djuragrujic@yahoo.com, 9. april 2017. 15:59)
Dete je rođeno u Smederevu 1995. god., u porodilištu "Sveti Luka", između 23-27 januara. Svi nalazi tokom trudnoće bili su uredni, dete je bilo zdravo, čak je i na poslednjem ultrazvuku pred porođaj bilo sve kako treba. I odjednom se dobija informacija da je dete preminulo. Nije rađena autopsija, telo nismo dobili, a u kartonu piše samo "rođeno mrtvo", bez ikakvih objašnjenja. Dete je bilo muškog pola. Dete traže majka, sestre Milena i Nevena, i brat Jovan.
(Katarina Stojiljković, jovangule97@gmail.com, 7. april 2017. 11:46)
Porodila sam se 27. 02. 1993. u 23:15, u bolnici u Požarevcu. Beba je ženskog pola, teška 3.200g, dužine 49cm, obim glave 36cm. Dobila sam otpusnu listu od bebe, ali bebu ne, samo mi je rečeno da je poslata za Beograd i iz Beograda nisam dobila izveštaj da je beba preminula. Ako neko zna nešto o mojoj bebi, zamolila bih da mi javi. Br. telefona 064 917 00 41 Hvala.
(Jasminka Vasiljević, 25. mart 2017. 21:44)
Porodila sam se 29.09.2001. u Vrbasu, odila živu i zdravu devojčicu... Želimo da je nađemo, jer je moja priča ista kao i sve koje sam pročitala. Znam da je živa, ali ne znam gde da je tražim. Živim za dan da je zagrlim, moj život je uništen od toga dana. Ako neko zna devojčicu sa ovim datumom rođenja (ako nije promenjen) neka se javi.
(Ljiljana Kalenić, ljiljakalentic@gmail.com, 13. mart 2017. 09:32)
Ja sam rodila sina 06.01.1979gd.sat 00:33.u sedmom mjesecu. Bio si težak 1.740kg.vecina 49cm.Roden si u Novom Sadu Vojvodina.Bolnica Betanija.Poslen tri dana rekli su mi da si umreo.Nisu mi dali da te vidim mili papire kada si se rodio.Ili "kada si umreo".U tom vremenu ja sam bila 17gd Ka sam rodena 01.02.1961gd.u Novom Sadu.Tvoj tata je Afrikanac iz Togo.Sto to znaci da si meles.Danas imaš 38 gd. Mogu reci da je taj dan bio moj naj tusniji Dan u mom životu!!! Molim Boga da te nadem sine ili ti mene da nadeš!!! Ništa drugo u životu nebi htjela samo da te nadem sine moje lepo.U mom srcu znam da si živ!!!Molim takode Babice ili Doktorica ako u tome vremenu se secaju mene.Tri dana sam ležala sa teškim bolovima.Niko nije hteo da mi pomogne. Ako danas hoce te da pokrenete jednoj majci koja vec 38 godina pati i želi da nade svoje dijete!!!Tako da bi vam duša bila cista. U ovom svetu može se lagati ljudima.Ali Dragom Bogu nikada!!!Mi smo svi majke koje znaju šta znaci kada se dete ukrade I šta je bol!!!Ja sam zahvalna za svaki odgovor!!!Majka koja pati do danas i u srcu place svakog dana!!!
(Gordana Savić, Opitzameko968@gmail.com, 11. mart 2017. 03:53)
Dobar dan, tražim brata ili sestru. Beba je rođena 12.07.1987. u Vranju. Beba je rođena carskim rezom i odmah po rođenju rečeno je da je beba preminula, ali da se ne ponavljam, od umrlice ništa. Ako ima neko kakvih informacija, molio bih vas da me kontaktirate.
(Stefan Cvetković, stefan92cvetko@gmail.com, 7. mart 2017. 04:14)
Dobar dan postovana redakcio.
Ja bi vas zamolo da skinete sa stranici o Petrovicu Milanu i susret sa porodicom posle 29 go,ta prica je netacna da je nas sin nakon DNK on nije nas sin a ne kak je sta je Branko piso mi i dalje trazimo nase dete koi je rodjen 16,7.1975,u Vrscu.
Posto u nasoi fami-ilii imaju zalepljene prste na nogama drugi i treci prst kod obe noge to je imo i moi pradeda a i deda takoi moi tata i je a i mladja cerka ima.
Ja bi zamolio svu musku decu koi su tog datuma rodjeni a je usvojen da se jave jel mi i dalje ga zelimo,mi smo i dalje u Svaicarsku a broi mob,je 076,709,19,40 u svaka doba dana i nici mi svi patimo a ponaivise moja supruga za nim.UNAPRED VAM HVALA NA SVAKU VEST.
(Jonan Groza, koturovicolivera@yahoo.com, 2. mart 2017. 18:01)
Ja tražim svog sina, rođenog 12.12.1976.g. Želim da napišem, možda se moj sin prepozna.
(Bilja Jeremić , 27. februar 2017. 18:01)
Poštovanje,
i ja sam jedna od onih koja se porodila 04. 08.1997. u Višegradskoj, prevremeni porođaj u 7 mesecu. Živo i zdravo muško dete, koje je prbačeno u Zavod za prevremeno rođenu decu i koje je tamo bilo 7 dana. Umrlo, nisu nas obavestili o tome i nikada telo nismo dobili da bismo ga sahranili. Nisam imala snage ni podršku da bilo šta istražujem.
(Olivera Koturović, koturovicolivera@yahoo.com, 26. februar 2017. 10:03)
Dobar dan. Tražim brata rođenog 9.2.1993. u Požarevcu. Brat je rođen kao zdrava beba,
a onda su mojoj majci rekli da je beba umrla (11.02). Bebu nisu dozvoli nikome da vidi, a nismo dobili ni dokument da je beba umrla. Moja majka je pre nekog vremena išla do socijalnog i rečeno joj je da su tok dana rođene samo 2 bebe, ali da izvod iz matične knjige umrlih ne postoji. Moja porodica i ja verujemo da je moj brat živ i voleli bismo da saznamo istinu šta se tada desilo. Moje ime je Lazar, sestra Suzana, majka Slađana I otac Stanisa Savić. Bebi su dali ime Živko. Ako neko nešto zna o mom bratu, zamolio bih da mi javi. Hvala.
Brojevi telefona: 0621773124, 0641260328
(Lazar Savić, Lazarsavicpfk@gmail.com, 20. februar 2017. 06:44)
Želim da se priključim istraživanju. Tražim sestru bliznakinju. Rođene smo 06.07.1996. godine u Bačkoj Topoli. Pomozite ljudi, ne mogu više da se štrecam i brinem i lažno nadam kad god mi neko kaže da me je video negde, a ja znam da nisam tu bila. Hvala unapred. Nadam se da će mi se neko odazvati. Slobodno pišite na mejl, ako neko može da mi kaže kako najpre mogu doći do sestre.
(Nataša, gajinovnatasa51@gmail.com, 19. februar 2017. 09:33)
Tražim sestru bliznakinju rođenu 1990. god. Iz Prištine smo prebačene u Kragujevcu zbog male kilaže. U Kragujevcu su rekli mojim roditeljima da im je jedna devojčica umrla. Međutim, mojim roditeljima nisu dozvolili da uzmu bebu.
(Ema, ema19901@outlook.com, 13. februar 2017. 11:17)
Rođen sam 15.01.1976. u Pančevu. Ne znam tačno da li sam prvi ili drugi rođen, ali znam da je moj brat blizanac na samom porođaju mojoj majci otet i nikad ga više nije videla. Danas imam 41 godinu i roditelji još uvek tuguju za njime, osobito moja mama. Ne verujem da se nalazi u okolini Pančeva, a ne bih ni znao gde ga mogu potražiti...
(Aleksandar J, alexander@yesyesyes.me, 31. januar 2017. 22:22)
Tražim brata, rođenog 27.10.1988.g. u Požarevačkoj bolnici. Navodno je umro 22.11.1988. Moja majka nije smela navodno da ga vidi posle njegove smrti, jer je bolnica rekla da će ona preuzeti troškove sahrane. I da ima nema vise veze sa detetom. Bio je zdrav, trebao je da izađe taj dan iz bolnice kući. Koja slučajnost, pa je baš tad umro?! Imao je narukvicu na ruci, narukvicu sa prezimenom Gambiroza. Trebao se zvati Duško. Ko god se prepozna, ili nesto zna, molim da mi se javi putem moje email adrese. Hvala unapred.
(Ljiljana Ilić, nije ostavljena email adresa uz komentar, 25. januar 2017. 22:57)
Rođena sam 6.1.1972. u Užicu. Sa mnom je rođena devojčica, tj. moja sestra, koju majka nije videla, jer su rekli lekari da je mrtva. Imam osećaj da to nije istina i da je ona živa. Želela bih zagrliti svoju sestru.
(Mirjana Jelisavčić, stanaruma@gmail.com, 18. januar 2017. 22:51)
Ja sam Elizabeta, rođena sam 4. marta 1993. u Gnjilanu. Bila sam ostavljena u ulicu Bojaninoj BB u Gnjilanu i onda bila u zdravstveni centar Gnjilane par meseci. Moje ime tad je bilo Elizabeta Subotić. Ako imate neku informaciju, molim vas da me kontaktirate. Hvala.
(Elizabeta (Kasic) Zdralo, elizabethkasic77@yahoo.com, 16. januar 2017. 07:43)
Ja sam rođena 1992., a prije mene je rođena moja sestra 10.3.1991. koja je, na papirima piše, rođena živa sa 2.900g/50cm Apgar i piše da je umrla 11.3.1991., ali ne piše kad, u koliko sati, ništa. Majci mi nisu je dali, samo su joj rekli da je mrtva, ali tijela nema. Ja vijerujem, imam neki osijećaj da je ona živa negdije navedeno je joj ime u papirima Željka Mihajlović, otac Savo Mihajlovic i majka Božica Mihajlović, udata Jokić. Ja ću pokušat na sve načine da je tražim i ako je živa da je nađem. Ako postoji i najmanja šansa da je živa, da me kontaktira nekako.
(Slobodanka Mihajlović, udata Radić, slobodanka.zeljka@gmail.com, 5. januar 2017. 11:27)
Tražim sestru bliznakinju. Rođene smo 07.11.1979. godine u Vojki, opština Stara Pazova, Srbija. Mama Milica Draganić (Kačar), tata Kačar Radomir. Sestra je rođena u 6:15 ujutru. Dali su joj ime Tanja (sad ne znam da li se i dalje tako zove). Jednojajčani smo blizanci. To je priča o krađi beba tih godina u bivšoj Jugoslaviji.
(Sanja Rosić, 19. decembar 2016. 11:02)
Tražim sestru koja je živela 13 dana posle poroda i niko djete nije vidio, nit' su dali ocu da vidi gdje je sahranjena. Rođena je u Tuzli, zbog zapetljaja crijeva prebačena je u Beograd i posle 13 dana rekli su da je umrla, al' nikad nismo vidili grob nit je tadašnji grobar dao tati da vidi gdje mu je kćerka sahranjena. Ja bih volio samo da je upoznam...
(Dario Sekulić, 8. decembar 2016. 00:16)
Tražim muško dete, rođeno u Šapcu 23.07.1990. Otac Milan, majka Mirjana. Javiti se na broj 00491737108515
(Milan i Mirjana, 23. novembar 2016. 20:08)
Dragi moji, poštovani i uplakani, kao ja, roditelji, nikada ne treba odustati od potrage za našom djecom, do poslednjeg dana života.
(Čarli Livadić, livadich.halid@yahoo.com, 23. novembar 2016. 02:48)
29.11.1971. godine u bolnici u Kruševcu rodila sam muško dete za koje mi je nedugo nakon rođenja rečeno da je preminulo. Otpusnu listu i umrlicu nikada nisam dobila. Lekar koji me je porodio Dr Počekovac je u to vreme bio stažista, a zbog praznika bilo je malo osoblja i onih koji su želeli bilo šta da mi kažu o bebi. Još uvek se nadam da ću pronaći svog sina, a moje dve ćerke brata.
(Snežana Ćirić, mirjana.radojevic000@gmail.com, 8. novembar 2016. 12:13)
Tražim brata Zorana rođenog 31.08.1959. u Sarajevu. Rođen je prerano sa sestrom blizankom, ali nakon par dana javljaju mami da je muško dijete umrlo, iako je bilo jače i krupnije. Majka nije dobila smrtni list, ni otpusno pismo. Molimo sve koji nešto znaju da se jave. Hvala.
(Manda Zrakić, robertzrakic@gmail.com, 23. oktobar 2016. 22:20)
Ja sam jedna ogorčena majka koja se potajno nada da bi mogla negde naći svoju ćerku koja je rođena 15.07.1979. godine u Kragujevcu, koja je ocenjena sa najboljom ocenom. Bila je teška tri kilograma i šesto grama, 56 santimetara duga, kose crne, očima ljubičasto plavim, dete san snova. Sisala je 7 dana, normalno se nasisa, spava, ne plače i izgledala je kao da je napunila mesec dana. Porodila sam se na carski rez. Posle sedam dana, nema moje bebe na podoju u 12 sati, u podne. Ja pitam: "Gde je moja beba?" Kazali su da će doći doktorka da mi kaže nešto o tome, jer bebi nije srce u redu, što je bila čista laž. Dete sa bolesnim srcem ne bi bilo tako veliko i lepo već bi merilo možda samo kilo i po, lupam, ali tako je. Kada sam rekla sestri da ću poći sa bebom pošto je dojim na dečijem odeljenju, rekla je: "Ne možeš posle da se vratiš ovde". Što bih se vraćala? Logicno, 8. dana skidaju konce i ide se kući. Međutim, uzeli su bebu, odjurili i zaključali mi vrata, da ne bih izašla da tražim bebu, i na moje cvilenje i plač bili su nemi.
I tek sutradan ujutru su poslali na kuću telegram da je beba preminula. Laž. Niti su nam dali otpusnu listu o detetu, niti šta su iznašli. Rekli su mužu da je bolje sada, nego kad malo odraste, "...a već imate kući bebu jednu. Još ste mladi biće dece". To je bila moja 2. beba, moja devojčica po imenu Marina. A kada je muž otišao po dete, da je vidi i uzme, rekao je čovek u mrtvačnici: "Nemoj da je gledaš. Kad je nisi video živu, bolje da je ne znaš. Ja sam bila u teškom stanju. Zamalo mi dojka nije stradala od bronta, jer kad nisam imala koga da dojim, htela sam da umrem. Bila sam jako mlada i nisam mislila na ništa drugo, samo na moje ukradeno dete. Zvali su me u policiji na saslušanje. Bila sam 2 i više nisam imala snage. Išla sam da uzmem krštenicu od bebe pre nekoliko godina. Dali su mi izvod iz knige rođenih, a izvod iz knjige umrlih nema. Ne postoji. Ljudi su prevrnuli sve knjige, ne postoji umrlica, niti je dete prijavljeno kao mrtvo, samo kao rođeno dete. Piše "bezimena", ime i prezime oca, majke. Sve, i prezime Miljić, a nema imena. A tada, čim se beba rodi, posle 2 dana je dolazio matičar i morala je beba imati ime i prezime, da se upiše odmah, ili ne može izaći iz bolnice. Tražila sam je i preko "Sve za ljubav". Išla da mi gledaju da li je živa. Svi su mi rekli da je živa i da je u inostanstvu. Volela bih da nađem svoju ćerku vise od mog života. Ima sigurno i sada crnu kosu i oči specifične boje. Poznala bih je po očima. Bila bih najsretnija kada bih saznala nešto o mojoj Marini, bez obzira kako se ona sada zvala.
Nisam momentalno dobro, a i malo sam se ponovo potresla dok ovo pišem. Ja sam Snežana Miljić, 1962. godište, a otac joj je bio, sada pokojni, Miljić Tomislav, 1952. god. iz varoši Lapovo. Kontakt tel. 063/75-86-446. Pozdrav.
(Snežana Miljić, snezanamiljic1@gmail.com, 27. septembar 2016. 16:10)
Želim da se priključim istraživanju. Naime, rođena sam u Novom Sadu 21.03.1996. godine kao jednojajčani blizanac. Na rođenju majka je videla i mene i moju sestru. Bilo je sve u redu, jedino što smo obe bile sitne. Ja sam čak bila sitnija, imala sam 900 grama i manju ocenu po rođenju, a ona je imala veću ocenu i veću kilažu. Premeštene smo obe u inkubatore i razdvojili su nas. Nju su poslali navodno na neko drugo odeljenje. Nakon 10 dana stigao je telegram. Standardna priča, kao i kod ostalih, da ne ponavljam, i mama i ja smo sigurne da je ona živa. OBE SMO ZAVEDENE POD ISTIM BROJEM, KAO DA SE JEDNA BEBA RODILA, A NE DVE. Doktori su rekli: "Imate jedno dete kod kuće... evo, ovo jedno vam je preživelo, imaćete još, mladi ste" i tako to. Molim da se uključim u krug, jednojajčane smo, što znači da smo iste ne bi trebao biti problem da se same nađemo! Pomozite ljudi, ne mogu više da se štrecam i brinem i lažno nadam kad god mi neko kaže da me je video negde, a ja znam da nisam tu bila. Hvala unapred. Nadam se da će mi se neko odazvati. Slobodno pišite na mejl, ako neko može da mi kaže kako najpre mogu doći do sestre.
(Ljiljana Janković, ljiljana1996japy@gmail.com, 14. septembar 2016. 00:08)
Dragi ljudi, da li neko od vas prepoznaje bebu sa slike, ostavljene davne 1983. u zgradi u ulici Lazareviceva br. 9 na Vračaru, u Beogradu. Po papirima, 24.8.1983. ostavljena od dve žene koje su bile stare oko 20 i 40 god. Rođena između jula i avgusta pretpostavljam. Da li neko zna nešto, ili je čuo da je neko ostavio bebu? Želim da pronađem biološku majku, iako me je ostavila. Verovatno je sa "dobrim" razlogom, ili možda kroz neku tragediju koja ju je zadesila.
Možda neko od vas traži žensko dete, rođeno u tom periodu. Neka mi se javi takođe u inbox.
(Nađa Lazarević , 13. septembar 2016. 15:23)
Roditelji koji su se obraćali tužilaštvima radi sumnje da im je dete oteto nakon rođenja i dobili su OBAVEŠTENjE da su navodno zastareli slučajevi... ZNAJTE da su ta OBAVEŠTENjA PRAVNO NIŠTAVNA, jer ste morali da dobijete REŠENjA po Zakoniku o krivičnom postupku sa pravnim lekom kako da ista pravno u ŽALBENOM POSTUPKU i OBARATE.
(Milutin Manojlović, 10. septembar 2016. 10:35)
Ja sam 1995., januara meseca, rodila devojčicu, s tim da mi je trudnoća bila sve u najboljem redu do trenutka rođenja bebe. Tu noć, na ultra zvuku i na onom, kako već, gde se čuju otkucaji srca bebe, sve je bilo u redu. Kad sam se porodila, beba mi je pokazana na vratima sale za porođaj i doktor mi je rekao da je devojčica i da, nažalost, nije živa. Doduše, nisam je čula da plače, ali šta me navodi da sumnjam i da ću sa tom sumnjom otići u grob da je ona živa. Bivši suprug je nije video, niti je ponuđeno da je vidi, niti su nas pitali šta imamo u planu sa bebom uradimo. Na otpusnoj listi su napisali prevremeni porođaj, iako sam bila ušla u 9 mesec neke 2 nedelje i jače, i istog trenutka su je sklonili. To su neke stvari koje mi daju sumnju za to. Davno je to bilo. Papirologiju nemam nikakvu, ne znam kome da se obratim, a srce mi kaže da je ona negde živa. Sve ovo se desilo u šabackom porodilištu.
(Ferida Trifković, 2. septembar 2016. 12:21)
07.11.1971. u Višegradskoj bolnici rodila sam blizance. Sutradan su me obavestili da mi je sin, koji je rođen u 5:25, umro, a ćerka preživela. Kada je počela ova afera bilo mi je sumnjivo i pogledala sam otpusnu listu, gde piše da se otpuštam sa dve prevremeno rođene bebe. Sve što je bilo u vezi muškog deteta je olovkom preškrabano i dopisano da je preminuo u 9:20. Molim sve muškarce rođene tog dana da se jave na tel. 061/3669530!!! Posedujem sva dokumenta da je dete živo.
(Zorica Ćertić-Marković, olgica1971@yahoo.com, 27. avgust 2016. 18:09)
Tražim brata, starosti između 42-45 godina (ukradenoj deci menjaju datum rođenja da bi ih teže pronašli), crne kose, visine između 187-190cm, rođen pod imenom Saša Živanović, u mestu Zrenjanin. Pokojna majka je bila sigurna da je otet, jer nije dobila umrlicu, a navodno su ga poslali na obdukciju u Beograd i tamo je preminuo. Jedna medicinska sestra u Zrenjaninskom porodilištu joj je po saopštenju izgovorila "ne brinite majka, vi ste još mladi, imaćete vi još dece". Čovek bi trebalo da je izuzetno lep (takvi smo svi u porodici), temperamentan i vredan, oštrouman i pronicljiv, u svemu dobrog zdravlja sem sa krvnim pritiskom (posledica temperamenta). Kada hoda verovatno "ljuma", to je hod koji genetski nose oni koji potiču iz planinskih predela (otac nam je sa Majevice). Verovatno ima privatni biznis, ili je uspešni trgovac (za to imamo prirodni dar). Ima neverovatno zdrave i bele zube. Pogled koji smrzava krv u žilama i prodoran glas :) . Voli da putuje, živi za porodicu, obožava decu (takav sam ja, pa pretpostavljam i on). Borben, uporan. Matematika nam dobro ide, društvene nauke ne. Sa godinama polako gubimo sluh, ali imamo dobar vid. Majka nam je imala reumatoidni artritis, pa ako imaš žensku decu prenosi se na žensku liniju (nažalost!). Druželjubivi smo i imamo dosta prijatelja. Pored mene imaš i sestru Marijanu, a otac ti je živ. Molim sve koji pročitaju da ne shvate ovo kao neko hvaljenje, nego moj čacin da pomognem onome ko traži roditelje da ih lakše nađe, i da me kontaktiraju samo oni koji znaju nešto o mom bratu. Hvala na razumevanju!
(Željko Živanovic, zivanoviczeljko@gmail.com, 26. avgust 2016. 03:19)
Tražim sina, koji je rođen 1998. u Prištini. Ako se ki prepoza, nek se javi.
(Ljiljana Tošić, ljiljatosic55@gmail.com, 22. avgust 2016. 17:29)
Pozdrav svima.
Tražim rođenog brata. Roditelji Zorica i Velibor Mitrović. Rođen je 21.03.1996. godine u Sremskoj Mitrovici, u Srbiji. Ime mu je Aleksandar. Roditeljima je rečeno da je umro posle par sati zbog neobjašnjivih razloga. Dete nisu mogli videti, sahraniti, ništa! Molim vas, ako nešto znate, javite.
(Aleksandra Mitrović, kradjabeba80tih@gmail.com, 11. avgust 2016. 22:44 i 22:50)
Tražimo decu koja su rođena u Novom Sadu, dečaka rođenog 4. 3. 1983. u Betaniji i devojčicu rođenu 10. 7. 1986. u Betaniji i prebačenu u Dečiju bolnicu 11. jula. Za oboje dece je javljeno da su umrli posle dan-dva. Došli smo do saznanja da su živi.
(Sanja, kradjabeba80tih@gmail.com, 21. jul 2016. 22:33)
Tražim rođenog brata! Moja majka, Milka Kreca, je dana 19. 12. 1993. godine rodila muško dete u Sremskoj Mitrovici oko 23h. Nakon porođaja videla je živo dete i čula plač. Drugi dan su joj rekli vest da je dete mrtvo i nisu joj dali da ga vidi i preuzme telo.
Nakon nekog vremena u nama se probudila sumnja da je on živ i kad smo pokušali da izvadimo umrlicu, saznali smo da ona ne postoji. Dobili smo izvod iz matične kwige rođenih na kojem piše da je dete rođeno 20. 12. 1993. godine.
Zamolila bih sve koji možda znaju nešto o tom dečku ili poznaju nekog ko je rođen toga dana u Sremskoj Mitrovici da nam se vaje preko Fejsbuka ili na broj telefona 069/365-6410.
(Zorica Malić , 21. jul 2016. 21:24)
Dobro veče. Zovem se Milan Gavrilović. Rođen sam u Sremskoj Mitrovici 31.7.1959. u 3 i 30 časova.
Zvanično roditelji Miroslav i Margita iz Čačka.
Nezvanično ?
Taj osecaj da nisam njihov je težak.
(Milan Gavrilović, snezanalidija83@gmail.com, 7. jul 2016. 21:12)
Tražim brata. On se rodijo august 86-87. I odmah kad se rodijo, doktori su ga uzimali i rekli su da je preumineo i majka nije dobijo nikakve papire od ništa....... Ako ima nekoga iz Kladovo, nek se javi, jel to je mali grad. Tu je rodjen, a majka živela u Podvrška selo do 1991. i od tada u Beču. Vlaški se priča u okolina Kladovo, Podvrška. Hvala.
(Danijel Dinkić, dinkic-d@gmx.at, 6. jul 2016. 02:34)
Moje ime je Anđela Mitić, unuka Milese Ilkić (preudala se, bila je Mitić i ona) koja je rodila 1971. godine devojčicu za koju su joj rekli da je rođena mrtva, a čula ju je kako plače. Leš nije videla.
Moja baba hoće da otvorite njene podatke na sajtu: Njeno ime Milesa (Obradović) Mitić.
Muž: Sreten Mitić. Beba devojčica rodjena u Kragujevcu 5.10.1971. u 20:30 sa 950gr prevremenim porođajem u 7. mesecu. Rođeno zdravo, zaplakalo na rođenju, rečeno je da nije imalo dovoljan kapacitet pluća i navodno je umrlo.
(Anđela Mitić, andjelametalgirl@gmail.com, 27. jun 10:15 i 28. jun 2016. 11:43 i 11:55)
Tražim brata, ime mu je dato Đoko. Rođen je 02. aprila 1970. u Gradačcu u BiH. Nasim roditeljima je rečeno nakon tri dana da djete nije preživilo, a nisu ni vidili djete mrtvo. Molim vas, javite ako nekoga znate da je taj dan rođen. U to vrijeme su djeca prodavata kod nas u Gradačcu.
(Snježana D, sneki_d@web.de, 23. jun 2016. 16:11)
Poštovani, ja tražim sestru bliznakinju rođenu 01.02.1981.g u Tuzli. Naša majka Šehić Đulafera nas je rodila carskim rezom. Nakon buđenja saopštili su joj da je jedna beba umrla, i to teža beba od 2080 gr., a da manja treba da ide u Beograd u inkubator kao nedonošče, to sam ja. Tražili su od majke da da ime mrtvoj bebi. Ona joj je dala ime Mirela. Nisu joj dozvolili da vidi bebe, ni mene, ni moju sestru Mirelu. Majka sve ove godine osjeća da je živa, a isto tako i ja, kao bliznakinja, znam da je živa. Molim sve one koji sumnjaju da su posvojeni, ili znaju nekoga da je posvojen 1981. g. da mi se javi.
(Mirnesa Ikanović, mirnesa_ikanovic@hotmail.com, 18. jun 2016. 01:19)
Ovo je post za sve roditelje, saborce, bratstvo bez sna... Za ukradenu decu, otrgnutu sa majčinih grudi... Za nas kojima država nije majka nego maćeha... Jedna sam od "njih", ukradena kao beba. Pa je i to malo bilo, ukrali su i meni decu... Borim se kako znam i umem već više od decenije i svuda zid ćutanja. Razapinjali su me gde su stigli. Nema veze i opet ću ponoviti - jeste ja sam ćerka Olje Ivanjicki. Nisam birala ko će mi biti roditelji. Hajde, ponovite linč zato što se nekom to ne sviđa, kvari im računicu... Obećavam svojoj deci koja su ukradena i onoj koja srećom nisu ukradena, pa rastu uz mene, vaša mama ima obavezu i prema vama i prema sebi da ne ćuti. Progovori više državo Srbijo, kako sebe nazivaš, dokaži da jesi država, da su tvoji građani svi isti... i ispuni nam osnovno pravo PRAVO NA SAZNANJE O RODITELJIMA.
Inače, moja biološka mama mi je dala moj pravi JMBG i šta ćemo sada, njega ne možete obrisati kao što biste hteli mene i hiljade ostale ukradene dece. Tu smo mi, hvala Bogu, živi i zdravi, nismo greška u administraciji. Hajde, Srbijo, samo otvori svoje duple knjige, mi smo ipak originali, manite se više falsifikata. Eeee, jbg i mi "mrtvi" ne možemo više da ćutimo....
(Ljilja Marić , 27. maj 2016. 10:30)
Poštovani, moje ime je Lucija Kovačević. Tražim moju sestru Kovačević Slađanu koja je rođena 19.8.1982. u Tuzli navodno zbog srčane mane prebačena je za Beograd u Dječiju kliniku Med. fak. Tiršova 10. Bila je tamo 25 dana da bi nam javili iz bolnice da je sve u redu i da možemo doći po nju. Dolaskom u Beograd, videli smo je živu da bi nam doktor rekao da nemamo zdrastvenu knjižicu i da dođemo odma sledeći dan po nju. Vratili smo se tog dana 20.9.1982. za Tuzlu, da bi nam isti dan stigao telegram da je moja sestra umrla u 16:15. Otišli smo za Beograd drugi dan da je vidimo mrtvu i da je prevezemo za Tuzlu. Doktori nam nisu dali. Kao, navodno, ona je već sahranjena. Nismo je ni vidjeli, niti su nam rekli gdje je sahranjena. Stupila sam u kontakt sa JKP Pogrebne usluge 28.04.2016. da bi dobila potvrdu od njih da nisu nigdje pronađeni podaci o sahrani ili kremaciji bebe sa prezimenom Kovačević. Zato u nama postoji nada da je ona negdje živa i molim vas za pomoć, ako je ko imao sličan slučaj da mi se javi i pomogne da pronađem moju sestru. Hvala unaprijed.
(Lucija Kovačević, lucija1@arcor.de, 20. maj 2016. 22:22)
Poštovani, moje ime je Jana Ristić. Rođena sam u Paraćinu 16.10.1995. Usvojena sam sa 2 meseca. Prema dosadašnjim saznanjima, biološka majka se zove Snežana (prezime ne znam) i živela je u nekom selu u okolini Paraćina. Ona ima još dve ćerke i sina kojeg je isto dala na usvajanje. Za ime oca ne znam. Znam takođe da je navela da se zovem prvobitno Sanja ali su kasnije to moji usvojitelji promenili u Jana. Usvojena sam u Leskovcu. Molim vas, objavite moje osnovne podatke i nadam se da ću naći biološku majku.
Srdačan pozdrav!
(Jana Ristić, janaristic00@gmail.com, 20. maj 2016. 00:51)
Ja, Slobodanka Milosanović iz Neresnice kod Kučeva, tražim osobu ženskog pola koja je rođena 21.11.1972. u bolnici u Požarevcu oko 05:30h.
U to vreme rodila sam ćerku koju su mi donosili svaki dan da je vidim, dok devetog dana nisu došli i rekli da je dete preminulo od žutice, ali mi nisu dozvolili da je vidim niti preuzmem.
Tada smo se pomirili sa tim, iako nam je cela situacija bila čudna.
Posle dužeg vremena, kada smo tražili umrlicu, rekli su nam da ne postoji i da je dete živo i da ima izvod iz matične knjige rođenih sa prezimenom, ali bez imena.
Ja, kao roditelj, zamolila bih osobu rođenu pod tim datumom u Požarevcu da se javi na sledeći broj:
tel: 012889023
mob 1: 0631323105
mob 2: 0631605899
ili na Fejsbuku!
(Slobodanka Milosanović , 19. maj 2016. 20:09)
|
L., na Vašu poruku nemamo u mogućnosti da odgovorimo, jer nam niste ostavili ispravnu e-mail adresu. (28. april 2016. 01:45)
|
Moj brat je rođen u Sarajevu, u Bosni, 1976. Moja mama je mislila da je čula plač bebe kada se rodila. Beba se rodila prevremeno u 8. mesecu. Ne znam tačno vreme rođewa mog brata. Moja majka je prebačena iz Han Pijeska u Sarajevo. Doktor joj je rekao da je moj brat umro i nikada ga nismo sahranili. Moj brat je rođen, ja mislim, u frebruar ili mart, u sarajevskoj bolnici. Moja majka je imala težak porod, jer joj je bila prva beba i došla je na svet po ulasku u osmi mesec. Moja majka se udala u maju, tako da se beba radila frebruar ili rani mart u Sarajevskoj bolnici. Krvna glupa je pozitivna, trebala bi da bude. Brat, ako je živ, trebao bi da je fizički jako lep i da ima crnu kosu. Visina preko 180 cm, trebala bi da bude. Trebao bi da bude izrazito pametan, jer očeva famelija svi su izrazito talentovani. Izgled George Clooney, oštra kosa, gusta, jake obrve sa očeve strane, majčine kovrdžava kosa, meka i ima je puno. Ne bi trebao da gubi kosu. Sediti počne rano.
(Dana S, lepotica22@hotmail.com, 19. april 2016. 14:34)
Poštovani, ostavljena sam 24. 8. 1983. u ulazu zgrade na Vračaru, u Beogradu, bez ikakvog podatka. Tražim majku koja me je ostavila, ne znam ništa o njoj. Ako neko nešto zna neka mi se javi na e-mail adresu. Hvala unapred.
(Jelena Stanković, j.stankovic@windowslive.com, 16. april 2016. 14:51)
Poštovani, slučajno sam, listajući interenet i zanimajući se za informacije o krađi beba, došta do vašeg sajta. Moja majka, Slavica Bugarić, devojačko Nikolić, porodila se 5.11.1986.g u 7:50h u KC KRAGUJEVAC, gde je rodila muško dete. Dete je rođeno živo. Lekar je saopštio da dete mora u inkubator i nakon nekog vremena su mojim roditeljima saopštili da je dete umrlo. Nisu dozvolili da se dete identifikuje, uz obrazloženje da su mladi i da će imati još dece i da bi to za njih bila trauma i loša uspomena. Moja majka je dete videla živo i čula plač. Potom je saopšteno da je mrtvo i pritom ih nisu ni pitali da li žele da sahrane dete ili ne, jer je kao, navodno, po pravilu te '86. godine, to činila bolnica. Sve je tu jako sumnjivo i želela bih detaljno da ispitam tu stvar, kakva god istina bila, samo da znamo na čemu smo i da se malo olakša.
(Tamara Bugarić, bugarictamara@gmail.com, 13. april 2016. 14:10 i 14:28)
Sumnjam da su ukrali mog brata, jer nisu dozvolili da ga moji roditelji sahrane, već su ga sami sahranili bez njihovog prisustva. Rođen je 12. februara 1988. u Somboru pod imenom Nikola Manić od roditelja Branka i Ruže.
(Milica Manić, milicacharmeid@gmail.com, 9. april 2016. 00:13)
Poštovani, naišla sam slučajno na Vaš sajt i rešila sam da Vas kontaktiram kako bi ubacili moje podatke u bazu podataka.
Moja majka je pre 34 godine nosila blizance i navodno izgubila mušku bebu na porođaju, a ja sam se rodila. Nema umrlice, nema otpusne liste, a rečeno joj je posle porođaja da to nije bila beba nego neka masa (iako je ona u toku porođaja čula babicu kako komentariše da mu je navodno otkinula ruku... Posle čega je mama pala u nesvest I probudila se kasnije u sobi).
Moji podaci su ovde. Hvala unapred. Pozdrav
(Nataša Ilijašević, natasailijasevic@yahoo.com, 3. april 2016. 12:44)
1959. moja mama se porodila u Zemunu. Rodila je u 7 mesecu blizance. 03.04.1959. u 23h55 i 04.04.1959. Moji roditelji više nisu živi, ali su verovali da su im sinovi ukradeni. Jedan je navodno umro posle dva dana, a drugi posle četiri dana. Zbog male težine smešteni su u inkubator. Mama je videla da napreduju. Sve je bilo u redu. A ipak su navodno umrli. Ja sam nastavila da ih tražim. Nadam se da ću bar nešto pronaći. Na izvodu, jedan brat ima upisano ime ANTONIĆ ĐORĐE, a drugi nema imena. Zvao bi se Nikola.
(Biba Antonić, podgoricanica@gmail.com, 27. mart 2016. 21:19)
Otac Igor Ljubić, majka Maja (devojačko Trkulja) udata Ljubić. Porodila sam se normalnim putem u 8. mesecu trudnoće u GAK Višegradska, 24. 12. 1995. u 23:10h i rodila živog i za taj uzrast vitalnog dečaka od 1.400gr. Porođaj je vodila dr. Pervulov i dr. Rosić.
Nakon porođaja dete je 20 dana bilo u inkubatoru na odeljenju neonatologije GAK Višegradska, pod nadzorom neonatologa dr. Božane Gazikalović. Mi, kao roditelji, svaki dan smo odlazili u bolnicu, nosili mleko i obilazili bebu, sve do 10.01.1996.godine, kada nam je zbog virusa gripa dr. Gazikalović rekla da ne dolazimo u posete, već da možemo sve informacije da dobijemo telefonskim putem. Za sve vreme boravka u inkubatoru, beba je uz manje povremene krize, u smislu tečnijih stolica, uspešno napredovala, i do poslednjeg dana (prema podacima dobijenim iz bolnice) dobijala na težini i prihvatala majčino mleko, kao i dobijanu terapiju.
Dana 14. 01.1996. godine iz porodilišta su nam javili da dete nije izdržalo, a na naš upit da dođemo da preuzmemo telo, rečeno nam je da nije potrebno da dolazimo, da je to dalje sve u nadležnosti bolnice. Na našu veliku žalost, što zbog mladosti, a što zbog neznanja, verujući u to vreme u lekare, u sistem, u državu, nismo otišli u bolnicu, nikada nismo identifikovali bebu, niti dali saglasnost za kremaciju.
Sada, kada čujemo mnogobrojne priče roditelja koji su na sličan način prošli kao i mi, prikupili smo dokumentaciju iz bolnice, opštine i pogrebnog, koja nam je još više pobudila sumnju da je naša beba ukradena.
Ako iko u navedenim podacima može da se prepozna, ili možda ima bilo kakvih saznanja, molimo da nas kontaktira na mejl.
Unapred zahvalna
(Porodica Ljubić, mfljubic@gmail.com, 13. mart 2016. 17:49)
Ja sam rođena u Gnjilane, 4. marta 1993. i moji roditelji su me ostavili pored bolnice. Ako ste čuli nešto, tražim moji roditelji!!!!
(Elizabeta Kasić, Elizabethkasic77@yahoo.com, 8. mart 2016. 06:34)
Pozdrav, tražim ženu koja me ostavila po rođenju u Sarajevu, u bolnici, u rodilištu, 31. 05. 1983. g. Usvojena sam nakon toga. Zovem se Azra. Žena koja me rodila je iz Zenice. Hvala
(Azra, azra.alic832@gmail.com, 7. mart 2016. 15:42)
Nestala mi je beba nakon porođaja 3. 1. 1991. Porodila sam se u Višegradskoj bolnici, u 10h. Nakon porođaja lekar je reko da beba mora u Tiršovu, jer joj stomačić nije u redu. Odatle se gubi svaki trag. Nikad ni rezultate dobila nisam, a navodno nakon 3 dana beba je umrla. Ja umrlicu nikad nisam dobila. Kad god sam išla da pitam za rezultate, nikada mi nisu dali, niti šta rekli. Prosto sam izgubila svaku nadu, a jedina želja mi je znati je l' živ.
(stamenkovicjasmina80@gmail.com, 7. februar 2016. 23:52)
24. jula 1997. godine, u Beogradu, opština Savski venac, rođene su jednojajčane bliznakinje. Pošto su ranije rođene, bile su u inkubatoru. Jedna beba je navodno umrla nakon 14 dana. Radi se o mojoj sestri. Kao i u mnogim drugim slučajevima, mojoj majci nisu dali da vidi telo, niti da ga preuzme.
(dramlicanindijana@gmail.com, 1. februar 2016. 01:52)
02.09.1979. godine rodila sam devojčicu u Kruševcu. Posle porođaja sam videla bebu i bilo je sve u redu, ali su mi kasnije rekli da je beba umrla i nisu dozvolili da je vidim. Ja znam i osećam da je moja ćerka živa. Pomozite mi.
(Dobrila Dimitrijević, jelenamilojkovic719@gmail.com, 27. januar 2016. 09:30)
Zima, januar 1958.
Tog jutra je bilo hladno, neumorne noge su penjale u Somborsko porodilište iščekujući novi život.
Tako je moja pokojna baba započinjala svoju priču.
To je dan kada sam se porodila i na svet donela prelepu, zdravu mušku bebu koja je bila teška 4kg.
Porođaj je bio težak. Kada su ga izvlačili pocepali su mu usnu. Nije nam to smetalo, zagrlili smo se i dojila sam ga bez problema. Dobio je ime Jovan.
Babica iz Bezdana (Mesto pored Sombora na mađarskoj granici) je došla i odnela ga, od tada je nestao i više ga nemam. Moj Jovan.
Bila je jedna Madjarica sa mnom u sobi. Imala je dve ćerke i dobila treću, pošto joj je muž Crnogorac, nije smela kući da se vrati bez muškog. Sumnjam na nju.
Zvala sam ovu babicu dosta puta, ali nisam nista uspela. Ja bih ga prepoznala po pocepanoj usni i danas da ga vidim, samo da nađem tu ženu.
Te reči su probudile nešto u mojoj majci i krenula je u potragu za bratom. Našla je dokument u arhivi da je baba primljena u januaru 1958. kao trudnica u Somborsko porodilište, a u knjizi rođenih beba u januaru 1958. je iscepljena i ne postoji!!! Kako baš ta strana?
Išla u matični ured. Nema nikakav dokument da je Jovan rođen u vidu izvoda iz knjige rođenih, ali ni da je Jovan preminuo iz knjige umrlih!!! Bar ne pod tim imenom i prezimenom. Žena u uredu kaže da je ovo slučaj za policiju.
Ja mislim da je živ. Kako da pređem preko toga, a ništa da ne učinim? Želim da otklonim svaku sumnju, a imam ih mnogo.
(Slaviša Radmilo, sparcle@live.com, 25. januar 2016. 17:15)
|
Desanka, na Vašu poruku nemamo mogućnosti da odgovorimo, jer nam niste ostavili i svoju e-mail adresu. (21. januar 2016. 21:26)
|
Zovem se Vlado, rođen sam 15. 04. 1989. godine u Paraćinu. Usvojeno sam dete. Moji usvojitelji nisu hteli ništa da mi kažu pre saznanja da sam usvojen, a ni posle saznanja. Pre usvojenja zvao sam se NIKOLA NEŠIĆ.
(Vlado Barbulović, vlado.barbulovic@gmail.com, 20. januar 2016. 11:16)
Tražim dve biološke sestre nestale po rođenju. Majka je na svet donela nas tri. Majka Magdalena Nada Bizadžin, rođena 12.10.1958. Baba priznala majki pre smrti da je majka donela na svet sve tri žive. Majka je potpisala 3 otpusne liste, samo je dobila moju tokom porođaja. Nije imala glas. Porod je urađen vakumom. Seća se da je babica bila jako drska. Ja sam rođena sa ožiljkom, sa ranom ispod leve ruke, a nije zaveden razlog. Majka ja ostavljena satima da krvari, ali je ostala živa. Ovim putem i po mojim slikama nadam se da ću pronaći moje sestre za kojima tragam od svoje 18, tj. punih 9 godina.
(Emina Veljković, emina.n.v@hotmail.com, 14. januar 2016. 21:02)
Moje ime je Vlatka i rođena sam 18. 8. 1998. u Koprivnici. Ja sam posvojeno djete. Znam samo nešto o biološkoj majci. Ali posvojena sam sa 5 godina. Moji sadašnji roditelji nisu imali potrebe reć da sam posvojena kada sam znala. Prije posvojenja živjela sam s majkom. Ime i prezime majke je Marijana Posavec. Rodila me kada je imala 45 godina. Deveto dijete sam bila u obitelji. Od posvojenja je prošlo 12 godina i muče me neka pitanja u glavi, ali ne znam kako doći do njenog broja, ili do nekih informacija o njoj. Ako išta pomaže, ja sa krvna grupa 0-. O biološkom ocu ništa ne znam. I o njemu bi mnogo htjela znati. U tih 12 godina nikada se nisam čula sa biološkom majkom, a htjela sam, samo nitko me nije slušao, a sad sam dovoljno stara da imam pravo, je l'? Meni je sada 17. Za osam mjeseci mi je 18, tako da vrijeme je da vidim svoje prave roditelje i da vidim od kuda potječem i čiju krv nosim, i kako izgledaju moja braća i sestre, i koliko ih imam uopće, ja to neznam. Pa je l' bi mi mogli pomoći? Što da napravim, kako da kontaktiram svoju majku kad nemam broj ništa? Ko zna da li je uopće još živa, ili da li se ikad sjetila na mene? Osjećam se izgubljeno.
(Vlatka Morar, vlatkamorar.com@gmail.com, 10. januar 2016. 00:29)
Prevod
Da li bih ja mogla biti nestala beba?
Zovem se Markus. Pišem u ime svoje supruge Gentijane.
Ona je skoro 30 godina verovala da su njeni roditelji njeni biološki roditelji. Gentijana je navodno rođena 8. februara 1987. (tako joj piše u pasošu).
Ceo svoj život je verovala da živi sa svojim biološkim roditeljima, ali smo nedavno otkrili, iz različitih izvora, da je ona usvojena. Odgajana je u porodici kosovskih Albanaca kao jedinica roditelja koji sada imaju 68 godina.
Nešto o njenoj prošlosti:
Kao dete, živela je u Kosovskoj Mitrovici, pretpostavljamo između 1988. i 1992. Rečeno joj je da je imala 6 do 8 meseci kada je došla kod roditelja "usvojitelja". Godine 1992., pre početka rata u Bosni, Gentijana i njena mama su došle da žive u Švedsku, a 1994. godine je i njen otac došao u Švedsku nakon što je zbog nečega odležao robiju, za šta mi nismo znali nekoliko godina.
Ona je uvek sumnjala da nešto nije u redu, jer ne izgleda kao tipična Albanka.
Gentijana je kao dete imala plavu kosu, svetlu kožu i plave oči. Ona ima slovenski izgled više od većine Albanaca koje je ikada srela.
U svakom slučaju, priča o njenom usvojenju je čudna. Njeni roditelji odbijaju da joj daju ikakve informacije, a njihov odnos je vrlo komplikovan. Oni govore protivurečnosti, laži, pokušavaju da je odvedu u pogrešan smer itd. Oni su više zainteresovani da saznaju ko je njen izvor. Jednog dana kažu da imaju dokumentaciju, a drugog dana kažu da je nemaju.
Njena mama kaže da ne zna ništa, a onda kaže da ne zna ko joj je majka i da je uzeta iz sirotišta (čije ime je zaboravila). Sve u njihovim reakcijama i lažima je bolesno i uvrnuto. Izgleda kao da kriju nešto. Takođe su rekli da nije bilo u planu da ona sazna bilo šta pre njihove smrti. Oni jednostavno ne žele da ona zna celu istinu, a ne možemo da verujemo nijednom njenom rođaku.
Dakle, svi lažu, manje ili više, u vezi svega.
Priča o njenom usvajanju do sada glasi da je ona uzeta iz jednog sirotišta u Kosovskoj Mitrovici (mada neki kažu da je u Peći, a neki u Đakovici). "Direktor" sirotišta je pozvao njenu majku i manje-više rekao: "Imamo bebu za vas". Ali nama deluje čudno da neko jednostavno može da se pojavi i usvoji bebu na taj način. Sigurno je čak i tada, 1980-ih, proveravana porodica usvojitelja, kontrolisan postupak itd. Onda je pre neki dan njena mama rekla da su vlasti 1980-ih reklamirale na televiziji usvajanje siročadi, jer ih je bilo mnogo. Da li je to istina?
Bojimo se da je Gentijana jedna od beba kupljenih i prodatih 1980-ih godina. Mnoge stvari upućuju na ovo [da je ona jedna od kupljenih beba], ali i dalje nismo sigurni u to. Sudeći prema reakcijama njenih roditelja i načinu na koji se odnose prema celoj situaciji, izgleda da nešto debelo nije u redu.
Danas se ona zove Gentijana. Još jedno ime koje se pojavljuje u njenoj prošlosti je Melek. Njeni roditelji su najpre smatrali da je treba nazvati Melek, ali u bolnici u kojoj je rođena jedan rođak je smatrao da je Gentijana lepše. Usvojitelji su se celog života trudili da ona veruje da su joj oni biološki roditelji. A to je velika laž.
Gentijana nema papire o rođenju, niti bilo šta drugo osim švedskog pasoša. Ako postoji nešto, njeni roditelji ovde u Švedskoj to imaju, ali plašimo se da su to možda falsifikati.
Gentijana je spremna da pošalje svoj uzorak DNK na analizu.
Da li neko poznaje neke roditelje kojima nedostaje devojčica rođena 1986., 1987. ili 1988., plavih očiju i svetle kože?
Postoji neka veza u ovoj priči između Gentijaninog usvajanja i ljudi koji su u to umešani, sa gradom Novi Pazar.
Gentiana može pisati samo na albanskom jeziku, a nijedno od nas ne zna da piše na srbskom.
(Markus i Gentijana Ekberg, marcus@starfields.se, 7. januar 2016. 18:32)
Original
Could I be a missing baby?
My name is Marcus. I am writing on behalf of my spouse Gentiana.
She has for soon 30 years lived in the belief that her parents are her biological parents.
Gentiana is supoosed to be borned on the 8th of february 1987.(That's what her passport says.
She has her whole life believed that her parents are her biological parents, but recently we have found out through various sources that she is adopted. She has been brought up in a kosovo-albanian family as the single child with parents that today are 68 years of age.
A little about her history -
As an infant she lived in Mitrovica, we are guessing between 1988 and 1992. She is being told that she was around 6 - 8 month when she came to her "adoptive" parents. In 1992 before the war in bosnia broke out Gentiana and her mom went to live in Sweden, 1994 her father came to Sweden after being imprisoned for something we don't know for a few years.
She always suspected something was wrong, she don't have the typical Albanian appearance.
Gentiana was blond as a child, light skin and blue eyes. She has a more "slavic" look than Most albanians she has met.
But anyhow, the story about her adoption is strange. Her parents refuse to give her any information at all and their relationship is very complicated. They are giving contradictary lies, trying to misled her etc. They are more interested in who the source is. They say they have documentation the one day, and the other not.
Her mom says she doesnt know anything, then says she don't know who her mom was and that she was taken from an orphanage (the the mom has forgotten the name of) Everything in their reaction and lies are just sick and very wierd. Feels like they are hiding something. They have also said that it wasn't planned for her to know anything at all until they were dead. They simple don't want her to have the whole truth and we really can't trust any of her relatives neither.
So everybody is lying about more or less everything.
The story of the adoption so far is that she was as mentioned taken from an orphanage i mitrovice (but some people say peje, another gjakov) the "headmaster" of the orphange had called to her mom and more or less said: "We have a baby for you". But it seemws strange to us that you just can walk in an adopt a baby like that, sure even then back in the 80's controls would have been made on the adoptive family, process etc. Then the other day her mom says that the government advertised on the television to adopt an orphan in the 80's because they were so many. Could that be true?
We fear that she might be one of the babies bought and sold in the eighties, we hope for your guidance on how to begin investigate everything.Alot of things are pointing to this at least, but then we still don't know for sure, but based on the reaction of her parents and their way of dealing with it it feels like something is terribly wrong.
Her name today is Gentiana. Another name "Melek" is also circulating in her past it's said that her parents first thought she should be named Melek, but then at the hospital when she were borned a relative thought Gentiana was nicer. Her parents have her whole life made Gentiana believe that her adoptive mom gave birth to her. So it's a big lie.
Gentiana has no birth registration papers at hand or anything besides her swedish passport, if there is anything her parents here in sweden have it, but we fear that tit anyways could be falsified.
Gentiana would be very open to sending her DNA to matched with potential parents.
Do any one know of any parents missing a baby girl borned 86, 87 or 88 with blue eyes and light skin?
There is somekind of connection of my adoption and people involved to the city "Novi Pazar" in the story below.
Gentiana can only write in albanian and none of us can write in serbian.
(Marcus & Gentiana Ekberg, marcus@starfields.se, 7. januar 2016. 18:32)
Tražim muško dete rođeno 18. 10. 1998. u Zrenjaninu. Majka Radu Dragana.
(Radu Zorana, raduzorana1234@gmail.com, 3. januar 2016. 09:19)
Poštovani,
Gledala sam prošle srede i juče na Prvoj emisiju o krađi beba. Pošto je i moje dete navodno mrtvorođeno 1994. u GAK-u u Višegradskoj kranula sam u privatno istraživanje i možda može da vam pomogne sajt sa podacima o tome da li je JMBG validan ili nije.
Adresa sajta je jmbg.brmbrm.com. Ili jednostavno ukucajte na Google "podaci iz matičnog broja" i otvorite sajt Jedinstveni matični broj građana, gde možete da ukucate JMBG i da vidite da li je validan ili nije, u kom okrugu je osoba rođena i da li je muškog ili ženskog pola.
Srdačno
(Jasmina Burojević, ninabu@hotmail.de, 17. decembar 2015. 13:47)
Rođena sam 28. jula 1982. u Skoplju. Mislim da sam ukradena, pošto moja "majka" ima karton iz bolnice gde piše njeno ime i moji podaci težine, visine i sl. A znam da me ona nije rodila.
(M, (osoba nije ostavila kontakt adresu), 17. decembar 2015. 11:14)
Moja majka se porodila u oktobru 1984. god. u Novom Sadu u Betaniji. Nisu je ni odveli u porođajnu salu, nego u nekom hodniku je porodili. Primio je doktor Ilic, a babicu je videla sa maskom. Ni ime joj ne zna. Rodila je dečaka živog i zdravog. Otac bio sutradan da ga vidi i sve bilo u redu. Rečeno je - ako preživi 24 sata, opasnosti nikakve nema. Moj otac je došao dan posle, gde su mu rekli da je dečak preminuo. Dete nisu dali da vidi, a do mame nije mogao doći ni na minut da je vidi. Mamu su naredna tri dana od porođaja kljukali lekovima i injekcijama, gde je stalno bila nadrogirana i spavala. Kad su je posle tri dana otpustili kući, ona nije ni znala, niti joj je iko rekao, šta se sa bebom desilo, nego neka žena iz sobe je čula tamo od nekog doktora da je umro i tako prenela mojoj mami. Sestra koja je otpustala rekla je: "Mladi ste, imaćete vi još dece". Niko nije spomenuo ni umrlicu, ni izvod, rekli su da će je sve naknadno obavestiti, gde se naravno nikad niko i nije javio. Ja sam prošle god. otišla u Betaniju i pitala kako da pronađem doktore i kako da preuzmem izvod i umrlicu, gde su mi rekli da odem u opštinu i tamo tražim. To je predato odmah posle majčinog porođaja. Da napomenem, samo što mi oči nisu izvadile ljubazne sestre iz Betanije. Na umrlici stoji da je dete umrlo 12 sati posle porođaja. Napominjem da ga je otac video posle 24 sata.
(Tea Milić, tea.miadunja@gmail.com, 17. decembar 2015. 00:23)
1965. baka je rodila zdrave blizance u bolnici u Bijeljini. Kad su htjeli da je otpuste iz bolnice, odlučili su da je zadrže da joj skinu bradavicu sa ruke hirurškim putem. Nakom što je ova operacija (koja nema nikakve veze sa djecom) obavljena, rečeno joj je da je jedna od bliznakinja u međuvremenu umrla. Sa sigurnošću tvrdimo da je djete ukradeno, te vas molimo, ukoliko imate bilo kakvu informaciju, da nam javite!
(Vera, veratrifunovic.992@gmail.com, 16. decembar 2015. 23:40)
Pozdrav, videla sam skoro na TV-u, Tatjana Vojtehovski je ponovo pokrenula priču o nestalim bebabma, pa sam ja tu nešto istraživala, čitala ispovesti itd... Samo sam htela da vam prenesem iskustvo moje komšinice koja se porodila u "N. Front" pre 5 meseci. To je bilo negde početkom jula 2015. Kaže da je bilo ovako:
Porodila se, sve ok. Beba OK, ona OK. Međutim, jedno veče traži ona da joj daju bebu - "Ne može (beba spava)". Posle 2-3h ona opet: "Dajte mi bebu" - "Ne može (sad je beba jela)". Posle par sati ona opet njima: "Dajte mi bebu" - Opet: "Ne može" i moja komšinica odluči da uđe u boks sa bebama i zatekne svog sina golog, skinut broj koji ima oko struka, skinuta narukvica sa ruke, koja nikada, ali ni pod kakvim uslovima, ne sme da se skida. I moja komšinica se tu uplaši i zove ginekologa koji ju je porodio. I on joj kaže: "Stani pored deteta i ne skidaj pogled sa njega! Ni slučajno da se nisi mrdnula, a ja ću da zovem pedijatra da vidi šta je to. Silazi pedijatar i pita sestru koja je tu bila, i sestra krene da zamuckuje i da se preznojava i priča u fazonu - "Bilirubin je visok", pa "doktor treba da vadi krv, pa smo skinuli narukvicu" pa drž, ne daj. I doktorka koju je poslao komšinicin ginekolog kaže: "Ja sad preuzimam slučaj, vi se sklonite odavde". I ta doktorka uzme iglu i bebi izvadi krv iz pete! A skinuli mu narukvicu, šatro vade krv! Ja sam se šokirala! I sama sam zdravstveni radinik i iskreno poverovala sam u priču, jer znam šta sve moje kolege i saradnici rade po bolnicama! Još jednu stvar je rekla što se tiče video nadzora. On postoji, ali se po potrebi gasi i misli da nisu svi ulazi i izlazi pokriveni kamerom. Glavni ulaz je pokriven i to ne znači ništa, jer gase kamere po potrebi, a za ostale ulaze nije sigurno. Možda nisu ni pokriveni kamerama. Tako da ni video nadzor ne pomaže mnogo. Eto, tako da znate da se i takve stvari rade. Ja sam ovde prenela njene reči, tako je ona meni pričala i ja joj verujem u potpunosti. Ja, kao z. radnik, znam da su nam bolnice u rasulu, ne zna se ni ko pije, ni ko plaća. Medicinska dokumentacija se uništava i prepravlja prema potrebi. Niko ni za šta ne odgovara, ljudi se zapošljavaju preko veze... Eto, čisto i ovo da znate. Pozdrav i podrška svima vama koji ste žrtve bolesnih umova, koji nažalost rade na tako bitnim mestima.
P.S. Ne smem da otkrijem identitete moje komšinice, njenih lekara i molim vas, ako ovo objavite negde, moje ime cenzurišite. Hvala.
(Anonimno, 15. decembar 2015. 00:36)
Vodim dugogodišnju bitku sa bahatim i kriminalnim ponašanjem Centra za socijalni rad u Beogradu. Bila bih zahvalna svima koji imaju bilo kakve dokaze, ili volju da se produbi priča o umešanosti centara za socijalni rad i Ministarstva za socijalna pitanja u ove kriminalne radnje, da me kontaktiraju mejlom kako bismo pokrenuli zajedno širu inicijativu i više ovaj problem izneli u javnost. Unapred hvala, J.S.
(J.S., jas.stojanovic@yahoo.com, 13. decembar 2015. 00:56)
Zna se da se u Vršcu kradu bebe i zna se da su to Tatijana Vesović i Tatijana Daničić iz Centra za socijalni rad. Mnogi znaju šta se dešava, ali nažalost danas ne možemo nikome da se žalimo, niti imamo kome da se obratimo. I kome god da se obratimo, svi su povezani jedni sa drugima i drže stranu svakome, tako da se uvek izvuku i na sudu. I naprave lažne papire za lažne dokaze i slično. Ali bog sve vidi, tako da će bog sve to kazniti na najgori način i kazniće njihovu decu, ćerke, sinove, na surov način, jer to što se radi je velika sramota. Danas i znaju vrlo dobro da izmanipulišu sa ljudima. Tatjana Vesović, dr Radmanovac je zajedno sa njom povezana... U bolnici ne može da se stigne na red, ako se nema debelih veza. I ako treba da odemo negde preko veze, šalju nas privatno da idemo. Privatno vaditi rezultate. Lopovluk u celoj bolnici je, u opštini Vršac. Vršac je najgora opšta bolnica koja postoji.
(Iris Garam, 10. decembar 2015. 23:26)
Supruga mi se porodila na niškoj GAK klinici, 07. 09. 1980. u 6 sati i 20 minuta. Rečeno joj je da se ne čuju tonovi deteta i da je dete mrtvo rođeno, takva je i bila otpusna lista na kojoj je pisalo da na patologiji možemo uzeti rezultat uzroka smrti. Nakon 15 dana, na patologiji sam dobio obaveštenje da tamo nije stiglo ništa. Nakon toga sam otišao u porodilište i upitao lekara: "Šta se to dešava," gde mi je on rekao da smo mladi i da pred nama stoji još vremena za decu itd. OVIM DOPUNJUJEM BAZU PODATAKA O NAŠEM SLUČAJU. Pozdrav.
(Bratislav i Suzana Cekić, ceka0305@yahoo.com, 10. decembar 2015. 09:58)
Moja majka je slično prošla 1997. godine. Hitno je morala na carski rez u 7 mesecu trudnoće. Kad su je porodili, sutradan je javljeno da beba nije preživela, jer navodno pluća nisu razvijena. Reč je o muškom detetu. Prije toga, tj. pre carskog reza, mom ocu je postavljeno glupo pitanje - da li da spasimo majku ili dete? Strašno, to se desilo u Novom Sadu, u porodilištu. Moja majka se zove Zlata Emić. Molim vas za pomoć, ako je ikako moguće, bilo koji podatak, jer mom ocu su rekli da ne može da vidi posmrtne ostatke deteta, niti da ga sahrani jer to navodno ne traži niko.
(Selma Drobac, selmadrobac@gmail.com, 10. decembar 2015. 00:19)
Upravo gledam emisiju ŽIVOTNA PRIČA o slučaju nestale dece... Ja sam Slađana Đajić Jovković. Porodila sam se u Višegradskoj bolnici 20. 03. 2000. Rodila sam dečaka, koji je 21. 03. 2000. proglašen mrtvim... Pošto sam carskim rezom porođena, nisam videla bebu, a suprugu nisu dali da vidi dete. Nisu nam dozvolili ni da sahranimo mi dete, čak nije ni bilo priče da možemo da uzmemo dete i da ga sahranimo. Po pravilima bolnice, ne možemo novorođenče mrtvo da uzmemo. Inače sam iz Novog Sada i neznam šta da napišem, jer sam u šoku od ove emisije.
(Slađana Đajić Jovković, sladjicadjajic7474@gmail.com, 9. decembar 2015. 23:05)
25. 12. 1993. godine u 8h rodila sam u Kruševcu živo muško dete težine 3kg, 48cm, ocena 8. Po rođenju je zaplakalo, videla sam ga na kratko, sve se činilo normalnim. Celog dana sam se raspitivala za njega, od jedne sestre do druge. Jedna kaže: "Sve je dobro," a druga da ne zna ništa. U 21h jedna sestra me je pitala: "Zar ti ne znaš?" - "Šta?" Odvela me je kod pedijatra, koja mi je saopštila da je u 17h moja beba preminula. Tražila sam da ga vidim, ali mi je rečeno da je već poslato u Beograd na obdukciju. Dali su mi injekciju za smirenje i ispratili u krevet. Mom mužu su rekli da je beba rođena kao monstrum (napominjem da sam ga po rođenju videla, SVE JE BILO NORMALNO), i da smo još mladi, "imaćemo još dece", da bi trebalo ipak da odemo na genetska ispitivanja (?) zašto se dete takvo rodilo i da je bolje što je umrlo (TU SAM PRIČU ČULA TEK PRE 10 GODINA). Čekali smo nalaz sa obdukcije (koja je po pečatu rađena u Kruševcu, a ne u Beogradu) gde na latinskom piše (bar po priči lokalnog doktora) da je beba umrla od gutanja plodove vode, ali se ne spominju nikakve anomalije, niti ih ima u dokumentaciji koju sam kasnije prikupila. Zbog te priče doktora, sumnjam da mi je beba ukradena i želela bih da ga nađem, ili da saznam istinu šta se u stvari desilo.
Doktori koji su me poradjali su dr. Garčević, dr. Savković koje ja nisam ni videla, ali su potpisani u porođajnom listu (pretpostavljam od strane babice), i babica Jakovljević.
(Snežana Ignjatović snezanaignjatovic74@yahoo.com, 02. i 30. decembar 2015.)
Dobro jutro. U martu 1997. godine sam se porodila u Šabcu. Svi su rekli da će se beba mrtva roditi. Ali je ona živa bila, videla sam je samo na tren i znala sam da će ona preživeti. Posle 4 sata su došli lekari u moju sobu i počeli da pričaju da sam ja još mlada i imaću još dosta dece. Rekli su da dete mora za Beograd u inkubator, jer u Šabcu to nema. Ja sam njima rekla da hoću i ja. Oni, kao, ne moze, prvo beba, posle će da dolazu po mene. Posle 4 sata došao je lekar i ostali, i rekli su mi da je moja ćerka umrla u putu. Ja sam htela tamo da idem da vidim bebu, oni su rekli da to nije moguće. Ne znam tačno što su to rekli. Evo danas bi ona imala punih 17 godina i uvek osetim da je živa kao i moja starija ćerka. Uvek kaže: "Mama, moja sestra je živa. Ja to osećam". Ako neko zna gde mogu dalje da tražim mnogo bi nam pomoglo. Moje ime je Violeta Vladimirović. Živim sad u Beču.
(Violeta Vladimirović (nije ostavila kontakt adresu), 26. novembar 2015. 02:58)
Moja baka je davne 1959. godine rodila muško dete sa težinom od 5 kg. Čula je da je beba zaplakala i nakon toga su bebu odneli. Nakon nekoliko sati rekli su joj da je beba umrla. Pošto je imala svega 19 godina, rekli su joj da ima još vremena za nju, da je mlada i da će imati još dece. Nisu joj dali nikakav papir, umrlicu itd.
Ime majke: Milica Nedeljković, rođena Milenković, 1940.god., ime oca: Miloje Nedeljković, 1940.god., iz Parunovca kod Kruševca, mesto rođenja deteta: Kruševac. Posle toga 1960.i 1963. godine dobili su 2 ćerke.
Znam da je prošlo mnogo vremena od tada, ali ja sumnjam da je dete, tj. moj ujak ukraden.
(Vanja Đorđević, vanjadj13@gmail.com, 24. novembar 2015. 20:14)
Ako si mladić od oko 23.g., imaš krvnu grupu O, rođen u Zrenjaninu (ali ne mora da znači) i sumnjaš u svoje poreklo, kontaktiraj me.
(Ljubinka Gavrilović, gavrilovicljubinka@yahoo.com, 19. novembar 2015. 21:48)
Pozdrav i poštovanje svima.
Zovem se Haris Omerović i rođen sam 10.04.1994. godine u Tuzli, u bolnici Gradina. Moja majka, Faketa Omerović, rodila je blizance, mene i moga brata. Majka je uvijek pričala meni da su djeca rođena živa i nakon poroda je jasno čula plač oba dijeta, znači mene i mog brata. Naime, doktori su nakon par sati saopštili da moj brat nije više živ, preminuo je, za šta nisu dali nikakav dokaz, niti su dozvolili roditeljima da vide svoje dijete, te da ga sahrane kako i priliči. Ja znam, osjećam da je moj brat živ. Pretragom na internetu došao sam do ove stranice i u nadi da će bilo šta biti rasvijetljeno o sudbini mog brata objavljujem ovaj tekst ovdje.
Mjesto rođenja : Tuzla
Datum rođenja : 10.04.1994. (10:30 ujutro)
Majka : Faketa Omerović
Otac : Husein Omerović
Moja krvna grupa : AB+
(Haris Omerović, haris.omerovic.ets@gmail.com, 13. novembar 2015. 16:11)
Tražim sestru bliznakinju koja je rođena 7.11.1979. godine. Ja znam i osećam da je živa. Radi se o krađi beba 1979. godine. Želja mi je da je nađem.
(Sonja Rosić, 31. oktobar 2015. 17:13)
Tražim sestru koja se rodila u julu 1989. godine u Smederevu. Morala je za Beograd. Moji roditelji su svaki dan zvali u bolnicu u Beograd da pitaju kako je sa bebu. Rekli su da je dobro i da napreduje.
3 nedelje je prošlo i sve je u redu bilo i napredovala je. Pre nego što da krenu za Beograd, u bolnici zvali su da pitaju kako je beba. Rekli su dobro. Kad su moji roditelji stiglu u bolnici, rekli su da je pre 45 minuta umrla i da su je sahranili. Moji riditelji nisi ni jedan papir dobili od njih. Ja dan danas verujem da mi je sestra živa. Volela bih da je nađem.
(Marijana Sonfirović, marijana-sonfirovic@hotmail.com, 27. oktobar 2015. 15:20)
Verujem da si živ.
Rodila sam te 10.01.1997.god u Valjevu (Srbija), zdravog i pravog sa najboljom ocenom.
Kao i svaku bebu, donosili su te meni u vreme podoja i ništa nije ukazivalo na „nesreću“ koja će uslediti.
Četvrti dan (14.01.1997.) u 06h u moju sobu je ušla ekipa lekara i saopštila mi da je moje dete umrlo.
Od svih pitanja koja su mi tada jurila kroz glavu, samo jedno nije prošlo. Pitanje koje će me izjedati naredni niz godina: „da li je to istina?“
Verovala sam lekarima i njihovom osoblju, ne znajući da su mnogi od njih kriminalci i monstrumi koji otimaju decu od nesrećnih majki i prodaju ih ljudima bez dece.
Ove, 2015. godine 10.01. je punih 18 godina... Možda je sada vreme a možda nikada neće doći...
Ako si živ, negde u belom svetu, a pronađeš se u mojim rečima, znaj, da te pored majke čeka i sestrica koja bi najviše na svetu volela da ima brata.
(Ljiljana Panić, kadrovska@kolubarab.rs, 29. septembar 2015. 09:11)
Od septembra 1984., pa sve do danas. Opet je septembar i bliži se datum kada su mi na porođaju ukrali bebu. Da, i meni su ukrali bebu. Te noći prevremeno sam rodila sina sa dugom crnom kosom, koji je plakao kada mi ga je babica pokazala. Za to vreme na vratima je stajao ginekolog sa cigaretom u ustima i grdio babicu zašto su ga zbog mog slučaja zvali. Da, možda ja i nisam bila njegov slučaj, možda sam bila slučaj doktora koji me je primio i koji je doveo ženu pored mog kreveta i koja je ležala u sali za porođaj pored mene i ako nije bila trudna. Dečaka sam samo tada videla i nikada više. Vratili su me u sobu gde su žene sa raznim ginekoloskim oboljenjima, a žena koja je bila tu je odvezena na sprat sa mojim detetom. Niko mi više nije rekao ništa. Otpuštena sam iz bolnice bez otpusne liste, bez ikakvog dokumenta za bebu. Godine prolaze. Imam dva sina i unuku, a ipak moje srce zna da negde živi sada već zreo čovek koga su mi ukrali. Nisam imala hrabrosti da krenem da ga tražim, jer znam da bi me svi pravili ludom i dokazivali da nisam u pravu. Verujem u sudbinu i da će se moj sin jednog dana pojaviti ispred mene, da će doći na moj šalter gde radim. Da cu ga sresti... AKO SLUČAJNO NEKO ZNA KO JE ON, NEKA GA UPUTI NA MOJU ADRESU, A NJEGOV ROĐENDAN JE 24. 09.
(Živka Ivanović, ziza1965@live.com, 19. septembar 2015. 14:26)
Ja tražim sestru rođena je 8.5.1976. u Tuzli, rodila je Savić Jelka, carski rez i nakon dolaska svjesti njoj su rekli da je djete mrtvo. Moj otac nije vidjeo bebu kao ni majka. Ovo mi je majka ispričala. Znači, ništa nisu radili, ni dali ime bebi, niti je upisali u opštinu. Znači, ništa, samo im je rečeno: "Beba je mrtva". E, ja sumnjam, jer čitajući forume, vidim da su se djeca tako krala. Ako neko nešto zna o
krađi beba u tuzlanskom porodilištu, neka mi se javi.
(Mladen Savić, mladensavic1981@gmail.com, 31. avgust 2015. 21:07)
Moj brat je rođen 1995. u Sremskoj Mitrovici, pod imenom Lazar Mrđa. Moji su jako teško preživeli njegovu navodnu smrt, i o tome se nikada ne govori, jer je i dalje živa rana. Roditeljima ne smem ni da pomenem ovo, mislim da bi ponovo umrli, kao 1995. Tužna starija sestra Jelena.
(Jelena Mrđa, Jelenamrdja022@gmail.com, 29. avgust 2015. 01:05)
Želim bilo kakvu infirmaciju o rođenom bratu, koji je rođen 09.07.1973. u kikindskoj bolnici. Rođen je u osmom mesecu trudnoće, težine 1.7kg i sa dužinom 47cm. Imao je crnu, dugu kosu identično kao ja i sestra. Beba je normalno plakala kad se rodila i bila je sa majkom sat vremena. Otac i deda su ga videli uveče, jer se majka porodila tog popodneva. Te iste noći babica je došla da kaže majci da nešto nije u redu sa njegovim plućima iako je sve bilo u redu nakon porođaja. Ujutro oko 5h majci je rečeno da je moj brat umro. Nisu dozvolili da majka vidi bebu. Bio je zaveden pod imenom Igor Radojčin. Umrlicu nisu nikad izdali. Nakon 3 meseca majci je stigla opomena zašto ga nije dovela na vakcinu. Molim sve ljude, Ako išta znaju da mi pomognu da nađem brata. Hvala puno unapred.
(Tatjana Radojčin, tatjanaradojcin@yahoo.com, 22. avgust 2015. 13:22)
Poštovani! Zahvaljuljem vam na to što ste našli vreme za mene i uputili me šta treba da uradim. Hvala vam puno. Zamolila bih vas da na vaš sajt objavite... Da li neko zna za mog brata. Rodžen je 01.08.1977., a proglašen na 05.08.1977. u Višegradskoj bolnici, Savski venac, u Beogradu. Rodila ga Nada Stojanovska, rodžena Ristova. Tačno da je rodžen malo ranije. Ako možete objaviti na vas sajt, ako je moguće. Prošli su 38 godina od tada. Ali ko zna, možda se neko nešto seti. Već godinama čitam za aferu kradže beba, ali nikad se nisam usudila da se obratim nekome, kad god sam htela napisati na neku stranu nešto me kočilo. I tako rekla sam "ili sad ili nikad", skupila snagu i napisala vama. Još jednom vam hvala. Nadam se da ćemo ostati u kontaku, i da ima toliko majke koje traže svoju decu, braca ili sestre i iz srca im želim da ih pronadžu. Pozdrav od Vesna iz Skopja.
(Vesna Stojanovska, vesna78mk@gmail.com, 20. avgust 2015. 14:58)
Tražim brata. Rođenog krajem marta 1975.god. u Beogradu GAK Višegradska. Majka Radojka (devojačko Radojević) i otac Radomir Vuković.
(Gordana Vuković, radabujakovic@gmail.com, 18. avgust 2015. 09:08)
Godinama sam želela da znam da li je i moje dete živo! Ali vidim puno slučajeva i nisam čula da je nesto rešeno???? Bili smo mladi, terali su me, a i tadašnji doktor Pavlović mi je govorio da tužim babicu, na koju i ja sumnjam, ali sam im odgovorila da oni to učine, jer meni pare ne znače, meni treba dete, a da ga vratim ne mogu! Naivna, mlada...
Porodila sam se 28.juna (Vidovdan) 1980.godine u Narodnog fronta u Beogradu. Volela bih da mi se javi, prepoznala bih moje dete (4,050gr težine i 57 dužine, kada je rođeno) i posle toliko godina.
Pozdrav,
(Radmila Bujaković, radabujakovic@gmail.com, 17. avgust 2015. 11:01)
Ja sam Jelena. Rođena sam 1990. godine u Zenici. Usvojili su me Olgica i Dragutin Petrović, po izvodu iz knjige rođenih, rođena sam u 12:20. Živim sad u Beogradu. Želela bih da upoznam koje prave roditelje i ako neko može da mi pomogne bila bih zahvalna. Na bilo koji način.
(Jelena, lela_90@live.com, 9. avgust 2015. 22:47)
Dobar dan, moje ime je Ana i iz Kragujevca sam. Moji roditelji su dobili muško dete, zdravo, u martu 1988. u kragujevačkoj bolnici. Dečak je živeo nekoliko dana, da bi rekli mojim roditeljima da je navodno umrlo. Skoro istu priču su rekli i mojim roditeljima kao i ostalim roditeljima nestale dece. Mnogo stvari je sumnjivih u vezi sa ovim. Molila bih sve, ako imaju bilo kakvu informaciju, da mi se jave na mail. Mislim da je dete prodato negde u inostranstvu. (Mislimo da moj brat ima nedostatak vitamina na rukama, pa mu je koža malo drugačija. To bi bio bitan faktor za njegov pronalazak, ali nije sigurno).
(Ana Tomić, ana.tomic89@yahoo.com, 13. jul 2015. 16:38)
Dobar dan svima. Ovim putem tražim brata koji je rođen 8.01.1975. i zaveden je pod imenom Dejan Marinković. Roditelji su mu Marinković Živadinka, devojačko Kostić i Marinković Mileta, rodom iz Ripnja nadomak Beograda. Medicinska sestra je rekla mojoj majci da joj je sin preminuo posle tri dana, s tim što nisu dozvolili da vide dete. Godinama ga tražimo, ali bezuspešno. Molim čitaoce, ako išta znaju ili čuju, da mi pišu na email adresu. Unapred zahvalna.
(Verica Stanković, goran.1973@live.de, 8. jul 2015. 09:59)
Ja sam Karolina Kemives (rođ. Deli). Tražim sestre bliznakinje, rođene 28.08.1996. u Subotici. Još istog dana prebačene u Beograd, u Zavod za prevremeno rođenu decu, gde su sledećeg dana navodno preminule. Roditelji su mi obavešteni samo telegramamom. Nije im dozvoljeno ni da vide decu, niti da sahrane. Nisu obdukovane. Prošle godine je jedna od njih dobila rešenje da je punoletstvom stekla pravo na glasanje. Obe su uvedene u Matičnu knjigu rođenih, međutim ne postoje izvodi iz Matične knjige umrlih. Roditeljima su rekli da moraju dati imena jer su deca živorođena. Obe imaju svoj jedinstveni matični broj građana. dalje >
(Karolina Kömüves, 91karolina.kemives@gmail.com, 25. jun 2015. 18:32)
Pozdrav svima. Moja žena se porodila 1983. i dijete je bilo zdravo. Primilo je vakcinu posle dva dana. Posle desetak dana rekli su nam da je dijete umrlo, a mi nijesmo dobili ni umrlicu, niti su nam dali da vidimo dijete, niti bilo šta. Prije nekoliko dana dobio sam informaciju da bi moje dijete moglo biti među djecom koja su u to vrijeme ukradena. Čuo sam da igra fudbal i da živi u Španiji. Dijete je imalo nešto specifično na licu kada se rodilo. Ako iko zna bilo šta neka javi. Hvala unaprijed. Ja sam iz Leskovca.
(Ivica Uličević, ivica-90@live.com, 20. jun 2015. 14:10)
Mesto: Ruma, porodica Kokanov, dete žensko. Porodila se 31.07.2011. u Sremskoj Mitrovici. Beba navodno umrla 06.08.2011. na nenatologiji u Beogradu! Ja, majka, dete nisam nijednom videla. Suprug je video dva puta, na dan rođenja i dva dana pre smrti! Dete rođeno sa ocenom 8-9! Roditelji: Sladjana i Dario Kokanov iz Rume, beba Lana Kokanov!
(Slađana Kokanov, sladjana_darko@yahoo.com, 29. maj 2015. 14:51)
Sobotović LJubinka 10.06.1992. KBC ZVEZDARA - Beograd. Prim. Dr Med. Sci. G. Gregorić i Prim. Dr Mihailo Leposavić. Na otpusnoj listi iz zavoda za prevremeno rođenu decu su bili Prim. Dr sci. Milica Cuberović i načelnica odeljenja Prim. Dr sci. Ljiljana Cvetić, piše: Prvo dete žensko živo. Drugo dete muško živo. Potom je javljeno telefonom da je muško dete preminulo, ali nikakav papir nismo dobili. Ne postoji umrlica, ili izvod iz matične knjige umrlih, dete nisu ni videli. Žensko je otpušteno kući. Ako neko slučajno nešto zna, neka se javi na ovu imejl adresu milicas92-@hotmail.com. OBRENOVAC.
(Ljubinka Sobotović, 28. maj 2015. 21:06)
Tražim kćerku, rođenu u aprilu 1990. u Višegradskoj. Vidovnjakinja mi je rekla da je živa moja kćerka i da živi u BG.
(irdimilic@gmail.com, 27. april 2015. 20:11)
Tražim sina rođenog 7.10.1994. od oca Rajka i majke Nadice Stanojević iz Prugova kod Požarevca koji je 8.11.1994. proglašen mrtvim na institutu za majku i dete u NBG. Po papirima ima tri datuma rođenja, osim 7.10. tu je 17.10 i još 8.11.1994. Tela nema, gradska kapela Bg nje odradila sahranu po pismenim dostavama, dobili poziv za vojsku u godini kad je punio 18 god, i rešenje da je punoletan i može da glasa. Jedan doktor ga lečio mesec dana po rođenju, proglasio mrtvim, telo poslao uz sprovodnicu gradskoj kapeli BG na sahranu, a istovremeno i nama uz sprovodnicu za prenos mrtvaca i to na dan smrti, a obdukcioni nalaz rađen dva dana kasnije. Što znači da nam dete dali na dan smrti da ponesemo u mesto življenja, pa smo im ga vratili na obdukciju.
(Nadica Stanojević, nadalina2105@gmail.com, 15. april 2015. 13:12)
Tražimo našeg sina koji je rođen u Požarevačkoj bolnici 07.06.1971. Rekli su nam da je preminuo drugog dana po rođenju, što je nama bilo sumljivo. Smatramo da to nije tačno i mislimo da je on i danas živ.
(Zoran, 1. april 2015. 07:40)
Skoro smo isto prošli kao i ostali roditelji. Faktički ista priča. Stiže nam telegram da je jedna devojčica preminula. Nisu nam dali da je vidimo. U opštini nam nisu dali nikvakva dukumenta itd. Isto tako da su devojčice rođene žive i zdrave. Ja mislim da ne može da tek tako odjednom umre jedna od blizankinja, a da nije imala nikakvih koplikacija i zdrastvenih problema.
(Verica Petković, aca-maca@hotmail.com,
[Vaša e-mail adresa pravi problem, pa Vam ne možemo odgovoriti],
25. februar 2015. 22:05)
Molim sve majke iz Majdanpeka, koje su se porodile u periodu od 1983/86 da mi, ako se sećaju, napišu imena doktora koji su u to vreme poradjali žene iz Majdanreka i okoline.
Naime, moja sestra je 26.4.1984. (ponedeljak) porodila zdravu devojčicu. Redovno su je donosili na podoj i trebalo je da obe budu otpuštene u petak 20.4.1985. Tokom vizite u petak je ordinirajući lekar predložio mojoj sestri da ostane i preko vikenda sa bebom, jer je imala težak porod, i da je bolje da ostane i preko vikenda, pa da ima svu negu u bolnici i da se ne napreže kod kuće sa bebom.
U subotu oko ponoći su joj doneli poslednji put bebu na podoj, a u nedelju oko pet ujutro su doneli sve bebe na podoj sem njene! Rekli su da se ugušila u toku noći. Nije je više nikada videla. Navodno su poslali bebu na patologiju u Beograd, a potom je spalili u kremtoriju.
Kada je odlazila iz bolnice taj doktor je njoj i njenom mužu rekao da ne budu tužni, mladi su i imaju vremena da porode još dece!?
Moja sestra je doživela nervni slom. Lečila se kod mene u Beogradu posle šoka pola godine. A ja, iako sam u to vreme radila kao novinar, nisam ništa preduzela, verovala sam toj usmenoj verziju doktora koji je otpustio moju sestru. Jer, tada nisam mogla ni u snu pomisliti da bi beba moje sestre mogla biti prodana doktorskom mafijom koja je, to je sada sasvim jasno, razgranala mrežu po celoj Srbiji. Grize me i sada savest što nisam bar telefonom od direktora porodilišta Majdanpek zahtevala da nam vrate mrtvu bebu i da je dostojno sahranimo. Jer to malo ljudsko biće, čak i da je umrlo, imalo je pravo da ga sahrane roditelji i da znaju njegov grob.
Pošto moja sastra i dan danas nije psihički sposobna da se vraća u prošlost, a moj zet isto, ja živim u agoniji godinama. Pred očima stalno vidim moju sestričinu za koju nisam učinila ništa da upozna svoje roditelje, svoje sestre i tetku. Ne mogu sebi, do dan danas, da oprostim, premda sam bila i sama u šoku i brinula se o zdravlju moje sestre, što tada nisam odmah sve dokaze pribavila u porodilištu Majdanpek i berem dala na sud osoblje iz porodilišta kojima se "ugušila" beba u toku noći, a niko za to nije odgovarao.
Zato molim i sve one koji rade na patologiji u Beogradu da objasne proceduru – da li, posle patološke analize, samovoljno spaljuju mrtve, ili ih, prema zakonu, predaju rodbini da ih dostojno sahrane. Ovaj detalj, pošto sam ubedjena da se posle patološke analize umrli vraćaju bližnjima, a ne spaljuju (makar se radilo i o bebi staroj 4 dana), me je uverio da je beba moje sestre ukradena i prodana od strane doktorke mafije u Majdanpeku, naravno, povezane paukovom mrežom organizovanog zločina po celoj Srbiji. Štaviše, ubeđena sam da beba nije ni došla na patologiju u Beogradu, već je predana u nedelju 22.4.1984. ujutro xx kupcima za debele novce.
Verujem da živi negde u Majdanpeku, Srbiji ili u svetu. Sada ima 31 godinu i nadam se da je zdrava i srećna, pametna i lepa kao i njene dve sestre. Starija ima 36 i doktor je ekonom. nauka, a mlađa ima 29 godina i veoma je taletnovani arhitekta.
A ja, njena tetka, koja je nije ni videla, ostatak života ću se boriti da je pronađem.
Molim sve koji mogu da mi pomognu.
Hvala svima.
(Janka Marić, agy@email.cz, 17. februar 2015. 22:14)
Porodila sam se 1997. god. u šabačkom porodilištu. Rodila sam muško dete, živo, prevremena. Dete su poslali na Inst. za majku i dete u Beograd, a mene su ostavili u porodilištu Šabac. Od tada nema ni traga detetu. Rekli su: "Mrtvo je", a nisu nam dali da ga vidimo i sahranimo. Rekli su da se ta deca kremiraju, a mi smo insistirali da ćemo mi dete uzeti i sahraniti. No, međutim, nisu nam dozvolili. A podnela sam prijavu Javnom tužilaštvu u Šapcu. Oni su prosledili u Beograd. Iz Beograda stiže odgovor da nema osnova da se pokreće krivični postupak. Pitam se koji su to ljudi da mogu mirno živeti, a znaju da su nam ukrali decu i prodali. Neka ih Bog pogleda i neka im presudi.
(Dragica Dimitrijević, dragadraguljica169@gmail.com,
16. februar 2015. 13:10)
9. 10. 1995. sam se porodila u porodilštu u Aleksincu. Porođaj je navodno bio rizičan i bila sam u bolnici 5 dana da bi me doktor Gruja Crnogorac, sada pokojni, primio. Porodila sm se sama u sobi, dok su došli, kada je doktor, eto slučajnosti, baš on bio dezuran. Kada je presekao pupčanu vrpcu zaplakala je tri puta jako gde sam videla da je sestra drži u ruci, a doktor odmahuje rukom da ide s bebom. Nisu mi ništa rekli, čak su i vikali kada sam pitala za dete. Samo su rekli da je devojčica, da nije imala dovoljnu težinu, a bila sam osmi mesec po mom, a po njihovom sedmi i da je beba mrtva. Nisu mi dali da je vidim, niti su nešto napisali u otpusnij listi. Inače slučaj Manojlovića iz Sokobanje mi je znan, jer mi je to brat. Tragao je u vezi mog slučaja i došao do saznanja da mi je doktoka koja radi u Gornjoj Toponici, a živi u Nišu kod železničke stanice uzeli dete u dogovoru sa Grujom Crnogorcemon je bio toliko ljut kada me je primio, da je udario mašinu za kucanje od zid gde sam se prepala. Ako neko čuje, sazna nešto, neka mi javi. Devojčica je sa loknama i visoka, jer je brat uslikao sumnjajući da je to baš moja mala. Ja sam 0 +, a otac AB+. Inače, nemam više dece, sem nestale ćerke.
(Gordana Cvetković, gogaratkivic@gmail.com, 13. februar 2015. 00:50)
Želim da iznesem određene podatke o nestanku mog sina. Rođen je 12.05.1975. god. u Nikšiću. Posle kratkog vremena, tačnije 3 meseca sam došla da živim u Valjevo odakle i jesam. Tada nastaju problemi, sa mojim roditeljima se dešavaju nesuglasice i ja odlučujem da se osamostalim. Tada odlazim sa bebom da živim u iznajmljenom stanu, ali oni čim su saznali gde stanujem počeli su da da rade na tome da mi centar za socijalni rad oduzme sina posto sam bila maloletna i nisam imala stalni posao. To se ubrzo i dogodilo sa izgovorom centra za socijalni rad Valjevo da će dete privremeno biti smesteno u hraniteljsku porodicu dok ne napunim punoletstvo i ne dobijem stalni posao. Kada su mi bukvalno oteli sina iz naručja rekli su da će biti navodno u Obrenovcu kod neke porodice i da ne smem da idem da ga obilazim dok mi oni ne kažu. Ali to se nije desilo zato što su me kroz 2 meseca obavestili da je moj sin Goran preminuo. Ja se nisam sa tim pomirila nikada da je tačno jer mi nikakav dokument nikada nisu dali niti bilo kakav odgovor gde je sahranjen čak su mi pretili kada sam dolazila da se informisem i bilo šta saznam šta se u stvari desilo da će me prijaviti u policiju što ih uznemiravam... Tada sam se razbolela, proradila mi štitna žlezda i jedva sam živa ostala, ali do dana današnjeg nisam saznala gde mi je sin, ali živim u nadi da je živ i možda ga nekada i nađem.
Nesrećna majka
Moj sin se zvao Kostić Goran, nosio je prezime mog nevenčanog supruga. Tako da je sa tim imenom i prezimenom otet od mene, a da li su mu možda posle promenili prezime ili ime, ništa ne znam. Očevo ime je Dejan Kostić. Ako neko nešto sazna molim da me obavesti preko grupe (na Fejsbuku). Hvala.
(Dragana Vujić vujic.dragana40@yahoo.com, 11. februar 2015. 19:40)
Dečak rođen 23. 12. 1975. od majke Stojak Zlatinke i oca Stojak Miroslava. Rođen živ, sutradan proglašen mrtvim.
(Stojak Danijela, 7. februar 2015. 17:49)
Poštovani, moji roditelji su izgubili bebu 1987. godine u Kruševcu, tj. rečeno im je da je rođena živa, a posle par sati da je beba umrla. Sada je mama izvadila list iz matične knjige rođenih gde piše da je dete mrtvo rođeno, a na groblju i u knjizi umrlih nigde dete nije zavedeno da je umrlo, dok u arhivu je 2 dana posle rođenja upisano kao živo i tako da ima 2 matična broja. Volela bih da stupim sa nekim u kontakt ko bi mogao da mi razreši sumnju oko tih papira, jer moji roditelji nisu želeli da kopaju po prošlosti, dok smo ja i sestra vršile pritisak na mamu da počne da vadi potrebnu dokumentaciju za krađu beba. Uostalom, mama sumnja skoro od prvog dana da joj je dete ukradeno na porođaju.
Sa poštovanjem
(Marija Milanović, marijamatejamilanovic@gmail.com,
29. januar 2015. 22:07)
Moja pokojna majka se porodila 12.01.1962. godine i rodila blizance. Jedno dete je bilo mrtvorođeno dok je drugo - dečak pošto je rođen sa 7 meseci tada prebačen u stacionar u Beogradu. Majka je svaki dan nosila mleko tamo za njega. Lekari su rekli da je dobro da napreduje. Dete je bilo u inkubatoru. Dali su joj da malo dete odnese kući, pa ga je majka i dojila. Dete je uvedeno u matične knjige sa datumom rođenja 12.01.1962. Sremska Mitrovica. Ime Miodrag Janković. Od oca Svetozara i majke Mire. Međutim, lekari preporučuju da dete bude u bolnici pod nadzorom lekara i da mu majka donosi mleko. Dan pre smrti majka je bila i medicinska sestra je dete nosila po dvorištu, rekla da je dobro. Sutradan, majka je donela mleko u bolnicu, i saopštava joj jedna medicinska sestra da je dete umrlo od upale pluća. Izdaleka joj pokazuje raspovijenu bebu. Dete je tada imalo 3 meseca. Medicinska sestra preporučuje neku babu koja u bolnici sahranjuje decu za pare. Mama koja je bila u šoku, donela je novac, i ta baba joj je samo rekla da će dete sahraniti negde u uglu starog groblja u Sremskoj Mitrovici. Majka nikad nije saznala šta se u stvari desilo. Imala je i stalno do smrti čuvala sliku deteta od 3 meseca. Nije dobla otpusnu listu... ništa. Groba nigde nema. U matičnim knjigama stoji da je dete umrlo 20.04.1962. godine, ali imena roditelja jesu ista, a njihovi datumi rođenja su potpuno različiti od onih na izvodu iz matične knjige rođenih! Majka je ceo život bila ubeđena da je dete živo. Ne znamo istinu. Šta se desilo sa Miodragom Jankovićem i zašto nijedan lekar tada nije izdao otpusnu listu gde bi se jasno video uzrok smrti deteta? Ukoliko je živ imao bi 53 godine. Tamne kose i očiju, visine oko 1.76cm, pravilnih crta lica. Talenat za jezike i muziku odnosno pevanje. Možda se prepozna i sam ukoliko ovo pročita. Pokušavam da ga pronađem preko Fejsbuka, ali jedini način je da njemu neko kaže. Takođe može imati samo A+ ili 0+ krvnu grupu.
(Gordana Janković, lekanicgordana@yahoo.com, 27. januar 2015. 20:11)
Tražim biološko mamo ili nešto od rodbine. Rodila me MARIJA TOMIĆ 24.2.1981. v Varaždin. Živjela na Optujski ul. 17, kod sestre Jelene. Prebrzo sem se rodio, zato bio u inkubator. Ne znam ko mi dao ime, možda mama, možda oni tamo. Hvala več u napred za bilo kojo informacijo.
Dopolnujem. Majka koja me rodila bila je samnom do 6 aprila. Sad znam da me nije napustila odmah. Sigurno me morala imela neke pritiske od drugi. Imela je državljanstvo Bosne in Hercegovine. Živjela je kod sestre Jelene Tomić, koja je bila najemnik na ul. Optujski 17, godine 1981., v Varaždinu. Biološka mama nije bila zaposlena. Imela je završene 4 razreda osnovne škole. Skoro 99 posto je mogla zapustit državu Hrvatsku i mene dala u posvojenje.
(Valentino Tomić, bbrezov@gmail.com, 17. januar 2015. 11:45 i 23. januar 2015. 11:02)
Tražim biološko mamo ili nešto od rodbine. Rodila me MARIJA TOMIĆ 24.2.1981. v Varaždin. Živjela na Optujski ul. 17, kod sestre Jelene. Prebrzo sem se rodio, zato bio u inkubator. Ne znam ko mi dao ime, možda mama, možda oni tamo. Hvala vam za sve.
(Valentino Tomić, bbrezov@gmail.com, 17. januar 2015. 11:45)
Zovem se Slađana Savić, rodila sam žensko dete 12.09.1985. godine u Sokobanjskom porodilištu u 17:25h, gde su me u večernjim časovima prebacili u niško porodiliste zbog nedonešenosti bebe. 26.09.1985. godine u 23:00h saopštili su mi da je beba preminula. Nisu mi dozvolili da vidim dete pod izgovorom, kao i kod svih ostalih roditelja iste sudbine, da sam još uvek mlada i da ću imati još dece i da to ne trebam da gledam. Nisam dobila potvrdu o smrti, nalaz obdukcije, niti sam prisustvovala sahrani svog deteta, kog je navodno bolnica sahranila o svom trošku iako smo moj suprug i ja hteli to sami da uradimo.
Podnosili smo prijavu tužilaštvima, istraga je pokrenuta i obustavljena zbog zastarelosti.
S poštovanjem...
(Slađana Savić, sladjanasavicbor@gmail.com, 16. januar 2015. 17:39)
Čičarević je produkt države nastao posle odluke suda u Strazburu. Njegov lični moto je novac i politička karijera. Njegov slučaj niko nije video niti je ikada u javnosti predstavljen. Još jedan manipulator ljudskim tragedijama. Vreme će pokazati istinu.
(Goran Filipovic, filipovici4@gmail.com, 15. januar 2015. 21:08)
Već par godina je borba za nestale bebe u kojoj je gospodin Čičarević i roditelji su pored njega dobili nadu da će svoja čeda zagrliti ponovo jer im je ta mogućnost uskraćena neko je sebi uzeo za pravo da menja sudbinu identitet ulogu Boga. Do sada je gospodin Čičarević vatreno i javno držao konferencije i podigao buru a kada je to sve uzelo maha i konačno se pojavljuje svetlo na kraju tunela počeo je da smeta. Kome? I sada počinje blaćenje pljuvanje po njemu pa i samom Čičareviću je na isti način oteta beba (sin) i sada se javlja vlada sa svojom celom garniturom da se pobrine da gospodina stave pod sumnjivim pobudama poštovanje i poverenje neće se tako lako izgubiti u gospodina Čičarevića jer je on i do sada radio sa mnogo prepreka od same Države i vlasti zato i ne pokušavajte da nas zaustavite na putu do istine i naše dece.
(12. januar 2015. 20:02)
Rođena sam 11.08.1962.god. u Kruševcu. Dugo godina sam tražila svog brata blizanca, ali kako je vreme odmicalo, polako sam se povlačila gubeći svaku nadu da ću uspeti da ga pronađem. Od strane roditelja slušala sam priču da je rođen pre mene i da je mrtvorođen. Posumnjala sam u istinitost priče kad sam dovoljno sazrela i na osnovu proučavanja medicine, došla do zaključka da je moju majku koja je neuka, vrlo lako bilo obmanuti, pogotovo u stanju niže svesnosti usled bolova. Prebačena je iz Trstenika u Kruševac jer je trudnoća blizanačka, sa podacima da su deca krupna i da srca oba rade, da se štogod ne bi iskomplikovalo u trsteničkom porodilištu koje je bilo jedva nešto opremljeno. Kada su mami pokazali moga brata, bio je "modar u dosta raspadnutom stanju", sa rečima da je dete umrlo još u 7-om mesecu i da ga je takvog nosila dva meseca. Očajnoj majci su stavili nešto na usta i nos, kako ona priča i da se zadnjih reči seća dok je tonula u san: "Nastupa drugi porođaj,
a ovo ćemo da bacimo u kanalizaciju", nakon čega je zaspala.???
Šta se događa kad se nosi toliko dugo mrtav fetus u utrobi? SEPSA! Ona se osećala do kraja trudnoće zdravo. A, podaci iz Trstenika da kucaju dva srca??? Nije li taj pokazani fetus zaista bio od 7 meseci, ali ne njen i po mojoj pretpostavci, dete iz tegle u kojoj se nalazi alkohol da bi se pokazivao studentima medicine ili nečiji pobačaj prethodnih dana. Kažem, moja pretpostavka. Mami nisu našli za shodno da joj saopšte nakon buđenja da je rodila živo i zdravo žensko dete, nego tek posle dva dana. Navodno, stavljali su me u rastvor hipermangana jer mi se koža počela raspadati...
Otišla sam u porodilište i tražila istoriju bolesti, odnosno protokol moje mame, na šta su mi odgovorili da nemam šta da tražim, a jedna babica je rekla da se odlično seća moje mame i opisala je verodostojno, napominjući da je moja mama dolazila nekoliko puta u porodilište nakon izlaska. Zašto bi? Kad sam mami rekla da sam bila svuda i da sam tražila i na onkologiji i u gradskoj arhivi, počela je da drhti i zajedno sa tatom da viče da to ne radim nikako, a onda su nekoliko dana bili čudno povučni u sebe, bez želje da sa mnom o ičemu razgovaraju. Izbegavali me...
Kriju li moji roditelji neku tajnu? I to je pitanje ostalo bez odgovora. U arhivi su rekli da su krečili prostorije i da su cepali listove iz knjiga kako bi se grejali i da mog lista nema. I, opet nailazim na isto, da nemam šta da tražim jer su godine prošle. Ja sam tada imala 28.god. U crkvenoj krštenici, vodim se da sam treće dete po redu, a da nisam blizanac? Imam stariju sestru, pa onda brat, pa ja, tačno treća sam po redu. Sakriveno. Nema ga zavedenog u knjizi umrlih! U mom izvodu rođenih gde treba stajati potpis mog oca, stoji samo OTAC!
Sada imam 53 godine. Odustala sam od potrage, a svaki svoj rođendan oplačem. Svakog prolaznika zagledam i u svakom vidim nešto moje. Možda smo se mimoišli?!
Kad sam se ja porodila u kruševačkom porodilištu, punu kesu svačega uručila mi je medicinska sestra koja je rekla da je od gospođe Emile. Ja sam se lično poznavala sa tom Emilom iz Kruševca i kada je došla da obiđe moju bebu i mene kući, ja sam je pitala zašto se nismo videle u porodilištu nego mi je poslala preko med. sestre poklone. Ona je odgovorila:" JA NISAM NI DOLAZILA U PORODILISTE!" ????
Nije li došla žena koja je uzela moga brata i koja zna sve o meni?
Hiljadu pitanja, isto toliko misterioznih događaja, bez odgovora.
ŽELIM SVIM RODITELJIMA DA ISTRAJU U ODLUČNOSTI DA PRONAĐU SVOJU DECU I DA IH ZAISTA PRONAĐU I DOKAŽU DA NIJE SVE RODITELJSKA PUSTA ŽELJA KOJA NAILAZI NA OTPOR MA GDE DA SE POJAVE SA PAPIRIMA! IONAKO SMO SVI ŠIFROVANI KAO PARANOCI!!!
SREĆNO...!!!
(Radica Anđelković, rajkica1108@hotmail.com, 11. januar 2015. 19:53)
Došlo vreme da čaršija nestane i da se ciganluk u nju preseli
Poštovani roditelji, braćo i setre,
Želim da Vam se obratim u nadi da ćete pročitati ovaj moj komentar. Došlo je vreme da se uozbiljimo i da počnemo ozbiljno da se bavimo problemima koje prate aferu kradje beba. Poseban zakon o nestalim bebama (lex specialis) biće donet do maja. Taj Zakon ako bude usvojen naneće štetu svima nama koji želimo da saznamo istinu o našoj deci. Ono što nam sprema vlast ove zemlje i nelegitimni predstavnici koji govore u naše ime je potpuno uništenje naših nesrećnih porodica. Bez krivične odgovornosti nema ni zločina. Ne možemo krepati k’o stoka, moramo se do zadnjeg daha boriti da prepoznamo svetlo. Nekakvo, negde mora biti, pa bolje u takvoj borbi krepati i ako ga ne ugledamo, nego odustati, predati se, utopiti se u ovo što je naopako.
Upitajte sebe, kako je vašem detetu? Postavite sebe na mesto vašeg deteta ili vaše dece, i zatim ocenite sebe kao roditelja. Kakve su vaše jake strane i slabosti? Šta činite dobro, a šta loše? Šta možete, počev od današnjeg dana, da učinite da biste postali bolji roditelj?
Došlo je vreme da pobedimo!
Srećne Novogodišnje i bozićne praznike Vam želim. U nadi da ćemo uskoro povratiti mir i ljubav u naše porodice.
(Nataša Janković Dejanovski, dejanovskin@gmail.com, 3. januar 2015. 18:18)
Poštovani,
Moja majka Zlata Zečević, rodila je zdravo muško dete 1.1.1971. u kraljevačkom porodilištu u ranim jutarnjim časovima. Sledećeg dana joj je rečeno da je dete umrlo. Ostatke nisu preuzeli niti su im dozvolili da vide mrtvu bebu.
Bila bih Vam zahvalna kada bi ove podatke uvrstili u Vašu bazu.
(Zorica Košanin, zrckosanin@gmail.com, 1. januar 2015. 23:55)
|
ODGOVOR: Slađana, ne možemo Vam nikako pomoći dok nam ne pošaljete svoju email adresu. Niti Vam može neko drugi pomoći, jer niste ostavili kontakt. Možete nama poslati adresu i naznačiti da nije za objavljivanje.
(28. decembar 2014.)
|
VAŠI KOMENTARI
Tražim brata i sestru, blizance, koji verovatno nisu zajedno. Rođeni su 27.10.1984.g. u Beogradu u Kliničkom Centru, u Višegradskoj... Rečeno je da su bebe umrle, jedna nakon 14h, a druga nakon 17h. MOLIMO VAS ZA POMOĆ
(Slađana Masal, 28. decembar 2014. 20:44)
|
ODGOVOR: Nikola i Ivana, možda niste zapazili, ali taj tekst nismo pisali mi, kao uredništvo sajta, već je on prenet iz drugih medija. Mi ne pišemo tekstove, kao što ćete zapaziti ako pažnjivo čitate šta je napisano uz svaku vest.
Što se našeg mišljenja tiče, ako Vas je i ono zanimalo, sve izneto je tačno. Preko takvih biometrijskih gluposti, koje zapravo ničemu i ne služe, jer su lažne i nepozdane metode identifikacije o čemu po svemu sudeći i vaš prijatelj i vi jako malo znate, uvodi se državni represivni sistem vama najpoznatiji kao režim Velikog brata. Patent koji je vaš prijatelj predložio je bio spreman za uvođenje kao prelazna faza koja vodi čipovanju beba i bez vašeg prijatelja. Isto kao i video nadzor, DNK uzorci i slično. Predlog vašeg prijatelja služi vlastima samo kao dobar izgovor da izgleda kao da je to građanska inicijativa. Takav sistem je korišćen u koncentracionim logorima pre, tokom i nakon II svetskog rata za potrebe eugenetičara, o čemu bi bilo dobro da se podrobno informišete, kako biste razumeli zašto su autori te vesti napisali to što su napisali. Znači, pisci tog teksta i naslova jako dobro znaju zašto to pišu, za razliku od vas. Dakle, sa vašim malim znanjem o svemu tome vi zaista nanosite veliku štetu budućim porodicama, iako možda smatrate da činite dobro. Kao što rekosmo, informišite se. Detaljno. (28. decembar 2014.)
|
VAŠI KOMENTARI
Poštovani, ja sam Ivana, Nikolina supruga i napisaću vam isto,
Poštovani urednici ovog sajta, za ovaj naslov "Evo kako će vlastodržci "nagovoriti" roditelje da čipuju svoje bebe!" koji ste objavili na svoj portalu, SRAM VAS BILO!!!!
Taj čovek je naš prijatelj, znamo ga lično i tu se ne radi ni o kakvom čipovanju, nego o otisku prsta, taj skener štiti bebe i roditelje a ne nikakvu vlast, ukoliko ovo ne promenite mi ćemo šerovati da ste vi obični lažovi!!
Ako postojite ovde zbog istine, onda istinu i napišite, a ne samo da pljujete svaku dobru stvar koja se napravi.
jos jednom SRAM VAS I STID BILO!!!!!
(Ivana, 28. decembar 2014. 13:08)
Poštovani urednici ovog sajta, za ovaj naslov "Evo kako će vlastodržci "nagovoriti" roditelje da čipuju svoje bebe!" koji ste objavili na svoj portalu, SRAM VAS BILO!!!!
Taj čovek je moj prijatelj, zman ga lično i tu se ne radi ni o kakvom čipovanju, nego o otisku prsta, taj skener štiti bebe i roditelje a ne nikakvu vlast, ukoliko ovo ne promenite znajte da ću ovu manipulaciju ja raširiti na sve strane.
Ako postojite ovde zbog istine, onda istinu i napišite, a ne samo da pljujete svaku dobru stvar koja se napravi.
jos jednom SRAM VAS BILO!!!!!
(Nikola, 28. decembar 2014. 13:06)
Zakon će se tek raditi. Sve predloge ideje mozete iznositi do izrade zakona. Ne branim ja nikoga, pa zar mislis da je neko lud da im to oprosti. Ali za sve ove godine nijedan pravnik pa ni onaj vaš nije našao pravnu mogućnost za krivično gonjenje. Ja pričam činjenicama, jer to znam i ne mogu da tvrdim da su deca ukradena, jer za to ne postoje materijalni dokazi. Ali isto tako znam da su nestala, a to je za državu mnogo teži termin za dokazivanje. Da čujem po kom zakonu nisu slučajevi zastareli i po kojoj konvenciji i koje je to delo. Daj bože da si u pravu, ali sumnjam.
(Filipović Goran, 27. decembar 2014. 20:55)
Poštovani,
Prvi put, posle 10 godina samostalne istrage koju sam sproveo i došao do svih papira i svedoka, POJAVIO SAM SE na sastanku i jedini tražio odgovornost za bebi mafiju, JER NISAM VEROVAO NIKOME, NI JEDNOM UDRUŽENjU, A POGOTOVU ONIMA KOJE JE STVORILA VERA DOBROSAVLjEVIĆ I OSTALI. Ti, Filipoviću, onaj tvoj Šegrt koji daje izjavu da se bebi mafija neće krivično goniti, ste mogli da govorite samo u svoje ime, ali ne i u ime roditelja koji sumnjaju da su im deca oteta i kidnapovana, a ne ukradena. Ako ti ne znaš šta znači kidnapovanje i otmica, to je tvoj problem neznanja ili spremnosti da druge ubeđuješ u svoje nebuloze. Dobro prepoznajem namere ili neznanje pa tako da znaš da i u sadašnjem Zakonu i Ustavu, kao i Konvencijama o ljudskim pravima i osnovnim slobodama ima prostora za krivično gonjenje, ali ti ili ne smeš ili neznaš kako to treba da se uradi. To pokazuje tvoj karakter, JER UMESTO DA NAPADAŠ BEBI MAFIJU TI NAPADAŠ MENE KOJI JE JEDINI TRAŽIO NA SASTANKU ODGOVORNOST. JA ZNAM KAKO I NEMOJ POKUŠAVATI DA ZAMAJAVAŠ JAVNOST DA NEMA KRIVIČNE ODGOVORNOSTI ZA BEBI MAFIJU. JA SAM SVOJE PAPIRE IZBACIO JAVNO NA FEJSBUK PROFILU, A IZBACITE IH VI KOJI ŽELITE NEKOG DA PREDSTAVLjATE. VALjDA BI SVIMA BILO DRAGO DA SE REŠI JEDAN SLUČAJ I DA POČNE DA SE ODMOTAVA KLUPKO. VI STE ILI SUJETNI ILI NARCISOIDNI PA VAM SVAKO SMETA KO NEŠTO ZNA, A I ZNA NAČIN REŠAVANjA SVIH SLUČAJEVA.
Pogledaj moj profil na Fejsbuku i Youtube kanal Radiša Pavlović i vidi šta ja radim i zastupam. Još jedan put te upozoravam da NEMAŠ PRAVO NI TI, NI ŠEGRT, DA ŠTITITE OD ODGOVORNOSTI BEBI MAFIJU JER ĆEMO SE ŽESTOKO SUKOBITI OKO TOGA.
(Radiša Pavlović, 27. decembar 2014. 12:56)
E moj Radiša bruko i sramoto roditelja. Što ne kažeš da si držao monolog o svom slučaju i vukao ministre za rukav da ti rešavaju samo tvoj slučaj. Jedino ti imas u Srbiji živ slučaj i sl. A da li je moguće krivično goniti nekoga gde je nastupila zastarelost trebali ste da pitate pravnika koga ste doveli. Ja bih se pokrio ušima i ništa ne bih rekao posle onakvog elementarnog neznanja. Imate sada mogućnost da date konstruktivne predloge pa izvolte. Ovo vazi za sve roditelje
(Filipović Goran, 26. decembar 2014. 18:52)
Danas sam prisustvovao sastanku ministara Selakovića i Lončara sa udruženjima i porodicama nestalih - ukradenih beba. Niko na sastanku nije progovorio o krivičnoj odgovornosti osoba koje su kidnapovale i prodali bebe prilikom rođenja, osim mene. Kada sam to pomenuo, nastala je mala konfuzija i videlo se odmah ko je tu u misiji da pokrije odgovornost bebi mafije. Bebi mafija mora da odgovara za kidnapovanje dece . Kada je sastanak završen brže bolje su otrčali pred novinare i dali izjave - Beogradska grupa i Nikola Šegrt da neće biti krivičnog gonjenja. Neće moći tako, Beogradska grupo i vi koji štitite kidnapere.
(Radiša Pavlović , 25. decembar 2014. 19:56)
Porodica Žegarac, Sasinci (Sremska Mitrovica), Datum rođenja deteta je 15.12.1979.. Muško, rođeno i navodno umrlo u Sremskoj Mitrovici. Medicinari: Dr. Dragaš.
Ovo je slučaj moje mame. Dete je živelo šest dana. Sve je bilo u najboljem redu, dok joj nisu iznenada saopštili da je dete preminulo. Nisu im dali da ga vide, niti sahrane. Doktorka na porođaju nije više živa, koliko sam informisana. Možete dodati u bazu podataka. Hvala,
(Marina Rikanović marinaboris@hotmail.com, 25. decembar 2014. 02:38)
Rodila sam 20.01.1985. u Beogradu, GAK Višegradska, po papirima mrtvo rođenu devojčicu, koju niko nije video, a nije nigde ni sahranjeno. Sumnja je moja da živi negde u Francuskoj. Ako se neko prepozna, neka se javi. Pošto kažu da je dokumentacija poplavljena, i nema je.
( ivkovicvera@gmail.com, 24. decembar 2014. 12:27)
Tražim brata
Moji roditelji i ja tražimo brata (sina) koji je rođen 28.12.1970 u Kruševcu... Moja mama kaže da se rodio živ i zdrav, ali nažalost, kao i mnogim dugim ženama, doktori su joj rekli da je dete sutradan umrlo... Živimo za taj dan da ga nađemo... Molim sve dobre ljude ako nešto znaju ili znaju osobu sa istim datumom rođenja, neka mi se jave.
Unapred zahvalne porodice Mitrović i Stanojković
( ana0407@live.de, 23. decembar 2014. 20:44)
Tražim devojčicu rođenu 2. maja 1981. godine u Novom Sadu, navodno umrla posle 5 dana. Ako je živa ličila bi na brata i sestru koji su tamnoputi, s crnom kosom i svetlo-zelenim očima. Upisana je pod imenom Maja.
(Majka Ljiljana i otac Miša. sljubisavns@gmail.com, 19. decembar 2014. 11:26)
Moj brat je rođen 02.05.1971. Svi rođeni tog, ili oko tog datuma, a misle da mogu biti deo ove potresne istinite priče, neka mi se jave. Molim se od 2003. godine da ga nađem.
(Snežana Janković , 12. decembar 2014. 22:19)
05. 01. 1993. Muško, 3.400 gr, iz Požarevca prebačeno u Bg, u Tiršovu i navodno posle 6 dana, 11.01.1993., umrlo. Nismo videli leš i nisu nam dali dete! Zvali smo ga Robert... I ja želim istinu i dete da mi vrate!
(Violeta, 7. decembar 2014. 22:06)
Tražim brata.
Moja mama se porodila 15.9.1986. godine u Tuzli. Moj brat je navodno umro 20.9.1986. godine i moji roditelji su o tome obavješteni telegramom, koji je moj otac Abdulah Hodžić potpisao, jer je dijete navodno moralo ostati u bolnici da se oporavi, a mama je puštena kući. Nikad joj nisu dali da ga vidi, "mlada si i imaćeš još djece" JE BIO ODGOVOR?!
Mama je 2013. u opštini Tuzla podigla rodni list djeteta koje je od strane "NEKOGA" upisano 31.12.1986. pod imenom Taib Hodžić, a kao potpis stoji potpis mog oca na prijemu telegrama...
Dakle, ako je neko približno tih godina i traži roditelje neka se javi...
Pozdrav
(Eldina Hodžić, eldinahodzic88@hotmail.com, 29. novembar 2014. 22:06)
Poštovani, izneću moj slučaj:
Dana 19.02.1972. moja supruga i ja dobili smo sina u 3h posle ponoći. Bio sam u hodniku porodilišta dok je trajao porođaj. U 3,15h je izašla medicinska sestra i obavestila me je da je rođeno muško dete i da je sve u redu. Supruga je videla živu bebu. Otišao sam kući na spavanje.
Ujutro sam došao da se raspitam za suprugu i bebu. Međutim, medicinska sestra mi nije htela dati informacije, nego da sačekam lekara da stigne na posao.
Kada je lekar stigao, na moje pitanje je odgovorio da je beba mrtva - ugušena plodovom vodom.
Nije znao da sam bio tu za vreme porođaja i da sam već bio obavešten da je dete rođeno živo i zdravo.
Bio sam u šoku, nisam znao šta da radim...
Kada je supruga otpuštena iz porodilišta - zahtevali smo da preuzmemo dete i sahranimo ga. Nije nam dozvoljeno, "to nikom ne dozvoljavaju".
Tada sam imao 21 godinu, godinu pre došli smo sa sela - nismo imali nikoga da nas posavetuje ili pomogne...
I kasnije smo pokušavali da nešto saznamo, ali uzalud...
Pošto smo čuli za slučajeve krađe beba, te i da još postoji mogućnost da se nešto sazna (da će neko pomoći, možda nekome "proradi" savest...) - tako i mi još uvek imamo nade da ćemo pronaći prave informacije i istinu.
Ako iko može pomoći, dati informaciju ili uputi u proceduru za pribavljanje istine, molim da se javi na e-mail: jur.miliv@gmail.com
Hvala
(Mil Jur, 21. novembar 2014. 21:37)
Poštovani,
Moja mama se porodila 1977. godine u Loznici. Bebu je rodila pre predviđenog termina ali je bila živa kad se rodila. Ubrzo su je odneli i saopštili mojim roditeljima da je beba mrtva i nisu dozvolili da je vide. Mama nije dobila nikakvu potvrdu... A ja osećam da mi je sestra živa.
Babica koja je porodila mamu, nažalost, nije više živa.
Gde i kome se možemo obratiti za pomoć?
Unapred zahvalna
(porodica Stević, sestra Tamara Stević-Kornić, tamara.kornic@gmail.com, 21. novembar 2014. 21:02 i 6. novembar 2018.)
|
NAPOMENA: U periodu od 2006. do 2014. godine naš sajt nije bio ažuriran. Poruke i komentari koji su stizali u tom periodu nisu čitani, a danas je na sve njih odgovoreno, pre nego što su dodati na ovu stranicu. Neke e-mail adrese pošiljalaca više nisu u funkciji i sa njima uspostavljanje kontakta, nažalost, nije moguće. (7. novembar 2014.)
|
VAŠI KOMENTARI
Poštovani,
Ne mogu Vam opisati kako sam se osećala kada sam pročitala Vaš mail. Posle 7 godina neko je bar odgovorio. Tek sada neka nada postoji u meni! Da li postoje neke indicije da se sazna gde su ta deca i da li nešto znate da mi kažete osim onoga što gledam na TV-u i što čitam u novinama.
Oni telefoni nisu više u funkciji, ali možete mi pisati na ovu adresu.
Srdačan pozdrav,
(Violeta Paunović, zarkoa@telekom.rs, 7. novembar 2014. 15:39)
|
ODGOVOR: Nažalost, Violeta, ne možemo Vam reći ništa više od onoga što gledate i čitate u medijima. Možemo Vam samo prokomentarisati to
dešavanje. Masa roditelja se zanosi i vodi celu priču pogrešnim kolosecima. Mnogi prave glupe i nesmotrene poteze, tobože u ime svih
nas. Tako su neki tužili našu zemlju majčicu Srbiju kod onih koji su je bombardovali, kod onih koji joj ubijaju generale i državnike po
tamnicama. Van pameti! A onda su te velike sudije iz Strazbura donele nekakvu presudu po kojoj će, kao, razrešiti zločin.
I šta su presudili na koncu famoznog procesa? Srbija će morati da da novac oštećenima. Šta to znači? Pa znači to da će i roditelji dobiti neki dinar da im se zapuše usta. I to ne svi, samo neki.
A koji je to novac? Pa to je novac iz naših džepova, iz budžeta, od ovog napaćenog naroda. I time će rimska pravda, kojom se Zapad toliko ponosi, biti šatro ispunjena. Kakav sud, takva i presuda. A za to vreme, decom se niko ne bavi, niti će se baviti. Puna usta beba, a beba nigde.
Masi roditelja koji se povode za emocijama i uopšte ne razmišljaju logički svakakve sulude kombinacije oduzimaju dragoceno vreme. Tako su se nekoliko godina ranije svi zanosili za nekom prostakušom Verom, ili Vericom Dobrosavljević, lažnom babicom iz Sokobanje, koja im je uzimala pare da im nađe decu. Pa im je ona, kao, radila DNK u stranim laboratorijama. Ta ista lažna babica sa ogromnim dosijeom u policiji, koju MUP svih ovih godina nijednom nije priveo zbog silnih malverzacija kao da ju je sama BIA čuvala van rešetaka, stavila se na čelo istog tog neukog naroda koji se okuplja po gradovima i predstavljala ih godinama na sastancima sa
čelnicima državnih institucija, pa čak i sa predsednikom države. I šta ste mogli očekivati od takvih razgovora koje je ona vodila? Ništa, naravno, osim štete.
Drugi su za to vreme skupljali priloge i kupovali paketiće za nezbrinutu decu u Zvečanskoj, jer je to nekome u masi palo na pamet da je dobro da se uradi, pa su ostali u glas klicali da je to super ideja. Pa su još zivkali i sve novinare koje su znali da ih tamo slikaju i da o tome pišu. Kakve to veze ima sa zajedničkim ciljem?! Suludo! Naravno da su se i uredici i novinari oglušili o takve njihove pozive. Ako želi neko da bude dobrotvor, neka ide privatno i poklanja šta god želi deci u Zvečanskoj. Takve sentimentalne akcije nemaju i neće nikada imati nikakve veze sa potragom za nestalim bebama u porodilištima! Nikada. A nanose nemerljivu štetu, jer troše i ono malo pažnje javnosti i medija, kao i prikupljene energije roditelja, na potpuno pogrešne stvari, koje nemaju nikakvu svrhu osim osećaja ličnog zadovoljstva koje izvetri za jedan sat, ili jedan dan.
Osim toga, godinama se roditelji zanose nekakvim DNK analizama, hromozomima i sličnim naučnim fanstastikama, umesto da utiču na celokupno društvo koje nikada nije shvatilo razmere ovog lanca trgovine decom! Ovaj se lanac trgovine ljudima može razbiti samo iznutra, tako što se moraju naći veze po nadležnim institucijama, prikupljati informacije i potom grupisati, analizirati i tako rušiti svi bedemi kojima su kriminalci zaštićeni. Treba čitati, treba gledati, treba slušati, treba učiti, treba pitati i preispitivati, a ne samo pričati, pričati, pričati, pričati i pričati! Dokle?!
Treba tražiti svedoke, slabe karike u tom lancu. Treba ispitati u što više detalja kako taj lanac izgleda, i ovde i u inostranstvu, ko ga sve čini, kako on funkcioniše. Treba slomiti uspostavljeni monopol porodilišta nad rođenjem. Treba naći veze između kriminalaca, kao što policija sklapa na zidu u svojim prostorijama čitavu mrežu jednog zločina. A ovde je zločin daleko veći od jednog slučaja kriminalističkog inspektorčića. Ovde su upleteni bili i austrougarski
vojnik Tito i partija, i strane i domaće garniture na vlasti. I obaveštajne strukture koje su to morale znati. I Ministarstvo inostranih poslova koje je štancovalo pasoše. I ambasade, i ambasadori!
Kada je usled pritiska javnosti u nekom trenutku došlo do toga da zdravstvena inspekcija podnese roditeljima neke izveštaje, u njima je sve bilo opisno navedeno. Na mnogim mestima u tim izveštajima za zapise u porodilištima je navedeno "nečitko". Pa ako je jednom inspektoru nečitko, nastavnici u školi, medicinskoj sestri, ili nekom javnom službeniku koji dolazi u kontakt sa hiljadama rukopisa tako nešto nije nečitko, da ne govorimo o tome da i za rukopise postoje stručnjaci koje je trebalo angažovati za takve preglede. Jer ovde nije reč o bilo čemu, nego o tome da je jedan lekar zaveden kao odgovoran, a drugi se potpisao da je izvršio porođaj. I to su oni nazvali "izveštajem"! Van pameti!
Zbog nesposobnosti i neogovornosti onih koji sede u foteljama na ključnim pozicijama, zbog manjka političke volje i odlučnosti, zbog dosluha vlastodržaca sa zločincima i konačno, ali ne i poslednje, zbog neorganizovanosti roditelja, sve ove protekle godine su otišle u nepovrat, a druga strana je imala više nego dovoljno vremena da ukloni, prepravi ili falsifikuje dokumentaciju u bolničkim arhivima. Na papire se ni ranije nije smela cela potraga oslanjati, a sada, posle 12 godina, to može još manje.
U svom tom istraživanju koje bi trebalo preduzeti potrebno je paziti i na lažne informacije, jednako koliko i na istinite podatke. A ne, kao što to čine roditelji,
očekivati da će neko čarobnim štapićem otvoriti negde neku matičnu knjižicu i naći podatak gde je otišlo njihovo dete. Pa im to saopštiti. A oni će otići da ga barem jednom izdaleka vide. Samo da znaju da je dobro. I čiča miča, i gotova priča. Ovo nije bajka!
Kada će roditelji shvatiti da u celokupnoj današnjoj dinamici i tenziji u kojoj društvo živi, niko van kruga naših porodica nema dovoljno vremena, volje, živaca i potrebnog znanja da isprati njihove slučajeve na onaj način na koji ti slučajevi zaista zaslužuju? Niti je iko u lavirintu administracije i birokratije, ove i bilo koje države, zainteresovan da gleda njihove papire i sluša njihove ispovesti. To roditelji moraju konačno da shvate! Nije to pažljivo razmatrao ni onaj tamo "svemoćni" evropejski sud u Strazburu. On je samo izrekao glupavu presudu kojom na vrat našoj zemlji i narodu dodaje još jednu omču, kao uslov za nedobrovoljno prisvajanje naše teritorije supersili zvanoj EU.
Treba otkriti celu šemu, celu mrežu i čitav tok - kako je to funkcionisalo i kako danas funkcioniše. Ispraviti sve to kroz vreme, studiozno, pažljivo. Sve to mora da se radi timski, ali ljudi nisu spremni na to. Ne znaju da sarađuju. Ne znaju da jedni druge saslušaju. Ne znaju da učestvuju u tuđem trudu. Ne znaju da se
nadovežu. Ne znaju da pruže jedni drugima podršku. Ne znaju da se fokusiraju na bitne stvari svima nama zajedničke, već sebično gledaju samo svoje interese. Uostalom, tako se 99,99% ljudi danas ponaša i u društveno-političkom životu uopšte!
Svi misle da će se njihovi slučajevi rešiti odmah, ili barem uskoro, samo ako nagrnu ispred zgrade vlade ili skupštine. Ili ako podnesu prijavu policiji ili tužbu. Sasvim je u redu vršiti pritisak i privlačiti pažnju medija kako bi se opstalo pred očima javnosti. Ali to se mora činiti dovoljno često, ponavljamo -
dovoljno često, da afera ne sklizne u zaborav, kao što je bila zaboravljena negde od 2005-2006. godine naovamo. I da nije te štetne pojave sa tužbom u Strazburu, koju je neko bez promišljanja podneo, sve bi i dalje bivalo prepušteno zaboravu. I biće, samo dok se Strazbur formalno zadovolji. Srbima su Šiptari i zapadni lekari bez granica vadili organe na Kosovu, pa se zataškalo i pored svih dokaza, a neće ovo! Naivni su svi koji misle da će od neprijatelja i zapadnoevropskih osvajača dobiti pomoć.
Ni javno protestovanje nije dovoljno. Za ovakvu stvar se moraju razrađivati strategije, usaglašavati taktike delovanja, smišljati brojni potezi unapred. Ukoliko prisustvujete nekom od skupova roditelja, videćete da svega ovoga na šta ovde ukazujemo nema ni u naznakama. Tu je samo masa emocija i ponavljanje jednog te istog. Tek poneki pojedinac razume da to tako neće nikada uroditi plodom, ali i on sebe ubeđuje da je to jedino što se može učiniti. I tako svi troše vreme i snagu. A jedino što na ovom svetu nemaju je vreme. Ono neumitno prolazi. Svakodnevno prolazi. Od takvih postupaka se ne može očekivati nikakav pozitivan rezultat.
Eto, zato cela stvar stoji u mestu, na gotovo istom onom na kojem je i bila kada je afera buknula u javnosti pre 12 godina. A narod, šire, sve to ne dotiče, dok i njega lično ne strefi! Dok i njemu ne uzmu bebu. Jer, deca se i dalje kradu, samo malo pažljivije od Đinđića naovamo. On je lično naredio prvo zataškavanje i sklanjanje afere iz medija, sit afera koje su eskalirale u njegovom mandatu.
I šta se sve dogodilo u tom periodu od 12 godina?
U međuvremenu su umirali potreseni roditelji, takođe žrtve ove afere, umiru svedoci, umiru krivci i cela stvar se razvodnjava. Ne zaboravimo, sigurno je i to da umiru i tražena deca, koja više nisu bebe, već odrasli ljudi. Problem je u tome što roditelji neće da slušaju nikoga ko im priča o dugoročnim potezima, o tome da ta borba neće biti laka, da neće trajati kratko. Roditelji, kao uostalom i čitav narod, ne voli promišljene i odmerene ljude. Neee! Narod voli proste ljude koji govore prostim jezikom samo ono što se narodu sviđa. Takve narod voli. A ne mudrace i filozofe, kako podrugljivo narod naziva sve one promoćurnije od sebe. I tako narod gubi ono kratko vreme koje se zove ljudski život na neke prevarante koji ih predvode, kao što su roditelji gubili vreme sve dok ih je predvodila pomenuta Vera D. Jer bi roditelji, kao i narod uopšte, instant rešenja. "Kratki eKspresso za poneti, al' odma'. Žurim!" Svi bi da reše svoj slučaj danas i da završe s tim, pa da žive srećno doveka sa svojom porodicom u idili. Te ćete reči čuti od gotovo svih roditelja. E, to postoji samo u američkim filmovima i španskim serijama. I u bajkama. Držeći se takvih iluzija, roditelji nisu nigde stigli. Još su na početku početka. Samo su ih zločinci izvrteli i umorili, što im je i bio cilj.
Niko se nikada nije pitao koliko je vremena dnevno, nedeljno, ili mesečno potrebno da se sistematski radi na prikupljanju, grupisanju, čitanju, sagledavanju i obradi podataka, ili, recimo, koliko je vremena potrebno da se održava i prevodi na engleski ovaj sajt, da se unapređuje, da se obogaćuje, da se svakodnevno pregledaju vesti i traga po internetu i drugde za člancima, i kad ih ima, i kad ih nema, da se ukucavaju vesti iz štampanih medija koje se ne objavljuju na internetu, da se prelistava stara štampa po bibliotekama itd., i sve to redovno raditi! Svi znaju samo da traže: "daj", "daj", "daj", "daj"! Nisu baš svi roditelji siromašni, pa se ipak niko nije setio da organizuje i finansira svoju decu da formiraju timove za istraživanje cele ove stvari. O čemu mi pričamo, pa niko se nije od 2006. godine do danas ponudio da nastavi gde smo mi stali, kad već mi nismo mogli da nastavimo sa ažuriranjem sajta! I ovo sada što smo se ponovo aktivirali nam oduzima neviđeno puno vremena. A gde su naši poslovi, gde su naše svakodnevne obaveze? Gde naši životi? Niko o tome ne misli.
Gde su sva ta braća i sestre? Nigde nikoga. Nama su upravo pojedini roditelji i članovi porodica zabijali klinove u točkove, a nepoznati ljudi najviše pomagali dok smo stvarali ovaj sajt i pravili strateški važne planove u interesu svih roditelja zajedno. Nepoznati dizajner, nepoznati programeri, nepoznati stručnjaci za internet i računare, za reklamiranje na internetu, nepoznati novinari... I to je samo sajt i ono što je od njega poteklo! Podsećamo, sajt je stvoren gotovo istog dana kada je afera buknula. A gde je tek istraživanje slučajeva, traženje njihovih podudarnosti, umrežavanje podataka, istraživački rad na terenu. Sve je to moglo da se odradi do sada. Svaki bi novi slučaj bio pregledan, zaveden, grupisan sa sličnima po mestu, bolnici, datumu, doktoru, babici i ostalim parametrima. Sve su to mogle da urade same porodice, da se ne angažuje niko sa strane. Roditelji su mogli da uposle sopstvenu decu, kada sami nisu za to kvalifikovani ili sposobni, da rade na iznalaženju rešenja cele naše tragedije. Ima sigurno među porodicama i pravnika, i programera, i lekara, i državnih službenika i svih ostalih koji bi jurili veze tamo gde je potrebno da se dođe do nekih informacija. Mogli su se prikupiti mejlovi svih roditelja i svi oni redovno pozivati da pomognu u pronalaženju pojedinih specifičnih informacija. Mogao se iznajmiti prostor za ovakav rad, nabaviti stolovi i stolice, računari, štampači, telefoni, skeneri i slični neophodni uređaji za nas koji smo već ušli u materiju. Mogao se do sada 100 puta formirati tim koji će se međusobno razumeti, poštovati i raditi po principu "svi za jednog, jedan za sve". Do sada bi se od takve naše ekipe stvorio potreban broj stvarnih eksperata, koji bi razumeli kako kriminalna mreža funkcioniše, pa bi ta svoja saznanja prenosili na sve porodice koje bi na taj način takođe ulazile u materiju i prodirale do srži problema. Tek sa boljim razumevanjem protivnika, nešto je moguće otkriti. Toj svojoj deci, koja na tome rade svakodnevno, svi roditelji zajedno bi morali da obezbede punu podršku, redovne plate, potrebnu zaštitu, jer se to ne može svesti na rad u slobodnom vremenu (od takvog posla nema ništa, valjda je to svima već jasno). Porodice moraju razumeti da se mnoštvo mora organizovati da bi se nešto postiglo u interesu svih, a tu organizaciju i logistiku neko mora da obavlja. Ona se ne radi sama od sebe. A ponajmanje to radi državna administracija na koju se svi oslanjaju. Birokratija dobija plate da ne radi ništa, a ovde bi kvalifikovana, vredna, preduzimljiva i sposobna deca, spremna na timski rad i međusobnu pozitivnu komunikaciju, mogla za istu takvu platu da urade mnogo, pošto ona imaju ličnu motivaciju, sopstveni interes, cilj. Da se razumemo, takvi angažovani pojedinci, koji rade za dobrobit svih, istovremeno moraju od nečega da žive. E, tek onda bi taj tim donosio plodove. Kada postignu neke rezultate, podnosili bi ih na uvid roditeljima, bilo na skupovima, ili elektronskim putem, mejlovima ili na samom sajtu, a ponešto i javnosti. Čitavu tu operaciju su mogle sprovoditi i finansirati same porodice, bez ikoga sa strane. Čuj mogle, morale! Niko i ne bi smeo da uđe sa strane i kvari posao! I upravo bi ta ekipa onda komunicirala sa državnim tromim i smenjivim aparatom, sa nadležnima u svakoj od institucija, a ne nekakve Vere i novopečena sumnjiva lica koja dođu odnekud baš u ključnim trenucima kada afera dobije pažnju javnosti, pa sami sebe stave na čelo kolone roditelja. Dosta je bilo samoproklamovanih vođa! Nikoga oni ne vode i nikoga ne zastupaju, samo vuku masu u još jednu prevaru.
Ali sve što je trebalo činiti i što je iole imalo smisla, porodice nisu činile. E, pa sve dok kompletne porodice ne shvate da se deca neće naći tako što će im informacije padati s neba, tapkaće se u mestu. I na kraju će svi da pomru, a deca će odživeti svoje živote kao tuđini.
Jedan delić Beogradske grupe roditelja se bavio pravim stvarima preko skupštine, preko državnih institucija, što je samo delić neophodnih aktivnosti, ali su se i oni pogubili kada je skupštinske odluke i propisane mere trebalo sprovoditi u delo. Morao se vršiti pritisak da se TO što je Ustavom i zakonima naše države propisano sprovodi, a ne nekakvi NATOvi Strazburi! O, kako je mnogo toga moglo da se uradi za 12 godina, samo da je većina roditelja, ili bolje reći, da su bar neki od roditelja, imali sluha!
Ovo je rat za istinu, rat za decu, rat za živote našeg naroda, naše krvi, našeg potomstva! Razumete li to? Za svako naše dete je to rat! Ne samo za jedno, već za svu našu decu! Sve do jednog! Na suprotnoj strani nije korumpirani lekar, niti lakomi matičar. O, nee! Sa druge strane su organizovani kriminalci, falsifikatori, korumpirani SUP-ovci i MUP-ovci, državna piskarala, sa druge strane je struktura koja seže od portira i vozača u noćnoj smeni, do šefova država i multimilionera.
Uzimati jednom narodu decu i odvoditi ih u nepoznato promenom identiteta jednako je onome što su ustaše radile sa pravoslavnom decom u Drugom svetskom ratu, nasilno ih pokrštavajući u rimokatoličkim samostanima i ispirajući im mozgove da postanu neki sasvim drugačiji ljudi. Bolje reći, neljudi (videti ovde film Krsta Škanate "Bog i Hrvati"). Ništa to nije drugačije od onoga što su radili Turci Osmanlije kada su po osvajanju naših prostora odvodili male Srbe i od njih sličnim metodama stvarali janjičare. (Za one koji ne znaju šta su janjičari, evo kratkog citata sa Vikipedije, pošto škole tome, kao i o zločinu u Jasenovcu, nikoga ne uče: "Janjičari ili janičari bili su turske pešadijske trupe u svojstvu ličnih telohranitelja osmanskih sultana. Trupe vode poreklo iz 14. veka. Janičari su bili organizovani po uzoru na Mameluke, u početku od Turaka, a kasnije od hrišćanske dece otetih ili po drugim osnovama, oduzetih od roditelja, najčešće sa područja Kavkaza i delova Balkana, koji bi prelaskom na islam imali pravo pripadnosti janičarskim jedinicama". Evo i jedne pesme, koju bi svako trebalo da već zna:
JANIČAR
U vihoru, kao vatra,
bojevima ljutim vođen,
palio je jedan ratnik
selo gde je rođen.
Sina majci iz naručja
oteo je zulumćar,
sada kune svoju sudbu
što je janičar.
Na ognjištu puste kuće
plakala je jedna stara,
iznad nje je sablju dig'o
ratnik koji hara.
Ne diž' na me ruku, sine,
ako svoje jade znadeš,
majka sam ti, jer prepoznah
iznad usne mladež.
Sjaha s konja mlad janičar,
baci sablju dizgin pusti,
majka htede nešto reći.
ali ne izusti.
Eno sad potomaka tih janjičara puna Bosna i Hercegovina, Raška, Crna Gora, Makedonija i Albanija, do pre koju deceniju sve znane kao teritorije jednoimenog naroda - Srba. Nije bitno ko u koju religiju veruje, nego je činjenica da su ovim zločinom krađe beba u SFRJ i nakon njenog raspada zahvaćeni samo oni koji su se i dalje zvali Srbi, bilo da su pravoslavne ili muslimanske veroispovesti (ne zaboravimo da su se posle odlaska i poslednjeg Turčina svi muslimani na Balkanu sve do pre jedne decenije zvali pravim imenom "Srbi"; tek poslednjih godina oni sebe zovu Bošnjacima). Nema među kradenim bebama Šiptara, ni rimokatolika (to su oni koji su danas svima poznati kao Hrvati i Slovenci, a pre 1918.g. su svi bili što i jesu - Srbi).
Ovaj se celokupan narod mora uzeti u pamet, ako misli da preživi ovakve zločine nacionalnih razmera koji mu se čine na njegovom sopstvenom tlu. Ovog rata za svako dete moraju postati svesni svi, od uplakanih i ogorčenih roditelja, preko celokupnog naroda, pa do samih zlikovaca. Dok oni sa druge strane ne zadrhte od straha i potom se zauvek ne slome, ovaj se rat neće završiti.
Ne treba gubiti nadu, niti se samo nje držati, već treba raditi na svemu gore rečenom i onome što nije rečeno, i tražiti nove ideje kako da se celokupan problem reši. Kada se reši celokupan problem, rešiće se i pojedinačni slučajevi. A ne obrnuto. Na jednom slučaju Manojlovića su famoznom DNK analizom i slomili početnu inicijativu i presekli zamah roditelja. Ne sme se sve položiti na jedan slučaj, kao da će on biti prelomna tačka i rešiti stvar. Jer, neće. Takav izdvojeni slučaj koji treba da posluži kao primer za ostale će uvek, i slovima u-v-e-k, biti pogodan za manipulaciju političke garniture koja bi da se ove afere brzopotezno otarasi, kao i suprotne strane.
Cilj našeg sajta je bio oduvek da sjedini napore na jednom mestu, a ne na bezbroj blogova, Fejsbuk, Twitter i drugih internet stranica, da izloži priču u
celosti, da pouči, obavesti, podstakne da svi mi naučimo kako da ratujemo protiv kradljivaca naših beba. Sa suprotne strane su podmukli, lukavi ljudi, spremni na svakakve zločine. Zato sa ove naše strane moraju biti mudri, neustrašivi, vredni i pošteni pojedinci, kako bi istina izašla na videlo. Iako sve to nekima možda zvuči nemoguće, u toj borbi svi moramo da istrajemo do konačne i potpune pobede, do pronalaska i poslednjeg otetog deteta. Ljudski život je kratak, zato moramo u svoj toj borbi biti munjevito brzi i složni.
Ogorčeni smo što je među roditeljima oduvek prisutno toliko rasulo, do te mere da ne mogu praviti čak ni logične, smislene korake, nego se zanose za svakakvim glupostima, poput novogodišnjih paketića, ili ovoga sada sa dvoličnim osvajačkim Strazburom. Zato smo se i ponovo aktivirali. To svima nama troši snagu i vodi u besmisao, a deci nanosi ogromnu štetu. Zlikovci će onda moći da kradu, jer će država isplaćivati odštetu. Nebulozno! Kako ljudi ne razmisle malo pre nego što preduzmu takve sulude poteze?! Valjda zato što većina i dalje slepo veruje toj kutiji koju zovemo televizor. Pa nije zlato sve što sija!
Potražite po sajtu porodice iz vašeg okruženja i grupišite se. Moramo se svi upoznavati, razumeti se i sarađivati. I to hladnih glava. To je jedini način da se nešto postigne i vrate deca koja sada odrastaju kao stranci i ne znajući ko su i odakle su. Nisu vaša deca u susednoj ulici, ne tražite ih u svakom liku na koji naiđete. Istrošićete se tako i sludeti i sebe, i sve oko vas. Najgore je, a ima i tih slučajeva, kada se roditelji, od silne želje da svoju decu pronađu, godinama zanose za nekom pogrešno lociranom tuđom decom, verujući da su, eto, već pronašli svoje. I istina da su se prevarili najčešće ih sasvim dotuče. Ne tražite nasumice. I ne povlačite se. Izolovaćete se, a to nije dobro. Ne posustajte. Ne verujte nikome bez preispitivanja. Smognite snage i činite sve što možete zbog deteta, ako ne zbog sebe. Činite uvek nešto, makar po malo i ne odustajte. Budite strpljivi i uporni. Samo nemojte sedeti skrštenih ruku.
Srdačan pozdrav
Web bebe
kradjabeba.org
P.S. Nadamo se da smo vas bar malo više uputili u stvari našim komentarima. Naveli ste nas svojom porukom na ovaj opširan odgovor, pa ćemo i Vaš i naš komentar zajedno postaviti na sajt čim budemo mogli. Mislimo da će on biti odgovor i mnogim drugim roditeljima i članovima porodica. Hvala Vam na tome.
|
Slažem se da se javno objavi poruka i odgovor, jer smatram da će još nekome biti od koristi.
Hvala na svemu i obaveštavajte me i dalje. Ja nisam od onih koja je išla svuda. Patim i tugujem u tišini i koristim informacije preko interneta i telefona, jer samo to mi je dostupno.
Zahvaljujem se i nadam se da će jednog dana istina izaći na videlo!
Srdačan pozdrav
(Violeta Paunović,
vicky73@ptt.rs, 8. novembar 2014. 14:04)
VAŠI KOMENTARI
Poštovani, ipak ste nas ohrabrili ovim mejlom...
(Žarko Arsić, zarkoa@telekom.rs,
7. novembar 2014. 15:39)
Pozdrav!
Ja iščem svoje roditelje. Rođena sem bila 1983. v Sarajevu. Majka živi v Mostaru. Moje ime je bilo Amra.
Hvala
(Katarina Podrekar, katarina.podrekar@gmail.com,
7. novembar 2014. 12:10)
|
NAPOMENA: U periodu od 2006. do 2014. godine naš sajt nije bio ažuriran. Poruke i komentari koji su stizali u tom periodu nisu čitani, a danas je na sve njih odgovoreno, pre nego što su dodati na ovu stranicu. Odgovor je svima glasio:
Poštovani,
Mi, nažalost, godinama nismo bili u prilici da nastavimo sa održavanjem sajta kradjabeba.org. Danas smo tek pristupili svim porukama koje su godinama stajale nepročitane.
Trudićemo se da nastavimo da pratimo dešavanja u vezi ove teme, koliko nam to vreme dopušta.
Ukoliko želite, pišite nam, pa ćemo pokušati da odgovorimo na Vaša pitanja.
Neke e-mail adrese pošiljalaca više nisu u funkciji i sa njima uspostavljanje kontakta, nažalost, nije moguće. (7. novembar 2014.)
|
VAŠI KOMENTARI
Tražim roditelje. Rođena sam navodno u avgustu/septembru 1986. godine u Vršcu. Imam krvnu grupu AB plus. Ostavljanje komentara je bilo onemogućeno na sajtu, pa se obraćam ovim putem.
(Ana Kojić, laverda8888@gmail.com, 16. septembar 2014. 17:07)
- 1982.
Poštovani, moj mlađi brat je nestao 1982.g. Hteo sam svoju majku da uvrstim u genetsku bazu podataka. Da li se to još uvek radi na biološkom fakultetu?
Koliko imate zahteva od dece koja su usvojena za nalaženje roditelja?
Koliko je bilo uspeha u nalaženju do sada?
Stvaranje genetske baze je sjajna ideja, ali ako nemate i bazu sa druge strane...
Beba je po rođenju dobila najviše ocene, da bi kasnije bila navodno otkrivena srčana mana. Nikad nije izdata umrlica....
Unapred zahvalan
(Svetolik Antić, svetolik.antic@gmail.com, 16. juli 2014. 23:54)
Molim vas, pomognite da se pronađe tek rođena beba Boris
Poštovane dame ili gospodo, braco i sestre
Dana 05. jula oko 9 sati uveče rodio se Boris Stojiljković u Leskovačkom porodilištu, od majke Andrijane i oca Milana Stojiljkovića, sa stanom u ulici Petra Kočića 18, 16.000 Leskovac. U ponedeljak ujutro, 07. jula oko 3 izjutra, beba Boris je prebačen za Beograd, u Dečiju kliniku u Tiršovoj ulici. Već istog dana, Dr Vojislav Perezanović i ostali, konzilium je kostatovao da beba Boris rođen sa srčanim problemom hipo plazia leve pred komore. Istog dana Dr Perezanović je ubedio mog sestrića da odustane od niza operacija i da mu, kao čovek, ne preporučuje operaciju, jer beba Boris ima samo 2% sanse da preživi. Moj sestrić Milan Stijiljković je poslušao i u četvrtak 10. jula potpisao da ne želi operaciju iz humanih razloga. Iz ovoga se vidi da se ovim istim trikovima služe u skoro svakom slučaju kidnapovanja malih, tek rođenih beba. Sledećeg dana, 11. jula, sa Dečije klinike javljeno je da je moj unuk Boris Stojilković preminuo. Saopšteno je da će beba biti sahranjena na Dečijoj klinici, kremirana u Beogradu. Da li je moguće da utvrdite da li je beba Boris još na klinici i dali je živ? I zašto se deca sahranjuju na klinici i kremiraju. Sanjao sam da je moj unuk živ i da ga tražim i da ću ga pronaći. Mnogo mi se dosad dogodilo u životu što sam sanjao i ostvarilo se u istinu. Osećam da je mali Srbin moj unuk Boris živ. Molim vas, braćo i sestre, učinite šta je u vašoj moći. Želja mi je da barem unuka Borisa sahranim uz ljudska poštovanja i časti, o mome trošku. Molim vas da se ispita koliko je dece nestalo samo u bolnici Tiršovoj ulici. Ko je to doktor Perezanović? Deluje mi da on nije Srbin, vec sin nekog španskog borca. Špansko prezime je Perez, a znači dodali su samo anovic. Mole se svi kojima su bebe na ovakav način iz Tiršove ulice nestali. Koliko znamo, dete je rođeno zdravo i posle pola noći prebačeno u Beograd, oko 3 sata, pa sve je to pod čudnim okolnostima. Molim vas, pomognite da se beba vrati roditeljima. Roditelji su u šoku i ne znaju šta da rade, šta da misle. Mi znamo da kad čovek vidi beo mantil, on veruje doktorima, ali na hiljade dece nestaju u Srbiji i budu prodavani trećim licima u trećim državama. Zastrašujuće je da slučaj iz 1998. godine... (vidi ovde članak) Svi koji su se našli na optuženičkoj klupi... doktori... Država Srbija je sve to zataškala. Da li deo profita ima ova vlada Srbije od prodaje dece, ili čak vađenje unutrašnjih organa, ili čak ga koriste za satanističke obrede.
Unapred do neba zahvalan.
Borisov deda, Ivan Stanojković
5280 NW 2 Ave#115
Boca Raton Florida 33487
ivan43florida@yahoo.com
561-789-4225 mobile
ili besplatno preko skypa na 1800-754-6230 plus ispred usa
(16. juli 2014. 23:54)
Poštovani, 28. aprila 1972. godine, u bolnici u Vrbasu, moja majka je rodila blizance (dva dečaka, moja dva brata). Jedan je nestao, odnosno mojoj majci je rečeno da je umro. Posle toga nismo dobili nikakve informacije o tome.
Molim Vas, kako mogu da saznam da li je moj brat zaista umro, ili je otet kao i mnoge bebe tada?
Možete li me uputiti gde bih mogla dobiti informacije o tome?
Srdačan pozdrav!
(Kontakt: arhidjakon@gmail.com, 21. jun 2014. 16:52)
Tražim brata, koji je rođen u Vranju 1986. godine. Moja majka se zove Svetlana Pešić. Rođena je 1957. Drugog dana u bolnici su joj rekli da je beba mrtva, a nisu hteli da joj pokažu bebu, iako je samo dan pre toga videla i dojila, i sve je bilo u redu. Ne znam tačno koji je mesec bio, ali se sećam da mi je mama pričala da je dete rođeno u periodu između semptembra i decembra 1986. Ako neko zna nešto o tome, neka mi se javi na mail.
(Sandra Pešić, blackheartsandra@yahoo.com, 10. februar 2014. 14:31)
Lijep pozdrav
Želio bih sa nekim stupiti u kontakt, jer i moja majka je se porodila 28.11.1984. godine u Beogradu, u Višegradakoj bolnici i rekli su joj da joj je beba preminula, ali nikada nije vidjela to djete. Oduvijek je sumnjala u vezi krađe beba, tako da bi želili stupiti sa nekim u kontakt, ko ime veze sa ovim slučajevima.
Molim sve one koji znaju kome se možemo obratiti i kod koga možemo potražiti pomoć da nam se jave na mail adresu:
(Mevludin Mehmedović, mehmedovic_m@hotmail.com, 20. decembar 2013. 20:46)
Pozdrav! Zovem se Janićijević Vladimir, rođen 1980.god., iz Umara, kod Grocke! Moja majka je 1988. godine rodila blizance u Gradskoj bolnici u Beogradu! Posle porođaja su joj rekli da je jedna beba umrla odmah, a da je druga živa, koju je moj otac video u inkubatoru kao sasvim normalnu, zdravu i lepu bebu, da bi posle tri dana rekli da je i druga beba umrla. Naravno, ni jednu bebu nisu dali da vide, niti da preuzmu tela! Majka je izašla iz bolnice samo sa njenom otpusnom listom, bez umrlica beba, ili nečeg sličnog, kao da nikada nije ni bila trudna! Molio bih da mi se javite, ili date broj telefona radi dalje istrage! Zahvalan unapred!!!
(Vladimir Janićijević, vladimirjanicijevic80@gmail.com, 11. septembar 2013. 20:07)
Muška beba Jovanović, rođena 10.08.1989.g. GAK Višegradska, Beograd, navodno umrla 11.08.1989.g., roditelji Jovanović Velimir i Svetlana
Dete rođeno zdravo, ocenjeno sa 9. Telo nije nikada predato roditeljima. Ne postoji izvod iz MK umrlih. Roditelji osnovano sumnjaju da je beba ukradena. Nisu imali uslova ni za kakav postupak. Njihova kasnije rođena kći Jovanka radi u neposrednoj blizini moje adv. kancelarije, pa je molila za pomoć.
Isto, naglašavam, radim besplatno i molim za pomoć i uputstva, jer preko sajta vidim podatke Odbora Skupštine samo do 2006g. Zahvaljujem se unapred.
Adv. Milica Đurković, Beograd, Đure Jakšića 7
(Irina Simić, adv.irinasimic@gmail.com, 2. septembar 2013. 12:26)
I meni je ukradena ćerka.
Tražim ćerku 17.03.1981.g u Vranje, 8:15 časova, u 7. mesecu (rođeno) i prebačeno za Niš. Nisam dobila dete. Prodali su je. Ko zna o mojoj ćerki, nek' mi javi, ili ona, ako pročita, nek' mi se javi. Oduvek je tražim i mislim da ću da je nađem. Verujem u boga.
Majka Divna.
Uvek se nadam.
(Divna Stojanović, divnaastojanovic@gmail.com,
28. juli 2013. 19:01 i 29. juli 2013. 11:52)
Poštovani,
U svetu na sve strane postoje web sajtovi sa fotografijama roditelje i braće/sestara nestalih beba. Mnogi se prema nekoj sličnosti prepoznaju. Kod nas samo fotografije sa protesta, ali to nije dovoljno. Datum rođenja može biti od pomoći, ali i to ko zna da li je krivotvoreno kasnije.
Predlažem da sistematizujete i postavite neku bazu podataka na ovaj sajt.
Ja sam, na primer, poznavala muškarca (više nemam kontakt), koji je, sećam se, jako sumnjao u svoje poreklo. Prvo, zato što ni najmanje sličnosti između njega i njegove porodice nije bilo. Zatim, čudna priča njegove majke kako je rođen u 7. mesecu, ali na otpusnoj listi je pisalo donesena beba, 3,5 kg... On naravno poštuje i ne bi menjao roditelje... mada ostaje gorak ukus i sumnja da je možda njeno dete preminulo, a njoj dato zdravo doneseno, da odnese kao svoje. Možda. Imala je jake veze u tim krugovima.
Ja nisam sigurna ni da bi on pristao na bilo kakvo utvrđivanje bilo čega, ali eto, da postoji ta baza, ja, koja sam danas majka i znam kako je to, bih možda prelistala, uporedila neke datume, fizički izgled...
(Olja Perović, oljina1970@gmail.com, 8. maj 2013. 16:18)
|
ODGOVOR: Odmah smo spremni da se odazovemo na gore navedeni Oljin predlog i formiramo Bazu podataka porodica ukradenih beba na našem web sajtu. Stranica će biti dodata čim nam stignu prvi sadržaji koje nam sa naslovom "Materijal za bazu podataka" zainteresovane porodice pošalju na adresu bazapodataka@kradjabeba.org . Svaka porodica koja to želi, može nam poslati svoje fotografije, navesti u kratkim crtama svoje osnovne podatke i ostaviti kontakt koji će biti vidljiv svim korisnicima interneta, bilo e-mail adresu, telefonske brojeve i/ili poštansku adresu. Predlažemo da probrane fotografije članova porodice budu i iz mlađih, i iz zrelijih godina. Molimo vas, nemojte slati previše fotografija.
Spremni smo da se odazovemo na sve druge vaše konstruktivne predloge kao što je ovaj Oljin, koji mogu umrežiti i na jednom mestu sakupiti sve relevantne podatke koji bi pomogli našem konačnom cilju - nalaženju ukradenih beba. Ne rasipajmo se po raznim sajtovima i Facebook stranicama.
Saberimo sve podatke na jednom mestu. Više o tome >
(7. novembar 2014.)
|
VAŠI KOMENTARI
Sumnjam da je moj sin ukraden i bio predmet najgore vrste podlosti, zlog, nesavesnog medicinskog radnika - lekara, koji je proglasio mog sina mrtvim, a nije mi dao da ga vidim, iako sam ga preklinjala, niti mi je dao pismeni nalaz obdukcije koji sam posle danima i mesecima zahtevala od njega. To je bilo pre 30 godina. Dete je rođeno 01.02.1982. godine, krvne grupe "0". Posle 5 meseci dobio je temperaturu i prebačen je u "Institut za majku i dete" na Novom Beogradu, radi lečenja. Nakon 10 dana, 13.07.1982. su trebali da ga otpuste. Tvrdili su da je sve u redu. Tog jutra, kao i svakog prethodnih deset dana, stigla sam u institut i rekli su mi da je dete umrlo od upale pluća, iako su pre toga rekli da je ozdravio i na rengen snimcima rađenim par dana pre toga nije bilo nikakve upale. Nisu mi dali da vidim dete, nisu mi dali nikakav nalaz.
Ako si posumnjao da su ti ONI roditelji, ako je tvoja krvna grupa "0", ako si rođen 1982. godine, imas svetle, plave, oči i svetliju kosu, proveri svoje poreklo i svoju krštenicu. Želim da znaš da imaš majku i oca, sestre i ostalu rodbinu, koji te vole i čekaju svakog dana da te bar vide.
Moje ime je Gordana Radelić
(Kontakt: milic_ivana607@yahoo.com, 18. april 2013. 11:53)
I naša sestra je nestala 1996. god. iz kikindske bolnice.
Puno mi se majka obradovala kada je pronašla vašu internet adresu. Puno njih nisu verovali da je tako nešto moguće. I njoj su ukrali njenu prvu bebu 1996. godine iz kikindske bolnice. Mi vam pisemo iz Berlina.
(Stanko Barbul, stankoking3@gmail.com, 2. april 2013. 21:18 i 21:23)
Poštovani,
Obraćamo Vam se sa nadom da će neko pročitati naše pismo i pomoći nam da razrešimo misteriju nestanka, ili eventualne smrti, našeg sina i brata. Moja mama je rodila dečaka 23. oktobra 1971.g. u porodilištu u Ljuboviji. Budući da je beba rođena prevremeno (sa 8 meseci) prebašena je sutradan, 24. oktobra, u specijalnu bolnicu za nedonoščad u Beogradu, u tadašnjoj ulici Cara Hajla Selasija, preko puta Ruske ambasade, da ostane u inkubatoru. Dva dana nakon toga, 26. oktobra 1971.g. stigao je telegram da je beba preminula i na isistiranje moga oca da dođe da preuzme telo radi sahrane, putem telefonskog razgovora, izričito mu je rečeno da ne dolazi, jer sahranu vrši isključivo bolnica. Umrlicu, naravno nisu ni poslali. Koliko god je bio uporan da dobije objašnjenja, sa njima više nikako nije mogao da stupi u kontakt. Mi još uvek živimo u nadi da je naš brat i sin negde živ i zdrav i da ga Bog čuva. Ako neko bilo šta zna o njemu, ili ako neko sumnja da je usvojen, molimo vas da nam javite. Takođe, bili bismo Vam jako zahvalni ako bi mogli da nas uputite i pomognete nam kako da nastavimo sa potragom.
Roditelji Slobodan i Grozdana Bjelović sa decom Zoricom, Jelicom, Goricom i Mladenom Lonjin,
15320 Ljubovija
Telefon: 015/561 338 i 063/825 4737
Email: zoricabjelovic@gmail.com;
bjelovicmladen6@gmail.com;
goricabjelovic@gmail.com;
b_jelica@yahoo.com;
(Jelica Bjelović, 1. april 2013. 11:54)
Poštovani, mislim, da je greška što ste prestali sa radom sajta. Do osnovnog preokreta u ostvarivanju vašeg cilja - uspostavljanja kontakata sa decom - još nije došlo. Presuda Evropskog suda prilika je da se cela stvar ponovo pokrene. Ona ne pokreće stvar bez dodatnog pritiska javnosti.
Piše vam jedan profesor nauke o državi i sociologije sa Univerziteta u Mariboru, nekad u Novom Sadu, i molio bih da mi šaljete izveštaj odbora Narodne Skupštine i Izveštaj Zaštitnika Jankovića. Ja kanim o tome da napišem naučni rad, a mogu biti na usluzi.
(Sergej Flere, sflere6@gmail.com, 1. april 2013. 06:13)
Poštovani, kome da se obratimo za nestalu bebu 1991. god. u GAK "Narodni front" u Beogradu? Do današnjeg dana nismo uspeli da dobijemo nikakve inf. i pored obraćanja nadležnim institucijama u BGd. Apsolutno smo bespomoćni u potrazi za nestalom bebom (dečak) koja je rođena zdrava.
Pozdrav
(Žarko Arsić, Prokuplje, zarkoa@telekom.rs, 29. mart 2013. 14:20)
Poštovani, molim vas za pomoć. Moja majka je 19. novembra 1978. godine rodila dečaka u GAK "Narodni Front". Beba je rođena u 9 mesecu. Rečeno joj je da je dete oštećeno(?), da bi joj sutradan rekli da se dečak ugušio plodovom vodom i umro 20. novembra 1978.
Bebu nije videla ni pre, ni posle navodne smrti, samo je dobila otpusnu listu gde piše da se dete ugušilo plodovom vodom, za šta joj je kasnije rečeno da nije moguće.
Možete li, molim vas, da me uputite kako da bolje ispitam šta se dogodilo u maminom slučaju.
Imena roditelja bebe su Dragoljub i Goradana Todorović.
Hvala unapred,
(Radmila Todorović, mmaaccaa_bg@yahoo.com, 27. mart 2013. 21:29)
Dobar dan, hteo sam da pitam gde mogu da se obratim da krenem u potragu za detetom. Ja sam Dobrica Janković iz Mladenovca. Dete mi je rođeno 29.11.1979. god. u GAK-u. Rečeno nam je da je dete umrlo usled gušenja pupčanom vrpcom. Tražio sam da vidim dete, ali nisu mi dozvolili, niti su mi dali bilo kakav papir da li je dete stvarno umrlo, niti bilo šta, pa sam ovim putem hteo da pitam odakle da krenem u potragu? Evo i gmail adresa na koju možete da mi pošaljete informacije, ili mi makar pošaljite broj na koji mogu da pozovem za informacije.
Unapred hvala
(Zoran Janković, jankoviczoran5@gmail.com, 27. mart 2013. 15:39)
23.06.1970. rođen je dečak Rade Novičić u selu Sagonjevu kod Kuršumlije, od majke Milinke i oca Milosava Novičića. Posle nekoliko meseci morao je u bolnicu u Beograd, u Zvečansku, jer je imao tzv. zečju usnu, pa je trebalo da mu se uradi operacija. Majka je bila sa njim u bolnici. Ali posle mesec dana morala je da ide kući, jer bolnica nije više dozvoljavala da bude sa detetom. Posle mesec dana stigao je telegram da je dete umrlo, bez umrlice i bilo čega drugog. Poditelji su tražili da sahrane dete, ali doktori u Beogradu su rekli da je to isuviše potresno, da će oni da ga sahrane u Beogradu. Umrlica nije nikad stigla, niti stvari deteta (niti njegov mali meda), niti u selu, niti u mesnoj zajednici Zuc - Kuršumlija. Ako neko nešto zna o ovome, molim vas, javite na ovu adresu: verica.novicic@gmail.com
(Verica Novičić, 15. mart 2013. 18:56)
Prevod
Pozdrav. Sa interesovanjem sam pročitala vaše stranice i shvatila da je vrlo moguće da prvorođeno dete moje majke nije mrtvo, već da je ukradeno posle rođenja.
Moja majka je imala 20 godina kada je ostala u drugom stanju sa prvim detetom, a otac 24. Oboje su bili veoma zdravi, lepi i veoma naivni ljudi, kako sada ispada.
Majka je nosila dete kroz celu trudnoću, izuzetno zdravu trudnoću, bez ikakvih problema - sve do samog trenutka porođaja. Ona je primljena u Zemunsku bolnicu 5. marta 1971.g. i porodila se 7. marta 1971.g. Porođaj je dugo trajao. U trenutku pred sam porođaj, babica koja je bila na dužnosti je pozvala doktora i rekla: „Doktore, tonovi.“ I doktor je došao, isekao moju majku i izvadio bebu. Babica je odmah uzela bebu i izašla iz prostorije. Majka nije razumela šta se dešava i zašto su uzeli bebu. Posle nekih sat vremena, doktor je došao i rekao da je beba dečak, ali da je mrtav. Rekao joj je da ne brine, da je mlada i da će imati još dece. Ona je bila u velikom šoku, pa nije ni tražila da vidi bebu. Kao ni moj otac, niti bilo ko iz porodice.
Puštena je iz bolnice u petak 11. ili 12. marta 1971.g. i jedino što su joj dali bila je kratka poruka u kojoj je pisalo da se otpušta iz bolnice nakon rađanja mrtve muške bebe, teške 4.450gr i dugačke 62cm. Nije dobila ni krštenicu, ni smrtovnicu, niti obdukcioni nalaz koji bi naveo zašto je beba umrla. Nije joj bilo dozvoljeno da vidi telo bebe, tako da ne zna šta se sa njom dogodilo. Nije dobila ništa. Ovu priču mi je ispričala pre oko 20 godina i zapravo sam joj ja rekla: „Kako možeš biti sigurna da ti je beba umrla? Nemaš nikakve dokaze. Čak više nemaš ni dokaz da si se porodila u bolnici.“ (Izgubila je otpusni list, tako da zaista nema ništa).
Međutim, postoje još tri dokumenta koji dokazuju da je rodila još tri deteta – mene, mog brata i moju sestru. Na svakom od tih dokumenata stoje detalji o našem rođenju, kao i naše krštenice. Zašto nije dobila krštenicu kada se tada porodila, a zatim smrtovnicu u kojoj bi pisalo vreme smrti, uzrok smrti itd.?
Ja sam veoma znatiželjna po prirodi i ovo je nešto o čemu razmišljam već više od 20 godina. Odbacila sam celu stvar više puta, ali sada, kada sam naišla na vaš članak, istinski preispitujem sve što se dogodilo.
Poslala sam e-mejl Zemunskoj bolnici sa zahtevom o detaljima prijema moje majke u tu bolnicu i njenog kasnijeg rađanja četiri deteta. Biće zanimljivo videti kako će mi odgovoriti, ako uopšte odgovore. Ali sada kada znam sve što znam, neću se zaustaviti dok ne nađem dokaz da je to dete živo ili mrtvo. A možda će to i mojoj majci doneti neki zaključak svega, jer ona zapravo nikada nije saznala šta se dogodilo sa tom bebom.
S poštovanjem,
(Vesna Ergarac, ergarac_v@yahoo.com.au, 26. januar 2013. 01:53)
Original
Hi. I've read with interest your pages and have now decided it is quite possible that my mum's firstborn was stolen after birth, and not dead.
My mum was 20 when she was pregnant with her first child, and my dad 24. They were both very healthy, very beautiful and very naive people, from what i can gather now.
My mum apparently carried her child full term, exceptionally healthy pregnancy, no problems, no issues - until the very last moment when she was giving birth. Apparently she was admitted to Zemunska Bolnica on 5th of March 1971, and gave birht on 7th March 1971 after a long labour. Apparently just as she was about to give birth to the child the midwife on duty called the doctor saying: "Doctore, tonovi", (Doctor, the sounds), and then the doctor came, cut my mum and the baby came out. As the baby came out the midwife took the baby immidiately and left the room. My mum didn't understand what was going on and why they just took the baby. About an hour or so later, the doctor came in and said to her that the baby was a boy, but it was dead. He said to her not to worry, she was young and she would have more babies, and to suffer. ("Ne brini se, ti si mlada, imaces jos beba"). She was in such a shock, she didn't ask to see the baby, nothing. Neither did my dad. Neither did anyone in my family.
Apparently she was released from the hospital the following Friday after she delivered the baby (11th or 12th of March 1071, one of those dates), and the only thing she was given was a little note that stated she was being released from the hospital after giving birth to a dead male baby, weight 4.450kg and 62cm in length. She did not get a birth certificate, or a death certificate, or a postmortem regarding why the baby died, she was not allowed to see the body, she has no idea what happened to the body. She got nothing. She has told me this story about 20 years ago, and it was actually me who said to her: "Well, how can you be sure that your baby died? You don't have proof of anything. You don't even have proof anymore that you even gave birth at that hospital" (She lost the discharge note, so she really has nothing to go on).
However, there are three more notes proving that she gave birth to three more children - me, my brother and my sister. On every one of those there are details of our birth, together with our birth certificates. Why wouldn't she have received a birth certificate when she gave birth, and then a death certificate stating the time of death, cause of death, etc.?
I am very, very curious by nature and this has been something i've been thinking about for over 20 years. I've dismissed it many times, but now after coming across your article, i truly question everything that has happened. I'v
I've sent an email to Zemunska bolnica requesting the details of my mother's admission to the hospital and consequently of her giving birth of to four babies - it would be interesting to see what they come back with, if anything at all. But now that i know what i now, i won't stop until i get proof of this child either being alive, or dead, alll those years ago. And maybe it can give my mother some closure as well, because she has never really known what has happened to this baby of hers.
Kind regards
(Vesna Ergarac, ergarac_v@yahoo.com.au, 26. januar 2013. 01:53)
Poštovani, rođena sam sa bratom blizancem, 1969. godine, u Beogradu. Rođeni smo u bolnici "Narodni front", a posle prebačeni u Specijalnu bolnicu za nedonoščad. Mojoj majci je rečeno da je umro, a ja sam posle 3 meseca otpuštena kući. Želim da utvrdim punu istinu i zato, interesuje me odakle da počnem. Da li je potrebno da prvo pronađem otpusnu listu koju je moja majka dobila?
(Aleksandra Radovanović, aleksandra.radovanovic@hotmail.rs,
13. januar 2013. 11:57)
Dobro večer. Imam jedno pitanje. Je li bi mogli meni pomoć?
Mojemu dečku stalno pričaju da je on nađen kod Drine 1988. godine... (Užice)
Ali stalno nešto kriju...
Kažu da se ne zna ko su roditelji...
A mi ne znamo gde da počnemo više tražit, pa sam ja došla na tu ideju da je on možda ukraden?
Je li se to može nekako vidjeti u computeru, ili bilo kako?!
Trebala bih vašu pomoć.
(Tanja Karapandžić, karapandzic_tanja@live.de,
9. septembar 2012. 20:54)
Ostavljena
Krajem novembra 1979. god. u Kraljevu je ostavljena beba i pismo na makedonskom jeziku (čuvajte mi je i neka se zove Marijana).
Molim vas, ako neko nešto zna, javite.
Hvala
(mjcuviz681@gmail.com, 2. oktobar 2012. 12:24)
Poštovani, možete li mi pomoći?
Kome i na koji način se možemo obratiti za pomoć u vezi sumnje da je beba ukradena u porodilištu u Surdulici, 16.12.1977.god? Postoji li bilo kakva organizacija koja se time bavi? Hteli bismo samo ostaviti svoje podatke, ukoliko nas ukradeno dete traži? Bilo koja informacija bila bi nam dragocena.
Hvala
(Jelena Jovanović, jelena.jovan@yahoo.com, 28. septembar 2012. 23:32)
Koševo - Sarajevo
1975 god. ja sam imala 17 godina. Nisam bila udata.
17.10.1975. KOŠEVO / Sarajevo. Rodila sam sina - težak 1.500kg i 49cm dug. Prezime Pjanić - doktorica Simić – tada glavna na pedijatriji dječijoj. Prije nego što su me otpustili kući, jedva sam ih nagovorila da me puste da ga vidim. Bio je u inkubatoru. Bilo je sve u redu. Nije bio priključen na aparate. Nakon 4 dana dobila sam telegram da je mali umro. Nisu dali mužu da ga vidi, a ni meni. Mali je rođen prije vremena. Rečeno nam je da je mali sahranjen na dječijem groblju u Barama. Mi smo otišili na to groblje, tražili smo grob, nismo mogli naći. Pitali smo grobara gdje je dječije Groblje. Odgovor je bio da to ne postoji tude. Od bolnice nismo dobili nikakav list.
(Tina Galić, kristina.galic@hotmail.com, 13. avgust 2012. 20:55)
Moja baka je rodila sina 18.10.1965. u 1h 50min (nedelja na ponedeljak) u Zemunu. Dete na rođenju imalo 3,1 kg, majka je Paripović Milja iz Inđije, otac Ljubinko Paripović. Doktor Pešić, babica Sana.
Posle porođaja beba je odnesena u drugu sobu da se opere. Međutim, nakon nekoliko sati njoj je rečeno da je beba umrla i od tada ona nije više tu bebu videla. Čitao sam mnogo o tome po netu i znam da moja baka nije jedini slučaj, ali ona tvrdi da je beba živa i da se nalazi na nekom mestu.
Ja stanujem trenutno u Austriji, u Becu, a moja baka, koja trazi svoga sina, stanuje u Beskoj u Srbiji.
(Dragan Dokmanovićdragan_dok@hotmail.com, 31. juli 2012. 20:32 i 20. avgust 2018. 14:10)
Interesuje me da li postoji neka služba, udruženje, kojem bih mogla da se obratim u vezi krađe beba. U razgovoru sa majkom saznala sam da je rodila blizance, koji su navodno umrli 3 dana nakon rođenja. Nije videla decu, nije dobila nikakvu dokumentaciju. Pre par godina je probala u arhivi bolnice da pronađe bilo koji podatak o toj deci, ali rečeno joj je da je arhiva navodno izgorela. Bila bih vam zahvalna, ako biste mogli da mi pomognete. Hvala.
(Aleksandar Stanojević, mediterraneo.stil@gmail.com,
22. april 2012. 23:39)
Poštovani, pročitala sam priče s vaše stranice i odlučila sam da potražim svog brata.
Moja majka je rodila 1985. godine u bolnici Prijedor zdravog i živog sina. Porodile su je dve babice, koje su rekle da je beba zdrava.
Već drugi dan je došao doktor koji nije imao veze sa porodom i rekao joj da ide kući, da joj je dijete mrtvo. Dobila je samo smrtni list (umrlicu) na kojoj je pisalo da je djete nedonošče, što nije istina. Nisu joj dali da ga vidi, niti da ga pokopa.
Ona i dan danas tvrdi da je njen sin živ, a nema snage da ga traži.
Ja i sestra smo ga odlučile nać i zato vas molim da nam date neke upute kako da započnemo potragu.
Hvala
(Nataša, btk_btk@net.hr, 15. novembar 2011. 23:28)
Šta se desilo, zašto nema tekstova posle 2006. godine?
Pozdrav
(Marina, astro@scnet.rs, 21. mart 2011. 16:16)
Poštovani, prvi put se oglašavam i želim da prijavim naš slučaj koji po svim karakteristikama upućuje na to da je u pitanju krađa bebe.
Do sada nismo nigde prijavljivali nas slučaj iz razloga što nismo znali, a ni sada ne znamo da li je beba umrla kako nam je rečeno, ili je dete ukradeno.
Naime, to mi je bila prva trudnoća. Porodila sam se u GAK bolnici "Narodni front". Rodila sam muško dete, teško 3.800gr, dugačko 57cm, 21.11.1980. godine u 2h po ponoći, petak na subotu. Dakle, početak vikenda.
Porođaj je bio težak i bebu su izvukli forcepom, tako što su lekari vrlo grubo i snažno pritiskali stomak i gurali bebu da izađe.
Ovo naglašavam, jer sve što se posle toga dešavalo je u meni opravdavalo činjenice koje su mi navodili da sa bebom nešto nije u redu, da otežano diše, da nešto nije u redu sa plućima, da mora hitno da se prebaci u Institut za majku i dete.
To su navodno uradili, u subotu uveče, međutim neki aparati nisu radili i prevezen je u dečiju bolnicu u Tiršovoj.
Te noći, subota na nedelju, konstatovano je da je u pitanju hernia diafragmatis i beba je operisana iste noći.
Moj muž je posetio bolnicu u nedelju i video bebu u inkubatoru, imao je samo jedan mali flaster na stomaku, što je vrlo indikativno, s obzirom da je beba operisana.
Rečeno mu je da je beba u Tiršovu stigla vrlo iscrpljena, zbog otežanog disanja, da je operacija uspešno izvršena, ali da je neizvesno šta će se dalje dešavati.
U ponedeljak ujutru nam je javljeno da je beba umrla.
O tome šta smo preživljavali i kako smo se osećali nije potrebno pričati.
Strašno je što nam je takođe rečeno da ne bi trebalo da preuzimamo telo bebe, da to bolnica radi, a nažalost i u konsultacijama sa sveštenikom rečeno nam je da, s obzirom da dete nije kršteno,
ne moramo i da nije uobičajeno da ga mi sahranjujemo.
NI DANAS MI NIJE JASNO KAKO SMO NA SVE TO PRISTALI, KAKO SMO TO SVE PRIHVATILI KAO NORMALNO. NI JEDNOG TRENUTKA NISMO POSUMNJALI DA JE U PITANJU NEŠTO DRUGO, IAKO NIJEDAN PAPIR NISMO DOBILI.
Danas, kada smo svedoci šta se dešavalo i koliko je roditelja oštećeno, emotivno uništeno, i zahvaljujući samoorganizovanju roditelja ukradenih beba, država Srbija je donela i Zakon koji bi trebalo da pomogne u rasvetljavanju ovih slučajeva, moj muž i ja želimo da prijavimo naš slučaj sa željom da se procesuira i utvrdi šta se zaista desilo sa našim prvim detetom.
Tim pre što smo 1998. godine od Opštine Voždovac dobili poziv za vojsku, koji nažalost nismo sačuvali, jer smo još uvek mislili da samo administracija ne radi svoj posao kako treba, ne sumnjajući u to šta se stvarno desilo.
Želim da vas obavestim da vam stojimo na raspolaganju za sve potrebne informacije i aktivnosti kao i da vas molim da nas obavestite o svim aktivnostima koje preduzimate. Takođe, ako organizujete sastanke, sesije ili bilo koje druge aktivnosti, da nas pozovete da prisustvujemo i da se uključimo da saznamo punu istinu šta se desilo sa našim detetom kao i sa svim ostalim bebama koje su nestale.
Mobilni mog supruga, Čede Magdelinića je 063 387 423 i moj 065 254 58 90.
(Svetlana Magdelinić, www.ubs-asb.com,
svetlana.magdelinic@ubs-asb.com 19. avgust 2010. 11:10)
Dobar dan. Ja ne znam ni kako da počnem ovo pismo. Moje ime je Julijana Farkas.
Ja pišem iz Švedske, gde živim od 1992. godine. Rodom sam iz Pančeva. Ja sam 1992.g., 26. januara, rodila ćerku koja je imala 2.500gr i 46cm dugačka, u 36. nedelji trudnoće. Posle porođaja su mi rekli da moraju da je stave u inkubator. Drugog dana je prebačena za Beograd, posle dva dana stigao je telegram kući da je umrla, a neće da nam je daju, nego će biti sahranjena u bolnici. Ja nisam znala ništa o tome, jer kad god da sam pitala, rekli su mi da je beba dobro. Kad je moj muž otišao da priča sa lekarom, njega je odveo na stranu i rekao da je ćerka umrla. Nismo dobili nikakvav obdukcijski list, i ništa drugo. Mi smo septembra iste godine otišli za Švedsku. Mi sumnajamo da su nam ćerku prodali nekome te godine, jer je dosta dece "umrlo".
Nadam se da možete da nam pomognete. Ili kome možemo da se obratimo? Unaprd zahvaljujem.
(Julijana, indianflicka@hotmail.com, 16. avgust 2010. 16:17)
Kontakt sa ljudima koji mogu da mi pomognu... i moja porodica je imala istu sudbinu, dete nam je ukradeno u porodilištu
Želeo bih bilo kakav kontakt sa grupom ljudi koji su imali istu sudbinu kao moja porodica, probali smo mi i sami nešto da učinimo, ali su nam svaka vrata bila zatvorena...
Ni jedan advokat nije želeo da se bavi time i poručivao nam je da je to opasno, i da bi trebali da odustanemo...
Kada smo tražili da vidimo knjigu umrlih u tom porodilištu, nisu nam dali, navodno zbog poplave...
Još puno toga se ne poklapa, dete je dobilo najveću ocenu, a kasnije nam je rečeno da je preminulo. Nisu nam dozvolili da vidimo mrtvo telo, kao ni da ga sahranimo...
Ako postoji neko udruženje u koje možemo da se učlanimo, molimo vas da nam javite...
(Srbin Srbijanović, sshomoljac@gmail.com, 16. avgust 2010. 15:18)
Poštovani, moj pokušaj doprinosa borbe protiv bebi mafije! / skinite ovde i širite KradjaBeba.pps
Inače sam radikalka, vidim danas na prenosu skupštine moji radikali pokrenuli to pitanje u parlamentu...
Krađe beba su nešto najstrašnije što mogu zamisliti.
Sve najbolje, ova mejl adresa je fiktivna jer želim biti anoniman.
(Sandra Panović, fiktivno sandrapanovic@gmail.com,
8. februar - 6. jun 2010.)
Ja se zovem Kačarević Srđan. Rođen sam 17.11.1972.g. u Beču, ali mi je poreklo u Kragujevcu.
Imao sam sestru, rođena je tada, 30.01.1971.g. (samo se nezna tačno da li je pre, ili posle ponoći rođena) u glavnoj bolnici u KRAGUJEVCU.
Moja Majka MARKOVIĆ (devojačko) SNEŽANA, iz sela Dulene (venčana 18.07.1971.g. za KAČAREVIĆ), rodila je tog dana normalno zdravo dete koje je i videla. Takođe su doktori rekli da nema nikakvih problema i da je rodila zdravo dete. Njezina tadašnja babica je bila MARKOVIĆ DANA.
Međutim, tri ili četiri sata posle rođenja je došao moj otac (KAČAREVIĆ RADMILO) u posetu i doktor mu je prvo rekao da je sve u redu, ali da dođe za dva sata. Tako je i uradio, ali mu je onda rekao da je dete umrelo, s tim da nisu videli dete mrtvo, niti su tada dobili rodni list, ili posle toga smrtovnicu. Sada je pitanje, šta se desilo sa tim detetom?
Tražio sam jako dugo vaš Forum i uz pomoć mojih prijatelja sam vas napokon našao. Voleo bih da znam šta je sa mojom sestrom, jer možda i ona nas traži.
Ako vam trebaju još informacije, ili imate pitanja, možete me Mailom ili Telefonom kontaktirati
Moj BRoj Telefona je +4369919242701
HVALA
(Kraus Nfg Kačarević, kraus.installationen@chello.at,
28. maj 2010. 08:42)
Moja sestra je rođena 1987. god. Cela priča vezana za njenu navodnu smrt podseća na priče ljudi kojima su ukradene bebe... Moji roditelji su dobili malo dukumentacije... Da li bi mogli da nas posavetujete kako treba pokrenuti istragu...
Unapred hvala!
(Porodica Vukajlović, sofija988@hotmail.com, 11. februar 2010. 13:55)
Moja majka je u Čačku 24. avgusta 1977. godine u 23:55h carskim rezom rodila - navodno mrtvorođenu - devojčicu. Nikada joj nisu dali obdukcione nalaze, niti bilo kakve papire na uvid u vezi sa tom bebom, iako ih je nekoliko puta tražila, da bi nakon nekoliko meseci, skrhana bolom odustala.
Ne umem da objasnim zašto mislim da je moja sestra živa i zdrava - tek, od kad znam za sebe imam nekakav osećaj da imam još nekoga negde (brata, sestru). Sa devet godina slučajno sam čula priču o mojoj (navodno) mrtvorođenoj sestri i tada je taj neki moj osećaj dobio nekakav smisao. Moguće je da ona živa. Moguće je i da živi u Beogradu, jer mi se nekoliko puta desilo da su me poznanici pitali zašto im se nisam javila kada su me tamo sreli. Jedino što sam znala da treba da uradim je da je potražim u knjizi rođenih i našla sam je zavedenu pod brojem 1227. Nakon toga nisam znala da li je time osujećena moja sumnja da mi je sestra živa i iznela sam svoje tvrdnje majci sa željom da mi pomogne i da zatražimo dokumenta koja joj tada nisu dali, a na koje je imala pravo. Na žalost - odbila me je sa molbom da joj "po toj rani više nikada ne kopam". I tako, kada se na televiziji prikazuju reportaže o roditeljima koji su istrajni u svojoj potrazi i nadanju za svojom možda ipak živom i zdravom decom - vidim kako joj oči suze - ali džaba - ona je tip koji nije istrajan, a ja ne znam kome bih se i kako za dalju potragu obratila i da li bi moja potraga uopšte imala smisla. Ja sam rođena u maju 1979. takođe u Čačku i takođe - carskim rezom, ali - po doktorima - u zadnji čas živa.
Molim bilo koga sa iskustvom iz Čačka, ili odakle god - za savet: da li i KAKO DALjE?
Unapred - HVALA
(Maximilijan Korn, mako_coma@ptt.rs, 27. decembar 2009. 22:12)
Poštovani,
Potrebna mi je Vasa pomoć. Oktobra 1969. je rođen zdrav dečak u Pirotskoj bolnici od majke Mirjane i oca Slavoljuba Nikolića iz Kaluđereva, kod Babušnice. Majci je rečeno da je beba umrla, nije joj dat nijedan dokumenat, niti je iko ikada video telo. Siguran sam da je on živ, negde.
Nisam dugo bio u zemlji, tako da mi nisu poznati svi detalji oko skandala krađe beba. U izveštaju anketnog odbora se spominje mogućnost formiranja specijalnog odelanja MUP-a, koji bi radio na rasvetljavanju ovakvih slučajeva. Da li su takva odelenja formirana? Želeo bih njima da prijavim ovaj slučaj. Znam da je u to vreme radio neki doktor u porodilištu nekakvog čudnog prezimena, veoma neuobičajenog za ovaj kraj (nije se završavao na -ić niti -ov). Trebalo bi videti ako je on još uvek živ, sve njegove prijatelje i rođake iz tog vremena (mislim da je lekar poreklom iz Bosne).
Takođe znam za slučaj bebe koja je legalno "prodata" usvoljitejima, iz Pirota u Beogradu. Usvoljiteji su platili 10.000 evra direktorki Centra za socijalni rad u Pirotu, koja je dan nakon usvaljanja otišla u Beograd. Maloletna majka dečaka nije mogla da čuva, pa ga je dala na hraniteljstvo, kao privremenu meru. Ljudi iz Centra su išli u njenu školu, javno je ponižavajući pred vršnjacima oko deteta i ucenjujući je da se odrekne deteta. Pravnik koji je bio angažovan na ovom slučaju, prvo nam govori da majka ima apsolutno pravo da dobije svoje dete, a zatim nakon razgovara sa direktorkom Centra postaje agresivan prema majci, viče: "Šta ti hoćeš, ti nemaš nikakva prava, ti nisi nikakva majka itd... Inače direktorka Centra i advokat su priljateji (kao i svi lokalni vlastodršci u ovom delu Srbije), tako da je pravo privilegija onih koji imaju rodbinske, kumovske i slične veze. Ovaj slučaj je priljavljen ministarstvu - inspekciji za socijalna pitanja i nikad ništa nismo čuli o istrazi, rezultatima i sl.
Kada sam rekao advokatu da ću ga priljaviti advokatskoj komori u Nišu za ne-etičko ponašanje, bio sam obasut pretnjama. U međuvremenu je i sama majka bila toliko uplašena da me je molila da više nista ne činim ni po koju cenu. Ovo se dešava na teritoriji Republike Srbije marta/aprila 2007. Lično sam želeo da isteram ovaj slučaj do kraja. Nažalost kada to počnete da činite, onda tek vidite koliko je zemlja korumpirana i onaj koji traži prava koja mu sleduju zakonom, ne samo da ih ne ostvaruje, nego postane i sam žrtva pretnji, ucena i pretnji neosnovanim pravnim procedurama za koje sam sasvim siguran da mogu da rezultiraju pravosnažnim osudama i da donesu veliku bedu na vrat nama smrtnicima koji nemamo nikoga da nas zaštiti preko veze.
Žene iz hraniteljskih porodica su mi govorile da se njihova deca usvajaju za 10.000 evra. Znam da se vi verovatno nećete baviti ovim drugim slučajem, niti to zahtevam od vas, niti želim da više radim na tome, ali mislim da bi trebalo da ovo znate. I danas postoje zloupotrebe i to veoma teške.
S postovanjem,
(I. Janackovic, ijanackovic@hotmail.com, 26. decembar 2009. 12:38)
Prodana djevojčica
Jedan veliki pozdrav. Tražeći po internetu bilo kakvu informaciju, naišla sam na vašu stranicu. Moja sestra je 1991. godine u gradu Prijedoru BiH, 17. oktombra rodila curicu. Nakon porođaja je vidjela djevojčicu i čula je njen plač. Nakon tog je zaspala. Kad je došla sebi saopštili su joj da je rodila mrtvu djevojčicu. Nisu ni njoj ni suprugu dozvolili da vide... ni tijelo dijeteta, niti gdje je pokopana. Pali su u šok i depresiju. Nakon godinu dana su došli do informacije da je te 1991. god. u jednom mijesecu prodano više od 40 novorođenih beba. Ja bih zamolila, ako bilo tko nešto zna o tom, ili ima bilo kakvu informaciju da mi se javi na e-mail. Još se nadamo da će se nekako nešto saznati i da ćemo je naći, iako je prošlo već skoro 18 god. Hvala unapred svima
(Saša Petrović, sasa.petrovic@siol.net, 23. septembar 2009. 22:32)
Često posećujem vaš sajt u nadi da saznam nešto više o krađi beba. U svom bliskom okruženju imam slučaj gde su blizanci rođeni 20.9.1991., dečak i devojčica.
Posle jednog dana je roditeljima saopšteno da je jedno dete, dečak, umrlo. Roditeljima nisu rekli ni razlog zbog čega, nisu im dali da vide mrtvo dete, niti su ikad videli umrlicu. Sve je to bilo u "Narodnom frontu", u Beogradu.
Zamolila bih vas, ako možda znate da mi kažete kome mogu da se obratim što se tiče tog pitanja i kako da počnem sa potragom za umrlim detetom. Postoje li neke ustanove koje se bave time? Kako da počnem? Gde mogu još naći osobe sa sličnim iskustvom, kako da ih kontaktiram? Da li će mi pomoći nešto ako odem u "Narodni front" i tražim im umrlicu?
Unapred vam se zahvaljujem...
(Sofija Anđelković Vujičić, sofijaav@yahoo.com,
22. septembar 2009. 22:40)
Moja baka Milica Radojković je 1969. godine rodila sina kojeg su joj 99% ukrali 1 mesec nakon rođenja, i ona već godinama uzaludno pokušava da ga pronađe. Ako je neko imao isti slučaj, ili zna neki način na koji bismo mogli da pronađemo njeno dete, MOLIMO VAS DA NAM SE JAVITE NA OVU ADRESU jer nam je veoma važno da to sve rešimo!! Unapred hvala.
(Marija Teofilović, marijateofilovic5@gmail.com, 29. jun 2009. 22:38)
Predsedniku Vrhovnog suda RS - Proslediti Udruženju roditelja čije su bebe ukradene po rođenju
From: Terezia Đurin
Date: 2009/3/22
Subject: Predsedniku vrhovnog suda RS
To: predsednik.vss@vrh.sud.rs
Poštovanom predsedniku,
Od 2000.godine, kada sam zahvaljujući demokratskim promenama u RS (gde sam i sama dala svoje učešće vođena idealima za bolje sutra), a u vreme kada se ustanovljavala vlada i izbori, u vreme kampanje radile su se programske teme koje su trebale da dokažu kako je politička opcija koju zastupa demokratska, nova vlast, korektna i bolja od predhodne.
Postavila sam pitanje:
Da li svi putevi vode ka Suncu?... Misleći na dosije o Krađi beba na terenu Srbije, počev od moga grada Pančeva.
O tom problemu sam znala, jer sam, ponajviše da ne bih provalila aktere u bolnici Pančevo (gde sam radila tri godine na zameni, osamdesetih), iz tog razloga skinuta sa radnog mesta, pred porođajem, kada mi je glavna sestra samoinicijativno podigla moje dokumente iz kadrovske službe ZVC "Južni Banat" Pančevo.
Nisam dala do znanja da znam zbog čega, jer sam imala bitnije probleme, porođaj i da se meni ne desi ono što se desilo drugim roditeljima koji su u Udruženju i o kojima se "brine" Anketni odbor sa predsednicom Živodarkom Dacin (SPS, politički predstavnik).
Poznato je da je ta bebi mafija počela da deluje od šezdesetih, u vreme komunizma, a takođe je poznato da su te komuniste nasledili iz istog tima socijalisti. Tako nije za pitati kako to da se problematika ne rešava, jer sada socijalisti i dalje vladaju kroz veoma bitne institucije sistema u RS.
Kroz svoje ućešće u "Pančevačkoj akciji", koja u sastavu ima negde oko 150 eminentnih imena, a bivših komunista, pa socijalista i po nekih preletača u DS "Boris Tadić", dobila sam revanšizam i osvetu od istih, a veoma prljavih, kada je tema o bebi mafiji na dnevnom redu.
Iz svega, nije bitno moje stradanje, a ono je na svim nivoima. Čak se išlo i do ugrožavanja moje porodice i eliminacije moga bića, jer su sve bljuvotine već iskoristili i to veoma agresivnim nastupom u zadnjih tri godine.
Svima sam pisala, kako bih shvatila koja je to veza koja je ostvarena u RS od strane pomenute mafije.
Imaju svuda nekoga, ili institucije koje im čuvaju leđa.
Svako ima svoje razloge.
Od SPS-a, od Dačića, od Oparnice u Interpolu, od Tadića (glavni odgovorni DR. nalazi se u njegovoj političkoj stranci), nema hleba. Oni nikada neće rešiti pitanje ugroženih i ucveljenih roditelja.
Ja Vama pišem da bih ispunila proceduru.
Jer, ministarstvo mi je poslalo dopis posle moje prijave, gde se tendeciozno ide na kupovini vremena, odnosno na namernom opstruisanju svega po pomenutom pitanju.
Problem je prebačen na Pančevački sud, gde je zaveden i gde će se, jednom, ko zna kad, poslati nekakav poziv na moju adresu.
Ali veoma brzo i ažurno bilo je pitanje zastrašivanja, pretnje popisivanja nepokretnosti i kojekakvih nedela, kao posledica da se ZAUSTAVIM u svom delanju po pitanju Krađe beba.
Od Vrhovnog suda tražim da se uspostavi kontakt sa međunarodnim institucijama, da se za roditelje koji imaju dokumente koji dokazuju mafijaške delatnosti povodom pitanja krađe beba dobije besplatna pravna služba, kako od međunarodnog suda pravde pri Ujedinjenim nacijama, kako i naše, te da se uz moju logistiku, zajedno sa roditeljima iz Udruženja, već jednom reši ovaj dugogodišnji problem.
On ne zastareva, to je bitno, kazne treba sprovesti nad zločincima, i to je bitno.
Bez toga nema napred za Srbiju u bolju budućnost. Zašto?
Pa, zato što se zločinci iz pomenute mafije nalaze u Vlasti.
A kako da nam takvi vladaju?
Sa takvima Srbija će ići u Tursko vreme, raje i jannjičara, "kadija te tuži, kadija ti sudi".
Ako je Vrhovnom sudu to normalno, onda predlažem sledeće.
Ubijte Tereziju Uzel Đurin, građanku RS, koja se usudila da sama, bez zaleđine političke partije, svoje države i institucije od ugleda, jer se usudila da se suprotstavi zločincima.
Ubijte me, pa da završimo sa tim.
Nego, šta ćemo sa jednom kosmičkom istinom, DA ISTINA I PRAVDA UVEK POBEĐUJU?
Neko će, ipak dokazati pravdu.
Neko, u to sam sigurna.
Srdačan pozdrav
Đurin Uzel Terezia
26000 Pančevo
Ive Kurjačkog 123
tel: 065 675 2618
(Terezia, terezagmszr@gmail.com, 22. mart 2009. 21:21)
Poštovani,
Gospođa koja je u Anketnom odboru, predsednik istog, je mr. farmacije iz Kikinde.
2003.godine, 2007.godine, neprekidno se nalazi na listi IZBORA u Parlamentarne strukture u RS i dr., Vlast.
Znači, dotična gospođa je potpuno neadekvatna da vodi taj Odbor.
Mr.Živodarka Dacin (Kikinda, Trg Srpskih dobrovoljaca be 45/6,a, sada na beogradskoj adresi, jer je funkcioner) je postavljena da presreće sve podatke dobijene od roditelja, da ih uskladi sa postupkom koji ide u nedogled, i da postigne jedan od osnovnih ciljeva učesnika Bebi mafije, da se nikada ne dokaže prava istina i ne okrive i zatvore, pohapse krivci.
Jedan od veoma bitnih momenata je i sumnjiva akcija pacova, koji su u vreme preuzimanja demokrata vlasti nad ZC "Južni Banat", navodno izgrizli Arhivu zdravstvenog centra i kao takvu je, navodno, pojeli.
Čudno je da su počeli da je jedu baš posle mog zahteva da mi se odgovori na pitanje - Da li svi putevi vode ka Suncu? - a koje je sadržalo ono glavno - Šta je sa počiniocima kriminalnih radnji u bebi mafiji, krađi beba?
Izjavu za novinare povodom pomenutih pacova dao je Dr Duda Stojić, u vreme kada je direktorom post socijalista, a famoznog demokratskog ustoličenja, bio Dr Sava Stajić, okoreli komunista u ono vreme, pa na dalje, socijalista, kada se ništa nije sprečilo u krađi beba, već se samo nastavilo sa istim kriminalom.
Njegova naslednica Dr J.Berginc je iz DS Borisa Tadića takođe prisutna u Boksu ginekološko-akušerskog odeljenja opšte bolnice, ujedno i kao lekar pedijetar na Dečijem odeljenju pomenute bolnice, te je kao zaslužna za Zavet Ćutnje, unapređena na svim nivoima, kao i njen suprug, Drago Barginc, inače član Rotarijanaca (jedna od masonskih ograbaka i koječega), a bio je navodno jedna od desnih ruku pokojnog Dr Z. Đinđića.
Eto toliko.
Ja stvarno ne znam da li će išta stići do Vas, ali se nadam.
Moja adresa je
Pančevo, Ive Kurjačkog 123, preko pruge.
(Terezia, terezagmszr@gmail.com, 22. mart 2009. 15:24)
Udruženju roditelja "Krađa Beba"
Poštovani roditelji,
Od Biroa za pritužbe i predstavke 01. br. 1914/09-5, poslato 16.03.2009. godine (Beograd), mejl pismom (koje mi je blokirano u malom prozoru, te sam morala angažovati eksperta da mi uđe u pismo), dobila sam obaveštenje koje me uveseljava.
Naime, gospođa-gospođica Svetlana Tratar, potpisnik pisma, obaveštava me da je moja pritužba prosleđena dalje na Opštinsko javno tužilaštvo u Pančevu, zavedeno pod bt. 231-48/09, dana 05.03.2009.godine.
Sada, pre nego što išta kažem, da napravimo presek ove stvari sa obaveštenjem upućenim meni.
Vidite, za svaku stvar koja je krivična, odnosno podleže krivičnom gonjenju i postupku, dan koji se navodi za obavezu ispunjenja iz neke navodne, da kažemo fiktivne tužbe, daje se po nekom nepisanom pravilima (osam dana), posle ide postupak, zavisno od vrste utuženja.
To je u slučajevima kada se osnovano smatra da je država oštećena, pa traži Pravdu.
Sada, kada pomenuta država nije utužena, odnosno ne želi da se prihvati bilo kojeg postupka u vezi Dosijea Zvezdano nebo, takođe ne želi da otpočne ozbiljno da prione na RAD, onda od stvarnog stanja dobijamo ovo: Odgovorili su mi kada su mi odgovorili, znate kada sam Vama poslala svoj dopis, isti sam prosledila na mejl MUPA RS. Dalje, oni 05.03.2009.g. šalju na Pančevo (kupuju vreme i nadaju se nakakvoj zaboravljenoj FIJOCI), a mene mejlom koji u par minuta može da obavi postupak prenosa pošte, šalju uz evidenciju 16.03.2009.godine.
Da je kojim slučajem stajalo vreme ili neki drugačiji tekst, da na primer priložim nešto u roku od 8 (osam dana), probilo bi se vreme i sve bi postalo izlišno.
Dalje, gospodo, roditelji, potpuno ste u pravu. Sva ova opstrukcija samo je još jedan od dokaza da ste na pravom putu.
Ja, ako me pozovu u nekom roku, a da se postupak ne pogubi po fijokama, imam podatke koje na listu OPTUŽBE i krivičnog gonjenja stavlja lekare u Pančevu, osoblje, odnosno dobro organizovanu grupu pri bolničkoj strukturi organizacije. Dalje, takođe, tu su uključeni advokati, matična služba, još neka službena lica, do jedine partijeske organizacije Saveza komunista, od najniže hijerarhije do više. Od vremena osamdesetih, dvadesetog veka, jer to je vreme koje ja mogu da zastupam u svojoj TUŽBI.
Imaćemo veoma težak rad, jer u ovaj postupak, kada se otpočne sa moje strane, čeka nas začkoljica. Tadašnji komunisti, komiteti, sekretari, a bivši socijalisti, danas su socijalisti i demokrate preletači.
Ministar MUP-a RS je SPS, osoblje većinom isto iz te stranke.
U BIA, imamo sličan problem, sem što je etiketa malo lepša.
U Interpolu, ogranak Baograd, Oparnica, što je veoma sumnjivo, jer je u veoma dobroj koordinaciji sa Zvezdanom R. iz SUP-a Pančevo i Oparnicom koji je pri istom.
Oni nekadašnji komuniste, socijalisti, demokrate, u Pančevu su udruženi u Udruženje "Pančevačka akcija" i navodno rade samo humana dela.
O tim humanim ciljevima od strane 150. eminentnih osnivača, imala bih primedbu.
Njima sam postavila pitanje o Krađi beba i nadala se da će posle 2000. taj problem biti rešen.
Načelnik službe, koji je veoma odgovoran za taj Kriminal i Mafijaški rad, preleteo je među demokrate kod Tadića.
Da li Vam je jasno?
Sestre i neposredni, kojekuda su, ali ona koja je po političkoj liniji prisustvovala, ćutala i zbog svog supruga, kome je ona druga žena, tvrdog socijal-komuniste, učestvovala kasnije u mojoj blokadi i lustraciji na svim nivoima.
Ovo nije osveta.
Jer ja sam kao član tog udruženja bila na osnivanju i odabrana za Nadzorni odbor.
Znači sve je ok, ali oni su mislili da će me zadovoljiti time što ću se kretati među elitom i da je to vrh mojih snova.
Kada su uvideli da je moj život ISTINA I PRAVDA, ali odistinski, ne kao parola i farsa, onda su se sjatili u velikom broju protiv mene.
Detalje ću ispričati kada se satanemo i odredimo pravce kojima će se ići.
Jer, pošto sam, napokon, evidentirana po tom pitanju, kroz pravnu službu, to me uključuje potpuno i predano.
Sve što sam do sada preduzimala u odbrani pravde i istine je za krajnji rezultat imalo moju pobedu. I ovoga puta će biti isto, sa jednom velikom razlikom - biće to Naša pobeda.
Srdačan pozdrav
Moj br. tel je 065 675 26 18
Ukoliko se blokira pristup mom mejlu, Vi me pozovite, pa ćemo videti kako da kontaktiramo.
Terezia Uzel Đurin, Pančevo, bivši zdravstveni radnik sa 32.god. staža (otpremnina posle racionalizacije), a tri godine sam radila na ginekološko akušerskom odeljenju Opšte Bolnice Pančevo "Južni Banat", u prijemnoj službi, internom odelj., hitnoj i Dečijem dispanzeru Doma Zdravlja, koji je bio zajedno sa bolnicom pod nazivom ZC "Južni Banat" Pančevo.
(Tereza, terezagmszr@gmail.com, 22. mart 2009. 15:03)
Poštovani,
Pošto sumnjam na situaciju krađe sestre koja je navodno umrla, nekoliko dana posle rođenja, i čija je smrt ostavila veliki trag na moju majku i oca, krenuo bih u potragu za istinom, ali ne znam odakle.
Moja majka je sigurna da je moja sestra još uvek živa i da joj je ukradena. Molim Vas da me posavetujete gde, šta i kako da tražim. Ako je živa, voleo bih da je upoznam.
Unapred hvala.
(Bratislav Antić, brant@sbb.rs, 18. februar 2009. 00:39)
Udruženju roditelja kojima su bebe ukradene
Poštovani roditelji,
sticajem okolnosti, tek kada sam počela da radim na opštoj medicini, kada sam došla u kontakt sa majkama, očevima, koji su se razboljevali i nikada oporavili posle "gubitka" novorođenog deteta, meni su proradila sećanja.
Shvatila sam prave razloge što sam dobila otkaz pred porođajem, sa odeljenja ginekologije-akušerstva Pančevačke bolnice, da bi mi tadašnja glavna sestra sama podigla dokumenta i u moje ime dala meni otkaz iz ZC Južni banat.
Davala sam utisak promućurne osobe, razmišljala drugačije od ostalih, nisam bila podmitljiva. Jednostavno, izdvajala sam se po vrednoći, stručnosti i duhovnom kvalitetu.
Sve u svemu, kada su dodeljene otpremnine, ja sam bila prva na listi za odlazak iz zdravstva, od dvostrukih aršina, od tobož skupine ljudi koji "čista srca" žele da pomognu bolesnim ljudima.
Mučno je 32 godine gledati neke ljude, kolege, koji su nestručni, pokvareni, a pretvaraju se da su suprotno od toga. Štaviše, takvi su oni ulizice još gorima od njih. Takvi podržavaju prljavštinu koja se obavlja od strane pojedinaca.
Sve u svemu, kada sam izašla iz zdravstva, preporodila sam se.
No, avaj, 2000.god. sam postavila pitanje - Da li svi putevi vode ka Suncu?
Mislila sam da ovo naše društvo stvarno želi demokratske promene.
Razumeli su oni, zbog kojih je otvoren dosije Zvezdano nebo.
Od tada oni žele da me srede na svim nivoima.
Ja se još usuđujem da pišem koncept romana koji se bavi temom otimanja dece i šaljem jednom advokatu, da bi on poslao čoveku koji je osamdesetih vedrio i oblačio na političkoj sceni Pančeva.
A doca iz romana je sada demokrata, njegov kolega, pored koga nije moglo proći, nije mogao biti neobavešten je u Udruženju koje "voli" Pančevo i njegove građane, navodno nestranačko udruženje (šio mi ga Đura). Moj mejl će Vam se prikazati.
Šaljem Vam kopiju "Od nule do"
Nudim Vam pomoć u logistici
Idemo dalje
Srdačno Vaša
Đurin Uzel Terezia
Pančevo, Ive Kurjačkog 123
064 512 66 91
065 665 16 91
(Tereza, terezagmszr@gmail.com, 6. februar 2009. 13:17)
Prevod
Pančevačka bolnica 1970.
Izvinjavam se zbog pisanja na engleskom, smatram da ću tako biti jasniji. 16. marta 1970.g. moja majka je rodila žensko dete. Nakon porođaja je čula da dete plače, kao većina tek rođenih beba. Bolnica u kojoj je rođena je u Pančevu. Moja majka se zove Milevka Nakić, Glogonj, Školska ulica, ali u vreme tog porođaja ona i moj otac nisu bili venčani i na krštenici je pisalo Malevka (Milevka?) Jovanovska. Uspeli smo jedino da dobijemo krštenicu na kojoj piše da je dete rođeno mrtvo i sada smo zabrinuti, nakon čitanja tako mnogo slučajeva na vašem sajtu. Da li postoji neko ko nam može pomoći da istražimo ovaj slučaj, jer smo mnogo zabrinuti i verujemo da ima previše nedoslednosti povezanih sa našom pričom, naročito pošto je dete brzo odneto i roditeljima je rečeno da ne mogu da ga vide.
Možete me kontaktirati na milivoj@unwired.com.au.
Broj krštenice je 350, godina 1970.g.
Cenili bismo ako biste pronašli vreme da nam pomognete, ili nas uputite na korake koje možemo da preduzmemo.
Hvala.
(Milivoj Nakić, 26. januar 2009. 00:59)
Original
Pančevo Hospital 1970
Please excuse that I write in English as I find that I can be more presice this way. On the 16/03/1970 my mother gave birth to a female child, upon delivery she had heard her child cry as with most births. The hospital she was born in was Pancevo. My mother's name is Milevka Nakic, Glogonj, Skolska ulica, but at the time of birth she and my father were out of wedlock and was called on the certificate Malevka Jovanovska. We have only managed to aquire a birth certificate stating the child dead on delivery which has now greatly concerned us after reading the many reports on your site. Is there anyone that can help us investigate this matter as we are greatly concerned and beleive there are too many inconsistencies relating to our story especially when the child was rushed away at birth with both my father and mother being told they could not see her.
I can be contacted on milivoj@unwired.com.au. The birth certificate number is 350 godina 1970.
If you could find the time to help or give us directions or procedures we could follow, it would be immensly appreciated.
Thank you
(Milivoj Nakić, 26. januar 2009. 00:59)
Poštovanje.
Čitajući priče sa vašeg sajta, ne mogu da budem ravnodušan, jer sam i ja roditelj.
Obzirom da sam vlasnik detektivske agencije, i da se bavim istraživačkim radom, neka se jave svi roditelji, koji OPRAVDANO sumnjaju da im je dete živo.
Započećemo istragu, ući u srž problema, i iskreno se nadam, doći do ozbiljnog rezultata.
(Ivan Vuković, 064 6749 811, www.wolfsecurityguard.com,
13. januar 2009. 16:01)
Dobar dan gospodo.
Molimo pomoć od vas, vi ste naša zadnja nada i mogućnost.
Porodila sam se 21. marta 1979. godine u Zvorniku. Beba mi je 5 dana bila u redu i zdravo, ali ga ipak nisam nikako vidjela. Nisu mi dali.
Moj sin je posle poroda odmah zaplak'o i rekli su mi da je zdrav. I 5. dana, kad su sve govorili da je u redu, i da 6. dana mogu da ga vodim kući.
Kad sam stigla, rekli su doktori da mu je odjedanput loše, da su ga sa hitnom morali za Beograd odvezi. To je se sve dogodilo dok sam stila po njeg doći. Nisam ga ni dobila, ni mrtva, ni živa.
Kad smo zvali u Beograd, da pitamo kad da dođemo po bebu, nama su već na telefonu rekli da je umrlo i da će poslati smrtnu listu poštom za Zvornik, ali to se nije desilo!!!
Moj muž je odmah za Beograd u bolnici o'š'o, ali su mu rekli da je već ukopan i izbacili me iz
bolnice brez dokumenta ikakvog.
Sve što znamo, što smo prije 3 godine saznali, je da je po matičnoj knjizi u Zvorniku vođen sve
živim, ali je brez imena u Beogradu izpisan.
Mi bih želili da nam se brzo obratite. Mi bih sve pričali u detaljnosti.
Pozdrav
(Adisa, mustafic742@gmail.com, 16. oktobar 2008. 17:41)
Pozdrav svima.
Zovem se Danijela, imam 25 godina i neka vrlo važna pitanja, u vezi kojih se nadam da ćete mi moći pomoći..
Moja mama je rodila drugog sina 1981.god. Kad je beba bila stara mesec ipo-dva, povratila je par puta i odveli su je u bolnicu da ne bi dehidrirala. Beba je inače bila zdrava, i izgledala je k'o 6 meseci da ima!! Dan posle, bebu su proglasili mrtvom, a pre toga mami nisu davali da joj prilazi, da je drži - ništa... "Uradili" su obdukciju bez dozvole roditelja, i na nekakvom glupavom papiru objasnili razlog smrti u jednoj rečenici i to je to... Ni smrtovnicu nisu dali... Niti telo bebe... "Oni" su sahranili bebu, ali nikad nisu hteli da kažu gde, da se može otići na grob...
Ima dosta tih detalja što potvrđuju da je beba živa, zato bih vas pitala da li znate kome se treba obratiti za pomoć. Vidim da je pre par godina bila dosta aktuelna ova tema i nadam se da ćete mi odgovoriti uskoro...
Unapred zahvalna
(Danijela B, flame_83@hotmail.com, 11. avgust 2008. 09:09)
Tražim brata - Molim vas, pomozite mi!
Moja mama je pre otprilike 22 godine rodila mušku bebu u bolnici u Višegradskoj, u Beogradu. Beba je bila živa i zdrava, ali su joj sutradan javili da je dete umrlo, da oni snose troškove sahrane. Nisu joj dali umrlicu, niti ikakav sličan dokaz, nemamo dokumentacije. Nisu joj dali da vidi dete, niti joj rekli zbog čega je umrlo. Sumnjam da imam još jednog brata negde. Moja majka je Muratka Tarić (Višnjić devojačko), rođena 5.4.1949., matični broj: 0504949715661, otac Jusuf Tarić. Trudnoća je bila normalna i niko u porodici nam nije imao nikakvih zdravstvenih problema. Neposredno po rođenju, niti sada. I ne verujem da je dete umrlo. Ako je živ, trebalo bi da ima tamno smeđu kosu i oči (ili crne), jer svi u porodici smo takvi. Nemam nikakvih drugih podataka i žao mi je zbog toga, ali vas molim da, ako dobijete ikakvu informaciju, ili znate site-ove na kojima mogu započeti svoju pretragu, da mi javite. Unapred zahvaljujem.
Adresa: Trg Nezavisnosti 14/2, Sarajevo, 71000 Bosna i Hercegovina
Tel: +38733234308
Mob: +38762177973
E-mail: enisataric@live.com
(Enisa Tarić, 24. jun 2008. 19:59)
Pozdrav!!
Sem Katarina iz Slovenije. Izvedela sem da sem bila posvojena. Moj rojstni kraj je Sarajevo. Pitala bi samo, kam naj se obrnem, da bi poiskala roditelje?
Hvala vama
Pozdrav
(Katarina, katarina.podrekar@gmail.com, 6. maj 2008. 20:44)
Nadam se da ovo još uvek funkcioniše. Rođena sam 15.02.1979.god. u Skoplju. Sumnjam da sam ja jedna od žrtava... Ne bih da povredim sadašnje roditelje, ali želim naći biološku majku. Otkrila sam njeno ime i devojačko prezime, ali sada je udata, pa ne bih da joj sada pravim neke veće probleme u životu. Al' sigurno znam da sam oteta iz njenog naručja. Živim sada u Srbiji, a šta je sudbina, i ona se udala u Srbiji. Ne znam kako dalje doći do nje, al' pažljivo, da ne bismo povredili ljude koje volimo... Ako neko može, zna i hoće da mi pomogne, neka mi se javi... Ili ako se, majko, prepoznaš, javi se na e-mail.
(ALEKSANDRADJ, dj_sandra@mail.net.mk, 7. mart 2008. 23:44)
Rođena sam 19.05.1974. u Novom Sadu. Jedna od dve blizanke. Imala sam 1.550kg, a druga 1.500.kg. Posle tri dana majci je rečeno da je jedna beba umrla. Ona tu bebu više nije videla. Bile smo jednojajčane. Šta da radim?
(Lekar, lekarsm@EUnet.yu, 7. oktobar 2007. 23:20)
Na vašem sajtu sam pročitala da petoro dece pokušava da sazna ko su njihovi biološki roditelji, pa bi se moglo reći da sam ja sesta. Ja sam Dina, i bila bih vam zahvalna da mi kažete kako mogu da saznam ko su moji biološki roditelji.
Hvala
(Dina, dina.mi@EUnet.yu, 29. septembar 2006. 21:22)
Usvojena sam u decembru 1982. Žena koja me je rodila navodno je umrla na porođaju. U to iskreno sumnjam. Volela bih da saznam šta je prava istina, jer i ja sam žensko koje bi danas–sutra trebalo da radja. Volela bih, ako znate gde mogu da se raspitam o bioloskim roditeljima, da mi odgovorite na e-mail. Rođena sam u Beogradu u porodilištu "Narodni front", a prvih 8 meseci života sam bila u Zvečanskoj.
Unapred hvala!
(Tamara, tamara26@scnet.yu, 18. septembar 2007. 10:24)
I ja sam jedna do majki koja ne zna gde je njeno dete. Porodila sam se u Požarevcu carskim rezom 05.01.1993. god. Dete su mi pokazali sutradan (muško), ali iz daljine, i rekli da ga šalju u Beograd zbog lošeg stanja (na Dečiju kliniku u Tiršovoj). Posle 6 dana dete je navodno preminulo. Ja sam još uvek bila u Požarevačkoj bolnici, a moj otac je posećivao dete u Beogradu. Kada su mu tog dana rekli da je dete preminulo, nisu mu dali in da ga vidi, ni da ga slika. Jednostavno su rekli da deca umrla tu, tu i ostaju, i da ih oni sahranjuju. Nisu mu dali dete, a niko nije video moje dete mrtvo. Ja sam bila mlada i dete se vodilo na mene, jer nisam bila venčana. Nikad nisam prihvatila činjenicu da mi je dete mrtvo, jer ga niko nije in video mrtvo.
Javljam se za pomoć i istinu, i prijavljujem se grupi roditelja sa istim mukama. Molim vas, pomozite mi da saznam istinu. Ja se zovem Paunović Violeta, iz Žagubice sam.
Molim vas za neki kontakt i as kim bih mogla da popričam o tome.
(Violeta, vicky73@ptt.yu >> vicky73@ptt.rs, 16. septembar 2007. 14:32)
|
NAPOMENA: U periodu od 2006. do 2014. godine naš sajt nije bio ažuriran. Poruke i komentari koji su stizali u tom periodu nisu čitani, a danas je na sve njih odgovoreno, pre nego što su dodati na ovu stranicu. Neke e-mail adrese pošiljalaca više nisu u funkciji i sa njima uspostavljanje kontakta, nažalost, nije moguće. (7. novembar 2014.)
|
VAŠI KOMENTARI
Zovem se Milutin Stojanović. Rođen sam 13.05.1960.god. u Dobri, opština Golubac. Sada živim i radim u Udinama (Italija). Datuma se ne sećam, ali je sigurno između 1970 i 1975 moja majka je rodila u Bolnici Pozarevac muško dete, ali su joj lekari rekli da je dete umrlo i nikada ga nije videla. Posto sam pročitao članak o nestalim decama između '70. i '90.god, mislim da se radi i u ovom slučaju o namerno ukradenom detetu te vas molim, ako je ikako moguće, da se dođe do nekakve informacije o ovom slučaju. Moja majka se zove Spomenka Stojanović, a rođena je 1934.god, Boljetin opština Majdanpek, a otac mi se zvao Života Stojanović i rođen je 1924.god. u Dobri, opština Golubac. Ukoliko dođete do bilo kakve informacije, molim vas da mi javite:
tel.012 69 503.
Ulica Maršala Tita 9
12224 Dobra
Unapred vam se zahvaljujem.
Milutin Stojanović sa porodicom.
Milutin Stojanović
via Driulini 4
33019 Tricesimo (UD)
tel.fax:++39 0432 851179
cell:++39 338 3407887
e-mail: dejan@libero.it,
(11. juli 2006. 18:48)
29.04.1974 rođena je devojčica pod imenom Dervišević Jovana u Petrovcu na Mlavi od majke Petrije i oca Milojka Dervisevića. Drugog dana dete je prebačeno u Beograd, dok je majka i dalje bila u Petrovcu. Posle izvrsnog vremena dobili su roditelji pismo da je beba preminula i sahranjena. Od tog dana majka pati i jako joj je teško da veruje da je njeno dete mrtvo. Misli da je upitanju krađa.
(Vlastimir Dervišević, vlastade@hotmail.com, 8. juli 2006. 13:07)
5/01/1972 U Vrbasu rodila sam devojčicu mesec dana ranije; posle par dana dete je odneto u Beograd da bude u inkubatoru; dok sam još bila u bolnici i čekala dan da idem u Beograd i hranim moje dete, suprug je dobio telegram da nam je dete umrlo. Tražila sam telo da ga ja sahranim, ali nisam dobila. Uspeli smo da dobijemo rodni list, ali ne i smrtni. Šta se desilo mom detetu? Da li mi je dete još živo? Imam puno pitanja ali nikako odgovor.
Želela bih da se prijavim nekoj organizaciji koja zna o ovakvim slučajevima, dala bih dna test, još uvek imam nadu da je moje dete živo i da ću je jednog dana upoznati.
Molim osobe koje imaju slični događaj da mi daju do znanja i da znam kome da se obratim za savet i da me neko uputi na pravi put.
Hvala unapred za savet.
Moje ime je
Mira Misoni
12 Fleur cl
West Pennant Hills NSW 2125
Australija
(Mira Misoni, 16. jun 2006. 02:12)
Pre svega ja bih želeo da svima vama pružim podršku. Ja lično nemam taj problem, niti poznajem nekog kome su uzeli bebu, ali smatram kao čovek da mi je mesto uz vas, uz ljude kojima je učinjena velika nepravda, nenadoknadiva.
Užasavam se toga šta je sve neko spreman da uradi, šta su sve radili i šta i sada verovatno rade, još uvek.
Ukrasti dete i prodati ga je nešto za pta nemam reči. To je najgori zločin i ne postoji u savremenom društvu toliko stroga kazna na koju treba osuditi ljude koji su to radili. Bez milosti. Znam da je vaš veliki problem i država i institucije koje su očajne, ali ne samo to. A i neko verovatno namerno koči celu ovu priču. NAMERNO.
Dakle država nam, svima nama koji želimo pravdu, u ovom ili drugim slučajevima, ispada zla maćeha po 1000 put. Zataškava se sve i ne čini se ništa pa je velika verovatnoća da se krađa beba nije ni završila i da i dan danas traje, sigurno.
Na kraju nadam se da će država učiniti sve, pronaći krivce i drakonski ih kazniti kako se to nikad više nikom ne bi desilo.
Još jednom puno sreće i podrške za sve vas.
(Sava, 16. mart 2006. 02:28)
Negde u arhivi dnevnih novina POLITIKA sigurno postoji članak o čoveku koji je pre (ne zna se tačno) 12-18 god. ušao u zgradu GAK NARODNI FRONT i na IV ili V spratu ubio lekara na licu mesta, jer je nabavio dokaze da je taj doktor bio umešan u krađu njegove bebe. Inače, pomenuti gospodin nije odgovarao ni jedan jedini dan. Trebalo bi stupiti u kontakt sa njim, jer verujem da može pomoći. Ako imate neku ideju, bilo bi lepo da objavite na Vašem web sajtu. Hvala.
(Mlađa, 16. februar 2006. 13:44)
ZAKLELA SE ZEMLJA RAJU DA SE SVE TAJNE SAZNAJU. Niko nikad nije pobegao od pravde Božije, pa neće ni ti HULIGANI. SAMO IZDRZITE.
(Dragan, 11. februar 2006. 15:32)
Moja Majka Slađana Milojević je dobila 7. marta 1986. dete u bolnici u Kruševcu, porodio je Dr Sakula. Muško dete imalo je taman ten. Posle porađaja je bilo u inkubatoru. Moja majka nije smela ni jednom da ga vidi. Sa bebom je sve bilo uredu, sestra joj je rekla da je detetu dobro, ali posle dva sata doktor je rekao da je dete umrlo. Nije dobila nikaka dokumenta o detetu.
Sve bismo dali samo da nađemo dečaka. Ako imate novosti o našem dečaku molimo javite.
Znamo da postojiš. Ako si tada, od prilike, rođen i usvojena si beba, ili ti je sumljivo, onda - javi se. Bićemo najsrećniji. Unapred Hvala
(majka Slađana Milojević, otac Zoran Joksimović i ćerka Kristina Joksimović +4952131383, Nemačka, 2. novembar 2005. 19:34)
Tražim brata, rođenog u Sremskoj Mitrovici 19-og novembra 1960.
(Ljubica Stojčević, 15. oktobar 2005. 20:35 i 23. avgust 2016. 22:47)
Porodica Lazarov iz Pančeva traga za muškim detetom rođenim 29.01.1978.god. u pančevačkoj bolnici, kao sedmomesečna beba, nakon čega je prebačen u Beograd u Specijalnu bolnicu za nedonoščad u ulici Cara Haila Selasija 26 (današnje ime ulice je Kralja Milutina). Ako ste rođeni na ovaj datum,a usvojena ste beba, ili vam je sumljivo vaše poreklo, JAVITE SE.
Unapred zahvalni
Porodica Lazarov
(dudiva@panet.co.yu, 27. septembar 2005. 16:23)
Ja sam Stefica Topić i živim u blizini Zagreba. Rodila sam 23.10.1985. u Vršcu jednu malenu djevojčicu. Odvežena je u bolnicu u Beogradu. Pošto sam ja bila u bolnici, suprug je svaki dan putovao u Beograd da je vidi. Bila je u inkubatoru - bez kisika, bez aparata.
2.11. izlazim iz bolnice i krećem za Beograd. Dolazim tamo, prima nas lječnik i kaže: vaša beba je umrla danas u 3 ujutro. Tražim da vidim dijete - ne daju. Tražim da mi daju dijete da ga pokopam - ne daju. Nikad nismo dobili ni smrtovni list ni nikakav papir. Često sam onako u sebi sumnjala - da nije dijete nekome dano, ali nisam baš bila uvjerena u to. Cijela ova afera objavljena je neki dan u Hrvatskoj. Sledila sam se. Ne spavam noćima. Željela bih da mi se javi netko ko o tome svemu zna više. Iovako često dolazim u Beograd, pa bi mi bilo drago da se priključim vašoj organizaciji.
Bez obzira kako će završiti potraga za mojom bebom, ako ikome mogu pomoći slobodno mi se obratite.
Moj broj je: +385989078986
Gđa Topić
(davor_topic@yahoo.com, 24. septembar 2005. 00:17)
Porodica Milovanović traži muško dete rođeno u Novom Sadu 30.10.1979. u 06:40 ujutru.
(jelena@defektologija.net, 1. septembar 2005. 17:34)
Volela bih da mogu da pomognem svima koji tragaju za delom sebe, ali nažalost nisam u mogućnosti. Ako je neko u mogućnosti da pomogne meni i mojoj porodici... tražim brata rođenog u oktobru 79. u Novom Sadu. Ubeđena sam da postoji i da ima plave oči. Slučaj je isti kao i kod svih ostalih. Odnesen je u inkubator i navodno umro. Mami nisu dozvolili ni da ga vidi. Na otpusnoj listi piše da je dete mrtvorođeno. Nadam se da neko može da mi pomogne.
Unapred zahvalna.
(Nađa, 5. avgust 2005. 14:52)
I mi smo jedna od onih ožalošćenih porodica, uskraćena za sina-brata...
Rođen je 19.5.1984. u Prijepolju. Potom prebačen u Užice,i "umro" 21.5.
Nismo ga vidjeli mrtvog niti ga sahranili.
Ako sumnjate da ste usvojeni (ukradeni) a ovog ste godišta... molimo vas javite se na dati e-mail...
(meg_691@hotmail.com, 5. avgust 2005. 14:52)
Teško je čitati ovo sve, jer i ja imam takvu priču. Moj brat Sanel, koji je rođen 30.04.1980.g, vodi se kao mrtav. Ja, moja majka i sestra smo sigurne da je negdje živ, da su ga ukrali kao i sve druge bebe. Pričali laži, nanijeli samo bol mnogim roditeljima. Ja se nadam da je moj brat negdje živ i da će doći dan kada ćemo saznati pravu istinu, istinu što su doktori govorili, ili istinu našu da je sigurno negdje živ. Ja kao i moja majka i sestra bi bile najsretnije na svjetu kada bi neko ili on lično se javio da dođe kraj toj žalosti. Mi smo već na putu traženja i nadamo se da ćemo do istine doći. Ako iko nešto zna neka piše. Hvala unaprijed. Sretno svima.
(almir@freesurf.ch, 3. avgust 2005. 20:20)
Porodica Kojić traži muško dete rođeno u novembru 1981 godine. Rođen je u Šapcu i prebačen u Beograd, u Neonatološku kliniku za nedonoščad. Kada su se roditelji raspitivali sve je bilo u redu. Trećeg dana su rekli da je dete umrlo od srčane mane. Rekli su da će ga bolnica sahraniti i da roditelji nemaju pravo da ga vide; rekli su da će poslati izveštaj sa obdukcije, ali on nikad nije stigao i ne postoji. Porodica je pribavila svu dokumentaciju koja dokazuje da je dete živo. Ako neko ima neke informacije neka se javi na ovu e-mail adresu.
Unapred zahvalna porodica Kojić.
(s16111987@verat.net, 12. juli 2005. 20:52)
Prevod
Odgovor Ratku...
Molim da me izvinete ako je moje razmišljanje zvučilo radikalno negativno vezano za vaša istraživanja, ali ne znam zašto sa mnom nešto ne bi bilo u redu ako živim u miru i zadovoljna sa tim što imam. A tu se ne radi samo o standardu, gospodine Ratko... nego o ljubavi, koja me prati od samog početka. I tu otkaže fizika, hemija pa čak i biologija.
Pozdrav sa sunčane strane
Original
Odgovor Ratku...
Opravičujem se, če je moje razmišljanje zvenelo radikalno negativno nastrojeno proti vašim poizvedovanjem, a ne vem, zakaj bi bilo z mano kaj narobe, če živim v miru in zadovoljna s tistim, kar pac imam. In tu ne gre za standard, gospod Ratko... pac pa za ljubezen, ki me spremlja ze od samega začetka. In tu odpove fizika, kemija in celo biologija.
Pozdrav s soncne strani!
(Maja, Slovenija, pianosan@volja.net, 7. maj 2005. 11:01)
Želim da znam da li neko u Nišu sumnja da mu je dete umrlo u oktobru 68. godine, i ako neko nešto zna o tome neka mi se javi na potpisanoj internet adresi.
Unapred zahvalna - Zaječar
(otrov@verat.net, 02. maj 2005. 23:16)
Prevod
Draga Maja,
To da Ti ne želiš spoznati svoje biološke matere (ali kakor je imenuješ ti "... kr neka ženska") je resnično velik problem, predvsem pa T voj osebni problem.
To pa še vedno ne pomeni da tudi drugi otroci, ki so bili posvojeni ali še posebej tisti ukradeni, ne bi želeli spoznati svojih staršev. Upam da te tvoji otroci ne bodo imenovali "kr neka ženska", ampak na način kakor se to matere imenuje. Ali si se kdaj vprašala če imaš mogoče brata ali sestro tu, ali mogoče kakšno drugo sorodstvo, ali pa je to mogoče nesmisel glede na standard, ki ti ga nudi Slovenija.
Želim ti samo povedati da nas je veliko ki iskreno želimo in komaj čakamo da spoznamo svoje otroke, za katere nas je nekdo nemaren in neodgovoren prikrajšal. Včasih je pa naj bo še tako grda resnica veliko lepša kot sladka laž.
Ratko
Original
Draga Majo,
To sto ti ne želiš da upoznaš svoju biološku majku, (ili kako je ti nazivas "tamo neka žena") je zaista veliki problem, pre svega Tvoj lični problem.
Ali to još uvek ne znači da i druga deca koja su usvojena, ili pogotovo ukradena, ne žele da upoznaju svoje roditelje. Nadam se da Tvoja deca Tebe neće nazivati "tamo nekom ženom" već onako kako se majke i oslovljavaju. Da li si se nekad upitala imaŠ li moŽda brata ili sestru ovde, ili moŽda Tvoja ćerka ujaka, ili je i to možda besmisleno spram standarda koji pruža Slovenija.
Želim da Ti kažem da mnogi od nas iskreno žele i jedva čekaju da upoznaju svoje dete, koje nam je neko nemaran i neodgovoran uskratio. Ponekad je ružna istina mnogo bolja od sladunjave laži.
(Ratko, sm.linta@neobee.net, 25. april 2005. 14:12)
Hvala vam za tako lep prevod!
Točno to sem želela povedati :)
Maja/Slovenija
(Maja, 21. april 2005. 10:30)
Prevod
Puno pozdrava svima!
Čitam i čitam ove vaše priče i stalno mi se javlja ispred očiju jedan te isti fact (istina). Srbija je svakako zemlja gde je baš sve moguće. Sve te priče su u biti moguće, ali ljudi božji, gde piše da su istinite? Jedno znači smatrati da je to tako, a prava istina znači sasvim nešto drugo. Puno dece je usvojeno.
I ja sam jedna od usvojenih. I rođena sam baš na vašem području, ali ipak o svemu tome postoji dokumentacija, pravna dokumentacija ... i ako mogu nešto da konstatujem ili potvrdim je to, da je Jugoslavija u vreme mog rođenja (70-e godine) bila sa pravnog i socijalnog vidika bolje sređena nego što je danas. A zaboravljamo nešto značajno. Srbija je 70-ih bila zemlja velikih Međunarodnih kongresa, zemlja studenata, zemlja (detomor=dete-ubistvo). I to danas je više-manje logično, jer je Srbija postala zemlja bez perspektive, zemlja haosa
i tu nije baš teško naći prikladno mesto za takve izgrede. Iskreno ne mogu tvrditi, da su sve priče izmišljene, ali jako sumnjam, da za svakim usvajanjem u vašoj državi stoji i kriminalan čin. Možda je bilo nekoliko likova - primera koji su sebi priuštili tako nešto, ali ljudi božji, vi osuđujete apsolutno sva porodilišta! Ali to je vaša stvar i znam da imate razloga za to.
Radije bi progovorila koju reč o nekoj drugoj temi. Budući da smo danas svi odrasle osobe, mislim da imam pravo na to. Ne znam kome je sve to koristno što vi činite. Da li možete zamisliti mene da bi posle 33 godine otišla tek tako kod neke žene, koja me je najverovatnije rodila? I to zbog činjenice da ličim na nju? I mislite da me ta istina uopšte interesuje? Stvarno me to ne interesuje, a mislim i to da nemate nikakvog prava da ulazite u život svoje dece na takav način. Rešavajte to putem suda, nemojte drugačije, za ime boga. Biti usvojen (pričam vam iz vlastitog iskustva) je nešto zbog čega treba čoveku nekoliko godina da se oporavi. Bilo što bilo, kaže se na srpskom, ali da li je stvarno potrebno nama - deci (ako sam i ja ta koja je plod kriminala) sad uništavati naše živote i dalje?
Da nema nigde pravde to znam. Ali mogu vam potvrditi da se sama na takve manipulacije - zbog sebe, svojih roditelja (koji nisu platili prebijene pare, jer je bio postupak usvajanja formalan, kada sam napunila 1. godinu) i konačno i zbog moje ćerke - nikako ne bih odazvala. A i inače me to ni najmanje ne interesuje. Ima istina koje je bolje da ih ne znaš.
Zahvalna sam joj, jer me je rodila i to je sve.
Pozdrav iz Slovenije
Maja
Original
Lepo pozdravljeni vsi skupaj! Berem in berem te vaše zgodbe in ves cas mi hodi pred oči en in isti fakt. Srbija je vsekakor dezela, kjer je čisto vse mogoće. Vse te zgodbe so sicer mozne, a ljudje božji, kje piše, da so resnicne?
Domneve so eno, dejstva čisto nekaj drugega. Veliko otrok je posvojenih. Tudi sama sem. In rojena sem prav v vaših krajih, pa vendar o vsem tem obstaja dokumentacija, pravna dokumentacija...in ce lahko kaj zatrdim, je to dejstvo, da je bila Jugoslavija v času mojega rojstva (70-a leta) pravno in socialno veliko bolj urejena kot je danes. Pozabljamo eno stvar. Srbija je bila v 70-ih letih dežela velikih međunarodnih kongresov, dežela studentarije, dežela detomorov. In to danes je pravzaprav logično, ker je Srbija postala dežela brez prespektive, dežela kaosa in tu pac ni tezko najti mesta za take izgrede.
Iskreno povedano, ne trdim, da so vse zgodbe izmišljene, moćno pa dvomim, da za vsako posvojitvijo v vaši državi stoji kriminalno dejanje. Mogoće je bilo nekaj posameznikov, ki so si to privoscili, a ljudje božji, vi obsojate vse porodnisnice po spisku! Ampak, to je vaša stvar in vem, da imate razloge za to.
Raje bi spregovorila o nečem drugem. Glede na to, da smo danes odrasli, mislim, da imam pravico. Ne vem, komu vse to koristi, kar pocnete. Si predstavljate mene, da bi po 33-ih letih sla kar k neki žensko, ki me je najbrz rodila? In to zato, ker sličim nanjo? In da me ta resnica sploh zanima? Res me ne zanima in milsim tudi, da nimate nobene pravice posegati v življenja svojih otrok na tak način. Resujte to preko sodisca, a ne malicite otrok, za bozjo voljo. Biti posvojen (govorim iz lastnih izkusenj) je dejstvo, ki ga človek preboleva lahko tudi nekaj let. Bilo što bilo, rečete vi, toda, a je potrebno nam, otrokom (ce sem plod kriminala tudi sama?) sedaj unicevati življenja dalje?
Ni pravice nikjer, vem to. A lahko vam povem, da se na te manipulacije zaradi sebe, svojih roditeljev (ki zame niso plaćali niti prebite pare, ker je bil postopek posvojitve formalen ob mojem 1 letu) in končno svoje hcerke ne bi niti slučajno odzvala. Sploh pa me tudi malo ne zanima. So resnice, ki jih je bolje ne vedeti. Hvalezna sem ji, ker me je rodila, to je pa tudi vse.
Pozdrav iz Slovenije
(Maja, 15. april 2005. 11:08)
Interesuje me da li neko traži žensko dete rođeno od 15-25.oktobra 1968.god. u Nišu.
(otrov@verat.net, 16. april 2005. 17:40)
Gledala sam juče prilog na Studiju B o krađi beba. Jedan od rezigniranih očeva direktno je prozvao Dušana i Milicu Keckarević, Stanku Romac i Mirka Cvijana šta su radili sa njegovom DNK. Prvo troje ne poznajem, ali MIrko Cvijan je notorni kriminalac i bilo kakav marifetluk u kojem je on umešan nije iznenađenje.
student Biološkog fakulteta
Anđela Rackov
Beograd
(arackov@yahoo.com
, 12. april 2005. 19:08)
Molim sve one koji znaju o slučaju Familije iz sela Josja kod Kruševca, koji tvrde da su našli ćerku u Trsteniku, bilo je u novinama, inicijali njenog imena i prezimena su: I.P. rođene 1979. a usvojene u Trsteniku, da mi se jave ovim putem, pa ćemo se čuti. Udata je i ima dvoje dece. Ja tražim ćerku isto godište. Ako sama pročitaš ,javi se, možda baš TEBE tražim.?????
(Nada-79, 25. januar 2005. 17:30)
Sramota za državu!!!
(Jovana, 20. januar 2005. 17:43)
Tražim brata rođenog 81.god. u septembru (moguće da je promenjen datum rođenja za koji mesec). Rođen je u Višegradskoj bolnici, dobio ocenu 9, 4.kg da bi doktor posle par dana saopštio da boluje od srčane mane. Nakon par dana dete je "umrlo". Naravno, nismo dobili nikakvu dokumentaciju a kada smo pitali da li možemo da ga sahranimo, rekli su da je to problem bolnice te s toga nismo mogli ni da ga vidimo. Molim sve koje znaju nekog dečka tog godišta, a da je usvojen ili sa sumnjom u to da se jave!!!!
(ivce86@yahoo.com, 15. novembar 2004. 18:01)
Čitala sam stranicu od početka do kraja i pošteno se isplakala nad vašim sudbinama... Neizmerno mi je žao što se ovo dešava u mojoj Srbiji. I sama sam majka dvogodišnje devojčice. Iz straha od porođaja u Novom Sadu, u 8. mesecu trudnoće sam otišla u Švedsku sa namerom da obezbedim svom detetu i sebi bolju budućnost... bila sam u pravu... žene i deca u toj zemlji su zaštićeni kao svetinja. Žao mi je što naša vlada ne preduzima ništa povodom raznih vidova kriminala i korupcije (pogotovo u zdravstvu). Volela bih da svi vi unesrećeni ovim slučajevima doživite zagrljaj vašeg rođenog deteta, brata, sestre...
(7. novembar 2004. 01:59)
Ne mogu pomoći roditeljima koji su na bilo koji način izgubili dete i to mi je jako žao, ali budućim roditeljima mogu dati jedan savet. Moj suprug i ja smo to primenili. U Beogradu je moguće platiti prisustvo oca na porođaju ( cene su između 2.000 dinara i 4.000 u zavisnosti od porodilišta), tako da srećan trenutak može biti i fotografisan i snimljen. Moram priznati da je med. osoblje daleko prijatnije i susretljivije kad je svesno da njihove postupke još neko promatra (konkretno ja sam čim sam se porodila bila uspavana anestezijom, jer su nastale komplikacije, tako da nisam mogla da ispratim šta se sa mojom bebom posle dešavalo). Znam da je ovo malo čudna sredina gde (bar sam ja na žalost nailazila na takve komentare) nije uobičajeno ni normalno da očevi prisustvuu porođaju, na Zapadu je u nekim zemljama i obavezno. Mislim da je to jako dobro. Za majku to mnogo znači, a i kako rekoh, okolnosti su onda mnogo bolje, kao i ponašanje medicinskog osoblja, koje taj posao smatra rutinskim, te je ponekad vrlo grubo, ne hajući pritom koliko je nekome možda trebalo godina i napora da ostvari potomstvo.
(28. septembar 2004. 14:20)
Ne mogu da verujem da se takvo nešto dešavalo od kako se kaže 1965. do današnjih dana. Ne barem u našoj nekadašnjoj Jugoslavji, a i danas u Srbiji, ja sam bez reči. Teško onima koji su izgubili najmilije, a sramota za Srbiju koja bi htjela u Evropu. Mislim da smo daleko od Evrope.
(27. septembar 2004. 05:05)
Koliko god ovakve stvari bile strašne, a jesu, ipak, drago mi je da se time neko bavi, pomaže tim unesrećenim ljudima. Samo ne razumem zašto se toliko dugo ćutalo o tome, kada postoje slučajevi stari i po 15 god? I gde je tu policija, šta oni rade?
(Coka, 24. septembar 2004. 00:00)
Nemam šta da kažem, to se desilo isto mojoj majci kojoj su uzeli sina na isti takav način. Rodila je muško u Vlasenici 30.04.1980.god. Težak 4kg. Normalno ga je hranila četiri dana pa su onda rekli: nedostaje mu kiseonik, mora za Sarajevo, na Koševo. Međutim, kako je tad otišlo za Sarajevo majka, drugi dan za njim, više ga nije vidjela. Rekli su da je umrlo, da će bolnica da snese troškove sahrane, ako hoće bebu moraju kupiti limeni sanduk koji se ne može otvoriti nikad i pratnja policije, gluposti, ali, međutim, rekli su da je to mala ptičica, da ne žale za njim, proćiće sve, da je umrlo da ga više ne traže, nije to velika žalost. Ali ovo je jedna duga priča u kojoj ima mnogo detalja, ali su moji rodirelji bili nemoćni bilo šta da urade jer nisu imali novca, moj otac je pao u depresiju. Posle je rođena moja sestra kod kuće, majka nije htjela u bolnicu i moja sestra je bila potpuno normalna beba suprotno od onog što su tvrdili doktori da ne smiju rađati više djece. I tako da postoji u meni jedna velika sumnja da taj moj brat negdje postoji i da živi kod nekog. Trebao bi da bude crn, očiju smeđih, visok i prirodno kovrdžave kose. Ako neko zna za ovakav slučaj, nek se javi...
Radoznala sestra.
(imuminovic@freesurf.ch, 6. septembar 2004. 16:26)
KADA ZAŽMURIM I KAD ZASPIM
(pismeni sastav iz srpskog)
Čudni su dečiji snovi. Ponekad lepi, ponekad ružni, ponekad košmarni. Ponekad isti snovi iz košmara prelaze u lepe toliko lepe da bih poželela da se pretvore u javu.
Moji su snovi uglavnom vezani za prošlost. Sanjam moju mamu kada mi je rekla da ću dobiti sestru. Sanjam moju tadašnju neizmernu sreću. Mnogo puta pred očima mi je njen lik kada odlazi u bolnicu da se porodi. Mojoj sreći tada nije bilo kraja. Jedva sam dočekala dan kada su nam javili najradosniju vest. Dobila sam sestru, i ime sam joj dala. Ali snovi prelaze u košmar. Sutradan su nam javili najstrasniju vest. Naša mala Jovana je umrla. Počinje pakao. Više nema sna. Drzim oči zatvorene. Milion mi misli prolazi kroz glavu. Kako, zašto,zbog čega? Mama je izašla iz bolnice i objasnila mi da je tako moralo biti. Moralo, ali zašto? Vreme prolazi i sve briše ali moji snovi vezani za malu Jovanu se nastavljaju. Osećam čudan nemir kada je sanjam. Onda jednog dana tata je pročitao u novinama kako je neka porodica pronašla svoju ćerku za koju su im rekli da je umrla isto kao i naša Jovana. Počinje potraga za istinom. Moji snovi ponovo počinju da bivaju košmari. Svake noći sanjam Jovanu. Mnogo mi je teško. Vec treću godinu tata i mama se bore da dokažu istinu. Postoji velika šansa da je moja Jovana živa. Samo je treba naći. Sada znam da su nama iz bolnice uzeli ono što sam najviše na svetu volela. Uzeli su moju malu sestru. Sanjam da ćemo je naći. Sanjam da će doći dan da je zagrlim. Jer teško je biti sam.
Jer teško je sanjati godinama isti san. Teško je preživeti košmar. Volela bih konačno da moji snovi postanu java i da konačno pronađem svoju sestru.
(Jelena iz Beograda -12 godina, 5. septembar 2004. 10:46)
Ja sam u potragu za svojom ćerkom koju su navodno proglasili mrtvo-rođenom našla devojku za koju sam mislila da je ona moja ćerka, i srećom našla njene prave roditelje. Meni ostaje da tražim dalje. Zato ako neko hoće da zna kako neka se javi.
(Nada - Nada uvek postoji - (Pošiljalac nepoznat), 19. avgust 2004. 18:53)
NE MOGU DA VERUJEM
(Sanda, 7. avgust 2004. 19:44)
Da li neko uopšte reaguje, očigledna je krađa dece, a svi se prave ludi.
(Ne mogu da verujem!, 28. jul 2004. 22:11)
Ovo je prosto neverovatno šta sve može da se dogodi u zemlji Srbiji, a da pritom se posle dve decenije naša država rasvesti i pokrene pitanje odgovornosti.
Ili je možda sve ovo ponovo neka politička maska
(Jelena, 20. jul 2004. 14:22)
Danima čitam o zloupotrebi majki, ježim se, ne mogu verovati jer i ja sam majka, sve se moglo i nama dogoditi. Poruka je jedna... tražite svoje dete živo ili mrtvo to je vaše, ma šta da je sa njim, to je vaše krv i meso.... borite se....!!!
(info@vella.de, 12. jul 2004. 10:09)
Užasnuta sam čitajući o krađi djece i mukama i strahotama sa kojima su njihovi roditelji suočeni. Ja sam se, boraveći kao izbjeglica u Beogradu, porodila 1997.godine u bolnici "Narodni front". Sva pretrnem kada samo pomislim da se ovo moglo dogoditi i meni i da su mi na isti način mogli ukrasti dijete!!!
Roditelji nestale djece ne treba nikada da odustanu od potrage, jer imaju pravo na istinu, a ona će kad tad izaći na vidjelo. Moraju biti uporni i non-stop "dosađivati" svima koji MORAJU znati nešto o tome. Samo se pitam kakvi su to monstrumi u bijelim mantilima (kao i oni koji do toliko željenog djeteta dolaze na taj način!) koji su u stanju ukrasti nekome \"zjenicu oka\"!! Roditelji, nikada ne odustajte, postanite vi noćna mora onima koji su od vaših života napravili moru!! Nađite svoju djecu!!
(tajna65@yahoo.com, 1. jul 2004. 12:07)
Čitajući ovo, ne mogu a da se ne zapitam kamo ide ovaj svijet. Tek sada, kada u sebi nosim život mogu u potpunosti shvatiti koju ste gorčinu i patnju proživljavali svih ovih godina. Nadam se, da će pravda barem jednom pobijediti i da će ti monstrumi platiti za sve što su učinili. Nažalost, svaka kazna u ovakvim slučajevima bila bi preblaga. Svim roditeljima poručujem, borite se kako god znate i umijete, neka vam vaša djeca daju snagu, istjerajte ovo do kraja, da ne bi jednoga dana gledali nekoga u oči i pitali se sa boli na dnu srca odakle vam je poznat. Borite se i nadajte, jer kao što kažu, nada uvijek umire posljednja.
(Samo obicna majka, 13. jun 2004. 03:32)
Mi smo studenti novinarsva iz Beograda, i radimo članak na temu ,,Krada beba u Srbiji``, inspirisani upravo ovim sajtom. Ukoliko neko želi da sarađuje sa nama i da pomogne sa detaljima koje zna, ukoliko želi da se istina sazna, neka nam se obrati, pa ćemo zajedničkim snagama doći do nje. O ovome će se čitati, nadamo se da će neko i da deluje posle toga. Unapred hvala svima koji hoće da sarađuju.
(vposrkaca@yahoo.com, 9. jun 2004. 15:33)
Prosto čovek ne može da poveruje da je tako nesto moguće. Iskreno želim da ljude koji to rade neko privede pravdi i na el. stolicu.
(Zoran, 2. jun 2004. 14:57)
Imam 27 godina, majka sam i potpuno razumijem roditelje koji traže da im neko da objašnjenje šta je sa njihovom djecom. Zašto kod nas niko ne snosi odgovornost za ono što radi? Ne govorim samo kao majka već i kao ćerka ljekara (ginikologa). Mislim da je ova plemenita profesija kao i sve drugo u našem ojađenom društvu dovedenom do ivice propasti. Ljudi griješe i ljekari su ljudi i među njima postoje dobri i loši, nažalost sve je više loših. Čini mi se da nikada nije bilo ovoliko ljekara kao danas, da li je medicina danas lakša ili su ljudi pametniji? Nije ni čudo kad se medicina završava po nekim selima gdje nema ni pristojne bolnice a kamoli klinike. Svi smo krivi jer smo zatvarali oči pred onim što se jasno vidi, a to je da smo postali loši. Stid je ono što ja osjećam dragi moji.
Pozdravljam Vas u nadi da ćete doći do istine
(ana.markovic@lo.cg.yu, 2. jun 2004. 14:48)
Polako postajemo nacija robova, a svetlu svih događaja koji prate savremeni tok stvari na svetskoj političkoj sceni i ostvarivanja planova i snova kreatora novog svetskog poretka. U svemu tome naša deca i mi sa njima smo roba kao i svaka druga, a naši maloumni političari umesto da se bave decom, koju mnogi od njih i ne podnose, a kamoli da imaju svoju, troše vreme na svoja međusobna razračunavanja i gubljenje vremena. Ko su bre oni da nam pričaju o spašavanju nacije kada tu istu naciju svojim nepromišljenim potezima uništavaju, umesto da majkama i očevima čija su deca ukradena, kidnapovana i odvojena od njihovih roditelja, te prodata kao roba, vrate ono što je njihovo i skrate muke i dece i roditelja. Za svakoga onoga za koga bi se utvrdilo da je počinio ovakav zločin tražio bih jedinu moguću presudu na sudu, a to je SMRT! Ja sam uz sve roditelje!!!
(brant@cg.yu, 28. maj 2004. 15:40)
Zaista je strašno šta se dešava. Ja imam dvoje dece, ćerku od 4 godine i sina od 10 meseci. Sin je bio težak 4150 i 54 dug. Dobio je ocenu 10. Nakon 2 dana kažu mi kako je dobio temperaturu i da je u inkubatoru. Insistiram da ga vidim i pustaju me. Pitam doktorku da li je kritično, a ona na to da je sve moguće. Moja sestra koja radi kao medicinska sestra pozali se doktoru sa svog odeljenja šta se dešava, a on na to: POSTAVITE NEKU SESTRU ILI VEZU NA STRAŽU, GARANT NAMERAVAJU DA GA UKRADU. Pošto smo im se navalili na grbaču posle par dana mu je bolje i mi izlazimo iz bolnice. Drago mi je što sam tako reagovala, jer možda moj sin sad ne bi bio samnom. Puna podrška roditeljima za nestalom decom.
(Olivera, 19. maj 2004. 18:24)
Upravo sam na jednom njemačkom kanalu čuo da u američkoj državi Masatcutces odobreno i usvajanje dece od homoseksualnih "parova".
(rakocevic_igor@hotmail.com, 18. maj 2004. 11:01)
Ja vam se javljam iz Hrvatske. Ovo što sam pročitala je zastrasujuće. Nemojte gubiti nadu, vjerujte, ja vam želim svu sreću svijeta da nađete svoju djecu i da im date svoju veliku ljubav koju nosite u svojim srcima. Vjerujte u sebe. SRETNO!!!!!1
(Anđel, 18. maj 2004. 10:14)
Sramota kako se svi mi (roditelji) vučemo (neko od skoro, neko godinama) po institucijama naših gradova, dok slušamo kako je jedna strana u pravu, a druga nije! Više ne znamo kome da verujemo! Ne mislim na institucije, već na podelu među roditeljima!!! Jedna grupa kaže da su oni u pravu, druga strana kako su \"oni drugi\" u pravu! Mislim da nas je MNOGO koji želimo da pravda pobedi i DA NAĐEMO SVOJE DETE!!! Umesto toga, postoje grupe roditelja koji Vam pričaju kako ste na pravoj strani a Vi po novinama čitate tekstove i više ni sami ne znate na čijoj ste strani i šta radite! Umesto da se svi skupe zajedno i budu složni, tako bi se jedino i rešio ovaj problem, roditelji se "cepkaju" na grupice. Tako ja ni dan danas ne znam da li me neko "vuče za nos", dok ja želim samo jednu stvar - da nađem i zagrlim svoje dete! Do sada sam uradio sledeće: kontaktirao ljude (tj. roditelje) koji su mi pokazali kako da "vadim" dokumente, išli smo na sastanke, napisali tužbu, i to je to. ŠTA DALJE? "Vođe" su našle svoju decu, a kad ćemo mi ostali??? I kako??? Na takva pitanja dobijamo odgovore kojima se skreće na drugu temu. Verujem da nisam jedini u ovakvoj situaciji. I žao mi je što posle masa roditelja odustane, jer ne zna ko šta radi! Izaberite slobodno na čijoj ćete strani biti. To Vam je kao lutrija. Pa ako ste srećnik... Možda i nađete jednog dana svoje dete...
(Roditelj, 11. maj 2004. 13:57)
MAJKA, KOJA JOS UVEK ŽIVI U NADI, DA JE NJENA ČERKA JOŠ ŽIVA!
Curici sam rodila 17.03. 1981 u 08.15 ujutro u Vranju. U izvodu iz matične knjige, za matično područje Vranje upisana je pod tekućim brojem 379 za 1981 godinu. Pošto je bila rođena u 7.mesecu sa malo kilaže (težina 1500g, dužina 45cm) prebačena je u Nišku bolnicu. Nakon mog oporavka, otišla sam u Niš u bolnicu, gde su mi rekli, da je dete umrlo. Umrla je 25.03.1981 u 21.00 uveče. Upisana je u matičnu knjigu umrlih za matično područje Niš pod tekućim brojem 409 za 1981 godinu.
Pošto mi tada nisu dali da vidim i da sahranim dete svoje, niti su mi dali otpusnu listu, odnosno nisam dobila nikakvu dokumentaciju, smatram da je moje dete još uvek živo. Molim vas, da ako išta znate o tome ili ako ona to upravo čita, neka mi se javi pod šifru: " 632-ZABRINUTA MAJKA "
(j.milly@email.si, 26. april 2004. 21:22)
Želim da mi se javi potpisnica teksta \"Goga\", jer ja upravo tražim devojčicu koja sada ima šesnaest godina. Možda je to moje dete. Sestra i majka joj imaju svetle oči i braon kosu.
(sm.linta@neobee.net, 18. april 2004. 10:29)
U Beogradu više od dve godine postoji veća grupa roditelja koji su se organizovali u potrazi za istinom o svojoj deci. Mi nećemo odustati. Iako je borba za ovu istinu vrlo teška i opasna mi ne odustajemo. Pre ili kasnije neko će morati da snosi konsekvence za ovaj kriminal.
RODITELJI NE PLAŠITE SE DA KRENETE U POTRAGU ZA SVOJOM OTETOM DECOM!
Kontakt telefon:
Mirjana Novokmet
064/26 190 79
(10. april 2004. 16:23)
Želim vam vse najboljše..., kot materi pa mi kravavi srce zaradi vaših bolečin. Želim, da bi našli svoje otroke in jim poklonili vso ljubezen, ki je v vas toliko let in dni.
Vi, ki ste za vso to grozoto odgovorni - kako lahko sploh se pogledate v oči ljudem? Kar ste naredili, je zločin, ki je nepopisljiv, kateremu ni moč odpustiti. Kako sploh lahko zivite, kako sploh lahko hodite po ulicah, kaj vas ne zapeče v dno duše, kadarkoli vidite srečno druzino? Ali imate svoje otroke?
(6. april 2004. 09:13)
Moj brat i ja pokušavamo da pomognemo mami i tati u traganju za našim bratom koji je rođen 04. Juna 1990. godine u Požarevcu i odmah po rođenju prebačen u Zavod za prevremeno rođenu decu u Beogradu. Molimo sve osobe koje znaju bilo šta u vezi našeg brata da nam se jave na e-mail
(lanipe@hotmail.com, 4. april 2004. 01:02)
DRŽAVO, ZAŠTO NAM USKRAĆUJEŠ PRAVO DA BUDEMO RODITELJI.
POMOZI AKO HOĆEŠ
(r.m.goga@eunet.yu, 1. april 2004. 23:56)
Ljudi, predali smo tužbu protiv hrpe lekara u jednoj bolnici sa dokazima, u junu će biti 3 godine, optužnica nije podignuta, a slučaj će biti zataškan, a opštinski javni tuzilac se najverovatnije dobro omastio ovim poslom! Treba uhvatiti motke i lopate i potući ova korumpirana _____, sudovi i policija tu ne pomažu!
Verujte mi, praksa je dokazala, a osetite to i na svojoj koži !
(Annonimus, 25. mart 2004. 21:44)
Da li je neko cuo za sumnjivo umiranje dece u gradskoj bolnici na Zvezdari.
(buki_54@yahoo.com, 24. mart 2004. 15:24)
Da li je ikada u Vlasenici postojala Jaserevica mahala?
Sta mislis?
Pozdrav od Jasarevica
(jasar@ sympatico.ca, 23. mart 2004. 01:40)
To treba da se sprjeci da se radi, ne razumijem to sto se događa. Za to bih okrivio doktore i medicinsko osoblja
(Miljan, 21. mart 2004. 00:10)
Porodila sam se 01. juna 1975. u porodilištu Narodni front u Beogradu, posle porođaja beba koju nikad nisam videla je odnesena. Sutradan je došla doktorka i rekla mi je da je beba rođena sa teškom srčanom manom i da je umrla. Na moje institiranje da vidim bebu, doktorka kojoj ne znam ime saopštila mi je da se tako umrle bebe ne pokazuju roditeljima i da će beba biti sahranjena o bolničkom trošku. Molim sve ljude dobre volje koji mogu da mi pomognu da mi se jave
(dejan007@verat.net, 14. mart 2004. 20:00)
Tražim brata koji je rođen 03.03.1967. god. u Beogradu u bolnici "Narodni front", opština "Savski venac". Možda mu u krštenici stoji da je rođen 28.02.1967. i možda mu je prezime NOVAKOVIĆ. Rođen je sa kilažom od 2800 gr., a dugačak 47 cm. Navodno je umro 04.03. kao nedonošče i sa takvom dijagnozom da se uopšte nije mogao roditi živ!!! Ove podatke smo izvukli iz dokumentacije bolnice i iz Savskog Venca. A umrlicu već godinu i po dana čekamo, to jest ne daju nam. Ako neko može da nam pomogne ili ako se neko prepozna u ovome neka mi se javi. Hvala.
Mili Brate očekujemo svaki dan da nam se javiš
Tvoje sestre Vesna i Jaca
(vesna.djordjevic@chello.at, 13. mart 2004. 23:15)
Dok vam pišem ove redove moja dva sina 8 i 2 god. bezbrižno spavaju. Verovatno ni oni ni ja nismo svesni koliko smo srećni, što smo zajedno.
Prilikom mog boravka u GAK Narodni front bila sam prisutna kada su doveli u sobu ženu koja se tek porodila. Nedugo posle njenog dolaska došla je socijalna radnica da uzme podatke. I tu sam čula nešto u šta nisam mogla da verujem...tada. A ne mogu ni sada. Žena je iz unutrašnjosti i ovo joj je treći porođaj u Beogradu. Od ta tri porođaja samo je jedno dete otišlo sa njom kući. Za ostale joj je rečeno da su rođeni sa teškim anomalijama i da takve bebe jednostavno budu ostavljene da dehidriraju i kasnije se sahranjuju o bolničkom trošku. U oba slučaja je rađena amniocinteza u petom mesecu trudnoće da bi u osmom?! mesecu bila pozvana telegramski da se javi u porodilište jer je beba tesko fizički i mentalno oštećena i da pod hitno treba izazvati porođaj. Tako je oba puta porođena i bebe su ostavljene tu u potodilištu, da navodno dehidriraju??!!! Socijalna radnica je ostala otvorenih usta, pitala ima li žena ikakav papir o tim porođajima, umrlicu, bilo šta. Neuka i tiha žena je rekla da nema i da to valjda tako treba jer je tako rekao doktor. Svi smo posle toga dugo ćutali, svaka od nas sa svojim mislima. Svim ženama je bilo jasno o čemu se radi samo je ta sirota žena mislila da je takva sudbina, uporno ponavljajući te reči. Niko od nas nije mogao da uradi ništa. Ili smo možda mogli. I danas često mislim o tome. Da sam barem nešto preduzela! Neka mi Bog oprosti što nisam. Mislila sam na nju i kada sam išla da rodim drugog sina, i kao najdosadnija majka dobila dete već posle dva sata, neka... najdosadnija ali bio je tu sa mnom, na dohvat ruke, na sigurnom. Kod svoje MAME!
MAJKE NE PREDAJTE SE! TRAŽITE SVOJU DECU, ŽIVU ILI MRTVU! ONA SU VAŠA I SAMO VAŠA!
(MAMA, kako to divno zvuči, 11. mart 2004. 22:29)
|
Po zakonima naše države, strani državljanin nije u mogućnosti da usvoji zdravo dete iz ove zemlje, ali jeste decu ometenu u razvoju. Za to mu čak i nije potreban pristanak bioloških roditelja, jer je u ovoj zemlji i bez sudskog naloga tako nešto moguće. Decu je dovoljno da lekari proglase retardiranom u samom porodilištu i ona "po zakonu" mogu biti usvojena od stranih državljana.
|
VAŠI KOMENTARI
Već sam postavila svoj komentar jako davno. Moja e-mail adresa je bila nedostupna, a možda se neka osoba prepozna u svemu ovome i javi mi se. Ali bih isto tako molila i sve one koji zele i mogu da mi se jave, bar neke nadležne institucije ili osobe koje mogu pomoći toj sada već devojci, jer sada već imam neke jako velike sumnje da je to dete stvarno "kupljeno".
[Dodatna poruka, 12.6.2006. 21:12]
Pozdrav. Dugo sam se premišljala da li da se i ja javim ili ne, u svakom slučaju red je da kažem da od sveg srca podržavam sve roditelje kojima su deca na tako svirep način oduzeta. I ja imam dvoje dece i mogu samo da pretpostavim kako se vi osećate. Pošto sam, pročitavši sve ovo, razmisljala da li bih smela da iskažem svoju sumnju za moju "sestricu" (od tetke) koja sada ima oko 16 godina a rečeno mi je da je usvojena iz Zvečanske. Pošto smo blizak rod svi smo znali da je ona usvojena, tetka nikada nije htela da nam pokaže dokumentaciju o usvajanju. Naime rekla nam je da je sva dokumentacija spaljena još odmah u tom domu, da pravi roditelji nikada ne bi mogli da je pronađu. Kada se to desilo bila sam još mala i poverovala sam im. Međutim, čitajući sve ovo pitam se da li grešim, da li je pametno da sve ovo iznosim, možda je oni i jesu usvojili pravim putem... Ali kao što rekoste crv sumnje postoji... Ne bih htela da se lično eksponiram u svemu ovome, ne bih želela da samo na osnovu mojih sumnji unesem još neku zabludu jer verujem roditeljima da su već na kraju nerava. Ne znam kome bih trebala da ostavim podatke o toj devojčici, i ko je u mogućnosti da to proveri jer možda je baš ona jedna od njih. Devojčica ima zelene oči, tamnu kosu, taman ten, donju vilicu malo izbačenu i između dva prednja zuba mali razmak. Imala bih još mnogo toga da kažem o njoj ali ako se neko od roditelja prepozna u ovome neka mi se javi i pričaćemo. Nadam se da će ovo na neki način da bude provereno a i ako ništa drugo želela bih bar da mi savest bude mirnija.
Pozdrav svima a ako mogu na bilo koji drugi način da pomognem molim vas da mi se obratite!
(Gaga, emilija999@yahoo.de, 11. mart 2004. 02:27)
Neka mi se javi osoba koja traži sestru u Aleksincu rođenu 63. Nije ostavila ime ili tel. samo 5.mart.2004. 21.46. (Anđa)
MOŽDA mogu pomoći.
(j.nada@bluewin.ch, 10. mart 2004. 13:40)
Javljam vam se sa istom pričom koje sam pročitao ranije i vidim da se i ja nalazim u toj nesrećnoj grupi roditelja gdje su mu na silu uzeli dijete. Moj ili naš sin je rođen 29. decembra 1977. godine u Brčkom u opštoj bolnici gdje sam ga i vidio. Ali, sledećeg dana mi žena javi da dođem jer zbog male kilaže, imao je 1750 grama, kažu da će da ga prebace u Beograd u specijalnu bolnicu za nedonoščad u ulici Haile Selasija na Slaviji da bi navodno dobio potrebnu kilažu. Ja sam na to pristao jer kažu nemaju inkubator za dugo zadržavanje djece u njemu. Tada se i blizio 31. decembar, ja nazovem bolnicu i pitam šta je sa mojim dijetetom, a oni kažu da svakog trenutka očekuju da ga prevezu. I tako, nadajući se, sledeći dan saznam da su ga prevezli i da je sve u redu. U tom trenutku ništa nisam znao, a ni sumnjao, jer mi je to bilo prvo dijete. Kad se rodilo ja sam ga lično gledao i izgledao mi je ko sva djeca koja se rode. Ali, ne daj vraze, poslije jedno 3 dana stiže telegram u kome piše da je naše dijete umrlo, da primimo saučešće i da je sahrana o trošku bolnice. Telegram je primilia moja supruga i kada ga je pročitala pala je u nesvijest. Sreća, bio sam tu i pomogao da se povrati. Za nekoliko minuta se skupila čitava familija, tako da smo tugovali i žalili za izgubljenim sinom jedno vrijeme. Starije žene kažu: kad si jedno rodila, rodićeš ih još i ne tuguj puno. Ali, ne leži vraže, poslije jedno desetak dana nađe me vozač hitne pomoći koji je odvezao dijete za Beograd i zamoli me da učinim nešto, jer se tamo dešavaju neke ružne stvari. Ja sam tada imao oko 25, on oko 50 i on mene moli da učinim nešto. Nešto mi nije bilo u redu. Pomislih, nešto moram da učinim. I tako krenuh u privatnu istragu sa mojim bratom koji je radio u policiji. Kao prvo se obrati dječijem ljekaru i zajedno odosmo na porodiljsko gdje smo pregledali postojeću dokumentaciju o mom dijetetu. Da ne bih dalje vas opteritio sa tim dijelom priče, poslije završene naše privatne istrage, taj dječiji ljekar je se odjednom odselio u nepoznatom pravcu. Bio sam već malo zaboravio o tome, jer sam u međuvremenu dobio dvije kćerke, prvu '78. a drugu '80. ali negje u meni je još bila slika moga sina. Sticajem, '80. sam došao u Beograd na rad i na učenje, tako da sam sebi dozvolio da odem u bolnicu da vidim gdje mi je sin sahranjen i da mu na grob zapalim svijeću, iako nisam vjernik, ali sam otac, odnosno roditelj. Odem u bolnicu na Slaviju u ulicu Haile Selasija i tamo nekako proguram do protokola i kažem im moju želju. One se zagledaše i uzmucase, a jedna poče da mi priča da ona kao med.sestra je imala trombozu poslije porođaja i da se svakom može tako nešto teško desiti kao meni da mi umre sin. Pa pitanje sta će mi to, a ja reko da zapalim svijeće, ona reče da su se djeca sahranjivala u kolektivnim grobnicama na topčiderskome groblju po njihovim službenim oznakama. Rekoh da nije važno, samo mi dajte parcelu i broj, a ja ću ako treba za svu djecu zapaliti svijeće. One se samo pogledaše i rekoše da ne znaju tačno i da moram da se obratim matičnom uredu u opštini Savski venac. I to nađem i odem tamo, ispunim formular, kupim takse, predam im, kažu dođi za tri dana. Ja poslije jedno sedam dana odem tamo kad mi vratiše isti formular i kažu u knjizi umrlih nema moga sina. Upitah kako nema i pokaza im telegram koji je bio kod mene, rekoše otiđi opet u bolnicu i vidi s njima jer kod njih nema podataka. Ne bude mi teško, opet odem, opet ista ekipa, iste priče i kažu da nije fer da sada to tražim i da se okanem ćoravog posla. Pomislih tad možda je i bolje nego tražiti probleme. Ali sam bio ubijeđen da oni rade na meni. Ali glavom kroz zid nisi mog'o. Kao što mi reče javni tuzilac kad sam spremio tužbu protiv doktora i kada sam na TV RTS vidio roditelje da traže nestalu djecu i da postoje indikacije da su oni tu djecu drugim prodavali, shvatio sam da smo i mi jedna od ti familija kojem je dijete ukradeno. I dalje smatram da je moj sin živ, da ga je neko uzeo i othranio, stasao u čovjeka koji sada ima otprilike 27 godina!
I nemam bas ništa protiv tih ljudi koji su ga kupili, samo da mu je da zna da još ima tri sestre i njihovu djecu, krv njegovu i da ne zaboravi
da ima genetskog oca i mater.
(livdichich@beit-oren.org.il, 8. mart 2004. 12:15)
Tražim sestru, rođenu 1963. u Aleksincu. Ako se neko prepozna neka mi se javi.
(Anđa, 5. mart 2004. 21:46)
Katastrofa živa
(4. mart 2004. 13:14)
To je strašno, ali nemojte da se dešava kao meni da me manijak napada da sam mu uzeo dete. To je radio oko dva meseca, a kada je utvrdio da nije tačno nije se ni izvinuo za uznemiravanje. ZAŠTITITE I NAS I NAŠU DECU!!!!
(Goran, 2. mart 2004. 23:46)
Trazim ćerku koja je rođena 7.12.1979 god. u Aleksincu. Deco svi VI koji sumnjate u svoje poreklo i sami vidite da ne ličite na Vaše "navodno roditelje" proverite sami, tražite sve sto MORAJU da vam daju, imate prava na to, imate prava da znate odakle vam je poreklo, ko su vam pravi i biološki roditelji. Uporedite sve papire,tražite svoju krštenicu, PRONAĐITE SAMI SEBE, TRAŽITE VAŠE RODITELJE JER I ONI TRAŽE VAS. Biće lakše i brže ako to bude obostrano. Ovo pišem u ime svih roditelja jer nam je svima isto, svi nosimo bol u duši, svi tražimo i budite uvereni da ćemo i NAĆI.
(j.nada@bluewin.ch, jnajo@mysunrise.ch, jnajo@mysunrise.ch 27. februar 2004. 12:11, 5. februar 2006. 21:25, 27. februar 2015. 14:22)
DRŽAVO RODITELJI SU NA IVICI SNAGA - UZMI SE U PAMET, POMOZI RODITELJIMA I SEBI
(r.m.goga@eunet.yu, 25. februar 2004. 23:52)
Potraga za sinom rođenim u Nisu 29.05.1972 godine.
(lora@bankerinternet, 23. februar 2004. 15:39)
Porodila sam se u Novom Sadu, na ginekološkoj klinici dana 20. 03. 1983. godine na svet donela muške blizance. Sutradan umire mlađi i teži blizanac. Na naše insistiranje da sahranimo dete rečeno nam je da će sve to učiniti bolica o vlastitom trošku. Međutim, l993. godine u augustu moj suprug, ulazeći u prodavnicu susreće dete koje neverovatno liči na našeg sina. Kako se u tom momentu nije najbolje snašao usled pretrpljenog šoka, mogao je jedino da zaključi da je on bio u pratnji neke, njemu nepoznate žene, užurbano su izašli iz prodavnice i ušli u auto marke Opel metalik boje. Od tada ne prestajemo sa našom potragom, verujemo da je on živ. Visok je preko 180 cm, ima tamno smeđu kosu, oči tamne. Naš sin je student poljoprivrednog fakulteta i intenzivno se bavi sportom. U nadi da ćete nam pomoći korisnim informacijama, javite nam se.
(ljiljans@neobee.net, 18. februar 2004. 00:10)
Porodila sam se 10. 07. 1980. godine u Novom Sadu i dobila bliznakinje ali nakon devet dana starija i krupnija iznenada umire. Prema traženoj dokumentaciji utvrđeno je da je dete živo jer nema podataka o njenoj smrti. Devojčica ima 0 plus krvnu grupu, tamnoputa je, ima tamne oči, krupne bele zube, kosu kestenjaste boje srcasto deljenu na čelu, puna usta, dugonoga je i visoka preko 166cm. Ima neobično lep osmeh. Napominjem da podaci o rođenju su nebitni jer su ukradenoj deci izmišljali godinu rođenja. Svako ko sumnja u svoje poreklo neka se javi na telefon 021548451, 063516152
S poštovanjem
(majka Verica, 13. februar 2004. 23:29)
Grupa ogorčenih roditelja upućuje kritike i demante povodom održane emisije "Signali" na novosadskoj televiziji 10.02.2004 godine. Ponašanje voditeljice Jelene Stamenković je neprofesionalno, nekorektno i amaterski vođeno, sa ciljem da se što više diskredituju roditelji, pretvarajući ovu emisiju u farsu i cirkus. Gledaocima nije bilo dozvoljeno da se uživo javljaju iako je ova emisija najavljena kao kontakt emisija, dok je scenografija urađena na amaterskom nivou jer se gosti uopšte nisu videli, a voditeljica se pobrinula i da se ne čuju jer im je neprekidno oduzimala reč. Dok gosti govore u pozadini se čuje voditeljkin neartikulisani glas koji izgovara bezbroj puta aaa, aaa, aaa i tako iritira gledaoce ispred TV ekrana. Ona je očigledno nesposobna da vodi emisije uživo, nije pripremljena za ovu temu, a ipak konstatuje da je ovaj problem samo beogradski!? Čak se dovodi u pitanje nepristrasnost glavnog i odgovornog urednika B. Vorkapić koja poverava vođenje ovakve emisije neukom i nepripremljenom voditelju.
Za Vašu informaciju, mi, roditelji iz Novog Sada, odgovorno tvrdimo da ukupno 300 novosadskih porodica sa imenom i prezimenom smatraju da su im deca pri rođenju na neki način oduzeta.
Ukoliko smatrate da je ovo novo društveno zlo, mi roditelji Vam stojimo na raspolaganju za sve informacije koje bi rasvetlile misteriju ukradenih beba.
S poštovanjem,
(Ljiljana Ljubisavljević, 12. februar 2004. 23:24)
Roditelj sam tek 22 mjeseca i ne mogu ni da zamilislim bol koju bi prozrokovala neka od navedenih radnji.
Živim u Italiji i rado bih pomogao svim roditeljima koji sumnjaju da su im djeca prenjeta na ovo područje.
(imijuskovic@yahoo.com, 30. januar 2004. 12:04)
Tražim devojčicu rođenu 2.5.1981. godine u Novom Sadu (teška 3630 gr., a dugačka 49cm). Navodno je umrla posle pet dana nakon rođenja. Pretpostavljamo da bi ličila na sestru i brata koji su tamnoputi, svetlih očiju, tamne kose, snažnije građe. Mogla bi da živi u N. Sadu, ali i na nekom drugom mestu. Za sada toliko. Veoma zahvalna i za najmajnu informaciju.
(ljiljans@neobee.net, 24. januar 2004. 07:14)
Imam sina od 6 godina i za koji mesec ću se po drugi put poroditi. Malo me je strah, ne zbog porođaja već zbog bebe. Plašim se kao i svaka majka da mi dete ne ukradu, dete za koje se ja mučim 9 meseci i drugi da mi ga uzme samo tako, ma ubila bih ga. Majke čuvajte svoju decu, a majkama kojima se to dogodilo napred, ne posustajte, vaše dete Vas negde čeka i mašta o vama.
(tpasku@hemofarm.co.yu, 23. januar 2004. 22:04)
Da se deca kradu i to kod nas u Jugoslaviji ne mogu da zamislim. Ja sam majka od 1 godinu sina i verujte mi da se sva naježim kad ovako nešto pročitam.
(Jasmina, 20. januar 2004. 11:22)
Tražim devojku iz Niša koja se zove Milica, rođena 1979. godine u Aleksincu. Nemam nekih većih podataka o njoj. Ako neko zna za takvu osobu neka mi se javi. Ona je usvojena, a može biti da je upisana kao rođena u decembaru 79. ili januaru 80. Molim sve da mi pomognu. Bitna mi je i najmanja sitnica, jer sitnice nekada mnogo znače da bi se nešto počelo. A mogu da mi se jave i sve Milice iz Niša rođene tih godina koje sam napisala pa ćemo videti dalje.
Hvala svima unapred. A ako neko zna nešto pa ćuti, bolje je da kaže i olakša sebi, skine teret i GREH koji godinama već nosi na duši. Recite detetu, sada već odrasloj osobi, ko su joj pravi, biološki, roditelji, jer kad bude to saznala od drugih, osetiće mrznju, a to je ono što Vi ne biste želeli, i biće Vam uzaludne sve ove godine koje ste proveli ubeđujuci sebe da je Vaše dete i da ste Vi njeni roditelji (ali nažalost u stvarnosti samo PAPIRNATI). Hvala VAM ako u VAMA preovlada RAZUM.
(j.nada@bluewin.ch
, 7. januar 2004. 19:40)
Poštovani prijatelji,
Posle saznanja da je i krađa dece moguća, evo još jednog primera koji može verovatno da upotpuni sliku takvih eventualnih dešavanja u 60-tim godinama
beogradskih bolnica. Zaista čovek sada ne može da bude siguran u nešto potpuno. Evo podataka:
Moja majka je rodom iz Umke kod Beograda. Sa suprugom koji je iz Vojvodine, 1953. godine se preselila u Nišku Banju.
1954. je otišla na porođaj u Beograd i tada sam se rodio ja. Zaposlili su se tada kao prosvetni radnici u osnovnoj školi.
1958. godine ja sam kao njihov sin imao 4 godine. Ona odlazi u Beograd u bolnicu na porođaj, između ostalog i zbog blizine svoje majke. Bolnica u
Višegradskoj ulici.
1. septembra 1958. godine rađa zdravo žensko
dete koje joj je "umrlo posle 6 dana", nagutavši se navodno plodove vode" iako je sisalo 6 dana i bilo potpuno zdravo.
Ja vam se ne bih javljao, ali u zadnje vreme sam čuo zaista dosta sličnih dešavanja u Beogradskim bolnicama u to vreme. Ja verujem da je to bila izgleda neka organizovana grupa i moja majka je bila idealna za krađu deteta, jer je, eto, samo došla na porođaj iz praktično druge sredine. Nije dobila ni umrlicu ni otpusnu listu iz meni nerazumljivih razloga, a ni mogućnost da vidi umrlo dete i da ga
sahrani. Majka je sada u penziji i dobro se seća svih detalja.
Mr.slikar-grafičar Aleksandar Dević, V.Jovanbovića 10, 18205 Niška Banja
(vanjaxxx@ptt.yu
, 11. decembar 2003. 22:23)
Javljam Vam se povodom teksta o padu nataliteta u našoj zemlji o kome se mnogo govori ali ništa ne preduzima. Naime ja jako želim da imam decu, najmanje troje ali moja je nesreća u tome što su mi prilkom operacije 99.god odstranjeni jajovodi, što nije trebalo, jer je histopatološki rezultat pokazao. Nisam rađala decu, imala sam 24 godine. Sada sa 29 god. sa vec pet godina truda i hodanja po bolnicama nisam došla do svog cilja - BEBA. Išla sam na vantelesnu oplodnju, nije uspelo, iako su rezultati dobri, čemu to da pripišem - nemarnosti lekara. Nemam od toga ništa, ja jako patim i osećam da mi se život raspada, želim imati porodicu, a kako... Novac od svoje vaspitačke plate jedva sakupljam, trebaće mi još godinu dana do potpune cene ako sve što je potrebno za intervenciju opet ne poskupi. Zašto nasa država ne pomogne, zar to nije u njenom interesu. Žena kao ja ima dosta i sve mi imamo isti cilj, a to su bebe.
(vanjaxxx@ptt.yu
, 11. decembar 2003. 22:23)
14.06.1998.u Kruševcu rađam sina. Zdravog, pravog... s ocenom 9. Po doktorovim rečima (i babica, njih 5-6) sve je prošlo u najboljem redu. Odmah posle dolaska na svet, mog sina odnose, a i ne pokazavši mi ga. Samo sam ga čula... toliko je bio glasan da je celi hodnik ječao. "Dobices ga kad odeš u sobu", na moj komentar o viđenju sina reče mi doktor. Nakon 2 sata od porođaja u sobi sam. Nakon 4 sata došla je gsp. pedijatar da mi kaže kako nije sigurna da će mi sin preživeti noć, da mu nešto nije u redu s centralnim delom mozga, kako ječi i da se nadaju najgorem. A kad u toku noći dođe do toga, obavestiće me. Tu noć nikad ne mogu da zaboravim! Ujutro opet iste reči. Muž ne može da me poseti u sobu već se nadglasavamo kroz prozor. Govorim mu što meni govore u sobi, a on mi ne veruje, jer njemu govore da je s bebom sve u redu, a da samnom imaju problem. I tako 4 dana!!! Tog četvrtog ja uviđam da me neko pravi budalom, nakon jutarnje vizite i opet istih reči, upadam u kancelariju glavne doktorice - pedijatra i obraćam joj se: "Ukoliko svoje dete ne vidim u sledećih 2 sata, da znate da ću vam policiju i SDB nabiti na vrat!"
U međuvremenu, tih dana dolaze mi mlade sestre iz boksa da me obavestavaju da im nije jasno zašto je moja beba u inkubatoru, a bez ikakve terapije. Smesno im je da tako velika beba (3.750 kg sa 52 cm) sama tamo leži. One ga hrane, kupaju, previjaju, a meni ne daju ni do praga da priđem. Pokušavala sam uzaludno preći prag svoje sobe, ali, odmah se tu stvarala ista starija (po godinama) babica sa rečima: "Mars nazad,u krevet!". Iskoristila sam tu trenutnu nepažnju od par minuta i četvrtog dana upala u kancelariju pedijatra, žene koja me je toliko varala i lagala. Nakon onih mojih reči upućene njoj, nakon 15-tak minuta po prvi put, i nakon 4 dana, konačno viđam svoje dete. Nakon tog trenutka i odnos babica (starijih) se prema meni menja. Jedva sam dočekala trenutak izlaska, tek 13-tog dana dopuštaju izlazak. Uzalud sam pokušavala (dolaskom kuci) objasniti sebi ona prva 4 dana!
a. U otpusnoj listi sina nešto su na latinskom naškrabali. Kod mene je sve u redu. U kući mi niko ništa nije verovao. Sve se pripisivalo "postporođajnom stanju". Imala sam samo strašan osećaj da mi neko želi detetu nauditi. Samo to! Zapošljavam se kao novinar u lokalnom listu. Dobivam zadatak "Nestale bebe". ŠOK! Pronalazim sebe u njihovim pričama. Samo sa srećnim završetkom. Kako mi reče jedan od njih: "Budite srećni. Vaše dete je sa vama." Od trenutka izlaska iz bolnice dopuštam samo jednoj jedinoj ženi-pedijatru da mi pregledava sina. Ostalima ne verujem! Nakon ovih saznanja odlazim kod te iste žene s otpusnom listom sina. Ona mi objašnjava: "Opisali su vam potpuno zdravu i naprednu bebu!" Obraćam joj se: "Zašto latinski, zašto kritično stanje, zasto inkubator???" U otpusnoj listi piše: "BCG vakcinu primio 17.06."Zasto tad, kad u to vreme meni objašnjavaju kako će da umre!? Samo potpuno zdrava deca dobivaju tu vakcinu 3 dana rođenju. Pedijatar mi nije znala dati odgovor: "Verovatno su pogrešili." A u čemu? - nije mi znala dati ni na to odgovor. Samo je slegla ramenima. Nastavnik sam, izbeglica iz Hrvatske od 1991. I suprug isto. Nije mi bilo čudno što su me pri porođaju svi ispitivali o meni, mojim precima, mužu i njegovima. Objašnjavala sam to činjenicom što nemaju naše zdravstvene kartone. U razgovoru s ostalim sunarodnjacima saznajem da njih nisu to isto ispitivali. Čak u jednom slučaju bila je ista ekipa za porođaj. Zašto mene? SREĆNA SAM! MOJ SIN JE I SAD PORED MENE! Ne znam šta je uticalo na to da on sad cvrkuće tu pored mene? Da li veze i vezice koje je muž tih dana jureći sustizao ... da li moja upornost ... da li bele koverte ... da li ljubaznost sestara iz boksa (a kolegica moje prve komšinice) ... Ne znam ... Uglavnom, šta god da je - OVIM PUTEM - V E L I K O H V A L A ! Ako pročita i pronađe sebe... Savest ljudska je nesaglediva i dovoljno neistražena.
Mlade majke, borite se pa čak i onda kad kažu da je sve gotovo, jer moguće je da i nije baš tako! Jos prošle jeseni dobila sam odgovore na neka svoja pitanja. A na neka verovatno neću nikada. Dragi roditelji što tražite svoju decu, SREĆNO. Kako mi reče jedna majka: "I ti si mogla danas biti tu među nama. "Moj sin je samnom, hvala nepoznatom (ili poznatom) a JA sam sa vama! I masa nas koji samo čitajući i slušajući o vašoj boli pokušavamo realno gledati istini i pronaći bar deo nje same. Istina je ponekad toliko krhka ali kad-tad dostižna! SRECNO!
(Maja, 11. decembar 2003. 21:36)
Moja sestra i ja uz svo pravo sumnjamo u smrt starijeg brata (07.07.1973. Zemunska bolnica). Ako neko od posetilaca ove strane može da nam pomogne oko potrage, ili barem da savet, bile bismo vam zahvalne.
(jecaskokin@yahoo.com, 1. decembar 2003. 14:23)
Moja prijateljica se porodila 1971/72 u bolnici Koševo u Sarajevu. Rodila je blizance, muške. Rekli su joj da je jedno umrlo, ali mi znamo da je ukraden. Roditelji se zovu Milan i Nada Savić iz Sarajeva.
Ako nešto znate o krađi beba u Sarajevu, u bolnici Kosevo 71/72 godine, javite na ovu adresu.
Molim vas
(jelena_198@yahoo.com, 21. novembar 2003. 14:22)
Želim da se pridružim svim roditeljima koji traže svoju decu, jer sam i ja jedna od njih kojih ima na stotine, ili možda i hiljade, ko zna? Ovo je stvarno teško što mi proživljavamo. Lako je reći onima koji nisu izgubili svoje najdraže biće - "to je zastarelo, nećemo moći ništa". Videćemo, ali kod nas se kaže "svaka tajna je javna". Izaći će na videlo pa kad tad, mi roditelji, borićemo se dok budemo imali snage i razloga. A razloga imamo - TO SU NAŠA DECA!
Za krađu beba u Srbiji sam čula u julu mesecu 2002. godine i odmah počela sa potražnjom. Ja se zovem Jović - rođena Miletić Nada iz Aleksinca. Porodila sam se 07.12.1979. god. Rekli su da mi je dete umrlo na porađaju, nisam ga videla, nisu me pitali hoću li ga sahraniti, dati mu ime, ništa od toga. Prebacili su me u sobu na odeljenju gde su bile žene koje su na održavanju trudnoće. Naravno dobila sam dobru dozu injekcije da ne bih pravila paniku, da ne bih tražila svoje dete. Tako je i bilo, izašla sam posle par dana, otiđla kući i sve je bilo gotovo. Oni su svoje uradili!
Mi nismo smeli ništa tražiti, jer nam onda i ne bi ništa dali, kao što to rade i sada. Dobila sam izvod rođenih bez državljanstva i bez matičnog broja, ne daju. I... dete mi se vodi samo pod prezimenom Miletić, bez imena. Piše da je pol "žensko", a ko i to da veruje? Ne želim da svom detetu, a sada je već odrasla osoba, rušim sve u životu. Samo želim da zna istinu, da upozna svoje roditelje i svoju sestru, koja takođe čeka dan - taj dan kad više neće biti sama, SAMA - jedinica, hoće svoju krv, svoju SESTRU ili BRATA. Svi željno čekamo taj dan. Ovu pesmu sam napisala onog dana kad sam počela da tražim:
Da li je ON ili ONA
Iz stomaka, krijući,
uzeše ČEDO moje.
Da l` osećaju grižu savesti,
kad gledaju
dete "svoje"?
Da li je DEVOJČICA ili DEČAK?
Ne vidoh mu PRVI korak,
Nit` u školu kada beše
MAMIN ĐAK,
NAŠ PRVAK.
Ne čuh ni prve reči,
MAMA.
A sada, kad se već o tome
uveliko priča,
i tema je dana,
TRAZIM..................
Osećam da je u životu,
možda je ON
tu negde,
ili možda ONA
negde SAMA,
pročitao-la,
pa se pita,
DA LI SAM možda to JA?
DA LI,
DA LI možda,
BAŠ MENE
traži,
MOJA MAMA?????????????????????????????
Hvala svima koji su ovo pročitali, jer važi za sve nas. Moramo da budemo JAKI i moramo uspeti, MORAMO VRATITI SVOJU DECU TAMO GDE I PRIPADAJU: NE SMEMO DOZVOLITI DA SE - BRAT I SESTRA VENČAJU - I MOŽDA I DECU DOBIJU: To je veliki - GREH!
(Nada, Jović, Miletić iz Aleksinca, j.nada@bluewin.ch, nadamiletic@outlook.com, 19. novembar 2003. 15:10 i 27. februar 2015. 14:12)
Prosto da normalan čovek ne poveruje šta se to događa. I sama sam majka, prosto me jeza hvata pri pomisli na tako nešto strašno. Podržavam vašu potragu za decom i nadam se da će istina izaći na videlo, a kriminalci, bolesni umovi ili, ne znam već kako da ih nazovem, budu najstrožije kažnjeni za svoja dela.
(15. novembar 2003. 00:30)
Iako sam dijete, imam 13 godina želim da se sva djeca svijeta vrate svojim kućama i da žive sretno i zadovoljno
Mnogo volim male bebe
(dusano@cg.yu, 1. novembar 2003. 16:58)
Danas u "Kuriru" citamo da je Vlada SR Srbije nekim Opštinama dodelila pomoc od 10.000.000 miliona, izmedu ostalih i Opštini Savski Venac, radi sredivanja maticnog urada, odnosno modernizaciju. Pitamo se cemu iz tih razloga, upravo u vreme ove velike afere.
(2. oktobar 2003. 16:32)
Želim da apelujem na sve one koji su usvojili decu na sumnjiv način, obzirom da procedura za usvajanje dece kod nas traje najmanje godinu dana, da se jave na ovu adresu. Takođe želim da se jave i ona deca (sada ima već odraslih ljudi) koji znaju ili sumnjaju da su usvojena, kako bi stupili u kontakt sa svojim prirodnim roditeljima. Grupa roditelja kojima su deca oteta redovno posećuju ovu stranicu.
U mom slučaju kćerka mi je rođena 11.10.1988. god u Beogradu u GAK "Narodni front" sa prezimenom Linta. Molim sve one koji znaju bilo šta vezano za ovaj slučaj da mi se jave, kako bih stupio u vezu sa svojim detetom.
(linta@net022.net, 1. septembar 2003. 17:21)
Ja sam devojčica od 11.god. i tragam za svojom sestrom koju su meni i mojim roditeljima ukrali 1998.god. Iz sveg srca pomažem mojim roditeljima u potražnji za mojom sestricom od 5.godina kojoj smo trebali dati ime Jovana što se igrom slučaja nije desilo.
Svim sestrama i braći, kao i roditeljima želim da pronađu i vrate ono što su im uzeli. Ako ja ikad nađem svoju sestru neću dopustiti da me više niko i nikad odvoji od nje.
(Jelena Filipović, 28. avgust 2003. 22:22)
Molim vas ukoliko imate podataka da mi kažete da li je i u Crnoj Gori bilo pojave krađe beba? Bilo ko, ko nesto zna o tome, molim neka mi se javi na e- mail dropsy83@yahoo.com
(Maja, 14. avgust 2003. 08:43)
Rođena sam 26.04.1982.godine u porodilištvu "Narodni front". Moji roditelji su me usvojili kada sam imala 8 meseci. Stvarno ne želim da povredim moje roditelje time što imam želju da saznam kako se zove žena koja me je rodila. Jedino što znam je da sam rođena u 17 časova. Molim vas da mi odgovorite kako to mogu da saznam. Roditelji su mi rekli da je umrla.
Unapred zahvalna
(Adresa pošiljaoca poznata Web Bebama, 17. juli 2003. 09:07)
Žao mi je što sam se kasno uključila, ali bih onom Dragoljubu oduzela diplomu doktora. Dragoljube, uopšte te ne pogađa ova tema, ha, ha, ha !
(Arta, 14. juli 2003. 01:29)
Na Topčiderskom groblju je 10 godina stajala slika. Upravo u momentu kada smo počeli tražiti blizanca, slika je skinuta sa nadgrobnog spomenika. Sličnost sa slikom je očita, zato Vas molim za informacije ili poruku na telefon (pozivni za Sloveniju + mobitel broj 031708982).
Uvek se zahvaljujemo za informacije
(lt.111@email.si
, 13. juli 2003. 12:33)
Vratite nam decu!
(segrt@yubc.net, 12. juli 2003. 03:15)
Uskoro će čitav svijet znati istinu!
Zajedno ćemo prevrnuti zemlju i pronaći djecu, koja će suditi krivcu,zločina.
Oni koji su kupili djecu, neka skupe hrabrosti da se jave, to bi bio podvig. Kupac nije krivac - ako se javi!
Zašto čekati, i biti prijavljen?
Savjetujem svim roditeljima koji su usvojili djecu bilo na koji način da se jave - da bi imali čistu savjest.
Samo roditelji usvajači mogu pomoći u otkrivanju zločina.
I odlučite se za pomoć. U POMOĆ!
(sdkpromo@hotmail.com, 1. juli 2003. 14:26)
Koliko vremena treba državi da reši ovu aferu. Koji dokaz da im pružimo da ih uverimo da je sve to istina.
(r.m.goga@eunet.yu
, 28. jun 2003. 01:51)
Bolujem od raka dojke ali ipak neću odustati od toga da progovore oni koji su za moju bebu uzeli ogroman novac. Kako li samo treba da plate oni zbog kojih ja 16 godina ne znam gde da mojoj Marti upalim sveću za žive ili mrtve.
(lidi@bankerinter.net, 26. jun 2003. 00:13)
Molimo sve one koji nam mogu, posredno ili neposredno, pomoći da dođemo do bližih obaveštenja gde se nalazi naš sin koji je, posle navodne smrti, prodat još 1967. god. Prve sumnje u njegovu smrt pojaville se pre skoro 18 godina kada sam u nemačkom časopisu, ne sećam se kom, pročitao članak o dečaku koji je bio crnomanjast, kovrdžave kose, a roditelji sasvim plavi i koji je zbog toga sve češće imao problema u društvu. Njegovi roditelji, doktorske titule, zabrinuti za njegovo zdravlje, priznali su mu da su ga kupili u Beogradu organizovanim tajnim kanalima od med. osoblja koji su stvarne roditelje ubedili da je dete iznenada umrlo.
Molimo sve one koji su možda slično pročitali da nam se jave, pošto sam od 2002.g., prikupljajući papire, sve više ubeđen da je naše dete živo i da je čak onaj dečak o kome sam čitao, a sada ima već 36. godina, možda i naš SIN!
Unapred zahvalan svima koji nam mogu posredno ili neposredno pomoći.
Brana i Verica Jovanović (koja je tada bila ne!venčana Stanković, a porodila se 3.3.1967. u GAK Narodni front i rečeno joj je da je dete umrlo 4.3.1967.,
sa stanom u Beču, Rosenstein gasse 48/5/1, tel.+43169919571068
i u Srbiji, ul.Dragoslava Stankovića 85, 11.224 Vrčin, Beograd, tel.00381118054336
(Brana i Verica iz Beča, 25. jun 2003. 23:27)
Pre 16 godina ukrali su mi žensku bebu iz Niškog porodilišta. Direktor je bio prof. Pavlović, a njegova žena doktorka Branka glavna u dečijem bloku (o njoj se inače znalo da je uistinu kleptomanka). Navodno je beba umrla posle dva dana, ali ja telo da ga sahranim nisam dobila
(lidi@bankerinter.net, 25. jun 2003. 18:27)
Podrška svim roditeljima, posebno majkama u borbi za dječja prava - PRAVA MAJKE I DJETETA. Ova prava su skoro nepoznata, a još manje se primjenjuju u praksi društva kao što je crnogorsko, gdje su najveće žrtve majka i dijete. Zbog nepoštovanja ovih prava u praksi žene su podložne svakoj vrsti nasilja od strane muškaraca, odnosno bračnih nedrugova. Posle rastanka ili razvoda, žena - majka je uvijek gubitnik jer pod upotrebom muškog nasilja mora da pripadne ocu, tj. djeca rastu bez majke. U mnogim slučajevima (što je moj slučaj) žene su primorane da napuste porodičnu zajednicu zbog nasilja, jer dok je u bračnoj zajednici, niko nije nadležan da je zaštiti. Na taj način često su maltretirani i majka i djeca. U tom slučaju jedino rješenje je razvod braka koji po običaju traje više god.
U takvoj situaciji žena ima samo dva izbora: trpjeti (zbog djece) nasilje od strane muža, ili tražiti pomoć u tuđoj zemlji, da bi mogla platiti advokata za razvod braka i materijalno pomoći odgajanju djece.
Zbog udaljenosti majke (kojoj će to uvijek biti prigovarano) djeca će naravno pripasti ocu siledžiji, koji će se predstaviti kao najveća žrtva u svojoj avanturi, koju sam kreira!
Danas se sama borim protiv sistema bezakonja za žene i djecu, jer su u pitanju moje dvije djevojčice koje rastu kod oca, nad kojima on ima apsolutno pravo, upotrebljavajući nasilje nadamnom.
Pošto zivim u Briselu, podnijela sam molbu soc. radu, (kao i sudiji koji radi na slučaju - Biljana Vuksanović iz Podgorice) KOJI NE UZIMAJU U OBZIR DJEČJA PRAVA NA OBA RODITELJA, KAO NI INTERESE DJECE DA ME POSJETE. ADVOKAT TAMARA DURUTOVIĆ MI KAŽE
DA SVE ZAVISI OD NJIHOVOG OCA, DA LI ĆE ME DJECA POSJETITI U BELGIJI, KOJI NEPRESTANO KRŠI LJUDSKA I DJEČJA PRAVA!
Zar zakon dozvoljava da takav čovjek sam odlučuje, o sudbini dvoje djece, koja imaju dva roditelja???
(Beganovic Ramiza, Brisel, sdkpromo@hotmail.com , 8. jun 2003. 06:58)
Veoma mi je žao nesrećnih ljudi koji decenijama traže svoju decu, i ne mogu da se pomirim sa činjenicom da naši državni organi ne čine ama baš ništa da stvari krenu sa mrtve tačke.
Slažem se sa većinom komentatora da DNK analize treba da se obave u inostranstvu, daleko od naših korumpiranih službi. Nadam se da će se svi ti zli ljudi koji su se bavili ovom vrstom posla naći pred licem pravde.
Ojađenim roditeljima želim da istraju u nastojanju da svoju decu pronađu.
(Svetlana, 30. maj 2003. 22:40)
Mislim da je to prava bruka za sam srpski narod što nam se sve to događa, a isto tako je i sramno što se u medijima i dalje ćuti u vezi toga. Bilo je nekih pokušaja da se do istine dođe, ali sve je uzaludano. Mogu vam navesti primer vozača kola hitne pomoći iz Kruševca koji je posle 30 godina pronašao svog sina, odnosno sin je pronašao oca. Ocu je inače bilo rečeno da mu je sin umro na samom rođenju. Ovo pišem samo zato sto ne bih voleo da se nešto slično dogodi i meni, da mi neko sutradan ne bi rekao da mi je beba ukrdena. Žalim za svakim slučajem koji se dogodio, ali isto tako vas molim da se ne zaustavite samo na ovome. Ko zna kome još tako nešto može da se desi! Problem postoji i mora se rešiti, sada i ovde, u ovoj zemlji. Prestanimo se zavaravati da se to mama ne može dogoditi. Činjenica je da se to može dogoditi svakom i u svakom gradu.
(lazar_cvetkovic@hotmail.com
, 30. maj 2003. 12:22)
Na našu adresu stižu virusi
(tvprogram@politika.rs, 17. maj 2003. 16:02,
zocco@hotmail.com, 17. maj 2003. 14:23,
tvn@tvnovosti.rs, 17. maj 2003. 12:27)
To što su uradili mnogim ojađenim roditeljima uradili su i mojim roditeljima. Tog 03.03.1967.u GAK Narodni front, Beograd, je na svet donela zdravo muško dete sa normalnom kilažom i dubokim muškim glasom. Nije ga videla tog dana,a ni sledećeg. Kada je pitala Doktorku koja je obilazila majke i bebe, kada će ona dobiti svoju bebu, rekla joj je da se lekari bore za njegov život. Majka je želela MAKAR DA GA VIDI i doktorka je rekla da ide da ga dovede. Posle nekoliko, 2-3 sata, čekanja došla je doktorka bez bebe. Moja mama, koja je imala samo 16 godina, briznula je u plač a doktorka ju je tešila da je ona još mlada i da će roditi još dece. Rodila je, ali sina više ne. Mama je opet tražila da ga makar sada vidi; nije joj je dozvolila i odmah joj je rekla da bolnica sahranjuje bebe u njihov trošak. Mama je pomislila da je možda i tako bolje da se ne bih ja, koja sam imala 2 god. i radovala bebi, da se ne bih sikirala kada budu doveli bebu u kovčegu. Doktorka joj je odmah dala da popije neku tabletu i premestili su je u drugu sobu. Mama nije ništa potpisala niti su dobili neku dokumentaciju da je beba umrla tj. umrlicu. Mom tati ništa nije bilo jasno zbog čega se to desilo kada je sve proteklo normalno ali je i on bio mlad pa nije preduzeo ništa. Kada je posle 18 godina u Beču, gde se svi nalazimo, pročitao jedan članak u nemačkom časopisu kako jedan mladić traži svoje roditelje iz Jugoslavije pošto je on predat direktno iz bolnice u Beogradu nemačkim roditeljima i njegova takozvana majka mu sve ispričala, probudilo je opet tu sumnju kod mog oca. Često smo sedeli svi četvoro i maštali kada bi nam se ON jednog dana javio... Kada smo čuli za slučaj Manojlović šta da vam kažem, možete da zamislite kako nam je bilo. Moji roditelji se uputili u Gak Narodni front i tamo su bili svi korektni. Ovim putem želimo da im se zahvalimo, jer smo dobili svu dokumentaciju, što u mnogim slučajevima, na žalost, nisu dobili. Na prvi pogled sve je bilo tako da je beba umrla, ali kada su malo bolje pogledali i upoređivali sa ostalim upisima, toliko grešaka je nemoguće napraviti. Obdukcija je napravljena pre nego što je beba umrla. Po dijagnozi koja je uvedena uzrok smrti beba nije mogla da se rodi živa, pa je još uvedeno kao nedonošče, a u protokolu porođaja je sve normalno i sa bebom i sa majkom. Jedno se samo pitam: kako je moguće da beba koja je rođena 28.02.1967. bude upisana u protokolu koji počinje sa datumom od 3.3.. i to u četvrtom redu a naša beba odmah ispod te bebe. Ta je beba nedonošče, jer je rođena sa 880 grama i ona je umrla odmah tog dana kada se i rodila. Umrlicu nismo dobili iz Savskog venca. Rekli su nam da koleginica treba da ide u Arhivi da potrazi i potvrdila je, ne želim da imenujem nikoga, to pred nama je s njom razgovarala telefonom i rekla je da dođemo za tri dana, pa opet nije, pa za pet dana i tako nismo dobili ni Izvod iz matične knjige rođenih itd.... Nadam se da će se jednog dana pojaviti moj brat možda sam pred naša vrata! Svim ojađenim roditeljima želim puno sreće i uspeha!
Moj komentar je malo poduži, ali morala sam ovo pisati i ovim putem se zahvaljujem web sajtu za ovu stranicu.
(Vesna, Beč, Austrija,vesna.djordjeviccccccccccc@chello.at, 29. april 2003. 22:39)
Kao šta vidite, pišem iz Hrvatske, redovito posećujem vaš sajt i moram da vam dam potpunu podršku i sve najbolje pohvale u vezi ove strane. Ovi moji se toga još nisu setili. SVAKA VAM ČAST. Pozdrav iz Rijeke i samo napred!
(maudovic@inet.hr, 3. april 2003. 12:24)
Nije normalno da iste ličnosti koje su kreirale i odrzavale ovako poraznu klimu, situacije i neposredno ili posredno događaje u porodilistima, institutima (vezanim za rađanje) i organima i dalje, posle petnaest - dvadeset godina, imaju funkciju rukovodilaca ustanova. Nemojmo taj javašluk nazivati legalizmom. Nije valjda legalizam da neko sebi napiše (kao direktor bolnice) desetak naloga za službena putovanja u inostranstvo (pod firmom kongresa, na kojima obično ne učestvuje) godišnje, a da za to vreme u bolnici (kojom formalno rukovodi) nema sapuna, peškira, papira, zadihtovanih prozora, uredne dokumentacije o pacijentima ... Nije valjda da moramo sačekati biološki sat da bismo raščistili sa nasleđem sebične proslosti? Ovoliki broj nezadovoljnih medicinskom dokumentacijom vezanom za rođenja i nažalost, smrti bi trebalo da zamisli nadležne organe.
(Radovan, 3. april 2003. 12:24)
Da razjasnimo jedno, ovako nešto postoji sigurno u našoj zemlji. Logično je da, ako je dete umrlo na porođaju, to isto dete i daju roditeljima da ga sahrane, a oni ne daju ni da ga vide zadnji put. Ali, ako se pozivaju na humanost i kako bi trebalo poštedeti roditelje takvih stvari, onda bar nek ih puste da prisustvuju sahrani. Kakav je to izgovor \"bolnica sahranjuje bebe\". Gde ih sahranjuje? Ne smem ni da pomislim.
O Bože, gde su granice ljudskog bolesnog uma.
Nama treba potpuno redefinisanje zakona po tom pitanju. Ovo treba sprečiti i iskoreniti što pre.
Voleo bih da mogu da pomognem, samo ne znam kako. Imate moj mail pa ako se pokrene bilo kakva akcija tu sam.
S postovanjem,
(Goran, vrule@net.yu , 26. mart 2003. 10:22)
Uvažena javnosti!
Obraćamo se svima verujućima i neverujućima u krađu beba, na svim prostorima posebno u Srbiji, ljudima dobrih namera, babicama, lekarima, matičarima, sudijama i pre svega roditeljima, onim biološkim i onim na papiru. Roditelji na papiru mogu najviše pomoći da naša \"zajednička deca\", mi koji smo ih rodili i oni koji su ih othranili, dobiju svoj identitet.
Savest koju svako ima proradiće kad tad. Progovoriće neko, bar na samrti, neko od onih koji je \"usrećio\" roditelje na papiru, a unesrećio nas prave, biološke! Unesrećio je decu jer će oni, kasnije ili pre, saznati ko su a što pre saznaju biće manje bola.
Od nas, majki, napravili su inkubatore za one koji ne mogu imati decu što je gore od kloniranja, ne misleći kako će deci biti kada saznaju da su oni koji su ih pazili, mazili ustvari obični prevaranti jer da ih stvarno vole rekli bi im istinu o svom poreklu. Napravili su falsifikat od originala.
Ko nam je sve to uradio?! Svi smo traumatizovani. Mi, kojima su deca uzeta, oteta, ukradena, naše porodice, prijatelji. Verujem da su i oni kod kojih su naša deca, jer strepe da će prevara izaći na videlo. Saznanje da su nam deca živa čini nas srećnim a gde su i što nisu sa nama nesrećnim. Naša deca nose tuđa imena a mi pravi roditelji želimo da im vratimo prava i da im pružimo pravu roditeljsku ljubav koju pored svega što imaju, nisu osetili. Oni na to imaju pravo.
Put koji treba da pređemo da nađemo svoju decu je neizvestan i težak. Neki to pokušavaju godinama. Živećemo za taj trenutak da ih zagrlimo i osetimo otkucaje njihovog srca.
Pozivamo sve one koji nešto znaju o ukradenim bebama da pomognu, kako bi se mir vratio u porodice. Nadamo se da će ovaj vapaj čuti svi koji treba da ga čuju.
Gordana i Ilija iz Inđije
(yelena.b@ptt.yu , 19. mart 2003. 23:19)
Da li iko sledi on što se dogodilo decenjima. Kradjali decu i onda. U Beogradu negdje 1984-5 ukradeno je sin moje seste i to direko iz bolnice. Sestri došlo službeno pismo da je sin umro i da bolnica sahranjuje bebe. Ja sam potpuno uveren da je tai sin sada u služenju vojnog roka i da živi solidno sa nekom staricom i u okolini nema svoji vršnjaka. Voleo bih znati gde on živi. Njemu nije rečeno ko je i odakle potiče i da uopšte nije serbin.
(18. mart 2003. 22:30)
Poštovani,
I ja spadam među roditelje kojima je dete ukradeno jos 1988 godine. Verovao sam lekarima sve dok nisam došao do potpuno drugačije dokumentacije, koja jasno govori da mi je dete živo. Neko se surovo poigrao sa svima nama. Sigurno je da mi to nismo želeli. Dužnost nam je da pronađemo našu decu, bez obzira dali ćemo tada biti srećni ili ne,kako bi oni upoznali ostalu braću i sestre, i na taj način izbegli eventualno rodoskrnavljenje. Ja ne želim nikog da vešam radi toga, ali sama spoznaja da negde postoji moja kćerka koje sada ima 14 godina, i koju kod kuće jedva čekaju brat i sestra da je upoznaju, neće mi dati mira sve dok je ne pronađem. I ona ima pravo i obaezu da barem zna i upozna ko su joj prirodni roditelji.
S postovanjem!
(Radivoj, linta@net022.net
, 26. februar 2003. 22:23)
Postovani,
Drago mi je što ste u komentare na vašem sajtu uključili i moje komentare upućene na b92.net. Doduše, nije mi jasno da li ste za to tražili dozvolu sajta B92, ali to je vaš problem...
Meni je veoma žao što je veliki broj roditelja nesrećan, i zato što misli, štaviše ubeđen je, da su im oteli/ukrali decu. Suština mojih primedbi je da ne možete teretiti ljude bez dokaza, i što je najvažnije, da morate razmisliti o moralnoj dimenziji onoga što radite: da li ćete, ako dokažete jedan od takvih slučaja, biti srećni sa osobom koja je vaš biološki potomak a koju ne poznajete, da li će ta osoba biti srećna sa vama, da li će uopšte biti voljna da živi sa vama (reč je o pretežno punoletnim osobama), itd. itd.
Inače, ja stvarno nemam nikakve veze sa ljudima koje implicitno okrivljujete za krađu, štaviše ne poznajem ni jednog akušera ili babicu, tako da ovo što pričam pričam iz ubeđenja.
Na zalost, zato što mislim da ste gnevni, a da čovek u gnevu ne vidi daleko i da je spreman da učini neistomišljeniku i ono zbog čega bi se kasnije mogao kajati, nisam u mogućnosti da gospođi \"Unapred zahvalna\" autorki komentara:
\"Postovani,
Zamolila bih vas ako možete da mi pomognete da uspostavim kontakt sa Dragoljubom.(Davao je komentare povodom roditeljskih sumnji).
Unapred zahvalna\"
za sada ostavim kontakt-adresu.
S Postovanjem,
(Dragoljub, 26. februar 2003. 04:16)
Poštovani,
podržavam vašu akciju da se deca vrate kući, svojim roditeljima.
Srdačan pozdrav
(Dejan, 23. februar 2003. 23:02)
Prosto ne mogu da poverujem da se nešto tako događa u našem okruzenju. Sve počinioce koji se otkriju treba osuditi na smrt - bez prava na pomilovanje!
(Sale - Leskovac, 19. februar 2003. 00:50)
Pa htjela sam da kažem da je to jako tužno. Treba pomoći, ali ja ne znam kako
(taxiabramovic@cg.yu, 9. februar 2003. 19:47)
Molim da mi se obezbedi telefon ili E-mail za kontakt sa Milutinom i Radojkom Manojlovićem iz Sokobanje, za razmenu iskustva i savet za otkrivanje još jedne ukradene bebe.
Uz srdačan pozdrav,
(Majka i otac, 9. februar 2003. 15:26)
Do sad nisam mogao da verujem da tako nešto postoji ne samo u našoj državi nego i u celom svetu !!! Stvarno jedna bolesna stvar ko god to da radi!!
I u potpunosti PODRZAVAM VAŠU AKCIJU!
Da se zaustavi taj bolesni kriminal!!!
(paradox@partizan.net, 8. februar 2003. 21:19)
Poštovani,
Zamolila bih vas ako možete da mi pomognete da uspostavim kontakt sa Dragoljubom.(Davao je komentare povodom roditeljskih sumnji).
Unapred zahvalna
(kontakt poznat Web bebama, 30.januar 2003. 08:42)
I ja sam jedna od ojađenih. Prvih 20 godina nisam ništa sumnjala. Zatim sam sasvim slučajno otkrila neke stvari. Zatim saznala nešto veoma zanimljivo od inspektora SUP-a iz Beograda, kome su pretili smrću, zbog istrage o ukradenoj tek rođenoj deci. Želim kontakt sa ostalim roditeljima, da im prenesom moje sumnje o nemilim događajima. Scenario je, izgleda, svuda bio isti - da je beba umrla, bez bilo kakvih dokaza.
Pozdrav
(Majka, 30.januar 2003. 00:41)
Prosto ne mogu da poverujem da neko za rešavanje ovakvih slučajeva sedi skrštenih ruku ! PA TO JE NEČUVENO !
Strašne traume su doživeli ti ljudi, pravda i može biti zadovoljena, a da li smo se ikada zapitali kako je tim ljudima posle toliko godina....! Mislim da je malo nas stavilo prst na čelo i zapitalo se ! Ma jedna beba manje ili više, ma da, šta je to za nas ??? A ŠTA DA JE U PITANJU VAŠE DETE ? SAOSEĆAJMO SA DRUGIMA I PODRŽIMO IH !!!
(macazrns@ptt.yu, 29.januar 2003. 02:53)
Ovo je za ne poverovati! Trebamo da uradimo sve što je u našoj moći da se krađa beba pod hitno zaustavi, a lekare koji se bave ovakvom odvratnom, ljigavom, užasnom vrstom prevare treba linčovati pod hitno! Uuužas!
(Danka, 21.januar 2003. 05:36)
U postpunosti saosećamo sa svima kojima su deca ukradena i nadamo se da će pravda biti zadovoljena - da će bezdušnici završiti u zatvorima a deca vraćena roditeljima!
(Redakcija medijske kuće, 3. decembar 2002. 10:42)
Pozdrav,
Duboko sam pogođen svime što se dešavalo u životima ljudi čija su deca na brutalan način ukradena i vašu borbu potpuno podržavam i želim vam sve najbolje i u toj borbi i u vašim životima, jer ste to potpuno zaslužili kao jedni od retkih koji se brinu za živote nesrećnika koji sa vašim životima, realno, nemaju velike veze. Mogli ste to kao mnogi da čitate u novinama i da se zgrožavate, ali ste vi za razliku od nas hteli da pomognete. To se ceni.
(Marko, 15.decmbar 2002. 19:30)
|
ENGLISH
DOLIJALI:
VESTI IZ SVETA
VAŽNO ZNATI:
IZMIŠLJOTINE ZVANE GEN I DNK
EUGENIKA
KUĆNI POROĐAJ
BAZA PODATAKA SLUCAJEVA:
1950-1969
1970-1979
1980-1989
1990-1999
2000-2009
2010-2019
DEČIJA BAZA PODATAKA:
TRAŽIM RODITELJE
|
