• Kako utvrditi ko je kriv za smrt bolesnika
• Naša nedonoščad zvezde kongresa
• Lekari negiraju optužbe, pacijenti tvrde suprotno
• Porodica ne veruje u izveštaj komisije

Boško Lakić iz Beograda pozvao je juče našu redakciju i rekao nam da su mu iz Etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva vratili žalbu, koju je na ovu adresu poslao pre nekoliko meseci i u kojoj on tvrdi da je nekoliko lekara iz Instituta za onkologiju i radiologiju krivo za smrt njegove verenice doktorke Ljiljane Ilić. "Iz SLD-a su me uputili da je jedino što mogu da uradim jeste pokretanje privatne tužbe. Odakle meni novac za to, a parnicu ionako ne bih dobio. Naša sudska praksa pokazuje da su lekari nedodirljivi, a da smo mi pacijenti potpuno nezaštićeni", rekao nam je.

Obratili smo se profesoru dr Dragoslavu Ercegovcu, epileptologu, odnedavno predsedniku Etičkog komiteta SLD-a.

"Dobro smo proučilo oko dvadeset raznih zahteva pacijenata ili rodbine, koliko smo ih u Komitetu zatekli, koji žele da pokrenu tužbe uglavnom zbog toga što smatraju da je zdravstveno osoblje krivo za smrt člana njihove familije ili zbog toga što je zloupotrebilo svoj položaj na štetu obolelog", objašnjava Ercegovac i dodaje: "Sa svakim od njih smo popričali i upoznali ih sa činjenicom da smo mi u ovakvim slučajevima potpuno nemoćni. U pojedinačnim slučajevima, kada postoji sumnja na povredu medicinske (lekarske) etike, naš komitet na dnevni red stavlja problem tek po upoznavanju sa činjenicama i argumentima koje su već utvrdili nadležni zdravstveni, sudsko-medicinski i pravosudni organi".

O lekarima koji kasne

Među tužbama, koje su tavorile u SLD-u i koje su gurane "pod tepih" a sada se prvi put o njima razmišlja i uopšte javno govori su, kako saznajemo, i zahtevi porodice Ašcerić, koja optužuje lekare iz KBC "Bežanijska kosa" da su krivi za smrt njihove kćerke, kao i članova familije koji smatraju da se mora ispitati uzrok smrti porodilje u GAK "Narodni front", kojoj je pogrešno data anestezija...

Među manje drastičnim (ali samo gledano sa stanovišta da pacijenti ne optužuju lekare za smrt obolelog) jeste i grupa žalbi koje se odnose na neprimereno ponašanje medicinskih stručnjaka. Pacijenti su uglavnom nezadovoljni zbog toga što lekar ne želi da ih sasluša ili satima kasni u ordinaciju. Jedno od poslednjih pisama koje je stiglo na adresu Etičkog komiteta SLD, jeste zahtev jedne majke iz Kovina da se ispita rad pedijatra u tamošnjoj zdravstvenoj službi. Ona navodi da je on toliko urlao na njeno dete, i tako ga uplašio, da ono sada odbija da ponovo kod njega ode na pregled.

Postoji li rešenje? "Postoji", odgovara profesor dr Ercegovac. "To je obrazovanje Lekarske komore, jer dok god ona ne bude osnovana, pacijent neće imati kome da se obrati, sem sudu.

Ministarstvo i dalje ćuti

- Pre šest meseci smo se prvi put obratili Ministarstvu zdravlja sa zahtevom da se što pre donese zakon o formiranju lekarske komore. Pre nekoliko dana smo to učinili ponovo. Za sada nema odgovora - kaže primarijus dr Višeslav Hadži Tanović, generalni sekretar SLD-a.
U Lekarskoj komori bi, po rečima naših sagovornika, trebalo formirati sud časti u kome bi se razmatralo kriminogeno ponašanje i ozbiljne povrede ugleda lekarske profesije, zatim disciplinska komisija koja bi se bavila povredom pravila i propisa na radnom mestu ili u javnosti i sudsko-medicinski odbor koji bi imao zadatak da analizira pravne aspekte pogrešnog ili nesavesnog lečenja koje je dovelo do ozbiljnih posledica po zdravlje pacijenta ili do smrtnog ishoda.

Stvar sa mrtve tačke, kada je u pitanju zaštita prava pacijenata, kao uostalom i rešavanje svih ostalih problema u zdravstvu treba da pokrene Ministarstvo zdravlja. Međutim, tu se, kako saznajemo, ništa novo ne dešava. Čak ni imenovanje novog ministra još nije ni u najavi.

- Srpsko lekarsko društvo je dobrovoljna organizacija, koja nema mogućnost sankcionisanja, pa nam je jedino preostalo da iz moralnih obzira odgovorimo na pisma pacijenta ili rodbine i damo im savete o eventualnim daljim postupcima - ukazuje profesor Ercegovac.

Na pitanje šta su zadaci Etičkog komiteta SLD-a, odgovara "definisanje brojnih stavova koji su od suštinske važnosti za struku, kao što su kriterijumi za utvrdivanje moždane smrti, kada i kako sprovoditi transplantaciju, problem eutanazije".

Jedno od pitanja koje nam je stiglo i koje zaista jeste u našoj nadležnosti je pitanje lekara iz Okružnog zatvora u Beogradu-da li pacijenti koji su u ovu instituciju smešteni imaju pravo na štrajk glađu. Odgovorili smo da po zakonu imaju na to pravo, jer je dužnost lekara da poštuje autonomiju, odnosno odluku pacijenta. Sličan primer su i oni koji iz verskih razloga ne žele da prime tuđu krv i time sebe osuđuju na smrt. Njihova odluka se takođe mora poštovati", smatra predsednik Etickog komiteta SLD.

Svima onima koji imaju prigovor na rad lekara, do daljnjeg, ostaje da se sa ovakvim problemima bore sami, odnosno uz pomoć advokata ukoliko imaju dovoljno novca.

Ljiljana Maksimović

POLITIKA, 5.11.2002.
Nove metode borbe za život prevremeno rođenih beba
Naša nedonoščad zvezde kongresa

Perinatolozi iz celog sveta odali priznanje srpskim lekarima na skupu u Barseloni. - Pravovremene kontrole, uz primenu terapije u skladu sa opštim stanjem organizma, savetuje dr Miroslava Gojnić

Više od trideset beba koje su došle na svet izmedu 26. i 28. nedelje rizične trudnoće, zahvaljujući dr Miroslavi Gojnić, subspecijalisti perinatologije, bile su glavne jugoslovenske "zvezde" nedavno završenog Svetskog kongresa perinatologa u Barseloni. Ove bebe ugledale su svetlo dana budući da je njihov "treći roditelj" dr Miroslava Gojnić, jugoslovenski nosilac projekta o dobijanju zdravih beba iz prevremeno završenih trudnoća, koji je uraden u saradnji sa Medicinsko-istraživačkim centrom u Portoriku, koji se nalazi pod pokroviteljstvom Vašingtonskog instituta.

Bebe rođene na Institutu za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije imale su svoju svetsku prezentaciju zahvaljujući činjenici da su metode dostupne jugoslovenskom zdravstvu pokazale odlične rezultate u dobijanju zdravog ploda kod prevremenih porođaja i trudnoća opterećenih teškim formama hipertenzije i dijabeta. Na kongresu u Barseloni, svetski autoriteti iz perinatologije ocenili su da metode koje je primenjivala dr Gojnić, uz medikamente koje je davala plodu ili majci, po svojim efektima prevazilaze rezultate mnogo savremenijih tehnologija u zapadnom svetu. Kako je došlo do realizacije ovog internacionalnog projekta o primeni različitih metoda sazrevanja ploda u ranoj fazi trudnoće?

Rizične trudnoće

"Ovaj projekat ima kratku istoriju, ali relativno dugu prošlost, jer se ja već deset godina na Odeljenju za patologiju trudnoće borim za život beba u visokorizičnim trudnoćama. Na prošlogodišnjem kongresu u Vašingtonu profesor dr Karlis Adamsons, direktor Medicinsko-istraživačkog centra u Portoriku, ponudio mi je da zajedno radimo na projektu korišćenja različitih metoda razvoja ploda u ranoj fazi trudnoće", priča dr Miroslava Gojnić.

Naša sagovornica, koja traga za načinima da se rizična trudnoća završi na radost majke i lekara, zabrinuto konstatuje da je povećan broj patoloških trudnoća i kaže da nema više starosnih granica, odnosno garancija da će naizgled zdrava dvadesetogodišnjakinja izneti trudnoću bez problema.

"Sva odeljenja na kojima se vodi patologija trudnoće su preopterećena i zbog toga savetujem svaku trudnicu da obavi pravovremene kontrole koje podrazumevaju ultrazvučne i dopler preglede, praćenje cervikalnog statusa (odnosno testiranje prisustva vaginalnih infekcija) i primenu terapije u skladu sa opštim stanjem organizma", kaže dr Gojnić koja ukazuje i na poražavajući podatak da u najvećem porodilištu u zemlji, trenutno postoji samo jedan dopler aparat (instrument koji prati protok krvi i hranljivih materija kroz posteljicu i plod). U većini domova zdravlja, ovaj dijagnostički aparat je misaona imenica.

Loši saveti

Deficit medicinskih aparata nije jedini uzrok profesionalne glavobolje naših ginekologa i perinatologa. Niska zdravstvena kultura, kao i preterana prijemčivost naših žena za "savete" njihovih majki i baka znatno povećavaju broj komplikacija u trudnoći.

"Mnoge trudnice ne pridaju nikakav značaj lakim bolovima u krstima a probadanje, stezanje i otvrdnjavanje stomaka takođe stavljaju u kategoriju normalnog stanja u trudnoći. Ovu zabludu najfatalnije demantuje činjenica da su ti simptomi znaci pretećeg spontanog pobačaja, odnosno prevremenog porođaja. Pojava otoka u trudnoći takođe se smatra uobičajenim, iako oni mogu biti znak hipertenzije i slabije cirkulacije koja ostavlja posledice i na plod i na unutrašnje organe majke. Naše majke takođe smatraju da u trudnoći moraju da jedu za dvoje i hvale se da su se ugojile 10 do 15 kilograma u prva četiri meseca, što veoma zabrinjava lekare, jer je to signal da je pankreas preopterećen i da za trudnicu postoji rizik da oboli od dijabeta", priča dr Gojnić.

Ona takođe govori o rasprostranjenoj zabludi o tome da je veliki broj spontanih pobačaja znak da je žena nerotkinja, odnosno da "ima loše gene" jer je savremena medicina otkrila da je tzv. antifosfolipidni sindrom najčešci uzrok gubitka trudnoće u četvrtom, petom ili šestom mesecu. "Ako se ovaj sindrom dijagnostikuje i terapija primeni od početka trudnoće, ne postoje nikakve prepreke da žena na svet donese zdravo dete", zaključuje naša sagovornica, koja za kraj naglašava da su uprkos navedenim komplikacijama, mogućnosti savremene medicine velike u održavanju trudnoće, rizične i za majku i za plod. Pacijentkinja koja ozbiljno shvati svoje "drugo stanje" uz redovne jednomesečne kontrole kod perinatologa može potpuno sigurna da očekuje rođenje zdrave bebe.

Katarina Đorđević

POLITIKA, 22.9.2002.
Da li zdravstvo, uz carinu, zaista predvodi listu podmitljivih
Lekari negiraju optužbe, pacijenti tvrde suprotno

Svi su čuli da "neki to rade", ali misle da zbog pojedinaca ne treba na stub srama stavljati celu profesiju. - Nekad rakija, sad viski. - Uloga "plavih koverata"

Uz "sitan znak pažnje" brže do pregleda?

Uz carinike, lekari su ovih dana označeni kao profesija najviše sklona podmićivanju. Prema najnovijim istraživanjima, znači, kada se pređe carinska rampa, korupcija najviše caruje u lekarskim sobama.

Kako su lekari reagovali na dodeljeno visoko drugo mesto na neslavnoj listi? Generalno, svi su rekli da su čuli "da neki to rade", ali da se sada, kada se već "ovo zlo nije kontrolisalo", na stub srama ne mogu vešati - zdravstveni radnici.

- Lekari su pogođeni ovakvim izjavama, jer to shvataju kao atak na dostojanstvo profesije, koje je ona oduvek uživala. Naročito su ogorčeni lekari koji skromno žive. Oni koji rade u malim mestima poručuju da bi se, kada bi neko od njih uzeo pare za lečenje, to vrlo brzo pročulo. Pukla bi bruka i nikome ne pada na pamet da to radi - komentariše dr Jovan Marić, profesor medicinske etike.

Neosnovane prozivke

Dr Marić, ipak, priznaje da i do njega stižu glasine da neko, kako kaže, neće da se lati skalpela pre nego što mu se ne plati 500 ili hiljadu maraka.

Zašto se najčešće prozivaju hirurzi, ginekolozi, lekari medicine rada iz invalidskih komisija, onkolozi...?

- Reč je o granama medicine u kojima se ne može odugovlačiti sa intervencijama. Gotovo da se mora pristati na postavljene uslove, a kada je reč o bolesnima od raka, tada ljudi ne žale da daju i poslednji dinar da pomognu svome ili sebi. Naravno, kao etičara takve priče me pogađaju, a one su učestale u situaciji ispoljavanja neravnomernosti u društvu i krnjenja društvenog morala - kaže dr Marić.

I Milijanu Simonović, dečjeg lekara, pedijatra iz Doma zdravlja na Paliluli, ogorčile su ovakve neosnovane prozivke:

- Nekome odgovara da baš sada stavlja lekare "na tapet". Mi zaista želimo da se stvari isteraju do kraja: ako je korupcije bilo, tome mora da se stane na put, da se u zdravstvo vrati red, a profesiji povrati ugled.

Doktorka Simonović, međutim, dodaje da posle desetogodišnjeg urušavanja zdravstva nije čudno što su lekari došli u situaciju da naplate "rad iznad plate".

- Žao mi je što su lekari bili dovedeni u tako ponižavajuću situaciju. To je, pretpostavljam, počelo u trenutku kada su pacijenti imali višestruko više od lekara. Neki nisu mogli da se odupru: teško je biti blizu meda, a ne olizati kašiku. Ali, niko nije kontrolisao zlo. Isto su radili sudije, opštinari, inspektori - kaže dr Milijana Simonović.

Dr Đorđe Bajec, hirurg iz Urgentnog centra, inače na mestu direktora hirurgije u ovoj ustanovi, smatra da se izjava odnosi na velike pronevere novca u zdravstvenom sistemu, koje su nekima omogućile velike profite. Smatra da priču ne treba spuštati na lični odnos između pacijenata i lekara. Mnogi su lekari prinuđeni da porodicu pacijenta zamole da kupi neki lek i pomogne boljem lečenju, ali "to apsolutno nema veze sa korupcijom".

Dr Marić procenjuje da priču o korupciji u zdravstvu "podgreva" duboko ukorenjeno shvatanje u narodu da lekare treba dodatno darivati.

Zahvalnost za uslugu

- Zdravstvo je uslužna delatnost. I slično kao što se daje frizeru, taksisti ili kelneru, narod sam od sebe - daruje doktora kada je, naravno, zadovoljan pruženom uslugom. Kad sam bio mlad lekar dobijao sam rakiju i kilogram jabuka, ali profesorima se danas ne nosi rakija već viski. Važno je napraviti razliku: mito i korupcija postoje kada neko unapred traži, čak uslovljava pružanje lekarske pomoći za novac, od darivanja lekara koje čini zadovoljan pacijent - kaže dr Marić.

Ružne godine, međutim, dovele su do apsurdnih situacija: pacijent, koji živi u sredini arogantnih i neljubaznih ljudi, gde niko ne želi da odvoji vreme i posveti se bolesniku, kada naiđe na ljubaznog i predusretljivog lekara ne zna kako da se zahvali za nešto, što je bio lekarov posao. Dr Marić pominje da je lekaru dozvoljeno da primi "ono što ne prelazi meru sitnih zahvalnosti". Ali, gde je ta mera?

Nekada su pacijenti poznatog lekara sa Vojnomedicinske akademije ispitivali mlađe lekare "šta profesor voli da mu se pokloni". Doktor je onda stalno dobijao porcelanske servise, a sa prodavnicom kristala i porcelana sklopio je dogovor da servise vraća i dobija - gotovinu. Danas je javna tajna da mnogi lekari sa kioscima i lokalnim trgovinama imaju slične aranžmane, koji im omogućuju da dobijene viskije zamene za novac. Jeste da je to za lekare ipak ponižavajuće, ali plate koje su godinama dobijali učinile su da zaborave na stid.

Iako korupciju u zdravstvu svi naši sagovornici vezuju za period od poslednjih desetak godina i kao prekretnicu pominju vreme koje je došlo posle "zlatnog doba" Ante Markovića, zanimljivo je čuti i drugačije mišljenje:
- "Plavi koverti" u zdravstvu postoje već dugo. Pa, problem korupcije bio je prisutan u celom socijalizmu. Sećam se još sedamdesetih godina Tempa, koji je bio predsednik Saveznog veća sindikata, kada nije smeo da takne u problem "plavih koverti", naročito izražen u Hrvatskoj. Međutim, ne verujem da lekari zauzimaju drugo mesto. Ne branim lekare, jer znam da se pacijenti žale kako ih niko ne pogleda dok ne daju pare. Ali, na žalost, celo društvo je potpuno korumpirano - ukazuje profesor dr Mihajlo Vučinić, poznati kardiohirurg, nekada direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje", koji tvrdi da u vreme njegovog vođenja ove ustanove nikome nije palo na pamet da zatraži novac od bolesnika.

Olivera Popović

POLITIKA, 5.7.2001.
Posle smrt porodilje u GAK "Narodni front"
Porodica ne veruje u izveštaj komisije

Dojčinovići ne odustaju od pokretanja tužbe protiv lekara. - Nije bilo porođajnih bolova, jer je porodilja stigla na zakazani carski rez, u nedelju, pošto su prethodno kupili hirurški konac i "neke ampule", tvrdi Nadežda Dojčinović, zaova preminule

Porodica Ivane Dojčinović, koja je umrla posle porođaja obavljenog u Ginekološko-akušerskoj klinici "Narodni front", apsolutno ne veruje u zaključke komisije koja je ispitivala uzroke smrti nesrećne porodilje. Podsećamo, prema zvaničnom izveštaju komisije za vanredni stručni nadzor, uzrok smrti 25-godišnje Ivane Dojčinović nije greška već komplikacija u anesteziji.

Nadežda Dojčinović, inače zaova preminule Ivane, juče je došla u redakciju "Politike" i najavila da porodica neće odustati od pokretanja tužbe protiv lekara, objasnivši kako u izveštaju ima mnogo detalja koji ne odgovaraju istini.

Nadežda, koja je zajedno sa bratom Žarkom, Ivaninim suprugom, dopratila Ivanu do porodilišta, tvrdi da Ivana nije imala nikakve porođajne bolove. Prema ranijem dogovoru sa doktorom Dejanom Filimonovićem, kako navodi Nadežda Dojčinović, Ivana je u nedelju, znači narednog dana, stigla na ranije zakazani carski rez. Čak su sami kupili hirurške konce i "neke ampule", za koje su im lekari rekli da će im biti potrebne. Nadežda takođe tvrdi da je ceo tok trudnoće i sve ultrazvučne preglede pratio isti lekar i da se mesecima unazad razmišljalo i razgovaralo o carskom rezu, jer je beba bila karlično okrenuta.

Porodica je ogorčena i izjavom direktora klinike, profesora dr Slobodana Runića, da je istog dana, čim je saznao za slučaj, preduzeo da se sve ispita. Nadežda, naime, tvrdi da je u utorak, znači dva dana nakon tragičnog porođaja, porodiljinom suprugu rekao da "nije upoznat sa celim slučajem".

Nadežda tvrdi da nisu mogli da dobiju prave informacije o zdravstvenom stanju porodilje i da im nisu dozvolili da Ivanu te večeri i noći (nedelja uveče) izvedu iz GAK "Narodni front" i prebace je u neku drugu ustanovu.

- Želimo da kažemo kako o ovome pričamo u novinama ne zato da bi nas neko žalio već da bi se javili ljudi koji su imali tragediju sličnu našoj, da se više ne ćuti o greškama, makar se radilo i o lekarskim. Ako može da odgovara jedan Slobodan Milošević, za kojeg smo mislili da nikad ne može da se nađe pred sudom, mora da se pokrene sudski postupak u kojem za svoj rad treba da odgovara i lekar - kaže Nadežda.

O bebi rođenoj tog dana, malom Vuku, koji lepo napreduje, staraju se tetke.

O. Popović