POČETNA STRANA KONTAKT POSTOJEĆI KOMENTARI Vaš komentar VESTI: 2023 2022 2021 2020 2019 2018 2017 2016 2015 2014 2013 2012 2011 2010 2009 2008 2007 2006 2005 2004 2003 2002 ZATAŠKANO: 2001 1998 1996 1972 Izvoz beba LITERATURA STATISTIKA AKTI |
Vesti / 2005. godina 
BLIC, 29.12.2005. / izvor Skupština Istina o bebama Anketni odbor Skupštine Srbije za utvrđivanje istine o nestalim bebama sredinom januara će uputiti izveštaj predsedniku parlamenta Predragu Markoviću, izjavila je Živodarka Dacin, predsednica Odbora. Dacin je rekla da je Odbor „definitivno“ zaključio da je u vezi sa nestalim bebama bilo „propusta u svim sferama“ i da nije reč samo o administrativnim greškama.
BEOGRAD - Anketni odbor Skupštine Srbije za utvrđivanje istine o nestalim bebama najverovatnije će sredinom januara sledeće godine uputiti izveštaj predsedniku republičkog parlamenta Predragu Markoviću, izjavila je juče predsednica odbora Živodarka Dacin. Na sednici odbora Dacin je rekla da je "definitivno" zaključeno da je u vezi sa nestalim bebama bilo "propusta u svim sferama" i da nije reč samo o administrativnim greškama. - Nemoguće je da su deca nestajala na putu od bolnice do groblja, a u 99 odsto slučajeva roditelji nisu videli dete, identifikovali ga i sahranili. Nigde nema papira da su deca preuzeta i sahranjena, niti ima grobnih mesta koja bi ukazala da su novorođenčad sahranjena ili kremirana, rekla je Živodarka Dacin, poslanica SPS. Prema njenim rečima, ukupno su podnete 764 krivične prijave u vezi sa bebama nestalim od 1969. do 2003, od kojih je 539 odbačeno, a od tog broja 383 prijave su odbačene zbog "zastarelosti", dok se anektnom odboru obratilo oko 300 ljudi koji sumnjaju u zvaničnu verziju sudbine njihove dece. Član odbora Miroslav Nedeljković iz SRS rekao je da su "novorođenčad skoro uvek umirala posle ponoći", a da je roditeljima onemugućavano da vide svoju umrlu decu i da im je govoreno kako je "bolje što su im deca umrla", jer bi tokom života imala velike zdravstvene probleme. Anketni odbor je došao do zaključka da MUP Srbije i tužilaštvo nisu profesionalno obavili svoj posao. MUP smatra da je činjenica da se deci gubi trag administrativna greška, a tužilaštvo smatra da je reč o zastarelim slučajevima, rekao je Nedeljković.
BEOGRAD - Izveštaj Anketnog odbora Skupštine Srbije za utvrđivanje istine o nestalim bebama najverovatnije će biti gotov sredinom januara i potom upućen predsedniku Skupštine. Predsednica Odbora Živodarka Dacin ocenila da su u slučaju nestalih beba propuste pravili svi. "Nije greške pravila samo administracija, nemoguće je da su deca nestajala na putu od bolnice do groblja, a u 99 odsto slučajeva roditelji nisu videli dete, identifikovali ga i sahranili", kaže ona. Članica Odbora Snežana Stojanović Plavšić ocenila je da je MUP Srbije povezujuć faktor u utvrđivanju istine o nestalim bebama jer je tokom istrage trebalo da utvrdi gde su slabe tačke. "Iznenadilo nas je što MUP nije došao do takvih zaključaka i nije otkrio tu slabu tačku, a mi jesmo, što je neobično. Mi smo kroz praćenje dokumentacije i razgovore, kao laici i poslanici, došli do zaključka da je ta slaba tačka onaj trenutak kada treba preuzeti telo", kaže ona. Sa ocenom da je greške pravio i MUP saglasan je i poslanik Miroslav Nedeljković. "Odbor smatra da je činjenica da se trag bebama gubi na putu od porodilišta do kapele i groblja vrlo važna i da nadležni treba da daju odgovor na tu misteriju. U razgovorima s predstavnicima MUP-a i Tužilaštva došli smo do saznanja da su ti organi neprofesionalno postupali po tim predmetima", kaže on. Od svih predstavnika vlasti koje je Odbor pozivao na razgovor o nestalim bebama, jedino se ministar policije Dragan Jočić nije odazvao. Od 764 krivične prijave koje su roditelji podneli jer sumnjaju da su im deca otimana iz porodilišta, više od polovine je odbačeno zbog zastarelosti slučaja.
BEOGRAD - Anketni odbor Skupštine Srbije za utvrđivanje istine o nestalim bebama najverovatnije će sredinom januara predati izveštaj. Predsednica odbora Živodarka Dacin kaže da je u slučaju nestalih beba propusti nisu činjeni samo u administraciji, jer je, kako je objasnila, "nemoguće da su deca nestajala na putu od bolnice do groblja, a u 99 odsto slučajeva roditelji nisu videli dete, identifikovali ga i sahranili". Član odbora Miroslav Nedeljković grešku u radu pripisuje i Ministarstvu unutrašnjih poslova: "Anketni odbor smatra da je činjenica da se gubi trag beba od porodilišta do kapele i groblja, vrlo važna i da nadležni organi treba da daju odgovor na ovu misteriju. U razgovorima sa predstavnicima MUP-a i republičkog Tužilaštva došli smo do saznanja da su ovi organi neprofesionalno postupali po ovim predmetima". Od svih predstavnika vlasti koje je odbor pozivao na razgovor o nestalim bebama, pozivu se nije odazvao samo ministar policije Dragan Jočić. Podsetimo, od 764 krivične prijave koje su roditelji podnosili jer sumnjaju da su im deca otimana iz porodilišta, više od polovine odbačeno je zbog zastarelosti slučaja.
BEOGRAD - Izlaz ne može da se pronađe iz problema koji predstavlja zastarelost slučajeva. Prema zvaničnim podacima, od skoro 800 prijavljenih slučajeva nestalih beba u više gradova u Srbiji, skoro polovinu nije moguće istražiti do kraja upravo zbog zastarelosti. Za taj problem rešenje nije mogao da ponudi ni ministar pravde Zoran Stojković. Anketnom odboru Skupštine Srbije ostalo je još oko 20 dana da donese zaključke, na osnovu kojih bi bilo odgovoreno na sumnje velikog broja roditelja koji tvrde da su im, godinama unazad, iz porodilišta otimana tek rođena deca. Prema rečima ministra pravde Zorana Stojkovića, koji je danas odgovarao na pitanja članova Odbora, problem u pronalaženju rešenja za sve te roditelje predstavlja zastarelost velikog broja prijavljenih slučajeva. Isti problem priznaju i članovi Odbora, ali uz ocenu da su u čitavom procesu evidentni veliki propusti u radu nadležnih organa. Član Odbora Snežana Plavšić-Stojanović kaže da nije jasno da li su ti propusti činjeni namerno ili su posledica neažurnosti, aljkavosti ili administrativnih grešaka: "Postoji i ono što smo mi utvrdili tokom našeg rada, jedno jako indikativno mesto u čitavom procesu, a to je trenutak kada leš umrlog deteta ne može da se prati od mrtvačnice do grobnog mesta. Postoji evidencija da je stiglo do mrtvačnice, ali nema evidencije da je sahranjeno, što kod roditelja budi veliku sumnju, jer jednostavno žele da znaju šta se sa njihovom detetom desilo." Miroslav Nedeljković, takođe član Odbora, čitavu situaciju naziva začaranim krugom, iz koga ni Odbor ni roditelji koji sumnjaju da su im bebe ukradene ne mogu da izađu. On, međutim, upozorava i na problem koji istražni organi imaju pre svega u manjim sredinama: "Veliki broj roditelja koji sumnjaju da su im deca ukradena ukazuju na određene izvršioce. To su, uglavnom, doktori, ginekolozi, akušeri, pedijatri, koji uživaju nekakav 'imunitet' u lokalnoj sredini, zato što je reč o uglednim građanima, pa su istražni organi njima impresionirani, pa baš i ne primenjuju istražne metode koje bi možda mogla da vrši neka druga ekipa na novou Republike." Ministar pravde Zoran Stojković sve koji imaju informacije o otimanju beba iz porodilišta poziva da iz moralnih razloga bar nadležnim organima ispričaju šta znaju, jer zbog zastarelosti krivičnog dela više i ne mogu da odgovaraju: "Ako nemate minimum korektnosti... Ja kao čovek ne bih mogao da nosim takvu stvar, došao bih i rekao 'Ljudi, znam'. Da li ću krivično da odgovaram, to je manje bitno. Ali, ovde je za njih situacija manje problematična, osim sa moralne strane, jer niko više ne može da odgovara za to zastarelo krivično delo. Pa dođi, pa kaži!" Pred Odborom je danas govorio i ministar zdravlja Tomica Milosavljević. Od pozvanih Odboru se jedino do sada nije obratio ministar policije, od koga se očekuje odgovor na pitanje da li će policija pokrenuti istragu o nestalim bebama, kako bi se, između ostalog, saznalo i kako je jedna od njih, za koju je roditeljima 4. septembra rečeno da je umrla, dva dana kasnije bila registrovana da je primila vakcinu BSŽ.
VEČERNJE NOVOSTI, 25.11.2005. / izvor Majka zauvek BEOGRAD - Afera trgovina bebama dospela je do Skupštine Srbije, gde je ove godine počeo sa radom Anketni odbor kome je dostavljena kompletna dokumentacija za stotinu slučajeva, za koje se sumnja da su bebe pravim roditeljima ukradene u porodilištima, a zatim prodate drugim porodicama. Na dosadašnjim sednicama, pored sumnjičavih roditelja saslušavani su i predstavnici mnogih institucija i ministarstava, a mr Živodarka Dacin, predsednik Anketnog odbora, kaže da postoji želja da se učini sve da se roditeljima omogući da dođu do istine. - Zato su potrebne izmene Porodičnog i posebno Krivičnog zakona, po kome sada slučajevi krađa beba zastarevaju posle deset godina, pogotovo što mnoge majke tvrde da su im deca ukradena na porođajima pre 20 ili 30 godina. Sumnjičavi roditelji su podneli dosta dokaza "crno na belo" o manjkavosti papira iz matičnih službi opština?
Kakva je sudbina krivičnih prijava koje su nesrećni roditelji, zbog sumnji da su im bebe ukradene, uputili tužilaštvima?
Da li postoji određeni broj specifičnih slučajeva koji se razlikuje od drugih?
Mr Živodarka Dacin - Sve priče imaju svoje specificnosti, kao što imate slučaj iz Novog Sada. - kaže Živodarka Dacin. - Jedna majka je prihvatila da je dete koje je rodila preminulo, kao tragediju, uz svest da život mora da ide dalje. I nije se ozbiljno uključila u ovu priču do septembra prošle godine, kada je dobila poziv da to umrlo dete upiše u prvi razred osnovne škole! Dakle, da li je veća trauma ono što se desilo ako se desilo, ili kada posle 6,5 godina žena koja je prihvatila sudbinu dobije jedan poziv, koji je uznemiri i izazove sumnju? Da li je moguće da je sve to baš administrativna greška i da li je moguće da možemo sebi da dozvolimo takve stvari?
Ginekolozi u Srbiji zbog uzimanja mita češće završavaju u pritvoru nego ljudi bilo koje druge profesije. Najnoviji slučaj iz Ćuprije, gde je sedam dana u istrazi proveo dr Dragan Sibinović, samo je još jedan dokaz da u ovom delu zdravstva nešto debelo nije u redu i da nadležni moraju da raščiste stanje ili da se povuku sa korumpiranim kolegama. Doktor Sibinović, ginekolog iz Zdravstvenog centra u Ćupriji, za lekarske usluge je od bračnog para iz Jagodine tražio 200 evra. Uhapšen je u trenutku preuzimanja novca jer je porodilja slučaj prijavila policiji. Dragan Sibinović je drugi ginekolog i treći lekar koji učestvuje u porođaju, koji je priveden u poslednjih mesec dana. Da podsetimo, beogradska policija je u oktobru privela ginekologa Sonju Đurović iz KBC „Zvezdara“, koja je od porodilje tražila i uzela 500 evra. Anesteziolog dr Vesna Mrđenović uhapšena je prošle nedelje na svom radnom mestu u GAK „Narodni front“ zato što je od pacijentkinje tražila 150 evra zbog davanja anestezije za bezbolni porođaj. Doktorki Mrđenović je određen pritvor od mesec dana, a isto toliko će biti i suspendovana. Kada posle mesec dana bude izašla iz zatvora, ona će odmah biti vraćena na svoje radno mesto, saznaje „Blic“ u „Narodnom frontu“. Epiduralna anestezija često je predmet korupcije. Ona se daje na poseban zahtev porodilje ili ako za to postoje medicinske indikacije. U porodilištu „Narodni front“, međutim, davanje anestezije organizovano je tako da se porodilje navode da „časte“ lekare koji su ima omogućili da se bezbolno porode. Naime, dežurni anesteziolog ne može da daje anesteziju, već se za to pozivaju drugi anesteziolozi koji dolaze od kuće. Zbog toga oni od pacijenata često traže da im se to dodatno plati, jer su im uslugu pružili van radnog vremena. Fraza „zbog vas sam došao od kuće“ samo im olakšava da od porodilja uzimaju novac. Kada se porađala Nataša Perišić (porodilja koja je traženje mita prijavila beogradskoj policiji), dr Vesna Mrđenović nije bila dežurna, već je na poziv ginekologa dr Nebojše Zečevića došla u kliniku. Nju je još u oktobru direktor ustanove odredio da Nataši da epiduralnu anesteziju. Toga dana dežurni anesteziolog bila je dr Nevenka Vujinović, koja je „od 14.30 do 23 sata neprekidno bila u operacionoj sali“, saznaje „Blic“. Sve pomalo liči na dobro organizovanu predstavu koju finansiraju mladi roditelji koji i nemaju mnogo izbora. Da se radi ekipno, pokazuje i ponašanje dr Zečevića koji je posle privođenja dr Vesne Mrđenović nazvao Aleksandra, supruga porodilje Nataše Perišić, i pretio mu. Da li će ponašanje dr Zečevića biti sankcionisano, juče od direktora dr Slobodana Runića nismo mogli da saznamo. Direktor Runić je samo rekao da više ne želi da govori za „Blic“. Inače, bračni par Perišić je Zečevićeve pretnje prijavio policiji.
Direktor GAK „Narodni front“ dr Slobodan Runić očigledno nema nameru da bilo šta menja u načinu rada ove zdravstvene ustanove. A on je najodgovorniji za sve što se događa i što čine njegovi potčinjeni. U Ministarstvu zdravlja, pak, kažu da ako je direktor ustanove obavešten o tome da neko od zaposlenih preti porodici koja je prijavila mito, treba da utvrdi sve činjenice i da pojedince sankcioniše. A ukoliko i direktor svojim postupcima podržava ili ne reaguje na korupciju u svojoj kući, onda takav čovek ne može da bude na čelu jedne zdravstvene ustanove. Šta će u vezi sa ovim pitanjem uraditi Ministarstvo zdravlja i da li će neki zdravstveni radnik ostati bez posla ili eventualno biti smenjen, juče niko u Ministarstvu nije mogao da nam kaže, jer jedini ko o tome odlučuje jeste ministar zdravlja dr Tomica Milosavljević, koji je trenutno na putu.
Iako su svi pacijenti, koji se sa korupcijom u zdravstvu sreću svakodnevno, očekivali da i nadležni reaguju na ponašanje doktorke Mrđenović, javna osuda je izostala. Zaposleni u GAK-u "Narodni front" solidarisali su se sa koleginicom, pa je u ovoj ustanovi napravljen "debeli" zid ćutanja. Direktor Slobodan Runić uopšte se nije oglasio prošle nedelje. Kurir je pokušavao da čuje njegov komentar na najnoviji slučaj korupcije, ali je njegova sekretarica svakodnevno ponavljala dobro naučenu rečenicu da "direktor nije u kancelariji i da ne zna kad će doći". Ni do doktora Nebojše Zečevića nije bilo moguće doći. Njega je, podsetimo, Vesna Perišić, mlada porodilja koja je prijavila doktorku Mrđenović policiji, optužila da je posle toga on pretio njenoj porodici. Prema rečima Vesne Perišić, doktor Zečević je, nakon što je Vesna Mrđenović uhapšena, pozvao njenog supruga i pripretio mu da ne zna s kim ima posla.
I drugi lekari su ustali u odbranu koleginice Mrđenović. Redakciji Kurira u petak se javila doktorka Mirjana Minić iz Doma zdravlja "Palilula", koja bi, kako kaže, i sama uzela mito da joj neko ponudi.
- Verovatno zbog toga što nema od čega da živi i hrani porodicu. Sad ta žena treba da bude u zatvoru zbog 150 evra. Ja imam platu 30.000 dinara i ne mogu da živim od toga. Do sada nisam uzimala mito, jer nisam bila u prilici. Ali da mi neko ponudi, sigurno bih uzela - kaže doktorka Minić.
- Javna osuda je najgora, jer šta ako se ispostavi da doktorka nije kriva. Onda nema povratka. Naravno, policija i sud treba da rade svoj posao i da sklanjaju krivce sa ulice. Ali se meni dopada što niko nije potrčao da osudi doktorku - kaže Ruždicka. Psiholog Dragan Vukotić kaže za Kurir da je ova solidarnost očekivana jer se ljudi udružuju kada su ugroženi.
On dodaje da se korupcija najčešće otkriva kad nešto pođe po zlu, jer se ljudi koji su platili tada osete izneverenim.
M. M.
Beogradska policija nedavno je, kako „Blic“ saznaje, privela i dr Sonju Đurović, ginekologa u KBC „Zvezdara“, jer je od porodilje tražila 500 evra za obavljeni porođaj. I ovoga puta doktorka je uhapšena zahvaljujući obeleževanju novčanica. Primer dr Sonje Đurović je gotovo identičan sa slučajem dr Vesne Mrđenović, anesteziologa u GAK „Narodni front“, koja se trenutno nalazi u prtvoru jer je takođe tražila novac od porodilje. I jedna i druga su tražile novac iako su obe zaposlene u tim ustanovama. To je reketiranje porodilja u kojem ponekad učestvuju čitave ekipe. Njihova tarifa se zna i zbog toga mnogi budući roditelji unapred pripreme od nekoliko stotina do hiljadu evra. Ali i davanje mita nije nikakva garancija da će sve teći po planu. Beogradanka Danijela S. je čula da se u porodilišta ne odlazi bez dobre veze i spremljene koverte. Prijatelji su joj preporučili „izvanrednu doktorku“ koja se za 300 evra neće mrdnuti od nje. Novac je dala unapred, ali je, za svaki slučaj, obezbedila i „proverenu“ babicu koju je častila sa 100 švajcarskih franaka. U jedan sat posle ponoći, kada je porođaj počeo, nijedna od njih dve nije bila dostupna. Danijela S. i njen sin Jovan jedva su preživeli porođaj. Dete je bilo veoma krupno i zaglavilo se u porođajnom kanalu. Zbog nedostatka kiseonika i velikog pritiska bebi su popucali kapilari i dobila je hematom na mozgu. Dežurna doktorka je u porođajni boks svraćala na svakih sat vremena. Danijeli je, kada je zavapila da joj spasu dete, lakonski rekla: „Neka te porađa onaj kome si dala pare“. Danijelin sin će ostati jedinac. Ali ima i drugačijih primera. U istom porodilištu tri Danijeline prijateljice, u razmaku od šest godina, rodile su šestoro dece. Nijedna nije imala vezu, od njih niko nije ni tražio ni dobio nijedan dinar, a kamoli stotine evra. Njihova ocena lekara i babica staje u jednu rečenicu: „Drže te kao malo vode na dlanu“. Bolji tretman I u drugim gradovima u Srbiji porodilje su na meti. Prema svedočenju više mladih majki koje su se skoro porodile u kragujevačkom KC, saznajemo da ni kragujevački lekari nisu imuni na mito. Mada novac niko otvoreno ne traži, zna se da je sam tretman trudnice daleko bolji ako se nekoliko stotina evra „da ispod ruke“. Da bi ženu porodio akušer po vlastitom izboru, u koga porodica ima poverenja, daju od 100 do 300 evra. Za angažovanje anesteziologa koji će buduću majku da uvede u epiduralnu anesteziju izdvaja se i do 500 evra. Veći je problem, prema iskustvu mladih roditelja, to što gotovo svi lekari rade i u privatnim ordinacijama. Zato nije redak slučaj da oni trudnice navode na preglede i kontrole trudnoće kod privatnika, što ih dodatno košta jer običan pregled plaćaju od 700 do 1.000 dinara, dok za pregled na ultrazvuku izdvajaju od 1.500 do 2.000 dinara. Jedan od najčešćih načina da se od porodilji uzme novac je praćenje trudnoće i prisustvo željenog lekara na porođaju. U Nišu, međutim, nije takav slučaj, naprotiv lekarima koji vode trudnoću je, prema rečima direktora Ginekološko-akušerske klinike prof. dr Zorana Pop Trajkovića, zabranjeno da prisustvuju porođaju sem u slučajevima kada su u pitanju rođaci. U Nišu izuzetak U Nišu je uobičajena praksa, kao i u celoj Srbiji, da gotovo svi ginekolozi rade i privatno. I da trudnoće vode, osim zvanično na Ginekološkoj klinici, i u ordinacijama u kojima privatno rade. Ksenija Mitić kaže da ginekolog koji je vodio njenu trudnoću nije mogao da je porađa.
Inače, u Nišu trenutno nije moguć porođaj sa epiduralnom anestezijom zbog nedostatka stručnog anesteziologa. Iznuda mita za mnoge je postala normalna i uobičajena. Lekari su često međusobno solidarišu kada neko od njihovih kolega „padne“. Tako je kao što je „Blic“ već pisao, u utorak uveče, posle hapšenja dr Vesne Mrđenović, porodicu Perišić, koja je prijavila ceo slučaj, nazvao dr Nebojša Zečević, ginekolog koji je vodio trudnoću i porodio mladu majku, i pretio njoj i njenom suprugu. Direktor ćuti Nakon pretnji dr Zečevića, porodica Perišić o svemu je obavestila i policiju. Šta o pretnjama dr Zečevića misli njegov šef, direktor GAK „Narodni front“ dr Slobodan Runić, juče nismo mogli da saznamo. Kada se prvi put javio na telefon rekao je da trenutno ima sastanak i da ga nazovemo kasnije. Međutim, on kasnije više nije bio dostupan. Sa druge strane, u Ministartvu zdravlja kažu da ako je direktor ustanove obavešten da neko od zaposlenih preti porodici koja je prijavila mito, treba da utvrdi sve činjenice i da takve pojedince sankcioniše. - Ukoliko i direktor svojim postupcima podržava ili ne reaguje na korupciju u svojoj kući, onda takav čovek ne može da bude na čelu jedne zdravstvene ustanove - kaže za „Blic“ Danica Mihajlović, načelnik zdravstvene inspekcije u Ministartvu zdravlja. I još nešto što valja znati. Sve trudnice koje su zdravstveno osigurane imaju pravo na besplatne preglede u toku trudnoće i porođaj, rečeno nam je u kragujevačkom Kliničkom centru, a tako bi trebalo da je svuda. Ekipa Blica
U utorak uveče, posle hapšenja dr Vesne Mrđenović, anesteziologa u GAK „Narodni front“, porodicu porodilje Nataše Perišić nazvao je i dr Nebojša Zečević, ginekolog koji je vodio trudnoću i porodio mladu majku, i pretio i njoj i njenom suprugu zato što su čitav slučaj prijavili policiji. - Oko jedanaest sati uveče dr Zečević je nazvao mog supruga na mobilni telefon i u početku je bio fin i učtiv. Ali što je razgovor duže trajao, doktor je postajao sve neprijatniji, a na kraju je počeo da preti. Rekao je da ne znamo s kim imamo posla, da je bolje da moj muž dođe kod njega ujutru u kancelariju na razgovor u četiri oka, da ne bi on morao njega da traži. Non-stop je ponavljao da treba da budemo zahvalni što nam se rodilo zdravo dete i da je taj novac samo nagrada. Pogrdnim imenima nazivao je mog muža jer smo zbog 150 evra poslali u zatvor ženu koja ima porodicu - priča za „Blic“ dvadesetosmogodišnja Nataša Perišić, koja je i ceo slučaj prijavila beogradskoj policiji. I sutradan je dr Zečević bio uporan i ponovo je zvao i uznemiravao ovaj bračni par zahtevajući od Natašinog supruga da se vide.
Uplatnice Nataša se sa dr Zečevićem dogovorila da on obavi porođaj u njegovoj matičnoj kuci. Pošto je njen prvi porođaj bio veoma bolan i dugo je trajao, predložila je dr Zečeviću da se porodi uz epiduralnu anesteziju.
Posle dva dana videla se sa dr Mrđenović. Doktorka joj je tada samo objasnila šta je epidural i kako se daje. Prilikom tog viđenja doktorka nije napomenula da njena usluga mora da se dodatno plati i da je tarifa 150 evra. Redakcija „Blica“ nije uspela da do zaključenja ovog izdanja dobije komentar doktora Zečevića na tvrdnje Nataše Perišić. U GAK „Narodni front“ juče se niko nije odazivao na telefonske pozive. Kasno posle podne smo pronašli dr Zečevića u privatnoj klinici „Alfa medika“, ali nam je rečeno da je zauzet. Direktor „Narodnog fronta“ dr Slobodan Runić juče nije bio dostupan ni na jednom telefonu da bi nam rekao nešto o ovom slučaju, a zabranio je i svim zaposlenima u Klinici da daju izjave novinarima. Slučaj bracnog para Perišić nije usamljen, slično prolaze i mnoge žene koje se porađaju u Srbiji, samo što većina njih nema hrabrosti da zajedno sa policijom stane na kraj kriminalnom ponašanju lekara.
Ona kaže da se pored epiduralne anestezije od porodilja uzima novac i za carski rez, a i za običan porođaj.
Epiduralna anestezija je jedna vrsta anestetika kojom se obezbeđuje oslobađanje od bola. U našoj zemlji se epidural rutinski koristi već četiri godine, priča za „Blic“ dr Dragan Vučović, direktor Instituta za anesteziju u KCS. Protivnici - Epidural je tehnika koja se izvodi na slepo i iskustvo anesteziologa je veoma važno. Naravno da rizici postoje, ali u medicini je tako. Česta komplikacija posle davanja epiduralne anestezije je jaka glavobolja, koja traje i nedelju dana, ali to je benigno - objašnjava dr Vučović. On kaže da u svetu postoji jedan pokret koji se protivi bezbolnom porođaju zato što smatraju da je bol prirodan i da se tako postaje majka. Kako je ranije objašnjavao dr Neđo Čutura, načelnik Porodilišta u GAK „Narodni front“, epiduralna anestezija je počela u poslednje vreme da se popularizuje, iako „lekari nisu došli do konačnog iskustva njenog delovanja“.
Optužbe da na Institutu za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici ima korupcije juče su potkrepile još tri pacijentkinje i njihove rođake iz Novog Sada, Bača i Čačka. Ove žene tvrde da su bile primorane da plaćaju od 1.500 do 4.000 evra za medicinske usluge na kameničkom institutu. Dubravka Maljukan-Drljača iz Čačka u telefonskoj izjavi za „Blic“ potvrdila je da je u oktobru 2003. platila 4.000 evra da bi njena majka Radovinka Maljukan bila operisana. - Sekretarica Snežana Ilić mi je objasnila da imam tri opcije. Ako ne platim, lista čekanja, ako platim po redovnom cenovniku, ne može mi garantovati da će direktor Ninoslav Radovanović operisati, ali profesor je spreman na uslugu ako platim 10.000 evra. Rekla sam da je mnogo i već sutra me je ponovo nazvala i rekla da može za 4.000 evra. Platila sam, a majka je operisana nekoliko dana kasnije sa smrtnim ishodom - priča Dubravka Maljukan-Drljača. Majka Biljane Sitnić iz Bača Mitra Vukmir, tvrdi njena ćerka, nije ni stigla do operacionog stola. - Pre dve godine mojoj majci je bila neophodna reoperacija četvorostrukog bajpasa. Već su počele pripreme za operaciju kada sam saznala da mama uopšte nije na listi za operacije. Preko prijatelja sam kontaktirala sa Snežanom Ilić i ona mi je rekla da prvo mesto na listi čekanja košta 6.000 evra, a ako ćemo preko fakture, onda 16.000 evra - priča Sitnićeva za „Blic“. Pošto novca nije imala, tražila je da joj majku puste iz bolnice 14. oktobra. Posle mesec dana njena majka je umrla čekajući odluku sa hirurgije. Kako stoji u pisanoj izjavi koju je „Blicu“ dostavilo Udruženje oštećenih pacijenata, Ilinka Stanić iz Novog Sada bila je primorana da plati 1.500 evra da bi uopšte bila primljena na Institut. Izašla je sa Instituta nakon što su joj hirurzi rekli da od njenog ponašanja zavisi da li će biti operisana „danas, sutra ili nikada“. Za sada, kaže Dragan Belić, osnivač Udruženja oštećenih, javilo mu se stotinu ljudi, a tridesetoro je spremno da da pismene izjave.
Lekari Ginekološko-akušerske klinike „Narodni front“ juče su nameravali da obustave porođaje i operacije da bi pružili podršku anesteziologu Vesni Mrđenović, koju je pre dva dana uhapsila beogradska policija zbog primanja mita od 150 evra, saznaje „Blic“ u Klinici. Međutim, štrajk zdravstvenih radnika nije realizovan jer za to nije bilo zakonskog osnova.
Anesteziolog dr Vesna Mrđenović uhapšena je u utorak posle podne jer je od porodilje posle porođaja tražila 150 evra zbog davanja epiduralne anestezije. Nakon bezuspešnog pokušaja da od supruga porodilje dobije novac, Vesna ušla u sobu kod porodilje i preteći joj rekla „da ona voli samo konkretne stvari „i da to što je uradila ima svoju cenu“. Tom prilikom joj je zapretila: „Molim vas da račun izmirite pre odlaska iz porodilišta da mi ne biste ostali u lošem sećanju“! Doktorka je nakon nekoliko dana po izlasku mlade majke iz porodilišta uzela novac, koji je policija obeležila i tom prilikom je uhapšena. Porodilište „Narodni front“ juče je i zbog navodne obustave rada posetila Zdravstvena inspekcija Ministartva zdravlja, kako bi se utvrdilo šta se tačno desilo.
Ona kaže da građani stalno obaveštavaju Ministarstvo zdravlja, ali samo telefonom, da anesteziolozi uzimaju novac od porodilja. Međutim, niko od njih ne sme to da prijavi policiji, niti da kaže o kojim lekarima i ustanovama je reč.
To što lekari iz GAK „Narodni front“ hoće da stupe u štrajk i tako iskažu nezadovoljstvo zbog hapšenja kolege znači solidarisanje sa krivičnim delom, kaže za „Blic dr Milena Jauković, sekretar Etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva. Ona je sličnog mišljenja kao i Mihajlovićeva i kaže da ako je neko napravio krivično delo, mora da bude kažnjen.
Epiduralna anestezija se daje porodiljama za bezbolni porođaj i tom prilikom se anestezira samo deo tela, a žena je budna i svesna svega. Kao i većina drugh medicinskih zahvata, i ovaj ima svoje prednosti i nedostatke. Njih treba dobro odvagati pre odluke. Kod epiduralne anestezije unosi se lokalni anestetik u deo oko kičmene moždine. Epiduralnu anesteziju daje anesteziolog kada počnu trudovi. Bol koja se oseća prilikom davanja ove anestezije je kratkotrajn i može potrajati najviše par minuta. Posle toga porođaj je bezbolan. Epiduralna anestezija smatra se sigurnom za majku i dete. Najčešca neželjena pojava je iznenadni pad majčinog krvnog pritiska i to može biti opasno za majku i bebu. Sonja Todorović
Ispovest Beograđanke Jelene Aćimović Na Studentskoj poliklinici 1999. godine utvrđeno je da sam trudna. U početku je sve bilo normalno, ali posle mesec dana počeli su bolovi i krvarenja. Kada sam otišla na pregled, konstatovano je da imam pojačane kontrakcije i skraćen grlić materice, a kako su mi lekari objasnili, malo je falilo i da izgubim bebu. Celu trudnoću sam provela u krevetu, a na svaka tri dana primala sam progesteron. U trećem mesecu trudnoće nastupile su nove komplikacije, imala sam problem i sa cirkulacijom. Uputili su me u GAK Kliničkog centra Srbije, gde počinje moja noćna mora. Primili su me na Odeljenje za održavanje trudnoće. Trebali su mi neki lekovi, ali su oni, kako sam saznala od zaposlenih, bili „rezervisani“ za posebne pacijente. Preostalo mi je samo da ih kupim. Dva meseca nisu znali da će mi uraditi serklaž. Na kraju sam preko veze promenila lekara koji mi je rekao da sam veoma zanimljiv slučaj i da mi je prvi pregled besplatan, a ako želim da mi on vodi trudnoću, i da budem potpuno bezbedna, ostale ću morati da platim po 50 maraka. Tada mi je rekao i da je cena porođaja carskim rezom 1.000 maraka, a ako se prirodnim putem budem porađala, a da on bude pored mene, to će me koštati 500 maraka. Prvo nisam htela da pristanem, pa sam mislila da se prebacim u drugu kliniku, ali mi je rečeno da ću najverovatnije i tamo morati da platim. U međuvremenu su mi se u osmom mesecu trudnoće pojavila i antitela. Počela je i da mi curi plodova voda, a doktori su danima razmišljali da li da me porode ili ne. Sticajem okolnosti, našla sam jaku vezu koja je urgirala da se porođaj što pre obavi jer je beba bila u kritičnom stanju. Ta ista jaka veza je tražila novčanu nagradu. Iz principa nismo hteli da damo novac već smo kupili bombonjeru, piće, cveće... ali je doktorka samo ljutito prokomentarisala da se nismo dobro pokazali. Doktor koji je obavio carski rez nije ništa tražio. Srećna sam kako sam prošla gledajući ostale žene koje nisu imale ni vezu ni novac i koje su bile prepuštene same sebi jer su prioritet imale one porodilje koje su lekari vodili i privatno i koje su i pored toga plaćale. Zbog ovakvog iskustva imam veliki strah od ponovnog ostanka u drugom stanju.
Doktor Vesna Mrđenović, anesteziolog u Ginekološko-akušerskoj klinici „Narodni front“ privedena je juče u beogradsku policiju zbog primanja mita, saznaje „Blic“. Ona je jednoj porodilji posle porođaja tražila 150 evra zbog davanja epiduralne anestezije za bezbolan porođaj. Dvadesetosmogodišnja Beograđanka koja je doktorku prijavila nadležnim organima tražila je od direktora „Narodnog fronta“ dr Slobodana Runića da joj omogući porođaj uz epiduralnu anesteziju. Čak je i lično razgovarala sa direktorom, jer je takva procedura u klinici. Nakon toga dobila je uplatnicu na iznos od 4.500 dinara i to uplatila na račun GAK. U tu cenu uračunat je set za epidural i cena usluge. Međutim, nakon porođaja, na opšte iznenađenje porodilje, anesteziolog Vesna Mrđenović, stigla joj je u posetu. U prvi mah sve je izgledalo kao briga za porodilju i dete. Anesteziolog se majci obratila bržnim rečima da ju je jedva pronašla i da će joj pomoći da njen suprug vidi dete, ako ga dosada nije video. Beograđanka je pozvala supruga. Ali, tek posle njegovog obilaska deteta nastaje prava drama. U momentu dok se on zahvaljivao Vesni, usledio je i poziv za razgovor u četiri oka. Otac je bio zbunjn, pogotovo nakon doktorkinih reči da ona ništa nije radila za džabe i da je njena cena 150 evra. Međutim, otac se brzo snašao. Rekao je da žuri prolongirajuci priču o davanju novca. Razljućena Vesna odlučila se da svoj naum ipak ispuni i odmah je posetila porodilju. Pozvala je da izađe iz sobe i besno mašući rukama ponavljala je „To što sam uradila ima svoju cenu“. Pri tom je i zapretila. Zaprepašćenoj porodilji kratko je odbrusila: „Molim vas da račun izmirite pre odlaska iz porodilišta da mi ne biste ostali u lošem sećanju“! Nakon toga ovaj bračni par rešio je da slučaj prijavi MUP-u Srbije i obeležavanjem novčanica stanu na kraj korupciji u zdravstvu. Vesna Mrđenović je juče posle podne primila obeleženih 150 evra. Epiduralna anestezija je jedan od načina umanjenja bolova prilikom porođaja. Tada se anestezira samo deo tela, dok je žena budna i svesna svega. Epiduralnu anesteziju daje anesteziolog. Ona se ne daje dok ne počnu trudovi. Pre početka porođaja, daje se jedna do dve litre infuzijske tečnosti koja se ubrizgava i tokom porođaja. Najčešća neželjena pojava je iznenadan pad majčinog krvnog pritiska. To se javlja u jedan do dva odsto slučajeva i može biti opasan za majku i dete.
VEČERNJE NOVOSTI, 27.10.2005. / izvor Šta su članovi Anketnog odbora čuli od predstavnika zdravstvenih institucija o nestalim bebama Kradljivce zastarelost štiti Činjenica da nijedan slučaj ukradene bebe nije rešen govori da su decu otimali bogati i uticajni ljudi - konstatovao član Anketnog odbora Slobodan Živkucin Roditelji, koji sumnjaju da su im bebe ukradene u porodilištima i posle toga prodate drugim porodicama, nadali su se da će doći do prave istine, ma kakva bila. U razgovorima članova Anketnog odbora Skupštine Srbije sa mnogim predstavnicima zdravstenih institucija, ali zasada istina je još daleko. Interesantan je bio "nastup" dr Predraga Cvetanovića iz Ginekološko-akušerske klinike Niš. Kako smo saznali, objašnjavajući pred Anketnim odborom svoju ranije izrečenu opasku - zašto novinari sada pišu o ovoj aferi kada su to sada “odrasla deca”, dr Cvetanović je istakao da je besmisleno da neki roditelji traže decu posle 30 godina. - Kakvi su to ljudi, kakvi su to roditelji? - zapitao je dr Cvetanović. - Pa, ako vam se kuče izgubi, vi date oglas preko radija da ga tržite. Ko ima pravo čak i da je dete našlo mir u nekoj drugoj kući da ga posle tri decenije traži!? Dr Cvetanović je “otkrio” i na koji način je saznao da za “otuđenje dece” postoji apsolutna zastarelost krivičnog dela.
Prema dosadašnjim izjavama članova Anketnog odbora, izvesno je samo da decenijama postoji opšta zavera ćutanja kada je u pitanju problem krađa beba u Srbiji. - Postoji li igde slučaj da je to pokrenuto, ili da je isterano na čistac - pitao je Slobodan Živkucin, član Anketnog odbora, posle prve sednice. - Nema! Znači da su decu krali uticajni ljudi, da su decu kupovali ili usvajali takođe uticajni ljudi i da su oni ljudi kojima je to činjeno, taj zločin, bili tretirani kao sulude osobe, neurotične, koje traže nešto čega nema. Materijali dostavljeni Anektnom odboru ukazuju da su se ovakve pojave dešavale po celoj Srbiji, ali da se najveći broj slučajeva nestalih beba vezuje za porodilišta u Beogradu i majke sa rizičnim trudnoćama. Istovremeno, kako saznajemo, uočeno je da se u niškom GAK-u sada sumnjičavim majkama u dokumenta upisivalo isključivo devojačko prezime. Iz kojeg razloga, sada može samo da se nagađa. Direktor niškog Centra za socijalni rad Ljubiša Živković rekao je pred Anektnim odborom da je najveći broj dece rođen na teritoriji Niša usvojen u toj opštini, s obzirom na veliki broj potencijalnih usvojitelja. Živković je istakao i da je moguće da porodilišta ne obaveste centre o deci za usvajanje i da zaobiđu centre za socijalni rad.
Anketni odbor republičke skupštine radi utvrđivanja istine o novorođenoj deci, nestaloj iz porodilišta iz više gradova u Srbiji, produžice svoj rad do 31. decembra ove godine. Prilikom konstituisanja, 20. jula, bilo je predviđeno da radi tri meseca, a ovih dana Skupština Srbije je donela odluku kojom se rok produžuje. Povod da ovakvu odluku je preobimnost "slučajeva" koje Anektni odbor ispituje, kao i veliki broj osoba, koji treba da se pojave na razgovoru u Skupštini Srbije. Do sada su članovi odbora razgovarali sa nekoliko grupa roditelja, onih koji sumnjaju da su im bebe ukradene u porodilištima i nakon toga prodate drugim porodicama. Iza zatvorenih vrata Sednice odbora bile su zatvorene za javnost, a tokom razgovora sa članovima parlamenta potvrđeno je da je bilo propusta u vođenju medicinske dokumentacije, kao i da roditelji nisu na adekvatan način obveštavani o sudbini novorođene dece. - Od pojedinih službenih lica dobijali su pogrešno tumačenje zakona i važećih propisa - potvrdila je predsednica Anektnog odbora mr Živodarka Dacin. - Predmeti koji su stigli do tužilaštva vraćeni su roditeljima uz obrazloženje da su slučajevi zastareli, što predstavlja smetnju za utvrđivanje istine. Posle proučavanja svih slučajeva i domaćeg zakonodavstva, Odbor bi trebalo da utvrdi da li je potrebna izmena zakona i da predloži da se krađa beba kao novo krivično delo uvrsti u krivični i porodični zakon, kao i da se obriše limit po kojem nakon deset godina takvi slučajevi zastarevaju. Grešaka nije bilo Pozivu su se najpre odazvali dr Nedo Čutura, načelnik porodilišta Ginekološko-akušerske klinike "Narodni front" i dr Slobodanka Ilić, direktor Instituta za neonatologiju u Beogradu.
Mnogo sumnjivih slučajeva Direktor Instituta za neonatologiju dr Slobodanka Ilić, odbacila je mogućnost da ova ustanova, na čijem je čelu 17 godina, nije vodila pravilnu evidenciju dece umrle posle rođenja. Predočila je da u ovom institutu od 2002. do 2005. godine 224 roditelja umrle dece podnelo zahtev za izdavanje medicinske dokumentacije, a podatke su tražili i opštinski tužioci u 43, zdravstvena inspekcija u 103 i MUP u 50 slučajeva. Dr Slobodanka Ilić je pred Anektnim odborom istakla da godišnje prime više od hiljadu dece prevremeno ili na vreme rođenih u veoma teškom zdravstvenom stanju, uz konstataciju da zbog obima posla i hitnosti delovanja, greške u vođenju dokumentacije nisu nemoguće.
S bijelom svijećom u ruci Štefica Topić hodala je prema malom i izoliranom dijelu beogradskog groblja Lešće. Na uzvisini s koje puca pogled na Dunav tiho je prišla ograđenom dijelu koji se naziva "Baby vrt". Sjela je pokraj spomenika s natpisom "Sjećanje na one kojima sudbina nije dala da dobiju svoja imena", mjesto na kojem nije mogla zaustaviti suze. Dotaknula je hladnu zemlju po kojoj su još jučer rasipali pepeo prerano umrle djece i po tko zna koji put šapnula ime svoje Danijele, kćeri za koju su joj još prije 20 godina u tamošnjem rodilištu priopćili: "Bila je premala, nije izdržala". Štefice tada u "bijele kute" nije sumnjala. ŽKada su joj rekli da će dijete biti pokopano o bolničkom trošku, napustila je rodilište, vratila se kući u predgrađe Zagreba i na ta vrata više nikada nije došla. Danas, dok sjedi na groblju, doznala je da Danijelinu smrt možda nije ni morala oplakivati jer postoji mogućnost da je devojčica živa! Potvrda o smti koja je uvjet upisa u knjigu umrlih ne postoji. Ni majka ni otac nisu identificirali dijete, a bolnica im, unatoč inzistiranju, nije dala pokopati dijete. Umjesto toga, liječnici su rekli da će Danijela biti pokopana na Lešću o državnom trošku. Štefica danas u rukama ima službenu potvrdu da tijelo njezine djevojčice iz bolnice tamo nikada nije došlo. U Srbiji i Crnoj Gori tijekom protekle tri godine svoj glas digle su tisuće roditelja koji su doživeli isto. "Mladi ste, ne brinite se, imat ćete još djece", poruke su kojima su ih otpraćali iz rodilišta nakon što bi im poručili da dijete nije preživjelo. Najčešće su umirala djeca majki prvorotkinja, potupo neupućenih u službenu proceduru nakon poroda. A možda nitko od njih ne bi otvarao ovu temu da 1998. godine u Nišu jedna obitelj nije uočila nevjerojatnu sličnost kćeri lokalnih liječnika sa svojim sinom, čija je sestra blizanka, navodno, umla. U lavini koja je tada pokrenuta ubrzo se našao velik broj roditelja koji su počeli sumnjati da njihova djeca nisu preminula u rodilištima, kao što im je rečeno, već da su iz njih ukradena i prodana. Srpske vlasti ove tvrdnje pokušale su objasniti masovnom histerijom, ali iz dana u dan pojavljivao se sve veći broj argumenata koji su isključivali tu mogućnost. Samo na spomenuto beogradsko groblje, gde su pokopana i krenirana sva djeca umrla u tamošnjim rodilištima, nikada nije dopremljeno oko 400 malih tijela. Matične knjige rođenih i umrlih često se nisu slagale, a na kućne adrese puno godina nakon navodnih smrti počeli su stizati pozivi za vojsku ili upise u škole. Konačne potvrde, DNK analize posmrtnih ostataka, pokazivale su zastrašujuće rezultate. Analizirani parafinski blokovi ne samo da nisu pripadali djeci svojih roditelja, nego bi se čak pod imenom jedne bebe nalazilo tkivo više različitih mrtvorođenih. Nakon što je saznala za sve ovo, Štefica Topić nije dvojila ni trenutka te je puna nade krenula u potragu. Nada je to koja se nikome ne bi poželjela. Zagrliti svoje dijete prvi put nakon 20 godina ili mu na grobu zapaliti svijeću. Ovo je njezina priča.
"Uvidom u registar sahranjenih ustanovili smo da nema podataka da je vaše dijete pokopano na grobljima kojima upravljamo", zjapile su ćirilicom ispisane riječi potvrde o kojima je Štefica nagađala posljednjih dana. Dvadeset godina života mirne obitelji Topić u jednom je trenu promijenio taj običan komad papira. Osjećaji koji su se nagomilali u Štefici bili su dovoljni da zaključa vrata spavaće sobe i u njoj probdije puna dva dana. Odvrtila je film unatrag, sjetila se rodilišta u Vršcu i neonatologije u Beogradu. Nije mogla ne pomisliti: "Možda sam sve trebala drugačije učiniti?" Pomisao da njezino dijete nikada nije pokopano pvri ju je put u potpunosti obuzela kada je Štfičin suprug Rajko u novinama naišao na tekst o navodnim krađama beba iz rodilišta diljem Srbije. Zastrašujuća podudarnost vlastitog slučaja s nizom onoga što su opisale mnoge druge majke preplašila je Rajka. Novine je zato odlučio sakriti od supruge. Sakupivši hrabrost, nakon nekoliko dana posjeo je Šteficu za obiteljski stol i drhtavim joj rukama pružio novine. Potvrde nema! Tada je u njezinoj obitelji kaos zamijenio uobičajene obiteljske ručkove. Čak su i djeca počela naslućivati da se nešto čudno dogodilo roditeljima. Majka koja kradomice jeca u zaključanoj sobi danima je plašila kćeri i sinove. U želji da usporedi svoje slutnje s onim što je pročitala u novinskom tekstu, noći je počela provoditi na Internetu iščitavajući slične priče brojnih roditelja diljem Srbije. Ispovijesti tada mladih i neupućenih majki koje su godinama nakon pomirenja s gubitkom djeteta počele otvarati ovu zastrašujuću temu, prikovale su je uz ekran računala. Svaka sljedeća otvorena stranica potvrđivala je da je i ona jedna od njih. Nakon što su se pribrali, Topići djeci iskazuju nagomilane osjećaje, a 15-godišnja kćer Nataša majci govori kako bi bilo prekrasno da ima stariju sestru. Pročitavši na Internatu priču ove 39-godišnje majke, privatnom porukom obraćaju joj se i reporteri Jutarnjeg. Štefica prihvaća našu ponudu da joj pomognemo u potrazi i zajedno krenemo u Beograd. Prizor te krhke ženice kako u sivo i hladno jutro stoji ispred željezničke stanice u Popovači i čeka da započne njezino "putovanje života", teško je izbaciti iz misli. Potvrdu Pogrebnog Štefica je tijekom cijelog puta prema Beogradu stiskala kao kakvu kartu koja vodi do njezine davno izgubljene kćeri. Iako bi Danijela danas trebala imati oko 20 godina, ona je za Šteficu još ona ista beba rođena mjesec dana prije termina. Beba koju je kao svoje prvo dijete čekala gotovo u jednakom strahu koji ju je sada tresao. Cigaretu za cigaretom, nervoza i muka neizvjesnosti pratili su je sve do ulaska u glavni grad bivše države. Štefica je odmah htjela na sve adrese, ako treba i provailiti vrata institucija koje bi joj mogle dati neke odgovore. Umjesto toga, za početak se susrela s predstavnicom tzv. beogradske grupe roditelja, Mirjanom Novokmet. Ta je žena od 2002. godine oko sebe uspjela okupiti velik broj ljudi koji smatraju da su im djeca ukradena iz rodilišta. Od tada su svi pravi profesionalci u borbi protiv glomaznog administrativnog aparata koji krije tajnu o nestaloj djeci. Njihovi savjeti, a i poneki trik koji su predložili Štefici pokazat će se presudnim za potragu u koju se odlučila upustiti. Za njih dvojbe o tome da su im djeca ukradena nema. Opsciju da je dijete zaista umrlo, ali da nije propisano pokopano spremno demantiraju. Niz propusta dokumentaciji, od one bolničke, preko pogrebne, do matičnih knjiga, na koje su naišli itekako im daje pravo da tako misle. Dok su na stol stavljali dokaz za dokazom, izraz na Štefičinu licu sve se zamjetnije mijenjao. - Što ćete više od potvrde koju je DNK analizom dobio jedan bračni par iz naše grupe. Oni su uspjeli dobiti priliku da naprave tu analizu na osnovu parafinskih otisaka, odnosno uzoraka tijela djeteta koje je trebalo biti njihovo i kao takvo se vodi u registru Zavodu za patologiju. Od osam uzoraka, ni jedan nije odgovarao roditeljima, a još je gore što ni ti uzorci ne potječu od iste osobe iako su svi uredno u dosjeu njihova djeteta na kojem je, navodno, izvršena obdukcija - ispričala je Novokmet. Ne želi vjerovati u zavjeru jer joj to, kaže, nije potrebno. Zna da je rječ o krađi novorođenčadi, poručila je prije odlaska. Štefica je cijelo vrijeme višesatnog razgovora pozorno slušala. Je li moguće da je Danijela živa, bilo je njezino jedino pitanje. Nakon razgovora povukla se u sebe. Kao da više nije bila s nama. Probudila se u zoru i skočila na noge. Kaže da dugo nije mogla zaspati, a u hotelsko predvorje spustila se prva.
Matični ured općine Savski venac, kojoj pripada i neonatologija gde je ležala njezina Danijela, bila je prva stepenica koju je morala prijeći. Nakon dva sata manje-više strpljivog čekanja na izvod iz matične knjige umrlih i potvrdu o smrti djeteta, službenik je obavještava da to nije moguće dobiti u slučaju kada je dijete bezimeno. Naime, Štefica Danijelu nije uspjela upisati pod tim imenom. Nakon kraćeg nagovaranja, službenik ipak pristaje dati nam matičnu knjigu umrlih na uvid, a onda i kopirati je. I već tada se javlja prva sumnja jer, osim što piše da je djevojčica umrla jedanaesti dan nakon rođenja, nedostaje potvrda na osnove koje je ta činjenica mogla biti zavedena u službeni dokument. Zakon kaže da potvrdu o smrti djeteta potpisuje roditelj, a ne lječnik, kao što je u većini sumnjivih slučajeva. Ali čak ni takva potvrda u ovom slučaju ne postoji. Slom i suze - Ne znam gdje je potvrda niti kako je moguće da nije tu. Kratko radim ovdje, ako se dogodila pogreška, učinio ju je netko drugi - branio se službenik od sada već bijesne majke te je uputio u bolnicu u kojoj je dijete, navodno, umrlo. Tamo, pak, Štefica, svjesna da ova istraga neće biti laka, odlučuje krenuti zaobilaznim putem. Umjesto da odmah kaže zašto je došla te da sumnja u smrt svojeg djeteta, pravnici Instituta za neonatologiju govori drugačiju priču. - Uskoro odlazim na umjetnu oplodnju, pa mi zato treba sva moguća dokumentacija o prvoj trudnoći. Želim izbjeći komplikacije, znate kako je - omekšala je Štefica službenicu i ispisala još jedan zahtjev. A oni u Srbiji nikada nisu jamstvo uspjeha, pa se tu jedan dio novinarske ekipe uključuje s nuđenjem sitnijeg mita. Odgovaraju nam "ne treba" i nakon čekanja i izlistavanja starih povijesti bolesti, Štefica opet ostaje kratkih rukava. Najbitnije potvrde, one o smrti, nigdje nema. - Ako nema potvrde o smrti, onda dijete nije ni umrlo! - sve je oštrija i uzbuđenija Štefica.
Ne postoji smrtovnica za Danijelu Topić, niti je ona pokopana na beogradskom groblju. Je li mala Danijela žrtva masovne krađe djece u Srbiji? - Gdje mi je dijete, ljudi božji - sada je već vrištala na pravnicu, svjesna da je prijevara koja joj se možda dogodila bila i posljedica njezine naivnosti i bezgranične vjere u liječnike. Štefica nije izdržala takve odgovore, ali i živo sjećanje na hodnike bolnice u kojoj joj je prije 20 godina "puklo srce". Kada je izašla s neonatologije, dugo je hodala. Međusobno smo si lagali da tražimo kafić u kojem ćemo popiti kavu i sabrati misli, a u biti smo je puštali da se ispuše. Prolazili smo pokraj desetaka njih bez stajanja. Beogradski bulevari i gomile ljudi za nju kao da nisu postojali. Kamo krenuti? Ovo da sada bilo je i više nego dovoljno da Štefica djevojke koje prolaze pokraj nje gleda drukčijim očima. Mogućnost da je neka od njih Danijela, u njezinim mislima više i nije bila tako nestvarna. Šok na groblju Na groblju Lešće, gdje su kremirana sva djeca umrla u Beogradu, nikada nije dopremljeno oko 400 malih tijela
"Baby vrt" To groblje u jednom svom dijelu ima dio namijenjen za pokopanje novorođenčadi i svih beba koje se rode u tom gradu, pa i onih s neonatologije. Riječi koje joj je ubrzo nakon dolaska uputio ravnatelj Lešća Bogdan Šarengača prikovale su je za stolac. - Ovo što me vi pitate, već me pitalo nekoliko stotina drugih roditelja prije vas. Na žalost, reći ću vam isto što i njima. Vaše dijete nikada nije dovezeno na ovo groblje, niti bilo koje drugo u Beogradu - naveo je Šarengača i svoju tvrdnju potkrijepio uredno vođenom dokumentacijom, u kojoj Štefičine kćeri jednostavno nema. Prema njegovim riječima, nije se mogla dogoditi ni zabuna da je, primjerice, to malo tijelo dovezeno, kremirano ili pokopano, a da to nije evidentirano. - Recite mi nešto, dajte mi neku nadu - izgovarala je Štefica prema direktoru, no njegova odgovora nije bilo. Ili, barem ne onih koji bi riješili njezinu potragu. - Za to ne postoji nikakva šansa jer svako tijelo koje se kod nas doveze uz sebe mora imati urednu popratnu dokumentaciju. Mi nikada ne bismo kremirali, što se radi kod beba, nečije tijelo a da prethodno ne znamo o kome je riječ. Vaše dijete, gospođo, ovdje, jednostavno, nikad nije dovezeno. Ne mogu govoriti o tome je li umrlo ili ne, ali za njegovu smrt i dostojan pokop ne postoji ni jedna potvrda - bio je jasan Šarengača. Nakon što je Šteficu ispratio iz svog ureda, uputio ju je da, bez obzira na informacije koje joj je dao, ipak posjeti dio groblja koje naziva "Baby vrt". Na uzvisini, pomalo odmaknut od ostalih grobova, tamo je postavljen mali spomenik koji podsjeća da se tamo gotovo svakodnevno rasipa pepeo onih najmlađih. Iako njezina potraga nije završila na tom mjestu, Štefica je zapalila svijeću koju je cijelo vrijeme dotad držala u rukama. Utonula je u misli. Suze su joj ponovo potekle, a u očima joj se sada vidjela nada. Brzo se dignula i krenula dalje jer odgovor koji je tražila nije bio na tom mjestu. Klonuti je bilo najlakše, ali njoj to nije padalo na pamet. Ponovo posjetiti neonatologiju bio je jedini izbor. Treći dan potrage, tako ju je vratio na mjesto gdje je i počela. - Gdje je potvrda o smrti djeteta? To želim saznati, to je trag - ponavljala je na putu prema bolnici. Na šalteru ona ista pravnica, a umjesto odgovora, još jedno slanje na tuđa vrata. Ovaj put Šteficu je poslala u Zavod za patologiju gdje je, koako je mislila, obducirano tijelo male Danijele. Možda je mislila da je se olako riješila. No, nakon što su Štefici u Zavodu odbrusili "Ma mante nas se", treći povratak na neonatologiju nije uopće bio upitan. A tamo im je doslovno pao mrak na oči jer je pred njima ponovo stajala Štefica. - Gledajte gospođo, bez potvde o smrti ja odavde ne odlazim. Pa vi birajte - odbrusila je.
- Probajte u Zavodu za majku i dijete, obdukcija je možda napravljena tamo - kao da se dosjetila. Čudno je bilo i to jer ipak je riječ o institutu čiji se čelni ljudi nisu odazvali na saslušavanje skupštinskog odbora koji istražuje "baby aferu". Naprave li to još jednom, na dolazak pred istražitelje bit će vjerojatno prisiljeni subpoenom. Lažiranje uzoraka
- Evo, tu je, 1985. godina, bezimeno dijete Topić. Da, tu je! - rekli su patolozi i potvrdili da je dijete umrlo od bolesti koje samo nekoliko sati prije vremena navedenog kao vrijeme smrti nitko nije spominjao.
- Naravno da to želim, kada je to moguće - pitala je Štefica i nakon kraćeg uvjeravanja uspjela dogovoriti ono klasično "u najkraćem roku". Posljednja nada Izlazak iz Instituta i još jedan poziv kući u Popovaču. Štefica suprugu ponovo nije imala ništa dobro reći. Umjesto odgovora, ponovo čekanje. Je li možda blizu rješenja zagonetke šta se dogodilo s Danijelom? Na to pitanje odgovor će morati pričekati još neko vrijeme, no i ovo što je uspjela nije mala stvar. Kada se napokon malo opustila, Štefica je još jednom krenula pregledavati sve prikupljene dokumente. Prema jednom, Danijela je evidentirana kao mrtva, iako nije jasno na osnovu čega je napisan. Prema drugom se, pak, naglo razboljela i umrla, a već je onaj sljedeći pokazivao da nikada nije pokopana. Ovaj posljednji o izvršenoj obdukciji, ako se uzorci za analizu u konačnici pronađu, možda bude i ključan. No, kako nakon svega vjerovati da su uzorci uzeti od Štefičina djeteta. Predsjednica odbora Dacin kaže da bi to bilo čudo jer su svi do sad bili izgubljeni, poplavljeni ili uništeni formalinom. Oni koji su preživjeli sva ta manje ili više objašnjiva čuda, u konačnici su ispali tuđi. Štefica i danas u Beogradu još čeka da iz prašnjavih podruma jednog instituta netko izvuče karton djeteta Topić. Nada se da će 20 godina nakon što je rodila napokon saznati što se dogodilo s njezinom danijelom.
Dora Koretić i Krešimir Raguž
BEOGRAD (Beta) - Anketni odbor za utvrđivanje istine o bebama, za koje roditelji tvrde da su nestala iz porodilišta, saslušao je juče predstavnike matičnih službi Niša i Savskog venca (Beograd), i predstavnike beogradskog zavoda za statistiku i Sekretarijata za upravu. Matičari su priznali da je bilo "tehničkih grešaka" najčešće u imenima ili brojevima pod kojim su neka deca zavedena u dokumentaciju, ali su odbacili mogućnost da je u njihovim službama bilo suštinskih propusta, koji bi mogli da navedu na sumnju o zloupotrebi podataka. Načelnica matične službe opštine Savski venac Gordana Milanović objasnila je članovima Anketnog odbora način vođenja, izdavanja i čuvanja dokumentacije, navodeći da je toj opštini prijavljeno 447 slučajeva roditelja koji sumnjaju da su im deca umrla, već da su oteta. "Za prvih 100 slučajeva, lično sam pregledala svu našu dokumentaciju, i prijave rođenja i potvrde o smrti i osim nekih administativnih grešaka, nisam mogla da nađem nijedan sumnjiv podatak", rekla je Milanović. Predsednica Anketnog odbora Živodarka Dacin rekla je, međutim, da taj odbor ima podataka da je bilo ozbiljnih propusta u vođenju dokumentacije, što opravdava sumnje roditelja koji su prijavili slučajeve.
BEOGRAD - Danas su odbor Skupštine Srbije saslušao predstavnike matičnih službi beogradske opštine Savski venac i Niša, kao i predstavnike Gradskog zavoda za statistiku i Sekretarijata za upravu. Oni su odbacili mogućnost da je bilo propusta suštinske prirode, koje bi mogle da navedu na sumnju o zloupotrebi podataka, ali da je bilo "tehničkih grešaka". "Za prvih 100 slučajeva, lično sam pregledala svu našu dokumentaciju, i prijave rođenja i potvrde o smrti i osim nekih administativnih grešaka, nisam mogla da nađem nijedan sumnjiv podatak. Ako takvih tragova ima, oni se sigurno ne mogu naći u matičnoj službi", rekla je načelnica matične službe opštine Savski venac Gordana Milanović. Predsednica Anketnog odbora Živodarka Dacin rekla je, međutim, da taj odbor ima podataka da je bilo ozbiljnih propusta u vođenju dokumentacije, što opravdava sumnje roditelja koji su prijavili slučajeve. Dacinova je medijima ranije kazala da u Srbiji najverovatnije ima oko 3.000 slučajeva u kojima postoji sumnja da je bilo krađe novorođencadi iz porodilišta i da su neki od tih slučajeva stari i po tri decenije. Tom odboru do sada se obratilo oko 100 porodica.
B 92, 26.9.2005. / izvor Ispitivanje slučaja nestale dece BEOGRAD - Anketni odbor Skupštine za utvrđivanje istine o bebama nestalim iz porodilišta razgovarao sa predstavnicima medicinskih ustanova Oni su razgovarali o vođenju, izdavanju i čuvanju dokumentacije o rođenoj i umrloj deci u tim institucijama. Direktorka Instituta za neonatologiju Slobodanka Ilić odbacila je mogućnost da institut, na čijem je čelu 17 godina, nije vodio pravilnu evidenciju dece umrle posle rođenja. Sa druge strane, načelnik porodilišta "Narodni front" Nedo Čutura kaže da je u tom porodilištu bilo administrativnih propusta koji se odnose na upis pola deteta, imena porodilje ili datuma prijema. Potpredsednica Anketnog odbora Lejla Ruždić-Trifunović kaže da će poslanici koju su u ovom odboru podneti amandmane na Krivični zakon kako bi se unelo krivično delo krađa deteta na porođaju: "Za sada još uvek smo u istoj onoj fazi u kojoj smo bili na početku, prosto nam se neke stvari otvaraju. Ostajemo i dalje kod toga da je jako puno javašluka, mnogo propusta u čitavom radu svih tih institucija, videćemo da li su to samo propusti ili je to nešto i ozbiljnije. Svim silama se zalažemo da se u ovaj krivični zakon o kome se sada raspravlja u sali unese krivično delo krađe deteta na porođaju, a taj amandman će zastupati predsednica Anketnog odbora Živodarka Dacin."
Roditelji sumnjaju da su njihove bebe otete u porodilištima i tvrde da su ih lagali da su bebe umrle na rođenju ili neposredno potom. Sumnje su se javile jer roditeljima nije bilo dozvoljeno da sahrane decu i zato što nisu mogli da dobiju smrtovnice. Kašnjenje od 32 godine Milorad Kaljević iz Pančeva veruje da su mu otete bliznakinje i pokrenuo je sopstvenu istragu, u kojoj je naišao na prepreke. "Došao sam do toga da se deca još vode kao živa. Prošle godine sam dobio poziv od matičara da dam imena deci, posle 32 godine", kaže on. Kamere su, zbog potresnih priča roditelja, mogle da snimaju samo početak rada Odbora. Članovi odbora kažu da su spremni da saslušaju sve koji im se obrate za pomoć i tvrde da će pozvati nadležne iz porodilišta i zdravstvene inspekcije da svedoče. U svakom većem gradu U javnosti je ranije pominjano oko 3.000 porodica koje ne veruju da su im deca umrla odmah po rođenju, ali u Odboru kažu da im se do sada obratilo njih oko 300. Najveći broj slučajeva odnosi se na period od 1965. do 1975. U Odboru navode da pisma još pristižu i da se u njima pominju porodilišta u gotovo svim većim gradovima, dok u Beogradu nijedno porodilište nije izostavljeno. "Nepobitno je da su ustanovljene brojne nepravilnosti u mnogim porodilištima i ustanovama", kaže Živodarka Dacin, predsednik Odbora za nestalu decu. I porodice i poslanici, članovi Odbora, kažu da je njihov prvi cilj da, kada završe rad, predlože Skupštini da usvoji izmene zakona koji se odnose na pravila u porodilištima jer žele da budući roditelji izbegnu njihovu sudbinu.
Članovi Anketnog odbora radi utvrđivanja istine o novorođenoj deci nestaloj iz porodilišta u više gradova u Srbiji razgovarali su s grupom roditelja. Sednica odbora, u čijem su radu učestvovali roditelji nestale dece, bila je zatvorena za javnost. U skupštinskom saopštenju izdatom posle sednice navodi se da je tokom razgovora članovima parlamenta potvrđeno da je bilo propusta u vođenju medicinske dokumentacije, kao i da roditelji nisu na adekvatan način obaveštavani o sudbini novorođenje dece. Anketni odbor formiran je 20. jula ove godine.
BEOGRAD - Anketni odbor Skupštine Srbije koji je formiran radi utvrđivanja istine o novorođenoj deci koja su nestala iz porodilišta u više gradova počeo je juče razgovore sa roditeljima koji sumnjaju da su im bebe otete nakon porođaja. Roditelji koji navode da takvih slučajeva ima još od 1969. godine pa do 2001, od Anketnog odbora očekuju da inicira promenu Krivičnog zakona kako bi se preciziralo da dela krađe i otimanja novorođenčadi ne zastarevaju. Predsednica Anketnog odbora Živodarka Dacin rekla je novinarima da je juče razgovarano sa petoro roditelja iz Beograda, a da su i raniji kontakti sa roditeljima ubedili članove odbora da ima argumenata, dokumenata i činjenica, koje govore u prilog tome da imaju razloga da traže istinu o tome šta se desilo sa njihovom novorođenom decom. Beta
BEOGRAD - Anketni odbor Skupštine Srbije koji je formiran radi utvrđivanja istine o novorođenoj deci koja su nestala iz porodilišta u više gradova počeo je juče razgovore sa roditeljima koji sumnjaju da su im, posle porođaja, otete bebe. Roditelji koji navode da takvih slučajeva ima još od 1969. godine pa do 2001, od Anketnog odbora očekuju da predloži promenu Krivičnog zakona kako bi se preciziralo da dela krađe i otimanja novorođenčadi ne zastarevaju. Predsednica Anketnog odbora Živodarka Dacin rekla je novinarima da je juče razgovarano sa petoro roditelja iz Beograda, a da su i raniji kontakti sa roditeljima ubedili članove odbora da ima argumenata, dokumenata i činjenica, koje govore u prilog tome da imaju razloga da traže istinu o tome šta se desilo sa njihovom novorođenom decom.
Prema rečima Dacinove, zastarelost ne bi trebalo da važi za poslednjih deset godina, ali postoje i takvi slučajevi, gde roditelji godinama nisu dobili odgovor od tužilaštava, ili su im predmeti vraćeni uz obrazloženje da su zastareli. Naredne nedelje biće nastavljeni razgovori sa roditeljima, ali i sa predstavnicima institucija kako bi se videlo zašto se ovakvi predmeti ne rešavaju.
VEČERNJE NOVOSTI, 3.8.2005. / izvor Reportaže u nastavcima 7 / 7 / prvi deo Otete bebe Mrtav za - vojsku! Oko tri hiljade roditelja očekuju da im država pomogne da se konačno utvrdi šta se desilo sa njihovom decom, navodno umrlom u porodilištima, uvereni da niko ne može da im ospori da dođu do prave istine. Sofijanka i Miodrag Milojević iz Mozgova kod Aleksinca, ubeđeni su da im je muška beba umrla pod misterioznim okolnostima 1986. u niškom GAK-u. Njihove sumnje posebno je podgrejala kontroverzna dokumentacija koju su dobili za umrlo dete. - Izigravali su patriote, pa su našu decu sahranjivali o svom trošku, iako smo insistirali da mi to uradimo - priča Sofijanka Milojević. - Zbog toga, ali i mnogih brljotina sa zvaničnom dokumentacijom, tražimo da nam odgovore - zašto su izazvali moju sumnju? Da su mi dali sve "čiste" papire, da smo videli i sahranili svoje dete, sigurno ne bismo imali nikakvog povoda da bilo šta sada istražujemo. Stani Čorbić, iz Lopatnice kod Kraljeva, koja se porodila 18. decembra 1979. godine u GAK u Višegradskoj ulici u Beogradu, kako je objasnila, jedna medicinska sestra je htela makazama da iseče "narukvicu" s brojem deteta. Kada je nesrećna majka pitala zašto to radi, odgovoreno joj je hladno "Neće ti više trebati!" Stana nikada nije poverovala da joj je dete umrlo, a kada je pre par godina krenula u potragu, u dokumentaciji Stana je uvidela mnogo nelogičnosti. Ništa se ni sa čim nije slagalo. Na papirima je ispalo da joj je sin prvo umro pa tek onda rođen!
- Zaposleni u matičnoj službi su se bezuspešno trudili da pronađu dokument koji potvrđuje rođenje mog deteta - predočila je Jasna. - Takođe, nije bilo nijednog papira koji dokazuje da je dete umrlo. Po tim knjigama, nisam se ni porodila. U opštini su mi dali i uverenja, crno na belo, da mog sina nema ni među živima, ni među mrtvima. Nada Mihalkov iz Borče ponovo proživljava bol istovetnu onoj koju je osetila 21. maja 1981. godine u beogradskom GAK, kada je izgubila sina prvenca. Htela je da preuzme telo i organizuje sahranu, ali joj to nije bilo dozvoljeno. Čak joj nisu dali ni da ga vidi. Godine koje su usledile nisu izbrisale bol, a kada je počelo NATO bombardovanje, ponovo se uselio nemir u nesrećnu majku.
- Bila sam u šoku. Posle 18 godina otvorili su mi staru ranu - objasnila je Nada. - Pomislila sam da su možda pogrešili, pa sam povela sina Danijela. Međutim, službenica iz Vojnog odseka mi je razbila sve nedoumice rekavši "Gospođo, pa vi imate još jedno dete rođeno 1981. godine". Kad sam joj rekla da je dete umrlo, pobledela je i odgovorila "Oprostite, onda je greška" i počela je da plače. Kako je tek meni bilo. Vladislava Tubić porodila se 11. decembra 1980. u Višegradskoj u Beogradu i na svet donela devojčicu. Na viziti su joj saopštili da je dete umrlo i pustili je kući posle 48 sati. Otpusna lista bila je bez pečata i potpisa, datum prepravljen.
Verica Jeremić-Blagojević iz Novog Sada postavila je na Internetu jedinstven sajt za potragu za navodno umrlim detetom. I svojoj ćerki našla sestru bliznakinju. Na sajtu je postavila svoj genetski kod u nadi da će ćerka koju je pronašla, posle DNK analize, na siguran način moći da ustanovi da joj je upravo ona prava, biološka majka. Pozvala je i ostale roditelje, koji sumnjaju da im je dete ukradeno, da dostave svoje podatke i svoj genetski kod, koji će potom biti postavljeni na sajt. Ova majka je uverena da joj je dete živo, iako su joj lekari nekoliko dana posle porođaja 1980. godine rekli da je jedna od dvojajčanih bliznakinja koje je rodila, umrla. Na sajtu navodi da porodici nije bilo dozvoljeno da sahrani dete. - Prvog dana su mi obe donele na podoj - objašnjava Verica Jeremić, koja osim mlade bliznakinje ima još starijeg sina i kćerku, koju je rodila godinu dana posle nemilog događaja u porodilištu. - Sutradan su mi saopštili da je starija i krupnija devojčica, navodno, pala u komu, a već narednog dana je umrla. Zanimljivo je da u listi za novorođence piše da je "umrla", dok se u matičnoj knjizi rođenih vodi kao živa. Na obdukciju je upućena mesec dana kasnije, poplava je odnela istoriju obdukcije, a pacovi pojeli kalup sa lesnim materijalom. Nema umrlice, vodi se kao živa u matičnim knjigama, a prijava iz porodilišta je ispravljena.
Ova Novosađanka konstatuje i da je verovatno veliki broj dece koje traže, nažalost mrtvo, ali i da je neodgovornost i aljkavost na koju su naišli posle saznanja o prodaji beba, zapanjujuća i pokreće nadu da će pronaći svoja čeda. - Goniti krivca gotovo je besmisleno i to nam nije cilj - navodi Verica na svom sajtu. - Molimo i sve one koje je novac zaveo na stranputicu, pa su bilo kako učestvovali u ovom zločinu, da bar anonimno dojave roditeljima ako znaju gde su im deca, ili deci ko su im zapravo roditelji. Nikad nije kasno da se čovek iskreno pokaje i tako skine prokletstvo. Verica preko Interneta moli i sve ljude koji su sa najviše ljubavi i odricanja podizali usvojenu decu da im pomognu da pronađu svoje biološke roditelje, bez imalo straha da će ih izgubiti. Čak naprotiv, kako navodi, tako će još više da učvrste vezu sa njima, dajući im ono što nadasve žele da znaju - istinu. - Lično poznajem porodicu sa troje retardirane dece, gde se na kraju ispostavilo da su polubrat i polusestra iz tajne ljubavne veze - predočava Verica. - U Temišvaru na ulazu u groblje, postoji veliki spomenik posvećen bratu i sestri blizancima razdvojenim na rođenju, koji nisu znali jedno za drugo. Sreli su se i zaljubili čak u Parizu, da bi na venčanju saznali da su brat i sestra. Oboje su se ubili opominjući svet. Miša Ristović
Ovako govori Miladin Marković iz Rogače kod Sopota, poput većine od 3.000 roditelja koji godinama tragaju za otetom decom. I, osim u Božju, veruju i u pravdu i zakon ove zemlje i nadaju se. - Ubeđena sam da je moje dete živo i zdravo i - oteto. A to što nam ne dozvoljavaju uvid u dokumentaciju i što nas odbijaju na svakom koraku neće nas sprečiti da idemo do kraja - predočila je Radojka Pantelić. A dok država poslednjih godina očigledno nije imala prave odgovore na zahteve roditelja, mnogi od njih su stvar uzeli u svoje ruke. Na razne načine su, kako tvrde, ušli u trag otete dece. Međutim, niko od tih roditelja nije zvanično, bar ne do sada, preko DNK testa, dokazao da su deca, koju su pronašli, baš njihova.
Tim pre što je u svojim privatnim istragama, kako su potvrdili, čak 110 roditelja pronašlo svoju davno ukradenu decu, dok je, navodno, uradeno 77 DNK analiza u Italiji, Švajcarskoj i Rusiji. Međutim, sve te analize urađene u inostranstvu roditelji nikada nisu javno prezentovali niti bili spremni da ih daju novinarima na uvid, uz konstataciju da te podatke čuvaju za "prava" suđenja. Naravno, to izaziva sumnju da su ih prevarili "profesionalni tragači za decom".
Miša Ristović VEČERNJE NOVOSTI, 30.7.2005. / izvor Reportaže u nastavcima 4 / 7 / prvi deo Otete bebe Rasprodaja tuđe tuge Danica Dimitrijević (67), penzionisani ekonomista iz Beograda, nikada nije posumnjala da je 27. jula 1969. godine u 14.55 donela na svet zdravo muško dete i da je ono posle nekoliko dana ukradeno! I prodato. Nije prestala da ga traži.
Jednog dana, 1991. ispred Mašinskog fakulteta primetila je mladića koji je išao u susret. Nešto je progovorio dok je prolazio pored nje. Mladić je bio slika i prilika oca, Danicine velike ljubavi, koji je bio korpulentan, sa devijacijom u nosu pa je imao specifičan glas. Ovaj je bio - isti. Počela je da gubi svest i pala pred gomilom sveta. Posle svega, počela je da sumnja na sve i svakoga. Veruje da je ušla u trag svom otetom detetu. I da ga je neko nekom - prodao. Vukadinka i Slaviša Pešić, iz niškog Vrtišta, svog sina pronašli su u jednoj porodici u okolini grada, a prošle godine su zajedno sa njegovim "papirnatim roditeljima" organizovali i zajednički ispraćaj u vojsku. Vukadinka je, zvanično, svoje muško čedo izgubila pre dvadeset godina. Porodila se 4. oktobra 1982. godine u Nišu, i beba je, kaže, zaplakala.
Kada su ušli u trag svom "umrlom" detetu, Pešići su mu polako i sigurno, predočili istinu. U njihovu kuću prvi put ga je dovela ćerka, odnosno njegova sestra Marija, jer su se kretali u istom društvu.
Nesrećna majka Milijana Čumić (50), radnik SO Zvezdara, je celu istragu sama odradila, sakupila dokaze, obimnu dokumentaciju, i - pronašla svoje dete. Nedostaje jedino DNK analiza.
Milijana je u međuvremenu ušla u trag svoje kćerke, a u gorkom sećanju ostao je dan kada se prvi put srela s njom oči u oči.
Ukoliko bi nadležni hteli da reše bar jedan slučaj iz afere trgovine bebama, mogli bi to da urade veoma brzo na unikatnom slučaju kruševačke porodice Jović. Jer, sumnja da im je dete umrlo posle rođenja u Zdravstvenom centru u Kruševcu, diplomirane ekonomiste Milanku (47) i Miloja (54) dovela je do skandaloznog saznanja. DNK analiza krvi ali takozvanim "kalupima" "mrtve" bebe na Institutu za sudsku medicinu u Beogradu otkrila je da uzorci tkiva sa kruševačke patologije ne pripadaju detetu Milanke i Miloja Jovića, već potiču od više različitih osoba! Bili su šokirani ali to ih je ubedilo da je njihova ćerka, koja bi sada imala 22 godine, živa i prodata nekome. Podneli su krivičnu prijavu protiv N. N. osoba. 1981. godine u noći između subote i nedelje, 26. i 27. aprila uoči Uskrsa, Milanka u kruševačkom porodilištu rađa, kako su joj rekli, zdravu devojčicu, sa ocenom devet. Odmah je zaplakala. Dali su joj ime Marija. Dok je srećni otac Miloje uveliko ćašćavao sve po Kruševcu, Milanki u ponedeljak saopštavaju strašnu vest - beba je umrla. Uz već standardno, da su "mladi i da će imati još dece". Bebu nisu videli ni sahranili. Prava zbrka tek je bila u bolničkim papirima. U delovodnom protokolu porodilišta, a kasnije i u matičnim knjigama rođenih i umrlih, napisano je da je Milanka rodila devojčicu. Međutim, u obdukcionom nalazu kruševačke patologije, koji je potpisao dr Tomislav Pavićević, napisano je da uradena autopsija - dečaka. Da konfuzija bude još veća dežurni lekar u porodilištu Jovićima je izdao potvrdu o smrti novorođenčeta, bez upisanog pola deteta.
Jovići su se prethodno protivili novoj DNK analizi.
Kaže da je svih ovih godina, ipak, palila sveću na svake Zadušnice svom zvanično mrtvom detetu. Međutim, od pre par godina, kada je u Srbiji otvorena "bebi afera", to više ne čini. Uverena je da joj je dete živo.
Šokovi Milanka Jović
Jović napominje da su mu u SUP Kruševac predočili fotografije dece rođene tada u kruševačkom porodilištu. Međutim, kako su to već odrasle osobe, Jovići nisu uspeli da "tipuju" svoje dete koje nikada nisu ni videli.
Policija i ovdašnje tužilaštvo bili su spremni da reše naš slučaj - kaže Miloje. Novembra prošle godine, međutim, Republičko javno tužilaštvo naredilo je da se sve istrage oko krađa beba, zbog zastarelosti krivičnih dela, obustave.
Cilj Anketnog odbora koji je republički parlament formirao radi utvrđivanja istine o novorođenoj deci navodno nestaloj iz porodilišta u nekoliko gradova Srbije jeste da uređivanjem zakonodavstva pomogne roditeljima da tačno znaju od koga mogu da traže istinu, kaže za „Blic“ predsednica Anketnog odbora Živodarka Dacin. Dacinova kaže da u Srbiji najverovatnije ima oko 3.000 slučajeva u kojima postoji sumnja da je bilo krađe novorođenčadi iz porodilišta. Neki slučajevi stari su i po tri decenije. - Materijali ukazuju na to da su se ovakve pojave dešavale po celoj Srbiji, ali da se najveći broj slučajeva nestalih beba vezuje za porodilišta u Beogradu i majke sa rizicnim trudnoćama - kaže Dacin. Ona objašnjava da će posle proučavanja svih slučajeva i domaćeg zakonodavstva Odbor utvrditi da li je potrebna izmena zakona i predložiti da se krađa beba kao novo krivično delo uvrsti u Krivični i Porodični zakon, kao i da se obriše limit po kome nakon 10 godina takvi slučajevi zastarevaju. - Odbor je dobio kompletan materijal od roditelja za oko 100 slučajeva. Tome sam dodala kompletan materijal jednog slučaja koji su potpisala 104 roditelja koji su doživeli, kako tvrde, istu ili sličnu sudbinu, a koji mi je dostavljen ranije - kaže Dacin. Predsednica Anketnog odbora najavljuje da će se do septembra članovi Odbora upoznati sa celokupnim materijalom, kao i da će istovremeno proučiti brojne zakone i pravilnike vezane za ovu tematiku. Zatim će uslediti sednice Odbora kojima će prisustvovati predstavnici roditelja koje muči problem nestanka novorođenčadi i saradnja sa predstavnicima Ministarstva zdravlja, republičke inspekcije, MUP-a, Ministarstva pravde i relevantnim stručnjacima. Odbor je od Ministarstva za rad i socijalna pitanja zatražio postojeću evidenciju svih centara za socijalni rad o usvajanju dece. - Možda se pokaže da je do greške došlo na terenu. Ukoliko se pokaže da je postojeća legislativa nepotpuna, upravo Narodna skupština Republike Srbije kao zakonodavno telo najviše može da pomogne da se zakoni izmene - kaže Dacin, ističući da roditelji ne mogu od Odbora da očekuju bilo kakvu presudu ili utvrđivanje istine. Parlament će novim zakonom omogućiti roditeljima, koji tvrde da su pronašli decu, da izvrše analizu DNK i provere koliko su njihove sumnje osnovane.
Anketni odbor će na ovim slučajevima raditi koliko god to bude potrebno.
Da li su krive grube administrativne greške u porodilištima i matičnim službama opština, fantazije majki i paranoja porodica koje su ostale bez dece, ili je u Srbiji bezdušna trgovina bebama, trebalo bi da istraži novoformirani Anketni odbor republičke skupštine. Odboru je već dostavljena kompletna dokumentacija za stotinu slučajeva sumnji da su bebe pravim roditeljima ukradene u porodilištima, a zatim prodate drugim porodicama. U tim silnim papirima nalazi se i dokumentacija koja je više neko šokantna. Pre svega "crno na belo" dokazi Gorana Filipovića, Mirjane Novokmet i Nikole Šegrta iz Beograda, da njihove "umrle" bebe nikada nisu sahranjene. Kako su i zvanično dobili potvrde da ni jedno njihovo novorođenče nema grob, ovi roditelji pitaju ko će sada i čime da ih ubedi da su im deca doista umrla, kako su im tvrdili u porodilištu.
Pojedinačno su zatražili odgovor da li su njihove navodno preminule bebe sahranjene? Usledili su frapantni odgovori. Svi redom su od JKP "Pogrebne usluge" dobili zvanično zavedena obaveštenja da "nema podataka" da su njihove bebe sahranjene! Po tome, tela beba, pod uslovom da su zaista preminule, nestajala su na putu od porodilišta do groblja! Istinu su tražili po bolnicama, ali one im nisu dozvolile uvid u medicinsku dokumentaciju. Sumnjičavi nesrećnici predočavaju i da je republička zdravstvena inspekcija proveravajući njihove naloge, napravila ogromne propuste i nestručno odradila zapisnike. Sopstvenim proverama u bolničkim arhivama, kažu zatekli su duple knjige istog protokola za istu godinu, prazna mesta u protokolu porodilja, duple strane o istom porođaju, greške u godinama zavođenja... U arhivama je nedostajala dokumentacija, koja je po Zakonu o arhiviranju trajna. Od Republičke zdravstvene inspekcije tražili su da prisustvuju inspekcijskom nadzoru.
Uz sve, zajedno su ustanovili duplirane listove, neslaganje broja beba i broja porodilja - uvek je nedostajalo neko novorođenče. Roditelji su Ministarstvu zdravlja zamerili nedovoljnu hrabrost da krene u obračun sa ljudima koji su "svesno zloupotrebili svoje radno mesto". Kako kažu, samo falsifikati u zapisnicima bili su dovoljni da bar neko krivično odgovara - kaže Filipović. - Celu godinu insistiramo da dobijemo uzorak kalupa kako bismo pomoću DNK analize utvrdili da li se naša deca zaista nalaze u njima. Hoćemo da se DNK analize rade u nekoj od zemalja EU. Sumnjamo u institucije koje kod nas rade DNK analize. Uspeli smo da izdejstvujemo saglasnost bolnica da dobijemo uzorak kalupa ukoliko Ministarstvo zdravlja da pismeni nalog ili naredbu.
- Šta je tome uzrok - pitaju roditelji? - Strah od mafije, istine ili čuvanje radnog mesta?
Crv sumnje izjedao ih je godinama i decenijama. A onda je više od tri hiljade nesrećnih porodica iz cele Srbije, koji sumnjaju da im deca nisu umrla u porodilištima, već da su oteta, odlučilo da konačno dođe do istine. Ma kakva ona bila. A kada nesrećnik krene u veliku bitku za pravdu, obrati se državi ili - Bogu. Sumnjičavi roditelji, pre tri godine, kada su shvatili da postoji na hiljade zajedničkih sudbina, obratili su se državi i zemaljskoj pravdi. Međutim, veoma brzo su se uverili da ona nije spremna da krene u veliku potragu za njihovim navodno umrlim bebama, niti da ima sluha za njihovu agoniju. Istovremeno, u zemlji u kojoj je do sada bilo sve moguće, roditelji su se upleli i u mrežu birokratije i više od godinu dana bezuspešno obijali pragove bolnica, matičnih službi u opštinama, policije i sudova. Dočekivani su na nož, proglašavani ludacima, optuživani da mnogo gledaju latinoameričke serije. Roditelji ipak nisu odustajali. Svesni da materinstvo ne može i ne sme nikada da zastari, svoje muke su stavili na papir i podneli silne krivične prijave protiv odgovornih u porodilištima i matičnim službama. Sudovi su tada reagovali "žestoko". Sve prijave su ekspresno odbačene, sa obrazloženjem da su krivična dela zastarela. Malo nade Sumnjičavih roditelja bilo je sve više iz dana u dan. U proleće 2003. godine dolazi do obrta. Vlada pokojnog premijera Zorana Đinđića naložila je da se aferom trgovine bebama pozabavi sudstvo. Ubrzo je Republičko javno tužilaštvo rešilo da otvori zvaničnu istragu, mimo roka zastarelosti za krivična dela. Na sastanku u Beogradu, 28. maja 2003. godine, kome su prisustvovali rukovodilac krivičnog odeljenja Vladimir Vukčević, zamenik republičkog javnog tužioca, opštinski javni tužioci iz Niša, Kruševca, Prokuplja i Rače, kao i Okružni javni tužilac iz Kragujevca i opštinski tužilac beogradskog Drugog opštinskog suda, predočeno je "da je tokom 2002. godine podnet veći broj prijava za krivična dela oduzimanja maloletnih lica i promena porodičnog stanja". Naloženo je da javni tužioci u svim predmetima mora da "stave predlog za preduzimanje određenih istražnih radnji protiv N.N. lica, uz dostavu celokupne pribavljene dokumentacije, s tim da istrazi prisustvuju zamenici OJT koji obrađuju predmet". Javni tužioci su zaključili da je, zbog sveobuhvatnog razjašnjavanja konkretnih slučajeva, jer postoji izražena sumnja roditelja da im deca nisu umrla, već da su živa i prodata drugim porodicama, neophodno da se zahteva da MUP ispita nepravilnosti oko upisa matičnih brojeva. Trebalo je da se pregledaju matične knjige, a predložena je i DNK analiza. Kako je preporučeno, ukoliko postoje takozvani "kalupi", roditeljima će biti predočeno da na osnovu njih takođe može da se uradi DNK analiza. Istovremeno, kako je zaključilo RJT, svaki podnosilac krivične prijave biće detaljno saslušan. Biće im predočena sva dokumentacija, a tražiće se njihovo izjašnjavanje u čemu su nepravilnosti u postupku prijema, porođaja, nastupanja smrtnog ishoda i kasnijih službenih beleški. Od roditelja će se tražiti u koje lekare i babice sumnjaju da su učesnici krađe, kao i da li im je eventualno poznato gde je dete za koje tvrde da je živo i oteto. Zdravstvena inspekcija treba da utvrdi da li je poštovana uobičajena procedura u tim slučajevima, a ako nije koje su nepravilnosti i u kom obimu. Roditelji, podnosioci krivičnih prijava, biće upozoreni na posledice davanja lažnih iskaza i prijavljivanje lažnog svedočenja. - Međutim, kada su proces preuzele istražne sudije sve je stalo - kaže Nikola Šegrt iz Beograda, jedan od nesrećnih očeva. - A onda su nadležni iz tih ustanova po raznoraznim medijima počeli da iznose priče kako je afera o otmici i preprodaji beba plod nečije mašte, inspirisan španskim serijama. Novi šamar Veoma brzo udaren je šamar roditeljima koji tragaju za svojom decom. Početkom novembra prošle godine, Republički javni tužilac Slobodan Janković ukazom ukida akt svog prethodnika o pokretanju istrage povodom otetih beba. Opštinskim javnim tužilaštvima u Beogradu i po Srbiji poslato je uputstvo da nalože prekidanje svih već započetih istraga zbog zastarelosti krivičnih dela oduzimanja malolenog lica i promena porodičnog stanja. Kako je napisano, "zauzet je stav da se radi o krivičnim delima stanja, a ne trajnim krivičnim delima, pa ne mogu da se primene zakonski paragrafi o prekidu roka relativne zastarelosti krivičnog gonjenja i primeni računanja apsolutnog roka zastarelosti".
Sumnjičave roditelje ni to nije pokolebalo, nastavili su da tvrdokorno udaraju glavom u neprobojne zidove države.
Početkom ove godine roditelji su presavili tabak i obratili se Odboru za podneske i predstavke Skupštine Srbije. Kada se uvidelo kakvim argumentima raspolažu roditelji, odbor je maja meseca odlučio da se formira Anketni odbor, koji bi trebalo da utvrdi činjenice i odgovori na pitanje šta je bilo sa decom oko 3.000 ojađenih majki.
Anketni odbor Skupštine Srbije proverava dokumentaciju porodilišta BEOGRAD - Novoformirani Anketni odbor u Skupštini Srbije tražiće od porodilišta za svako detemedicinsku dokumentaciju od porođaja do izlaska porodilje iz bolnice. Od Ministarstva zdravlja Srbije Anketni odbor očekuje protokole o postupcima zavođenja novorođenčadi - živih i umrlih - da bi se ustanoviloda li je u radu bolnica, koje optužuju roditelji, zaista bilo propusta. Sve ovo trebalo bi da bude prvi trag u pokušaju da se razreši višegodišnja dilema više stotina roditelja iz čitave Srbije, koji godinama pokušavaju da dokažu da su njihova deca, za koje im je u porodilištima rečeno da su umrla - živa. - Skupštini je do sada dostavljeno više stotina prijava roditelja koji sumnjaju da su im deca odmah po rođenju lažno proglašena mrtvima - kaže Leila Ruždić Trifunović, zamenik predsednika Anketnog odbora. - Neki od tih slučajeva stariji su od 20 godina, a neki su skorašnjeg datuma. Pažljivo ćemo pregledati svaki od ovih dokumenata, proveriti zapisnike u bolničkim arhivama, a u slučajevima gde bude bilo potrebno i lično ćemo izaći na teren. Mi ne možemo da vodimo istragu, ali možemo da ispitujemo činjenice, donosimo zaključke da li se nešto desilo ili nije i o svemu obavestimo nadležne. Anketni odbor od šest članovameđu kojima su pravnik, sociolog, pedagog, doktor medicinskih nauka, krenuće od toga da li se u Srbiji vodi evidencija usvojene dece. Od Zavoda za statistiku i Ministarstva za socijalna pitanja već su zatraženi izveštaji o tome. DNK analiza, koja bi laički posmatrano, u pojedinačnim slučajevima mogla da stavi tačku na aferu oko otmica novorođenčadi, prema rečima Leile Ruždić Trifunović je vrlo delikatna i može da se radi samo po nalogu suda. U suprotnom bi mogla da "napravi haos u životima ove dece".
BEOGRAD (Tanjug) - Skupština Srbije formirala je juče anketni odbor za utvrđivanje istine o novorođenoj deci nestaloj iz porodilišta u više gradova u Srbiji. Za predsednika odbora izabrana je poslanica Socijalisticke partije Srbije Živodarka Dacin, a za zamenika poslanica Demokratske stranke Lejla Ruždić.
Anketni odbor koji je republički paarlament formirao radi utvrđivanja istine o novorođenoj deci nestaloj iz porodilišta u nekoliko gradova Srbije juče je, konačno, konstituisan izborom predsednika Živodarke Dacin (SPS) i zamenika predsednika Leile Ruždić - Trifunović (DC). Odbor će obraditi dokumentaciju o skoro tri hiljada slučajeva u kojima postoji sumnja da je bilo kradje dece iz porodilišta, pa je odlučeno da se prvo pripremi materijal, zatim zatraži od resornog ministarstva podatak postoji li evidencija o usvojenju dece, a da se onda, krajem leta, prione na posao. Rezultati bi trebalo da budu poznati 20. oktobra, ali je moguće, zbog delikatnosti teme, da se taj rok produži. Da podsetimo, odluku o formiranju anketnog odbora Narodna ckupština Srbije je donela u maju, na predlog poslanika SPS-a, uz podršku svih poslaničkih grupa, s obzirom na to da su se roditelji koji sumnjaju da su im bebe ukradene obraćali svima i da su svi, bar pomalo, bili upoznati sa ovim problemom. Živodarka Dacin je podsetila da anketni odbor nije ni izvršna, ni sudska vlast, te da jedino može da utvrdi činjenično stanje, a ostalo je posao nadležnih državnih organa. Prema njenim rečima, ima slučajeva starih decenijama. Imamo, dodala je, i problem roditelja koji ne mogu da se pomire s tim da je došlo do nesreće u porodilištu i da je njihova beba preminula, ali "njihovo je pravo da sumnjaju, na nama je da utvrdimo činjenice". Dacin je kazala da je imala priliku, kao predsednik Odbora za zdravlje u prethodnom sazivu, da razgovara s mnogo roditelja i pregleda mnogo papira, te da se uveri da nekih nelogičnosti ima.
Snežana Stojanović - Plavšić (G17 plus) upozorila je da treba raditi pažljivo i da se mora voditi računa o pravima svih, i onih koji sumnjaju, ali i usvojitelja dece. Slobodan Živkucin (SDPO) kazao je da ne bi voleo da odbor bude kao sveta vodica - "niti koristi, niti šteti". "Ovde je reč", dodao je, "o monstruoznom delu, pa tražim da damo predlog mera za postupanje, ali i da pozivamo tužioce, kojima je u opisu posla da se time bave. Očito je", rekao je Živkucin, "da u ovoj priči postoji višedecenijska zavera ćutanja i ne bih voleo da na kraju konstatujemo da su roditelji bili u pravu i posle toga ništa". Pred odborom će morati da se pojave svi koje nadležni ministri budu pozvali. U radu će pomagati i stručne službe, a članovi će putovati u mesta u kojima su prijavljeni slučajevi krađe beba.
BEOGRAD - Predstoji još jedan pokušaj da se stavi tačka na priču koja godinama potresa Srbiju: Anketni odbor pri republičkoj Skupštini dobio je zadatak da do 20. oktobra utvrdi istinu o tvrdnjama roditelja da su im deca nestala iz porodilišta. Za predsednika Odbora juče je izabrana Živodarka Dacin (SPS), zamenik je Leila Ruždić Trifunović (DS), a prva radna sednica očekuje se krajem avgusta ili početkom septembra. U parlamentu već postoji dokumentacija za stotinak slučajeva u kojima roditelji upiru prstom u porodilišta, sumnjaju u smrt svoje dece pri rođenju, tvrde da su njihovi potomci živi i da su u drugim porodicama. Čulo se da ima bar oko 3.000 ovakvih priča. Članovi Odbora, formiranog na predlog SPS, letnju pauzu će koristiti za proučavanje pristiglih "papira", da bi se onda saslušala priča roditelja, ali i nadležnih ministarstava, tužilaštva, policije... Već je načinjen prvi korak: od resornog ministarstva zatražen je odgovor - da li se u Srbiji vodi evidencija usvojene dece. Zato što zadire u privatan život, Snežana Stojanović Plavšić (G17 plus) od kolega je zatražila maksimalni oprez, posebno kada je reč o usvojenoj deci i članovima njihovih porodica. Pred Odborom će već početkom jeseni na pitanja odgovarati svi koji dobiju poziv, i to javno. Dogovor je da, ukoliko zahtevaju roditelji, pojedini sastanci budu bez prisustva novinara. Na sledećoj sednici znaće se kako će konkretno da izgleda traganje za istinom, jer je malo vremena za ispitivanje svakog pojedinačnog slučaja.
Ukoliko bude potrebno, Odbor će zatražiti i pomoć stručnjaka iz oblasti prava i medicine, a za istinom neće tragati samo na sednicama u zgradi Skupštine, već će obilaziti i grdove u čijim porodilištima se, po tvrdnji roditelja, događalo nešto čudno.
BEOGRAD - Skupština Srbije formirala je juče anketni odbor za utvrđivanje istine o novorođenoj deci nestaloj iz porodilišta u više gradova u Srbiji, na čijem čelu će biti Živodarka Dacin, poslanik SPS-a.
“Želimo da učinimo sve da omogućimo roditeljima da dođu do istine, a da tragedija bude još veća, naši sada aktuelno važeći zakoni limitiraju i onemogućavaju roditelje da dođu do te istine.” Dosadašnja iskustva, po rečima Dacin, pokazuju da su ministarstva pravde i unutrašnjih poslova i nadležna tužilaštva nezainteresovana i zakonom sprečena da pokrenu istragu. Da bi se došlo do istine, potrebne su izmene porodičnog i posebno Krivičnog zakona, po kom slučajevi krađa beba zastarevaju posle deset godina, pogotovo što mnoge majke tvrde da su im deca ukradena na porođajima pre 20 ili 30 godina. Kako u praksi izgledaju problemi sa neadekvatnim zakonom, objasnio je član Odbora, doktor Miroslav Nedeljković: “Sa ovim porodičnim zakonom i odredbama možemo doći u situaciju da se 100 posto medicinskim metodama utvrdi da detetova majka nije ova nego druga žena, a ne može da se upiše u knjigu. I ovo dete se ne protivi tome.” Neki roditelji sumnjaju da će čak i formiranje Anketnog odbora dovesti do pravde i rešenje problema. Njegoš Ilić iz Kragujevca jedan je od roditelja koji tragaju za nestalim detetom: “Mogu da kažem da je ovo još jedna ujdurma i prikrivanje sadašnjeg rečima i da su oni želeli formiranjem odbora da prikriju svu nestalu i otetu decu. Državni organi, pravosuđe i tužilaštvo ništa nisu uradili, samo se u Kragujevcu vodi jedan slučaj protiv lekara koji su optuženi za nesavestan rad u službi. U Kragujevcu ima podnetih 86 krivičnih prijava, a samo je predmet u slučaju moje supruge Radmile Ilić dospeo do krivice kod sudije. Znači, cilj države nije da se razotkrije, nego da se sakrije.” Slobodan Živkucin, clan Odbora, smatra da, kad je u pitanju problem krađa beba u Srbiji, decenijama postoji opšta društvena zavera ćutanja: “Ima li igde slučaj da je to pokrenuto ili je to isterano na čistac? Nema. Znači da su decu krali uticajni ljudi, da su decu kupovali ili usvajali takođe uticajni ljudi i da su oni ljudi kojima je to činjeno, taj zločin, bili tretirani kao sulude osobe, neurotične, koje traže nešto čega nema.” Poslanik Lejla Ruždić rekla je da će Ankentni odbor po završetku rada 20. oktobra uputiti preporuke nadležnim organima, pravosuđu i policiji: “Tačno je da su negde kradene bebe, ali hajde sada da vidimo gde se to dešavalo. Nama je dovoljan jedan slučaj koji nam pokazuje da... Znači moraju organi da se uključuju koji su nadležni da to precesuiraju.” Ankenti odbor uputio je poziv roditeljima koji sumnjaju da su im bebe ukradene da dostave dokumentaciju o tim slučajevima.
Predsednica novoformiranog odbora Skupštine Srbije, Živodarka Dacin rekla je da, prema njenim informacijama, roditelji uglavnom sumnjaju da im dete nije preminulo u porodilištu, kao što im je rečeno u tim ustanovama, već da se nalazi u nekoj drugoj porodici. Ona kaže da se pretpostavlja da u Srbiji postoji oko 3.000 takvih slučajeva: "Dokumentaciju koju ja posedujem jesu otpilike sudbine stotinak porodica. Ono što je evidentno i upadljivo jeste da su se takve pojave dešavale i ženama iz unutrašnjosti koje su se verovatno zbog problematične trudnoće porađale u beogradskim porodilištima. To ne znači da takvih slučajeva nije bilo i u porodilištima u unutrašnjosti ali mislim da je sada u najvećem broju uzoraka slučajeva koje mi imamo da je u pitanju samo Beograd”. Anketni odbor formiran je sa zakašnjenjem od dva meseca, rok do kada bi trebalo da završi rad je 90 dana kada bi izveštaj trebalo da bude dostavljen poslanicima u skupštini. Članovi odbora najavili su da će tražiti izmene porodičnog i krivičnog zakona koji ograničavaju prava roditelja da dođu do istine o svojoj deci.
BEOGRAD (Tanjug) - Skupština Srbije formirala je danas anketni odbor za utvrđivanje istine o novorođenoj deci nestaloj iz porodilišta u više gradova u Srbiji.
B92, 22.6.2005. / izvor Razbijanje kriminalnih lanaca Rim, Madrid - Policija Italije razbila međunarodni lanac trgovine ljudima, u Španiji prekinut lanac pedofilije U Italiji su uhapšene osobe koje se sumnjiče za prodaju novorođenčadi, prisiljavanje žena na prostituciju i muškaraca na robovski rad. Policija navodi da je do sada uhapšeno 25 i naređeno hapšenje još 57 osoba, u Italiji i Bugarskoj. Lanac kriminalaca koristio je turističke agencije u Bugarskoj i drugim istočnoevropskim zemljama kao paravan za krijumčarenje imigranata u Italiju, saopštila je policija. Muškarci su bili prisiljeni da rade za male plate ili bez nadokande, a žene su pretvarane u seksualne robinje ili prostitutke. "Izgleda da smo se vratili u vremena ropstva", rekao je državni tužilac grada Katancara Marijano Lombardi. Policija je saopštila da je tokom godinu dana duge istrage "Balkanski prolaz" otkriveno da je u taj lanac uključena i trgovina bebama. Policija je u utorak uhapsila Italijanku koja je bila u pregovorima o kupovini jednog novorođenčeta za 10.000 evra. U jednom drugom slučaju, žena iz inostranstva je prodata Italijanki kao njena lična seksualna robinja. U Španiji hapšenje pedofila Policija u Španiji uhapsila je distributere dečije pornografije, ali i dalje traga za glavnim osumnjičenima, saopštila je policija. Portparol policije je rekao da detalji akcije neće biti saopšteni dok se svi osumnjičeni ne nađu u pritvoru. Policija je saopštila i da je u maju razbila lanac pedofila u Španiji, koji su silovali decu i bebe, a fotografije distribuirali preko Interneta.
BLIC ŽENA, 23.5.2005. / izvor U srcu žene Srušeni porodični snovi Ružica Tasić i njen suprug već 30 godina uporno tragaju za svojom ćerkom, jer ne žele da poveruju da je umrla u porodilištu, kako im je pod sumnjivim okolnostima saopšteno. Veruju da će ih spojiti viša sila koja je uvek na strani poštenih
Splet nesrećnih okolnosti?!? Kako tvrdi, neko se ružno poigrao njenom sudbinom ukravši njeno prvo dete, za koje su je ubeđivali samo deset dana nakon porođaja da je umrlo. Verovala je da je smrt njene prvorođene ćerke splet nesrećnih okolnosti sve do trenutka dok nije i sama uvidela da su ovakve zloupotrebe ružna realnost u našoj zemlji. Uzela je stvari u svoje ruke. Odlučila je da proveri šta se zapravo desilo tog jutra 18. februara 1971. godine u Nišu. - Bila sam presrećna kada sam se porodila - priseća se Ružica og perida svog života. - Bila sam mlada, a suprug i ja ulagali smo puno nade u porodicu. Nikada neću zaboraviti našu sreću kada smo ugledali našu prvu ćerku. Dogovorili smo se i da će se zvati Marija. Međutim, nismo dugo poživeli u našim najsrećnijim danima, jer su nam je vrlo brzo oteli. Kako dalje vidno uzrujana Ružica govori za "Blic Ženu", stvari su se dešavale preko noći. Smatra da su ona i njen suprug bili nasamareni u svojoj frenetičnoj sreći, zbog koje su i bili neobazrivi, jer tada nisu ni razmišljali o ružnim stvarima koje bi mogle da im se dese. Vest o tragičnoj sudbini bebe - Vrlo brzo su mi predložili da prebacim dete kod nedonoščića. Naravno, pristala sam na to, jer sam bila uverena da rade u korist deteta. Prva dva dana dojila sam je, nakon čega je doktorka tražila da se izmuzem i da je hranim na cuclu, što su objasnili time da je mala i da nema dovoljno snage da vuče mleko iz grudi. Svakog dana sam merila koliko jede, i bila sam neizmerno srećna što sam primećivala da su se obroci povećavali. Sećam se da sam se pripremala da zatražim da nas otpuste iz bolnice, jer nije bilo nikakvih zdravstvenih komplikacija, kad mi je doktorka naprasno, deset dana po rođenju, saopštila vest da je Marija tobože dobila jaku upalu pluća i da je više ne mogu dobiti na podoj. Dokumenta potkrepljuju sumnju
- Već ujutru je došao lekar koji je radio na sterilitetu i saopštio mi strašnu vest o tome kako je presudila srčana mana. Insistirali su da što pre odem iz bolnice i da ostavim dete na obdukciji. Ništa u tom trenutku nisam posumnjala, ni u to što su me pustili kući pre vizite i bez otpusne liste. Kako dalje nastavlja Ružica, dani koji su došli iza toga bili su pravi pakao.
Suvišno je objašnjavati kroz šta prolaze svi oni koji veruju da su im deca oteta praktično s majčinih grudi, jer je taj bol, kako potvrđuje i Ružica, neopisiv, a ta rana zasigurno neizlečiva.
- Do svih dokumenata do kojih sam došla zvaničnim putem, preko zvaničnih organa, pisalo je da je dete na obdukciji bilo nekoliko centimetara kraće nego što je bilo moje, zatim da kroz kapelu nije prošlo dete pod mojim imenom do dana današnjeg. Takođe, kopiju prijave rođenja deteta dobila sam posle tri godine nakon obraćanja Matičnoj službi, a koju je dužan po zakonu da podnese opštini jedan od roditelja u roku od mesec dana posle rođenja deteta. Bila sam u šoku, jer je u prijavi stajalo da sam je ja podnela, što, naravno, nije tačno, već dokazuje da je neko falsifikovao moj potpis. Takođe je pisalo da nisam dala ime ni prezime detetu, odnosno oni su želeli da predstave kako sam ga prijavila kao napušteno dete. Ceo taj dokument je bio popunjen neistinama i udešen onako kako je njima odgovaralo, a u rubrici u kojoj treba da stoje ime, prezime i pol deteta stajalo je: žensko, živo, prvorođeno. Dalje, u rubrici gde je trebalo da stoji mesto rođenja, ulica i broj nije bilo upisano ništa, a ovakav potez je simptomatičan kod svih roditelja koji veruju da su im deca ukradena, jer na taj način roditelji vrlo teško mogu da pronađu svoju decu, što je njima i cilj. Rešeni da istraju u potrazi za ćerkom Posle ovakvih otkrića Ružica i njena porodica bili su van sebe. Već po donošenju odluke da bi trebalo da ispitaju ceo događaj dolazili su do stravičnih podataka. Bol i tuga su ih bezbroj puta slamali do granice izdržljivosti, ali ni Ružica ni njen suprug nisu se predavali. I danas kada je naizgled gotovo nemoguća njihova želja da pronađu svoju ćerku, oni se silno bore. Veruju da će ih spojiti viša sila koja je uvek na strani poštenih. Naša sagovornica je pokušala da sopstvenu tragediju reši pravnim putem predavši 2003. godine Opštinskom javnom tužilaštvu u Nišu tužbu protiv NN lica, GAK-a Niš i matične službe SO Niš, zbog krivičnog dela oduzimanja maloletnog lica iz člana 116. KZ RS i krivičnog dela promene porodičnog stanja iz člana 117. KZ RS. Nažalost, istraga je prekinuta i postupak nije pokrenut s obrazloženjem da je slučaj zastareo.
Međutim, iako se na gotovo svakom koraku sapliću o bezbroj prepreka, naša sagovornica i njen suprug ne gube nadu, već veruju da ih njihova devojčica čeka, a da oni neće zakasniti. Kako kažu, uzdaju se u Boga i u svoju veru, a kako izgledaju rešeni da istrajuu svojoj želji, ne sumnjamo da će se vrlo brzo sve troje držati u zagrljaju.
Beograđanka Milijana Čumić uspela je da dovede do kraja ono što nije pošlo za rukom stotinama roditelja u Srbiji koji sumnjaju da su im bebe ukradene ili zamenjene po porođaju. Kako otkriva za NT, pronašla je svoju kćerku za koju joj je, pre 27 godina, rečeno da je mrtvorođena. A onda je prošla kroz glomaznu administrativnu mrežu matičnih službi, tužilaštava i sudova, i gotovo pravosudno dokazala da njena kćerka od rođenja živi kod drugih roditelja. Međutim, na samom kraju puta naletela je, kaže, na nepremostivu prepreku - republičkog javnog tužioca Slobodana Jankovića. On je svojim uputstvom zabranio da se zvanično dobije i krunski dokaz - DNK analiza, koja bi dokazala čije je zapravo dete. Uputili smo i zvaničnu molbu tužiocu Jankoviću da za NT prokomentariše ovaj slučaj i svoju odluku, ali do zaključenja ovog broja nismo dobili odgovor. U šokantnoj ispovesti, Milijana, čiji slučaj se u beogradskoj palati pravde smatra, kako nam je nezvanično rečeno, "najjačim i najargumentovanijim u čitavoj aferi nestalih beba", otkriva detalje svoje potresne borbe sa institucijama i bolnu istinu - da ni posle svega ne može da bude uz svoju kćer. Afera nestalih ili zamenjenih beba iz srpskih porodilišta traje već tri godine, ali nijedan slučaj za sada nije dobio sudski epilog. Krađe ili mahinacije novorođenčadima u našem krivičnom zakoniku čak ni ne postoje kao predviđeno krivično delo. Međutim, utvrđivanje identiteta je ključ po kojem bi se rešile nedoumice i patnje desetina roditeljskih parova koji godinama pokušavaju da pronađu svoju davno izgubljenu decu. Slučaj Milijane Čumić, radnika SO Zvezdara, smatra se presedanom u dosadašnjoj srpskoj pravosudnoj praksi, jer, kako je za NT potvrđeno u Trećem opštinskom sudu, "Milijana je sve završila sama, sakupila dokaze, obimnu dokumentaciju, i pronašla dete". Kao corpus delicti nedostaje još samo DNK analiza. Bolničko zamešateljstvo Milijana se porodila 12. decembra 1978, u Gradskoj bolnici u Beogradu. Kako joj je tada saopšteno, rodila je mrtvu bebu. Međutim, posle 24 godine sumnji, 2002. je ipak, kako tvrdi, u selu kod Obrenovca pronašla svoje dete. Upoznala se s lepom studentkinjom koja je posle nekog vremena saznala kakve sumnje muče "tetka Milijanu", ali i s njenim "roditeljima"... U mislima je više od 1.000 puta ponovo preživela svoj prvi porođaj:
Ipak, Milijana je tad prihvatila strašnu istinu - da beba nije preživela porođaj. Uskoro sledi novi veliki šok. Istog dana, u drugoj smeni, medicinska sestra donela joj bebu na podoj. - Rekla mi je: "Majko, šta cekate? Spremite se da podojite dete." Zgranuto sam joj odgovorila da mi je rečeno da je moja beba mrtva i da mi ne staje na muku. Zaridala sam. Sestri ništa nije bilo jasno. Samo je nešto viknula i izletela iz sobe. Nisam ni znala da mi je tada zaista donela moje dete. Sutradan se u sobi u porodilištu ponovo dogodio incident. Naila, koja je delila sobu s Milijanom, dobila je dete na podoj, ali ubrzo je u sobu uletela Ružica i pokušala da joj otme bebu. - Vikala je: "To je moje dete!" Nekako su je savladali i izveli napolje. Kasnije sam shvatila da je to žena koja gaji moju kćerku. Suština čitavog meteža u bolnici, kako se ispostavilo posle nekoliko godina istraživanja, jeste da je, u stvari, Naila rodila defektno dete. Imala je tada 40 godina, a 1978. još nije bilo toliko modernih metoda za porođaj u toj dobi. Dakle, babice su za njeno dete tvrdile da je moje. Za Ružičino su, pak, tvrdili da je Nailino, a Ružici je pripalo moje - otkriva Milijana šokantnu istinu, za koju kaže da ima uporište i u zaključcima nadležnog tužilaštva. Kako se ispostavilo, sve tri žene porodile su se u razmaku od tri sata. Uporna Milijana uspela je da i pred sudom dokaže u koje vreme su obavljeni porođaji: - Sve te godine, do 2002, potajno sam sumnjala da ipak nisam rodila mrtvorođenče. Kad se 2002. podigla velika medijska buka oko nestalih beba, konačno sam smogla snage da i sama krenem u istraživanje. Moja dva sina, rođena u međuvremenu, tražila su od mene da pokušam da nađem njihovu sestru, ili saznam pravu istinu o njoj. Prošle godine, jedna od sudija Okružnog suda mi je priznala: "Mnoge majke previše gledaju španske serije i umišljaju da su im bebe ukradene, ali ne i Vi. Vaš slučaj je najjači i najargumentovaniji od svih". To mi je dalo snage da nastavim borbu. Posao za policiju
- Prevrnula sam sva groblja u gradu i saznala da nijedno dete rođeno tog dana nije sahranjeno, čak ni to defektno. Najpre sam pronašla Nailu, u jednom prigradskom beogradskom naselju. Prvo je bila ljubazna, ali posle nekoliko susreta, kad je shvatila šta zaista hoću, odbila je da mi pomogne. Pretila je. Sumnjala sam da zna istinu. Iako je kasnije redovno pozivana na sud, nijednom se nije pojavila. Milijana je, kao službenik opštine Zvezdara, uz nesebičnu pomoć kolega, ali i odbornika, pretražila podatke o rođenima u matičnoj službi. Tu ju je tek čekalo iznenađenje: - Imala sam šta da vidim - moje dete je zavedeno pod četiri broja u registru. Otkrila sam da prikrivanje potiče iz bolnice. Nije postojala ni prijava, ni zvanični zapisnik o smrti novorođenčeta. U bolnici dalje saznajem da je moje dete, ipak, po rođenju dobilo broj, što znači da je bilo živo. S doktorom Slobodanom Ivankovićem, koji je bio dežuran kad sam se porađala, razgovarala sam nekoliko sati. Bio je veoma korektan, objasnio mi da, ukoliko je moje dete stvarno mrtvo, mora da postoji potvrda o smrti u tri primerka, da se obavezno radi obdukcija i da i sam sumnja u sve, jer nije postojao zapisnik o obavljenoj obdukciji. Posle silnih peripetija, uspevam da angažujem inspekciju, iz čijeg izveštaja otkrivam da takvi dokumenti zaista nigde ne postoje. Doktor Ivanković je objasnio i da jedino lekar može da saopšti majci da je rodila mrtvu bebu. Ukoliko je to uradila medicinska sestra, reč je o zloupotrebi, rekao je tada. - Meni je samo babica Mileva Đorđević to saopštila. Simptomatično je i da se Naila preziva Popović, a da je jedan od doktora koji je potpisivao neku naknadnu dokumentaciju imao isto prezime. Ali sve je to posao za sud i policiju, a ne za mene. Potresan susret Tužilac Trećeg opštinskog suda u Beogradu Slobodan Nešović, kako tvrdi Milijana, sve vreme je bio izuzetno korektan prema njoj. Kad su zajedno sakupili svu dokumentaciju i otkrili da bi jedna od dve devojčice rođene tog 12. decembra 1978. zaista mogla da bude njena kćerka, od republičkog javnog tužioca stiglo je uputstvo kojim zabranjuje da sud naloži DNK analizu, čime bi se utvrdilo koja je devojčica zaista njena. - Obrazloženje je bilo da je slučaj "eventualno zastareo", kako je zvanično rečeno, po članu Zakona 116 i 117. Međutim, ja nisam ni tražila da se slučaj vodi po tim članovima, već radi utvrđivanja identiteta. Osnovno pravno načelo jeste da takvi slučajevi nikad ne zastarevaju. Ipak, tužilaštvo se oglušilo o sve moje molbe. Od novembra 2004. pokušavam da pravno pojasnim ovu "nedoumicu". Krajem aprila napisala sam i dopunu krivične prijave, u kojoj insistiram da se uradi DNK analiza. Pošto je očigledno da me tužilaštvo ignoriše, obratila sam se Narodnoj kancelariji predsednika Srbije da mi pomogne. Ako je prvi zločin počinjen kad mi je ukradena beba, ovo je drugi. Ukoliko DNK analiza dokaže da je Ana M., za koju naša sagovornica veruje da je "ukradena beba", zaista njeno dete, ona će joj, kaže, prepustiti da sama odluči da li će je priznati za majku: - Ima 27 godina i ja ću se složiti sa svakom njenom odlukom! Susret između Milijane i Ane, u selu kod Obrenovca, bio je dramatičan: - Sačekala me je na kapiji, ne znajući ko sam. Srce mi se steglo. Bila sam to ista ja sa 24 godine. Predstavila sam joj se kao tetka Milijana. Htela sam da se srušim kad mi je stegla ruku. I njeni roditelji su nas lepo primili. Polako sam im objašnjavala o čemu je reč, da bi Ana u jednom trenutku rekla: "I ja sam rođena sa istom težinom kao i vaša kćerka". Njena majka je bila crvena u licu. Pravdala se da je sve bilo davno i da se malo čega seća. Tada sam shvatila da ona zna da gaji tuđe dete, ali da ne zna čije je, moje ili Nailino. Naravno, nisam joj rekla da sumnjam da je Ana moja, samo sam je zamolila da mi se javi ako se nečeg seti... Shvatila je. Tokom ove posete, Milijana je Ani pokazala fotografije svojih sinova. Čak je, kako priznaje, Ana rekla da je mlađi sin lepši i da joj se više sviđa. Zgranula je priča - Bože mi oprosti, neverovatno liče moj mlađi sin i Ana. Predložila sam joj da počne da se druži s mojim sinovima, da se javi kad dođe u Beograd. To mi je bila jedina nada da ću je ponovo videti. Zanimljivo je da je u to vreme bila student Više poslovne škole, ali u Valjevu. Zašto ne u Beogradu, koji je bliži? Pa zato što i ja i suprug radimo u opštini Zvezdara, koja je preko puta beogradske Više poslovne škole. Na kraju sam Ani rekla da je veoma lepa devojka i da bi mogla da mi bude snaha. Kako sam to izgovorila, njenoj majci lice se sledilo. Milijana se sa Anom telefonom čula nekoliko puta, a potom je Ana posetila svoju nesuđenu porodicu u Beogradu. Ubrzo su počele da razgovaraju otvorenih karata. Ana je pritegla i svoju majku da joj kaže istinu, a uporedo je istraživala obimnu dokumentaciju koju je sakupila Milijana. Teško se suočila sa istinom i čak grubo reagovala. Međutim, i dalje su ostale u bliskom kontaktu. Milijana veruje da, u slučaju da sud naloži DNK analizu, Ana ne bi odbila. Na kraju poručuje: - Kad sam stigla dovde, istrajaću do kraja. Uopšte mi nije važno da li će neko krivično da odgovara, niti da li je neko potplaćen da bi mi ukrao bebu. Ali, imam dokaze o stravičnoj korupciji političara, lekara i tužilaca u vezi sa aferom beba. Ako uskoro ne dobijem svoje ustavno pravo na proveru identiteta, raskrinkaću ih, i po cenu života.
Svakom detetu je rečeno da stane raširenih ruku i nogu, lekari su im stavljali kristalnu prizmu na prednji i zadnji deo tela, a zatim ih fotografisali digitalnim fotoaparatom, spreda i otpozadi. Deci je objašnjeno da proveravaju da li im je u redu kičma. Onda su lekari od 1.000 učenika uzeli podatke gde žive i s kim, da li ih neko vodi u školu i vrača iz škole ili idu sami i sl. Bila je to eksperimentalna „Bi-digital-o-ring test“ metoda, navodno ranog otkrivanja šećerne bolesti, koju su na đacima Osnovne škole „Jovan Dučić“ u Beogradu testirali „lekari“ privatne ordinacije „Ecim“, bez odobrenja Ministarstva zdravlja. Pojedini roditelji su čitav „pregled“ prijavili inspekciji Ministarstva zdravlja, koja je u ordinaciji „Ecim“ u jednom od kompjutera pronašla porno-film, a u fotoaparatu slike nagog dečaka sa patološki izmenjenim polnim organom. To je inspektorima ulilo dodatnu sumnju, pa je ordinacija juče, uz prisustvo policije, zatvorena, saznajemo u Ministarstvu. Slučaj je prosleđen Upravi za suzbijanje organizovanog kriminala - Odeljenju za borbu protiv trgovine ljudima i Odeljenju za maloletničku delinkvenciju MUP-a Srbije, kako bi se utvrdilo da li je eventualno reč o pedofiliji ili nekom drugom kriminalnom delu. Roditelji fotografisane dece iz OŠ „Jovan Dučić“ sumnjaju da je možda reč i o pokušaju trgovine decom. Sumnju potkrepljuju tvrdnjom da se svi podaci oko izvršenih pregleda i fotografije dece nalaze u lap-topu dr Momira Dunjića, koji je otputovao na Kosovo. (Prema podacima UN Kosovo je najveći centar za trgovinu ljudima u Evropi). Sve je počelo, kako „Blic“ saznaje, kada je profesor fizičkog vaspitanja Branimir Leković došao početkom aprila kod direktorke Branke Šegrt sa već gotovim tekstom zahteva da Ministarstvo prosvete dozvoli besplatne preventivne preglede 1.000 učenika metodom BDORT u cilju provere zdravlja dece. Zahtev su potpisali direktor ordinacije „Ecim“ Miodrag Stanišić, nastavnik fizičkog Branimir Leković i predsednik Jugoslovenskog udruženja za primenu BDORT metode dr Momir Dunjić, čije prostorije deli ordinacija „Ecim“. Direktorka Šegrt, uverena da je metoda neškodljiva, stavila je na zahtev i svoj potpis, saznaje „Blic“. Zahtev je prosleđen Ministarstvu prosvete i sporta, a ministar Slobodan Vuksanović je dao pozitivan odgovor 7. aprila ove godine. Dr Momir Dunjić je 21. aprila ove godine došao u školu i sa direktorkom se dogovorio da pregledi počnu 25. aprila. Ona mu je dala spiskove svih učenika od prvog do četvrtog razreda. Tim od šest lekara: Momir i Slobodan Dunjić, Miodrag Stanišić, Dubravka Mazulović, Jelena Dubajić i Lidija Savić pregledao je učenike osam odeljenja tako što im je jedan lekar na prednju i zadnju stranu trupa stavljao staklenu prizmu, istovremeno drugu ruku ispružajući i spajajući palac i kažiprst, dok drugi lekar pokušava da mu razdvoji prste. Na osnovu otpora procenjivali su obolelost organa deteta?! Nakon toga, svako dete je intervjuisano o tome da li ima mobilni telefon i kompjuter, koliko ih koristi i dat im je upitnik za roditelje koji sadrži pitanja o bračnom stanju roditelja, da li dete boluje od alergijskih bolesti, kako je preživelo NATO bombardovanje, uziman je kontakt telefon porodice... Na kraju je svako dete pojedinačno fotografisano digitalnim aparatom spreda i otpozadi sa raširenim rukama i nogama. Tročlana inspekcija izvršila je pregled u ordinaciji „Ecim“. Tom prilikom je utvrđeno da osnivač ordinacije Miodrag Stanišić nema kod sebe diplomu o završenom Medicinskom fakutetu u Prištini jer od 1996. godine, kada je diplomirao, do danas, zbog rata, ali i zato što tamošnji rektor nije priznat, diplomu nije imao ko da mu potpiše. Stanišić poseduje uverenje o položenom stručnom ispitu, ali sa pečatom kome se vidi samo rub i ne može da se razazna nijedan njegov tekstualni deo. Rešenjem Ministarstva zdravlja, ordinacija „Ecim“ je 2. novembra 2004. godine dobila odobrenje za obavljanje lekarskih pregleda i ambulantnih dijagnostičkih i terapijskih intervencija iz oblasti opšte medicine, zbog čega nije jasno zašto se u njoj nalazi ginekološki sto i instrumenti. U ordinaciji ne postoji nikakav trag o pregledanim učenicima, a inspektorima je rečeno da se sve nalazi kod dr Momira Dunjića u lap-topu. Dr Dunjić se, međutim, trenutno nalazi na Kosovu, gde drži predavanje. On je još 5. maja dao pisanu izjavu direktorki OŠ „Jovan „Dučić“ da je fotografije uništio na usmeni nalog inspektora policije Nikića koji, kako se utvrdilo, nije ni učestvovao u istrazi. Odgovornost za sve eventualne nepravilnosti pri zdravstvenoj kontroli učenika bilo koje škole snose direktor i rukovodstvo škole, kažu u Ministarstvu prosvete i sporta. Isto važi i za OŠ „Jovan Dučić“, u kojoj je, na zahtev škole, izvršen test učenika na dijabetes. Ministarstvo prosvete principijelno daje saglasnost na proveru zdravlja učenika, ali odgovornost za postupak sprovođenja zdravstvene kontrole snose direktor i školski odbor. Zbog žalbi roditelja da testiranje u OŠ „Jovan Dučić“ nije urađeno po propisima, Ministarstvo prosvete će poslati prosvetnu inspekciju koja će svoj izveštaj dati na uvid javnosti, rečeno nam je u Ministarstvu. Jovana Subotić - Sonja Todorović
"Sina sam rodila 29. januara 1976. godine. Bila sam u sedmom mesecu trudnoće i dete je prevremeno rođeno, ali je bilo zdravo. Sećam se da je bio težak kilogram i trista. Sneg je napadao tih dana... Doktor mi je rekao da je beba sitna i da je pitanje da li će preživeti. Tražila sam da je vidim, ali mi nisu dozvolili. Sećam se da sam počela da plačem, a jedna porodilja posavetovala me je da pogledam karton. Dok sam čitala, naišla je glavna sestra rekavši mi "da ne preturam". Na moje insistiranje, doktor mi je rekao da je dete živelo 24 sata i da je umrlo", priča majka poznate pevačice. - Da li ste dobili telo deteta da ga sahranite? Moj tadašnji muž i njegovi roditelji nisu tražili telo, a ja sam bila mlada i neupućena. Nisam dobila umrlicu, samo otpusnu listu - kao da sam došla tek tako, kao da nisam nosila život u sebi. Nikakvu dokumentaciju nisam dobila, ali bi u arhivi bolnice morao da postoji neki trag. Doktor mi nije dopustio da vidim mrtvo dete. Neću da ga imenujem, on me je porodio i kada sam prvi put rađala. - Kada ste predosetili da je vaš sin živ? Tačno deset godina kasnije, 1986. godine sanjala sam vatru u polju i ženu koja me je pitala koliko dece imam, na šta sam rekla - tri kćerke! "Nemojte tako", kaže mi ta žena, "imate vi još dece". Nemam, kažem ja, imala sam sina koji je umro. Onda mi ta žena reče da je greh da to pričam i da ću pod stare dane pronaći sina. Tu ženu počela sam da sanjam uvek o crkvenim praznicima. Pre nego što sam otišla na operaciju kamena u žuči sanjala sam je opet, rekla mi je da ću u 45. godini imati problema sa zdravljem, i tada sam preživela lakši infarkt. Kada sam poznanicima i rodbini ispričala sve u vezi sa mojim snom, gotovo su me proglasili ludom. Verovatno će ljudi koji ovo čitaju, a ne veruju u snove i u to da majka oseća svoje dete, misliti da sam zaluđena, sujeverna baba. - Šta se potom dešavalo? Prošle su tri godine, i 1989. godine na Srebrnom jezeru ponovo sam sanjala isti san. Godinu dana kasnije sanjala sam da mi sin ide u suret. Sećam se da mi je u snu rekao da su mu kazali da sam mrtva. Probudila sam se sva u znoju, a poslednji put sanjala sam pre dva meseca da moje dete živi blizu, u Malom ili Velikom Crniću. Planiram da se raspitam po mesnim kancelarijama koja su deca rođena i šta je sa njima danas. - Dokle cete tražiti sina? Ako je živ, on danas ima 30 godina! Svake noći pre nego što legnem pomislim na njega. Sigurna sam da je živ, jer je beba bila zdrava. Planirala sam da mu dam ime Zlatko ili Zoran. Duboko verujem da je živ i svake večeri prekrstim se i pomolim Bogu da ga pronađem. Moram da saznam šta je s njim. - Najmlađa kćerka Anica savetovala vas je da ga ne tražite, da mu ne biste poremetili život? Tačno je da mi je Anica to više puta govorila. Kad bih saznala gde je, ne bih banula kod njega, prvo bih se raspitala gde živi, šta radi... Rekla bih mu da sam mu majka, ne bih istrpela da to ne izgovorim. On je zreo čovek i ne bih mu pokvarila život. Volela bih da se povremeno obiđemo, da ga zagrlim... - Kakve ste konkretne korake preduzeli u potrazi za sinom? Popričala sam sa advokatom i prvo ću tražiti izvod iz matične knjige rođenih i umrlih. Tražiću od suda dozvolu da odem u Centar za nedonoščad i da saznam šta se tačno desilo mom sinu. Ako je umro, kako je umro, ako nije, gde je sada? Kao majka na to imam pravo! Odlučila sam da to isteram do kraja. - Zašto sumnjate da vam je neko ukrao dete? U to vreme često se dešavalo da bebe nestanu bez traga. Da li je u pitanju trgovina bebama ili nešto drugo, ne znam. Sećam se da su mi tek posle tri-četiri dana rekli da mi je dete umrlo, a ne odmah. Jedino su mene iz porodilišta prebacili na ginekologiju. Kao da je neko želeo da me što pre skloni. - Sigurno ste mnogo puta zamišljali susret sa sinom na javi? Ne znam šta bi mu prvo rekla, da li bih ga prvo zagrlila... Sigurno bih se rasplakala i verovatno ne bih mogla reč da izustim. Sećam se, kad je Anica bila u bolnici, ćutala sam celog dana kao da sam izgubila moć govora. Volela bih da ga bar jednom zagrlim, tim ljudima koji su ga odnegovali mogla bih da oprostim, ali doktoru ne bih, ako bi se ispostavio da je učestvovao u prevari da me za ceo život odvoji od sina. - Imate tri kćerke iz prvog braka? Da, Vesnu koja studira Poljuprivredni fakultet, Zlatku koja živi u Beču, a Anica se bavi muzikom. Sada je u Australiji, kasnije treba da putuje u Švajcarsku, a obećala mi je da će doći na nekoliko dana kod mene. Moje kćerke živele su sa mojim prvim mužem Ljubišom, i nismo se često viđale. To me je mnogo bolelo. Kada mi se najstarija Vesna udala, počela je češće da dolazi kod mene. Najmlađa Anica bila je vezana za mene i s njom sam provodila najviše vremena. Kada je bolesna, osetim to i nazovem je, dok sa Vesnom i Zlatkom to nije slučaj. - Otkud vam ime Pčelica? Kum me je tako krstio, valjda je mislio da ću biti vredna kao pčela. Kad bolje razmislim, mnogo sam radila. - Kada ste se razveli, niste ostali u dobrim odnosima sa suprugom i ocem vaše dece Ljubišom? Branio je deci da dolaze i da ih viđam. Videvši da patim, moj sadašnji suprug otišao je kod Ljubiše da porazgovara sa njim kao čovek s čovekom. Izgladili smo odnose, a ja sam mu uredno, svakog meseca, plaćala alimentaciju. Posle smo se dogovorili da deci kupujem odeću i da pomažem u svemu što je potrebno. - Pretpostavljam da slušate Aničine pesme? Sve ih slušam i snimam! Ne znam tačno s koje je kasete pesma "Malo levo, pa desno, hopa-cupa" - ta mi je omiljena! Skupljam isečke iz novina, a u tome mi pomažu rođaci iz Požarevca. - Da li ste je podržali kad je izvršila plastične operacije? Ona zna šta radi. Nikad joj ništa nisam branila, iako mi je uvek unapred rekla šta planira. - Da li ste joj nekada prigovorili zbog provokativnih fotografija? Eee, jesam, kada se slikala za srednje strane u jednom tabloidu. To je njen život, ali mi se nije svidelo. Znam da mi je rekla: "Majka, tako se svi slikaju, pa i ja"! Možda sam staromodna i ne razumem današnju omladinu, ali mislim da u svemu traba imati meru, pa i u estradnom poslu.
GLAS JAVNOSTI, 21.4.2005. / izvor Nije bilo otmice beba KRAGUJEVAC - Detektivi agencije "OZNA", posle višemesečnih provera, nedvosmisleno su utvrdili da majkama Dragici Milovanović iz Svilajnca i Bosiljki Groza iz Vršca nisu ukradene bebe, i da su, ma kako to neko pokušao da tumači, obe žene i njihove porodice žrtve svesne manipulacije. Jovanović kaže da su detektivima agencije dati na uvid svi traženi dokumenti u bolnici u Vršcu, Kliničkom centru u Kragujevcu, Domu zdravlja u Svilajncu i Institutu za neonatologiju u Beogradu. "OZNINIM" agentima Tužilaštvo u Vršcu omogućilo je "prohodnost" da im svi dokumenti kojim raspolaže tamošnja bolnica budu stavljeni na raspolaganje, iako po zakonu to može da dobije samo majka. Gradska groblja Beograd i Kragujevac dala su kompletne podatke kojim su raspolagali, a obavljeni su razgovori i sa ljudima koji su nekada radili u službama bezbednosti.
BEOGRAD - Beograđanka Milijana Čumić (50), radnik u Opštini Zvezdara, tvrdi da je pronašla svoju biološku kćerku Anu Miljković koju su, prema dokumentaciji, 21. decembra 1978. godine proglasili mrtvom i zamenili u porodilištu Gradske bolnice u Beogradu. - U porodajnom protokolu piše da sam se porodila u 06.30 umesto u 05.45. a da je dete teško 2.400 grama umesto saopštenih 2.850. Tada se bude moje prve sumnje - počinje Milijana svoju priču. - Tog jutra, porodile su se tri žene u isto vreme. Gospođe Miljković, Popović i ja. Popovićeva rađa, navodno, dete bez pola, a Miljkovićeva zdravu devojčicu. Dakle, rođene su dve devojčice, jedna zdrava, a druga, navodno, bez pola. Otkud onda u dokumentaciji da su tada rođene dve zdrave devojčice? Dakle, moje dete dali su Miljkovićevoj, a njeno Popovićevoj. Pitanje na koje ni danas nemam odgovor jeste koja od njih dve je, u stvari, rodila mrtvo dete koje je pripisano meni? Tugovala sam i patila - kaže Milijana koju nakon nekoliko dana otpuštaju iz bolnice. U septembru 2002. godine Milijana odlučuje da potraži istinu u matičnim knjigama Opštine Zvezdara, gde i danas radi. - Dete je, u kompletnoj porođajnoj dokumentaciji, bilo zavedeno pod četiri različita broja!
Milijani je u gorkom sećanju ostao dan kada se prvi put srela s Anom oči u oči. - Htela sam samo da joj saopštim pravu istinu. Ana se izjasnila da zasad želi da ostane kako jeste. Zabranila mi je da joj se obraćam rečima “kćerko” i pripretila da će “povući neke radikalne poteze”. Razumem je, ipak su je oni odgajili i školovali - kaže Milijana. Jedan od razloga zbog kojih Milijana do današnjih dana nije odustala jeste činjenica da je iz JKP “Pogrebne usluge” dobila potvrdu da nijedno bezimeno dete s prezimenom Čumić nije sahranjeno na Novom beogradskom groblju.
BEOGRAD - Prioritet zdravstva u Srbiji ove godine je zaštita zdravlja majki i dece, rekao je ministar zdravlja Tomica Milosavljević povodom Svetskog dana zdravlja, čiji je ovogodišnji slogan “Učinimo sve da svaka majka i svako dete budu jednako važni”. On je podsetio da su prošle godine usvojene nacionalne strategije za smanjenje dečjeg siromaštva, borbu protiv side, kontrolu duvana. - Zbog epidemije hepatitisa C u Čačku i intrahospitalne infekcije u porodilištu na Zvezdari veoma je važna borba protiv bolničkih infekcija u porodilištima. Inkubatora ima dovoljno, ali 40 odsto porodilišta ima infrastrukturne probleme - istakao je ministar Milosavljević. - Srbija izdvaja 140 evra za zdravstvenu zaštitu po stanovniku i po tome smo u Evropi bolji jedino od Albanije, ali to je tri puta više nego 2000. godine - podvukao je on.
B92, 4.4.2005. / izvor Nestale bebe BEOGRAD - Na dnevnom redu Skupštine Srbije je i formiranje anketnog odbora koji treba da ispita sumnje u vezi s nestalim bebama
BEOGRAD - Vrhovni sud Srbije odbio je krajem prošle godine žalbu okružnog javnog tužioca na prvostepenu presudu dr Miroslavi Pervulov (57), bivšoj načelnici Ginekološko-akušerske klinike u Višegradskoj, kojom je oslobođena krivične odgovornosti za primanje mita. Vrhovni sud je tako potvrdio i prihvatio sve argumente i zaključke kojima se rukovodio Okružni sud pri izricanju oslobađajuće presude, 18. februara 2003. godine.
VEČERNJE NOVOSTI, 3.1.2005. / izvor Preživeo neviđenu torturu Supruga tužioca Milana Sarajlića, Danica koji je uhapšen u akciji "Sablja", uputila je otvoreno pismo generalnom inspektoru MUP Vladimiru Božoviću. U pismu se, između ostalog, napominje: U pritvoru u Beogradskom MUP-u Milanu Sarajliću su stavljali kesu na glavu simulirajući gušenje, vozili ga u gepeku na nepoznatu lokaciju, na kojoj su mu pucali iz vatrenog oružja neposredno pored glave, priključivali ga na struju... Povrh svega toga uveravali su ga da je naša starija ćerka kidnapovana, da su to učinili kriminalci i da će je u Beograd iz Mađarske vratiti u mrtvačkom sanduku. Pritom su vršili psihološki pritisak na njega, uhapsili mu starog oca i uz to namontirali da mu u istražnoj sobi čuje glas ne bi li ga uverili da su mu pohapsili celu porodicu. Svrha ove fizičke i psihičke torture je da se od njega iznudi priznanje kojim je osumnjičen za ubistvo Zorana Đindića, koristio svoju funkciju da bi pripadnici tog klana izbegli odgovornost za dela koja su im stavljali na teret. Praktično, od njega je iznudivano priznanje da je on bio vrh piramide koja je ubila Đindića. Rezultat ovakvog nezakonitog vođenja istrage između ostalog je teško oštećenje njegovog duševnog zdravlja koje ni posle dve godine ni vrhunski psihijatri nisu uspeli da saniraju.
... Koliko je ovako vođena policijska istraga bila montirana, u kojoj nema ni jednog slova od onoga što je policija saopštavala danima kao razlog hapšenja potvrđuju i manipulacije da su mu dali 1.000.000,00 evra kao mito, za puštanje zemunskih kriminalaca na slobodu bez zakonskog pokrića, učešce u istrazi ubistva generala Boška Buhe, ubistva na Ibarskoj magistrali, krađe beba iz porodilišta pre 20 godina, itd. Ko se bar malo razume kako funkcioniše pravosuđe, ovako izneti podaci su u domenu naučne fantastike. Da je to sve istina, imate prilike da se uverite prateći sva suđenja koja se odvijaju poslednjih godinu dana, da ni u jednom predmetu nema tužioca Sarajlića, što je dokaz da je ceo proces od početka bio montiran od strane pojedinca - kaže se u otvorenom pismu Danice Sarajlić, supruge Milana Sarajlića.
BEOGRAD - Uvek kad bi zvonjava telefona prekinula tišinu u stanu Danica bi pomislila da je to njen Milan. Da hoće da razgovara s njom, da je pita kako je ili kaže „saznao sam pravu istinu, mama“. Ali, tog 10. marta 2003. godine, osetila je neku pretnju u vazduhu.
BEOGRAD - Život piše drame. U slučaju Danice Dimitrijević drama ima za čitavu antologiju. Pre tri godine na jednom predavanju o psihologiji upoznaje Danicu Krstić za koju tek kasnije saznaje da se u vreme njenog porođaja muvala po porodilištu bolnice „Dr Dragiša Mišović“. - Ona je sadašnja majka mog sina. Uspela sam da to iskopam posle dugo godina. Često sam viđala tu ženu u tramvaju, zagledala me je, povremeno sam imala utisak i da me prati. Pokazala sam je svojoj sestri Zorici. Ovako Zorica Dimitrijević opisuje taj trenutak kad joj je sestra pokazala Danicu Krstić: - Danica mi je pokazala tu ženu. Kad sam je videla, pozlilo mi je. Prepoznala sam je, na dan Daničinog porođaja bila je u hodniku bolnice. Čekala je nešto, bila uznemirena i palila je cigaretu za cigaretom. Kada je moj sestrić odnet na neonatologiju, naprasno je nestala - tvrdi Zorica. Ubrzo, Danica saznaje adresu svoje imenjakinje Danice Krstić. Saznaje da na toj adresi živi i tridesetpetogodišnji Milan Krstić, sin Danice Krstić. Milan je, navodno , rođen 22. avgusta 1969. godine u GAK “Narodni front”, tačno osamnaest dana nakon što je na Institutu za neonatologiju njeno dete proglašeno mrtvim. Milan je, zapravo, bio onaj mladić koga je videla 1993. godine ispred Mašinskog fakulteta i koji neverovatno liči na njenog nevenčanog supruga Miodraga Đinđića s kojim je dobila to dete. Pokušala je da stupi u kontakt s njim, ali bezuspešno. Jedne noći u novembru 2002. godine zazvonio je telefon u stanu Danice Dimitrijević. - Kad sam čula glas s druge strane, pomislila sam da me zove bivši muž. Nekoliko puta sam mu spustila slušalicu, ali bio je uporan. Rekao je: „Ja nisam tvoj sin, nemoj više da uznemiravaš ni mene ni moje roditelje.“ Kakav je to udarac bio za mene. Plakala sam u neverici - priča Danica. Pomislila je, da sebe uteši, da mu je možda neko pripretio. Nakon pet meseci, 10. marta 2003. godine, popodne ponovo je zvonio telefon. (nastavak) G. Bošnjak
Upravo tako glasila je i izjava Krsmana Ilića, pomoćnika republičkog javnog tužioca, na kojeg su nas, kao zaduženog za ovu aferu, uputili iz kabineta tužioca Slobodana Jankovića. Krajem prošle nedelje, Ilić nam je rekao da ne može da odvoji ni dva minuta za razgovor na ovu temu, i da uopšte nije zainteresovan ni na koja pitanja treba da odgovori. Slično Iliću, obavezu da informišu javnost, (na koje nadležne u državnim institucijama primorava zakon) izbegli su još mnogi u Drugom opštinskom sudu i tamošnjem tužilaštvu. Posle razgovora sa predsednicom Drugogo opštinskog suda Gordanom Mihajlović, sa Ognjenom Đukićem, zamenikom javnog tužioca, jednog iz tima koji je radio na desetak ovih predmeta, i razgovora koji smo unazad dve godine vodili sa pravnicima najvećih porodilišta u Srbiji, direktorima Javnog komunalnog preduzeća Beograd, našim eminentnim patolozima i ginekolozima i sa desetinama unesrećenih porodica, utisak je da se ova afera - zataškava.
Kada smo sa tim istim zakonom obišli bolnice pitajući da li je to tačno, dobili smo potvrdan odgovor uz obrazloženje (slično onome koje nam je dala pravnica GAK "Narodni front" Darinka Mitrović) da su lekari verovatno bili obazrivi, te da su samo pokušavali da psihički ne uznemiravaju i izlažu troškovima već ranjive roditelje. Načelnik inspekcije Ministarstva zdravlja Dana Mihajlović otvorila je tada gvozdena vrata bolničkih administracija na koju su roditelji godinama pre toga bezuspešno zahtevali da im se dozvoli uvid u dokumentaciju. Posle toga, krajem 2002. načelnica Mihajlović nam je rekla da su knjige bolnice često bile u haotičnom stanju, da su zaista nedostajali u nekim slučajevima obdukcioni nalazi, liste umrlih, a u nekima čak i potvrde o smrti. Tada je afera došla do višeg nivoa i Vlada pokojnog premijera Zorana Đinđića naložila je da se njome pozabavi tužilaštvo. Tadašnji republički tužilac rešio je da otvori zvaničnu istragu i uinuo je rok zastarelosti za krivično delo otmice beba. Kako su tada u ovoj instituciji izjavljivali, činilo im se da će objedinjena istraga za bezmalo 1.000 slučajeva u Srbiji (od kojih je više od 85% iz Beograda) ukazati na sumnjive ustanove, što bi onda olakšalo otkrivanje lekara ili babica koji su eventualno učestvovali u prljavim poslovima. - Želeli smo da se ova agonija okonča i da sami pomognemo rad istražnim sudijama - kaže nam Nikola Šegrt, ćije je dete rođeno u porodilištu u Višegradskoj ulici 1993. a onda mu je rečeno da je preminulo. Šegrt nam je, istupajući u ime bezmalo 1000 roditelja okupljenih u takozvanoj Beogradskoj grupi, pokazivao dokumentaciju koja je blago rečeno šokantna. Na vrhu je više desetine odgovora iz Javnog pogrebnog, naslovljena pojedinačno, na imena roditelja. U njima se roditelji obaveštavaju da podaci o njihovim preminulim bebama uopšte nisu u knjigama sahranjenih ili spaljenih. - Na zvaničan zahtev da nam se pismeno razjasne kakvi se to dokumenti o umrlim odnosno mrtvorođenim bebama šalju iz bolnica, kako se zavode umrle bebe, da li postoji precizna evidencija, da li se one sahranjuju ili kremiraju kao bezimene, da li se možda umrle bebe vode kao lešni otpad i da li se on negde evidentira, dobili smo odgovor koji bi sigurno morao da zaintrigira svaki sud - objašnjava Nikola, pokazujući nam pismeni odgovor koji je još u oktobru 2003. stigao iz Javnog komunalnog preduzeća u čijem sastavu su i Pogrebne usluge. U zvanično zavedenom odgovoru piše da je "prateći dokument mrtvorođenih ili u bolnici umrlih beba sa imenom, prezimenom roditelja i datumima rođenja i smrti bebae, overen lekarskim i bolničkim pečatom, i da se dostavlja uz sprovodnicu, odnosno uz izvod iz matične knjige umrlih i saglasnost da se izvrši sahrana odnosno kremiranje. Ti se podaci potom unose u registar umrlih koji se trajno čuva. U tom dokumentu dodato je i da Javno komunalno ne zna šta je uopšte "lešni otpad", ali i da se kremacija obavlja jedino i isključivo u krematorijumu njihovog preduzeća, te da oni ne znaju da li zdravstvene ustanove same na neki drugi način ili nekom drugom mestu, same vrše kremiranje. - Sve te papire koji pokazuju javašluk ili namernu neažurnost u matičnim službama i po bolnicama, kao i saznanja iz Javnog komunalnog preduzeća, mi roditelji pronašli smo sami sa inspektorima iz Ministarstva zdravlja i SUP Beograd. Upravo je na osnovu toga Republički javni tužilac pre dve godine i naložio istragu - nastavlja Šegrt. - Kada su međutim proces preuzele istražne sudije sve je stalo. A onda su nadležni iz tih ustanova po raznoraznim medijima počeli da iznose priče kako je afera o otmici i preprodaji beba plod nečije mašte inspirisan španskim serijama. Tako krajem protekle godine Republički javni tužilac Slobodan Jankovićukazom ukida akt svog prethodnika o zastarevanju krivičnog dela otetih beba. Kao rezultat toga, proteklih desetak dana, iz opštinskog tužilaštva roditeljima stižu odbijenice, dokumenti kojima ih tužioci obaveštavaju da su krivične prijave protiv nepoznatih babica, ginekologa i administrativaca po matičnim uredima, odbačene i da ukoliko neko od njih želi da nastavi proces ima rok od osam dana za žalbu, odnosno može da podnese privatnu krivičnu prijavu protiv precizno imenovanog lica. To znači da istražne sudije i tužioci, ni posle dve godine "traganja" i ko zna koliko potrošenih budžetskih para, nisu uspele da razreše enigmu gde su se "izgubile" bebe, za koje postoje obdukcioni nalazi ali čija tela ni po jednom dokumentu nigde nisu ni sahranjena ni spaljena. - Državne službe u stvari nisu uradile ništa za ovo vreme od kako je Vlada pokojnog premijera Đinđića naložila da se ova istraga pokrene - zaključuje Šegrt, jedan od očeva koji već 15 godina želi da ustanovi da li je njegovo dete oteto ili prodato, ili se iako rođeno zdravo, u porodilištu u Višegradskoj ulici, posle nekoliko sati razbolelo i umrlo. Jasna Jojić
BEOGRAD - Sumnjala sam na sve i svakoga. Prvi odlazak na Institut za neonatologiju ili u, kako ona kaže, „Centar za nedonoščad“ u Kralja Milutina 50, gde su joj saopštili da je dete umrlo neće zaboraviti nikada. Istovremeno, sumnja u zvaničnu verziju je tog toplog avgustovskog dana rasplamsana do krajnjih granica. - Ušla sam u Institut s verom da ću, ipak, doći do neke istine. Medicinska sestra čijeg se imena više ni ne sećam gledala je moju otpusnu listu iz porodilišta, onda se zagledala u mene i mirnim glasom saopštila: „Vaše dete je mrtvo!“ Zgrabila sam listu i s nevericom počela ponovo da je čitam. I ponovo sam pročitala isto da je dete odneseno u Centar za neonatologiju, nigde ni pomena smrti, iako to mora da piše. Bleda poput tog belog papira, koji sam kao poslednju slamku spasa stezala u rukama, izletela sam iz sobe, tražeći načelnika. Obratio mi se čovek od oko 45 godina, koji je tvrdio da je načelnik. Tražila sam mu da mi da dete - živo ili mrtvo! „Ma, kakvo dete, ne možeš da ga dobiješ„, uzmicao je on. Besna zbog takvog odgovora počela sam da ga grebem noktima. Iscepala sam mu mantil. Taj čovek se zvao ćetko Brajović. Mnogo godina kasnije saznala sam da je taj Brajović bio glavni egzekutor na zloglasnom Golom otoku - u jednom dahu priča Danica. - Danas mi u Centru za neonatologiju kažu da sam telo deteta mogla da podignem u roku od sedam dana, što je očigledna laž. Pa, nisam mesecima izbijala s njihovog praga, ne bi li našli za shodno da mi bar pokažu leš! - kaže Danica. Ona s tugom konstatuje da tada nije znala svoja prava, da je kao majka trebalo da konstatuje smrt svog deteta, da je trebalo je da postoji istorijat bolesti, da joj se ponudi da sama sahrani dete. Sve je to pokušala u kasnijim godinama da ispravi, tražeći ljude koji su na neki način bili uključeni u njenu dramu. - Saznala sam adresu Milanke Đorđević, tadašnje glavne babice koja me je porađala. Pozvala sam je telefonom i pitala da li se uopšte seća mog slučaja. Ona se izletela i odgovorila mi: “Zaboravi ga, on sada ima 24 godine”. Spustila sam slušalicu i počela da plačem. Matičar Branko Stefanović u Opštini Savski venac mi je tada rekao „da je nada mnom izvršen zločin“. Povezala sam kockice i shvatila da je mnogo ljudi umešano. G. Bošnjak
BEOGRAD- Beograđanka Danica Dimitrijević (67), rodila je 27. jula 1969. godine sina koji je, prema njenim rečima, odmah po rođenju otet iz KBC „Dragiša Mišović“ na Dedinju i prodat. Posle 29 godina obijanja pragova državnih institucija u potrazi za istinom, Danica je 1992. godine na ulici srela mladića za koga tvrdi da je njen sin. - Bukvalno sam naletela na njega dok je pričao s drugovima kod Mašinskog fakulteta u Beogradu. Kao da sam videla njegovog oca, Miodraga Đinđića iz Niša, s kojim sam živela u vanbračnoj zajednici. I glasom i stasom podsećao je na Miodraga. Nisam izdržala, osećala sam kako gubim svest, pala sam na pločnik pred gomilom sveta - kaže Danica. To je vraća na početak priče kad je 20. jula 1969. godine u devetom mesecu trudnoće zbog trovanja prebačena u bolnicu „Dragiša Mišović“. Opet gubitak svesti i buđenje tek nakon sedam dana uz miris bolničke sobe na intenzivnoj nezi. - Prebacili su me u porodilište. Na odeljenju je bilo tri kreveta. Porodili su žene levo i desno od mene, izveli ih, ostavili me samu i zaključali vrata sobe. Bila sam uplašena, pitala sam se zašto sam izdvojena. Porodila sam se 27. jula u 14.55. Rodila sam zdravo muško dete, teško dva kilograma i dugo 49 centimetara, krvne grupe nulta pozitivna - priča Danica u jednom dahu. Malo zastaje, prebira po bogatoj dokumentaciji i kaže: „Evo, tu sve piše“. - Beba je plakala, a doktor ju je po običaju „pljesnuo“ po zadnjici rekavši: „čim ovoliko urla, znači da je zdrava“. Prva dva dana po porođaju sve je bilo normalno, dete su mi donosili da ga vidim. A onda, trećeg dana, 29. jula, kroz prozor sobe sam videla kako babica moju bebu nosi ka belom kombiju parkiranom u dvorištu bolnice. Iz kombija su se pojavile ruke koje su prihvatile bebu. Istrčala sam i pitala gde mi vode dete. Mirno su mi saopštili da ide u Centar za prevremeno rođenu decu. Ali, zašto, kad moj sin nije prevremeno rođen - zapomagala je Danica. Odgovorili su joj:“ Znamo šta radimo“. - Niko mi ništa nije pričao, imala sam osećaj da se „plete nekakva mreža“. Jurila sam kroz bolnicu sa strahom i pitanjima gde mi je dete. Molila sam da mi ga vrate. A onda, 6. avgusta, rekli su mi da je moje dete mrtvo. Mesecima sam po čitav dan sedela na stepeništu Centra za prevremeno rođenu decu u ulici Kralja Milutina 50, maltretirana i ponižavana. Sama i neutešna - kaže Danica. Stalno joj se po glavi motao onaj beli kombi i pitanje kako da onako zdravo dete naprasno umre? Posumnjala je da se radi o prevari. G. Bošnjak
BEOGRAD - (Beta) Anketni odbor bi trebalo da utvrdi istinu o sumnjama roditelja da su im deca u porodilištu oteta, a ne da su umrla, kako im je rečeno. Na sednici Odbora konstatovano je da je formiranje ovakvog anketnog odbora potrebno i zbog zaštite ugleda državnih organa i države u celini, kao i zbog roditelja koji godinama tragaju za istinom. Sednici je od ukupno petnaest odbornika prisustvovalo osam i jednoglasno su doneli zaključak. Grupa roditelja je pre mesec dana protestvovala pred Skupštinom Srbije tvrdeći da su im bebe ukradene u porodilištima, ali i zbog najavljene izmene porodičnog zakona kojim bi krivično delo otmice deteta moglo da zastari nakon 10 godina.
BEOGRAD - Odbor za podneske i predstavke Skupštine Srbije na sednici održanoj u petak uz prisustvo predstavnika "Beogradske grupe roditelja" jednoglasno je doneo odluku o formiranju anketnog odbora, koji bi trebalo da utvrdi činjenice i odgovori na pitanje šta je bilo s našom decom - kažu u "Beogradskoj grupi roditelja"
- Naše bebe su nestale pre više decenija iz mnogih beogradskih porodilišta. Nakon porođaja nam je rečeno da su umrla, međutim, nije nam dozvoljeno da ih vidimo, niti da ih sahranimo, što je naše zakonsko pravo. Takođe, u bolnicama nema nikakvih pisanih tragova gde su naša deca. Najgore od svega, po članovima 116 i 117 Krivičnog zakona Srbije krivično delo oduzimanja maloletnog lica i promena porodičnog stanja zastareva posle samo pet godina - kaže Mirjana Novokmet (46) iz "Beogradske grupe roditelja" i dodaje da su se zato roditelji samoorganizovali i krenuli da kucaju na sva moguća vrata. - U maju 2003. godine Republičko javno tužilaštvo donelo je Uputstvo o istražnim radnjama u kojem je navedeno da "zastarevanja nema i da se sprovode sve neophodne istražne radnje po pitanju afere nestalih beba". Međutim, 11. novembra prošle godine došlo je do preokreta. Majke su saslušane i tu se naša potraga završila, a Republičko javno tužilaštvo naknadno donosi novo uputstvo o zastarevanju, koje se kosi sa prethodnom odlukom! Time su prekinute sve istražne radnje i odbačene krivične prijave roditelja - kaže jedna od majki koja traži istinu o svom navodno umrlom detetu Radojka Delibašić - Pantelić. U "Beogradskoj grupi roditelja" koja broji oko 350 članova, ističu da su na osnovu proučavanja Zakona o vođenju matičnih knjiga, zatim Zakona o sahranjivanju, i o čuvanju i vođenju medicinske dokumentacije, shvatili da njihova sumnja u zvaničnu verziju da su bebe umrle ima osnova. Oni upućuju apel svim humanim ljudima i institucijama da pomognu u otkrivanju istine u vezi s aferom krađe beba, a sve roditelje koji dele istu sudbinu pozivaju da se jave Radojki Pantelić i Goranu Filipoviću na brojeve telefona 064/274-88-68 i 064/123-50-77. G. Bošnjak
BEOGRAD - Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije predložila je parlamentu formiranje Anketnog odbora "radi utvrđivanja istine o novorođenoj deci nestaloj iz porodilišta u više gradova u Srbiji". Tu odluku potrebno je doneti po hitnom postupku, kako bi se u što kraćem roku utvrdila istina o novorođenoj deci, nestaloj u porodilištima, "imajući u vidu činjenicu da se u zahtevima roditelja navodi čak 2.500 ovakvih slučajeva", obražložila je SPS, u predloga koji su potpisala 22 poslanika te stranke.
GLAS JAVNOSTI, 1.8.2005. / izvor Ispovest: Verica Jeremić iz Novog Sada optužuje lekare iz Novog Sada za otmicu deteta Našla sam ćerku "umrlu" na porođaju Molim ćerku da mi se javi. Znam da živi u Sremskoj Mitrovici. Ima 24 godine, smeđu kosu, blagu razrokost levog oka prema nosu i srcasto podeljenu kosu na čelu, baš kao ja i druga bliznakinja - tvrdi Verica
- Molim ćerku da mi se javi. Znam da živi u Sremskoj Mitrovici. Ima 24 godine, smeđu kosu, blagu razrokost levog oka prema nosu i srcasto podeljenu kosu na čelu, baš kao ja i druga bliznakinja. Verujem da će poverovati u moje tvrdnje kada vidi moju fotografiju iz mladosti i sestru. Stupila sam u kontakt sa njenim "roditeljima", međutim majka me moli da odložimo susret pošto joj nije rekla da je usvojena, dok je otac u startu bio neprijatan i pretio mi - kaže Verica, dodajući da više ne može da podnese neizvesnost. Objašnjavajući da je potragu za starijom bliznakinjom počela na sajtu (www.adoptedbabies.com) objavljivanjem fotografija druge bliznakinje, Verica kaže da su se mlađa bliznakinja, kao i njen stariji sin, slučajno sreli sa sestrom.
G.J.
BEOGRAD - Nestanak tek rođene dece i očajnički pokušaji roditelja da ih pronađu - problem je o kojem se raspravljalo u sredu u Skupštini Srbije. Ovo osetljivo pitanje pokrenuto je u trenutku kada su pred zgradom parlamenta protestovali roditelji koji tvrde da su im deca oteta. Poslanici SRS najavili su da će odmah pokrenuti postupak za izmenu i dopunu ovog zakona, ako ne bude usvojen njihov amandman kojim traže da se ukine rok od najviše deset godina za sudsko utvrđivanje majčinstva ili očinstva. Od ministra Slobodana Lalovića dobili su objašnjenje da, zato, ne zastareva pravo dece da tragaju za svojih biološkim roditeljima. Ja imam pravo da verujem ovim građanima, jer su mnogi pronašli svoju decu, utvrdili su da su neke zdravstvene ustanove i centri za socijalni rad umešani u izdavanje određenih ličnih dokumenata, koji upućuju da se radilo o falsifikatima i o izdavanju lažnih dokumenata i potvrda o smrti deteta, da mnogi građani nisu mogli da dobiju dete da ga sahrane, da je u nekim slučajevima centar za socijalni rad učestvovao u tom delu i u nekim slučajevima obaveštavao zainteresovane - rekao je Petar Jojić (SRS). Druga sporna odredba bila je ona u kojoj se kaže da "svako ima pravo da odlučuje o slobodnom rađanju". Poslanici DS pre svih, a potom i SPO i SPS, branili su suprotni stav - da samo žena, odnosno majka ima prirodno pravo da odluci hoće li roditi dete ili ne.
Posebno se na udaru opozicionih poslanika našla odredba kojom se dozvoljava "iz opravdanih razloga, sklapanje braka među tazbinskim srodnicima". SRS je zatražila brisanje ovog člana, s obrazloženjem da je reč o nedopustivom pokušaju da se neprirodne i nenormalne stvari ugrade u zakon.
Sastanak Predsednik Skupštine Srbije Predrag Marković potvrdio je da je primio delegaciju roditelja koji su juče protestovali i rekao da su mu "ukazali da jedan član Porodičnog zakona, o kome se trenutno raspravlja, može da ima loše posledice". Oni se plaše retroaktivnosti jednog člana za dokazivanje roditeljstva, ali pošto nisu bili dovoljno pripremljeni da to tačno objasne, zatražio sam pravno tumačenje, pa da vidimo da li stvarno postoji ta posledica koje se oni plaše.
Pred Narodnom skupštinom protest roditelja BEOGRAD - Roditelji koji svoju decu traže i po nekoliko decenija, tvrdeći da su im ukradena u porodilištima širom Srbije, održali su juče protestni skup ispred Narodne skupštine. Poseban povod za okupljanje je nedavno predložen Zakon o braku i porodičnim odnosima kojim se predviđa da svako dokazivanje roditeljstva vremenom zastareva. Majčinstvo može da se dokaže u roku od 10 godina, a očinstvo u roku od 25. Roditeljstvo ne zastareva. Nije meni dete ukradeno na ulici, već u instituciji. Ovde smo se okupili i tražimo da se odustane od ovog spornog člana - rekla nam je Mira Janjić, majka čija borba traje već 34 godine.
Predsednik Skupštine Srbije Predrag Marković razgovarao je juče sa predstavnicima roditelja koji su protestovali pred parlamentom Srbije tvrdeći da su im bebe ”ukradene” u porodilištima. Oni su protestovali zbog najave da bi izmenama porodičnog zakona, krivično delo otmice deteta moglo da zastari nakon 10 godina. Marković je agenciji Beta kazao da su mu roditelji ukazali na neke odredbe porodičnog zakona o kojem poslanici raspravljaju u skupštini, za koje strahuju da mogu imati “loše posledice”...
BEOGRAD - Oni traže promenu člana zakona o porodici koji predviđa da krivično delo otmice deteta zastareva posle 10 godina. Predsednik skupštine Predrag Marković, koji je razgovarao sa njima, kaže da roditelji nisu umeli jasno da objasne svoje strahovanja vezana za odredbu zakona. Grupa roditelja traži izmenu člana 250. jer, kako tvrde, prema starom zakonu nije postojala zastarelost roditeljstva s obzirom na to da je reč o biološkom pravu. Okupljeni roditelji tvrde da su našli decu za koju im je prilikom rođenja rečeno da su umrla i da sada traže samo pomoć države oko zakonskog priznavanja. Prema njihovim rečima polovina od ukupno 5 hiljada tužbi u vezi sa otmicom dece u Srbiji je aktivna. Predsednik Skupštine Predrag Marković rekao je roditeljima da, iako primedbe na zakon nisu dali na vreme, postoji mogućnost da svoja prava zaštite: “Oni su naprosto uplašeni od jednog člana zakona da li se odnosi retroaktivno i da li će sprečavati proces koji oni već imaju pred sudovima ili izvršnim organima vlasti. Ja sam im rekao kako je to pravno moguće da se reši, mogu da daju pravno obrazloženje i ukoliko je ono tačno i počiva na povredi ustavnog prava, onda bi Ustavni sud mogao taj član da eliminiše. Za slučaj da je u pitanju neka druga pravna povreda ili neravnopravnost, moguće je tražiti izmenu tog člana zakona što je procedura od 5 minuta”. Ministar za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja Slobodan Lalović odgovara da je to inače problematika kojom se prevashodno bave MUP tužilaštvo i ministarstvo zdravlja: "Ovaj zakon utvrđuje te granice za roditelje. Ali dete uvek može podneti tužbu i nema zastarevanja i nema ograničenja". I dalje se ne zna ko odlučuje da li će da rodi U skupštinskoj sali ponovo se potegla rasprava o tome ko ima pravo da odlučuje o rađanju, a predlog DS-a da se zauzme stav da je to isključivo pravo majke podržali su i poslanici SPO-a i socijalisti. Radikali su i dalje protiv Zakona, tvrdeći da narušava tradicionalne vrednosti srpske porodice. Poslanik DSS-a Đorđe Mamula ima donekle razumevanja, jer smatra da je u Srbiji došlo do razgradnje patrijarhalnog morala: “Mislim da je tu došlo do razgradnje patrijarhalnog morala zbog toga što je broj urbanih naselja sve veći a mi smo manje zemlja seljaka na brdovitom Balkanu. Taj patrijarhalni moral je vezivao ljude kroz solidarnost, brigu jednih o drugima, pomoć prilikom zapošlenja, zajedničku izgradnju kuće i tako dalje”. Rasprava o Porodičnom zakonu se nastavlja, a roditelji koji traže decu za koju tvrde da su im oteta najavili su da će ostati ispred zgrade Skupštine sve dok se njihov zahtev ne usvoji.
BLIC, 8.1.2005. / izvor Naša zemljakinja iz Londona ogorčena na istražne organe SCG Gde je srce moga sina?
Na osnovu nalaza engleskih patologa koji su ustanovili da nema tragova droge u krvi preminulog, da u Šutovićevom telu nedostaju srce i delovi drugih organa, kao i propusta u istrazi beogradske policije, Snežana Šutović veruje da je njen sin ubijen i zato je beogradskom Okružnom sudu podnela krivične prijave protiv nepoznatih osoba.
Povrede na telu
- Ko je ubio moga sina i gde je njegovo srce? - pitanje je koje Šutovićeva, kako kaže, već godinu dana postavlja predstavnicima policije, pravosuđa i vlasti u Srbiji, ne dobijajući odgovore.
- Kada su utvrdili da u telu moga sina nema srca, obducenti iz Univerzitetske bolnice u Londonu odmah su pozvali kolege iz Beograda, a od jednog lekara sa Instituta dobili su odgovor „da su slepi i da se svi organi nalaze u telu“. Tek šest meseci kasnije, dr Branimir Aleksandrić, direktor beogradskog Instituta za sudsku medicinu, rekao mi je da su srce zadržali zbog toksikoloških analiza. Inače, te analize stručnjaci Instituta obavili su dva meseca posle smrti, kada su saznali da sam ja angažovala privatnu detektivsku agenciju da istražuje ovaj slučaj. Engleski patolozi su analizu uradili samo nekoliko dana nakon smrti i utvrdili da nema tragova droge. Inače, Petar je bio dijabetičar i uzimao je insulin četiri puta dnevno - priča Šutovićeva.
Ona je angažovala Alana Bejla, sudskog veštaka iz Engleske, koji je proučavajući fotografije iz stana u kome je preminuo Šutović, izveštaje policije i dostupne dokaze zaključio da je mesto uviđaja grubo namešteno, kao i da je reč o sumnjivoj smrti. Drugi sudski veštak - Teri Merston posetio je, po zahtevu Snežane Šutović, stan u kome je preminuo njen sin, a na osnovu onoga što je video i drugih dokaza zaključio je da je mladić najverovatnije bio živ kada je policija na uviđaju fotografisala. Moraju da budu kažnjeni
- Petar je bio živ i onesvešćen u vreme kada je policija fotografisala. Mesto gde su snimljene fotografije nije mesto gde je Šutović ubijen... Očigledno je da je dobio jak udarac u levu stranu lica i nosa, telo je oprano od krvi, pa položeno na krevet - zaključio je, između ostalog, Merston.
- Zašto uviđaj na mestu smrti nije dobro urađen? Da li je moguće da policajci i obducenti nisu videli brojne povrede na telu moga sina i krvave mrlje po stanu? Kako su bez toksikoloških analiza beogradski obducenti mogli da tvrde da je Petar narkoman? Ako zadržavaju srce i druge delove tela, patolozi to moraju navesti u izveštaju i zašto su najpre tvrdili da to nije tačno? Ljudi koji su ubili moga sina, oni koji su to prikrivali i oni koji su uzeli njegovo srce moraju biti kažnjeni. Tužiću ih i zato što su bez dokaza tvrdili da je Petar narkoman - tvrdi Šutovićeva.
|
ENGLISH DOLIJALI: VESTI IZ SVETA VAŽNO ZNATI: IZMIŠLJOTINE ZVANE GEN I DNK EUGENIKA KUĆNI POROĐAJ
BAZA PODATAKA SLUCAJEVA: 1950-1969 1970-1979 1980-1989 1990-1999 2000-2009 2010-2019 DEČIJA BAZA PODATAKA: TRAŽIM RODITELJE |
kradjabeba.org
Srpskom parlamentu dostavljena je kompletna dokumentacija za stotinu slučajeva za koje se sumnja da su bebe pravim roditljima ukradene u porodilištima, a zatim prodate drugim porodicama. U najvećem broju slučajeva roditelji sumnjaju da im novorođenče nije preminulo u porodilištu, kao što im je zvanično rečeno u tim ustanovama. Živodarka Dracin, predsednica novoformiranog Ankentnog odbora, koji bi trebao da ispita sumnjive slučajeve, rekla je na prvoj sednici tog tela da prikupljena dokumentacija pokazuje da sumnju najčešce izražavaju žene koje su se zbog problematične trudnoće porađale u beogradskim porodilištima, kao i u još dva grada u Srbiji:
Kada bi neko od nas običnih smrtnika znao formulu za sreću, verovatno bi bio najbogatiji čovek na svetu, jer svi želimo upravo to - da budemo srećni. Postoji mnogo povoda za taj topao i neopisiv osećaj miline koji se naziva srećom, ali se u ovome, kao i u mnogo čemu drugom, podosta razlikujemo. Vile, kamioni, avioni, za jedne su odlična definicija blagostanja, dok drugi veruju, ai zaista osećaju, da je za sreću potrebno nšto sasvim drugo. Najmudriji kažu da je za sreću prvo potrebno zdravlje, pa tek onda sve ostalo. Ružica Tasić je žena koja je, kako ona sama kaže, u najgorem maniru osujećena u vlastitoj sreći, jer je pre više od trideset godina njena tek rođena beba njoj postala nedostupna.
I danas, posle toliko godina i prisećanja na nemili događaj, Ružici drhti usna dok nam priča o svojoj sudbini. Seća se da je zanemela kada joj je doktorka rekla da se spremi na najgore.
Ukoliko i vi želite da javno progovorite o svom životu ili problemu iz kojeg ste uspele da se izvučete kao pobednik, javite se i podelite svoje iskustvo s nama. Nemojte zaboraviti da bi vaše iskustvo moglo pomoći mnogima koji misle da su im sve lađe potonule. Svojom iskrenom pičom pomoći ćete našim čitateljkama da sagledaju stvari iz drugog, lepšeg ugla. Podelite sa nama vaše najteže trenutke i svojim primerom dokažite da samo najuporniji i najjači zaista uvek pobeđuju.
Mesto Ljubinje, 23 kilometara udaljeno od Požarevca, ima jedva stotinjak domaćinstava. U jednom od njih živi Pčelica Milovanović, majka popularne folk pevačice Anice Milenković. Ljubazna četrdesetpetogodišnjakinja dočekala nas je u društvu drugog supruga Dragoslava s kojim je u braku 15 godina. Kako se navodi u prošlom broju "Paparazza", ona sumnja da joj je pre 30 godina oduzet tek rođeni sin koji je proglašen mrtvim i od tada do danas pokušava da sazna šta se sa njenim detetom desilo. U prvom braku sa Ljubišom rodila je tri kćerke među kojima i Anicu. Svoju životnu priču ispričala nam je uz kaficu i setni osmeh.
- Mlađa bliznakinja je srela sestru pre pet godina u diskoteci u Sremskoj Mitrovici. Bukvalno su se sudarile u gužvi i u isti glas izgovorile: "Čak smo isto i obučene!". Sin ima 32 godine, sumnjao je u moju priču i otvoreno me zadirkivao, govoreći: "Mnogo gledaš španske serije". Međutim, pre mesec i po dana je i sam sreo sestru u istoj diskoteci. Kada je došao kući bio je uznemiren. Ispričao mi je da je video devojku sličnu sestrama. Kada sam ga pitala zašto nije uspostavio kontakt, rekao je: "Odsekao sam se načisto, ali sada ću i ja da je tražim". Mlada bliznakinja je oduvek crtala sestru i imala osećaj da je živa - navodi uporna majka.
Snežana Šutović, advokat iz Londona, tužiće državu Srbiju i Crnu Goru Sudu za ljudska prava u Strazburu zbog sumnjive smrti svoga dvadesetčetvorogodišnjeg sina Petra Miloša Šutovića i srca koje je uzeto iz njegovog tela posle obdukcije na beogradskom Institutu za sudsku medicinu.