POČETNA STRANA KONTAKT POSTOJEĆI KOMENTARI Vaš komentar VESTI: 2023 2022 2021 2020 2019 2018 2017 2016 2015 2014 2013 2012 2011 2010 2009 2008 2007 2006 2005 2004 2003 2002 ZATAŠKANO: 2001 1998 1996 1972 Izvoz beba LITERATURA STATISTIKA AKTI |
Vesti / 2010. godina 
BEOGRAD – Predstavnik Ministarstva pravde Srbije Jovan Ćosić rekao je danas u Beogradu da je u prijavljenim slučajevima nestanka beba iz porodilišta koji su se dogodili pre oko 50 godina sada nastupila apsolutna zastarelost i da nema mogućnosti da tužilastvo postupi po krivičnim prijavama. "Ne može se uticati na slučajeve za koje je nastupila aposlutna zastarelost", rekao je Ćosić na sednici skupštinske Radne grupe za izradu predloga zakona radi stvaranja uslova za postupanje po prijavama o nestalim bebama. Prema njegovim rečima, poslednjim izmenama Krivičnog zakonika izmenjene su odredbe koje se odnose na oduzimanje dece, a dopunjeni su i oni delovi tog propisa koji se odnose na trgovinu ljudima i maloletnicima. Ćosić je naveo da postojeća regulativa zadovoljava krivičnu pravnu zaštitu i da neke dodatne izmene nisu potrebne. Profesorka Pravnog fakulteta Marija Draškić navela je da je izričito zabranjena retroaktivnost u oblasti krivičnog zakonodavstva i da nije moguće procesuiranje u konkretnom slučaju. Njen kolega profešor Goran Ilić rekao je da su konkretni slučajevi vrlo daleko od ulaska u krivični postupak i da ne mogu dobiti krivično-pravni epilog. Radna grupa za izradu predloga zakona radi stvaranja uslova za postupanje po prijavama o nestalim bebama pripremiće na narednoj sednici izveštaj o svom radu i uputiti ga Skupštini Srbije, najavila je predsedavajuća tog tela Maja Videnović. Na sednici radne grupe Videnović je kazala da to telo treba da uz razumevanje za veliku osetljivost teme, uradi sve što je moguće za analizu zakona iz više oblasti koji regulišu to pitanje. Radna grupa za izradu predloga zakona radi stvaranja formalno-pravnih uslova za postupanje nadležnih organa po prijava o nestanku novorođene dece iz porodilišta formirana je u aprilu na inicijativu predsednice Skupštine Slavice Đukić-Dejanović. Povod je bila inicijativa poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabica koji je 2008. godine ukazao na nezadovoljstvo roditelja rešavanjem tih slučajeva. Radnu grupu čine predstavnici parlamentarnih stranaka, ministarstava pravde, policije i zdravlja, kao i predstavnici Pravnog fakulteta.
Drinki Radonjić nije jednostavno da odgovori na pitanje koliko ima dece. Četvoro je rodila, dvoje odgajila, dvoje izgubila, jedno pronašla, a za jednim još traga. Ova majka se bori sa strašnim zločinom - dve bebe su joj ukradene na rođenju, kako sumnja. Za jednu od njih će uskoro uspeti da dokaže da je njen sin, sada već momak (21). O drugoj bebi, koja bi sada već bila devojka (22), nema dovoljno tragova. Ali, kako majka kaže, oseća da je i ona živa i da će je pronaći.
Ispred Drinke Radonjić (50) na stolu leži velika kartonska fascikla. U njoj je brdo papira koje je ova krojačica jedan po jedan kao krpice sakupljala 11 godina. Ona njihov sadržaj zna napamet - ponela ih je da nam pokaže način na koji je pre dvadesetak godina, kako sumnja, u našoj državi tekao proces organizovane krađe beba. Pokušavamo da razumemo ono što je Drinka raspetljavala godinama - dogovaramo se zato da priču počne otpočetka. Traži od nas samo jedno - ne želi da njenu ispovest napišemo tako da ljudi plaču nad njom. A početak je 1988. godina. Tada već ima jedno dete, četvorogodišnju Ivanu (25), i čeka drugu bebu.
U svakom poslu ima grešaka... Drinka je sačekala da suprug Stevan dođe da bi od lekara saznao šta se dešava sa njihovim detetom. Pedijatar je uzeo istoriju bolesti bebe, pozvao ih da dođu u lekarsku sobu. Tu je bilo medicinsko osoblje, kao i babica Dostana, kada je lekar pitao Drinku da kaže ko joj je rekao da je dete živo. Plašila se da babica Dostana ne ostane bez posla - prećutala je odgovor. - Pedijatar je otvorio istoriju bolesti po kojoj je beba preminula 5 sati posle rođenja. Smrt bebe su, posle nekoliko dana prijavili SUP-u 29. novembar. Iako je Drinka do danas nebrojeno puta odlazila u policiju, izveštaj o tome nikad nisu dobili. Drinka je ponovo ostala u drugom stanju naredne godine. Odlučila je da se porodi u bolnici u Višegradskoj. Suprug i ona nisu hteli ništa da prepuste slučaju, našli su „vezu“ - rođaku koja radi na očnoj klinici. Sve je prošlo kako treba, Drinka je 8. avgusta 1989. rodila sina koji je na rođenju dobio ocenu devet. A onda, dva sata posle porođaja nadležni pedijatar joj saopštava da je rodila teškog bogalja i da bude srećna ako ne preživi jer će joj upropastiti i zdravo dete. Posle nekoliko sati obaveštena je da je dete umrlo. Pod terapijom je, ne može ni da razmišlja - kroz glavu joj samo prolazi misao da ne razume zašto joj se to događa. Pita lekara hoće li raditi obdukciju - doktorka potvrđuje, ali joj nisu dali da potpiše bilo kakvo odobrenje. Na izveštaju sa obdukcije, koji je posle nekog vremena dobila, nije bilo pečata ili faksimila lekara. - To je jedan deo priče, ali postoji još nekoliko stvari koje su mi već tada bile čudne. Babica mi je prvo rekla da sam dobila ćerku, na šta je lekar rekao: „Kakva ćerka - sin!“. Ona je odmah počela da se izvinjava, dodavši: „Dajte mi Stevanov broj da mu javim da je dobio sina“. Iznenadilo me je otkud ona zna ime mog supruga - seća se Drinka. - Kasnije, kad su mi rekli da je dete preminulo, supruga nisu zvanično obavestili o tome. Rođaka, koja nam je, navodno, pomagala, otišla je kod nas kući, saopštila suprugu da je dete preminulo i ubeđivala ga da je bolje da ne ide u bolnicu. Provela je ceo taj dan sa mojom porodicom.
Šta čekaš mama, neće deca sama da ti dođu
Ujutru je Stevan stigao u bolnicu, a Drinki su rekli da izađe iz sobe da bi ga videla. Ustala je iz kreveta, ali se već posle nekoliko koraka onesvestila. Sa suprugom nije uspela da razgovara. Telo deteta je, kako je rečeno, poslato na obdukciju - Stevan ga nije video. Tokom Drinkinog otpusta iz porodilišta rečeno im je da treba overiti neku dokumentaciju, rođaka uzima te papire - insistira da će ona to završiti lakše. Deo dokumentacije je vratila. Drinka je mnogo godina kasnije saznala da ni po kakvoj proceduri nije bilo potrebno da se bilo šta overava. Naredne tri i po godine, rođaka sa kojom su se do tada često viđali, nijednom se nije javila niti dolazila kod njih. Mnoge stvari su bile neobične, ali Drinka i Stevan još nisu povezivali „smrti“ dve bebe. Posle dva meseca je stigao nalaz obdukcije, po kom dete rođeno 1989. nije imalo urođenih mana - umrlo je od gnojne upale pluća. Istorija bolesti, do koje je Drinka kasnije došla, pokazala je da je sa bebom sve bilo u redu, čak su i brisevi iz grla i nosa bili sterilni. Četvrta trudnoća, 1991, rođenje još jedne bebe. Ovog puta u KBC-u Narodni front. Pedijatar saopštava Drinki da dete ima podlive na grudima i ruci - ne očekujte mnogo, rekao je. Suprug Stevan nije mogao da uđe da vidi dete, zato je Drinka zamolila komšinicu koja je radila u bolnici, da što pre proveri da li je sa njenom devojčicom sve u redu. Žena je otišla do sobe sa bebama, odvila pelenu, pogledala dete - bilo je sasvim normalno, bez ijednog podliva. Pedijatar koji joj je nagovestio da beba neće preživeti više se nije pojavio. Stevan i Drinka su ćerku - Jelenu (18) odneli kući. Ređaju se godine - kriza, ratovi, bombardovanje... Drinka razmišlja, sumnja, povezuje...
Napušta posao da bi mogla da se posveti traganju za dokazima. Radi zakonskim putem sve što je u njenoj moći, ali ubrzo shvata da ustvari vodi spor protiv države. Sudije se smenjuju ili se ne pojavljuju na zakazanim ročištima, onda se ne pojavljuju svedoci, u opštini i policiji joj ne dozvoljavaju uvid u dokumentaciju… Slučaj se vodi po jednom zakonu, onda se on promeni, pa se slučaj obustavi. A zakon kao da ne postoji u slučaju nestalih beba, kojih je, prema tvrdnjama hiljade roditelja u Srbiji, sve više. Od 2008. slučaj Drinke Radonjić nalazi se na Vrhovnom sudu. Ova majka kojoj je oduzeto detinjstvo dvoje dece već dve godine čeka njihovu odluku. Očekuje da će se stvari razrešiti tek kad stigne do Međunarodnog suda.
Sama je pronašla sina posle 17 godina. Policiju i sud to kao da ne zanima Drinkin sin sada ima 21 godinu. Saznala je da živi u okolini Beograda kada je imao 17. Uspela je tada, predstavivši se kao prodavačica, da uđe u kuću njegovih roditelja. Želela je da se uveri da je to on. - Dok je sestra, koja je išla sa mnom, navodno prodavala neke sitnice, ja sam posmatrala sina. Gledao je televiziju. Glava - ista Ivana, pokreti - Jelena. Posmatrala sam ga krišom skoro sat vremena. Žena koja ga je usvojila, za to vreme nije ni u jednom trenutku sela sa nama za sto. Mislim da je predosećala ko sam. Međutim, bio mi je potreban još neki dokaz da uverim sebe da je to moje dete. Sačekala sam da bude pozvan na regrutaciju da bih saznla njegovu krvnu grupu. Tada je potvrđeno da je A Rh negativna, što se poklapalo sa krvnom grupom moje bebe koja je bila zabeležena u istoriji bolesti iz porodilišta. Otada sam 99 odsto uverena da je taj mladić jedno od moje nestale dece. Nedostaje još samo DNK analiza - kaže Drinka. Usvojitelji odbijaju bilo kakav razgovor i dogovor sa njom, ali je istina isplivala i njen sin zna ko su mu roditelji. Još uvek ne želi da prihvati istinu jer misli da su ga Drinka i Stevan ostavili.
DNK analiza je samo potvrda za njeno dete - ona istinu zna. I do toga će doći, čvrsto je uverena.
Pitamo je na kraju, kako se oseća što ne uspeva da pronađe i ćerku - kaže da se sa istinom nikad ne zna - doći će do nje možda i pre nego što se očekuje.
U Srbiji nije poznata sudbina više od 300 dece, koje roditelji nisu videli od rođenja, a rečeno im je da su rođena mrtva ili da su umrla neposredno po rođenju. Ombudsman Saša Janković kaže da je u većini nerešenih slučajeva loše vođena dokumentacija, a u mnogim je nastupila zasterelost. Stotina dece izgubljena je na putu od bolnice ka pogrebnom preduzeću. Neki roditelji i 40 godina tragaju za istinom. Beba Mirjane Novokmet proglašena je mrtvorođenom još 1978. godine. "Kada smo tražili da vidimo bebu, da je identifikujemo, odbili su i rekli da smo mladi, da ćemo imati još dece. Odmah sam sumnjala da se nešto dešava. Međutim, vi ste pojedinac i normalno da niste mogli da se izborite, a niste ni edukovani da biste znali šta je u pitanju", rekla je Mirjana Novokmet. Ombudsman je svojim izveštajem skrenuo pažnju nadležnima da sumnje roditelja nisu neosnovane. Janković je rekao da kada se neko u bolnicama ili matičnim službama zapita o određenim činjenicama, često im se govori da nema dokumentacije, da je na primer izgubljena u poplavama, iako je kasnije ta ista dokumentacija bila pronađena. Prema njegovim rečima, ne može se sa izvesnošću, bez dodatnih istraga reći da su deca preminula, jer se ne može utvrditi gde su njihova tela sahranjena, jer roditeljima nije omogućeno da vide tela, iako su to tražili i nema dokaza o tome ko je potpisivao obdukcijske nalaze. "U nekim slučajevima majke su potpisivale određena dokumenta za koje danas ne znaju, niti ih mogu dobiti, jer evidencije nisu vođene kako treba, potpisi nisu čitki - jednostavno administrativna aljkavost", naglasio je Janković. Problem zbog zastarelosti Ombudsman predlaže već formiranoj Skupštinskoj radnoj grupi, da donese poseban zakon koji bi omogućio utvrđivanje nepobitne istine. Problem sa nestalim bebama je što je u večini slučajeva nastupila zastarelost. Državna sekretarka u Ministarstvu pravde Gordana Pualić rekla je da svako ima pravo na istinu i da ukoliko je bilo kriminalnih radnji, treba izvršiti istragu da bi počinioci odgovarali. Prema njenim rečima, postoje smetnje, jer se na učinioce primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, a ako je u međuvremenu zakon menjan, onda se primenjuje onaj koji je za počinioca blaži. Zaštitnik građana upozorava da trenutno postoji najmanje 11 spornih administrativnih propusta koji mogu da budu osnova za nove manipulacije. Tako je, na primer, rok za prijavu rođenja deteta 15 dana, a za prijavu smrti tri, što može da dovede do toga da se prvo prijavi smrt, pa onda rođenje, iz čega se može zaključiti da je dete proglašeno mrtvim ipak živo.
Vršioci raznih vrsta vlasti - od medicinske do političke, za pola veka nisu konkretno odgovorili da li su deca, inače rođena živa i zdrava, proglašena mrtvorođenom, pa prodata kupcima koji su, zauzvrat, u državne papire upisani kao biološki roditelji. Zbog toga, ali i radi "otklanjanja mogućnosti da se u Srbiji dese novi neizvesni slučajevi 'nestalih beba'", Saša Janković, zaštitnik građana, pre tri nedelje je parlamentu i Vladi predočio poražavajući ishod kontrole organa javne vlasti, nakon ispitivanja tri predstavke, odabrane kao karakteristične za veliki broj slučajeva. - Stanje je takvo da sam i ja predložio Skupštini da donese poseban zakon koji bi omogućio utvrđivanje nepobitne istine u svim ovim slučajevima. Taj zakon nam treba zbog poštovanja prava članova porodica tzv. nestalih beba i radi dostojanstva društva koje ne bi trebalo da dozvoli da na ovako potresno ljudsko pitanje izostane autoritativan konačni odgovor. Razlozi za sumnju roditelja nisu iracionalni - kaže Janković za "Blic". Istrage ombudsmana, dve u Beogradu, pokazuju da sumnje roditelja imaju logične i razumljive razloge. Rezultat istrage je takav da ne mogu biti odbačene tvrdnje roditelja da je njihovo živo rođeno dete dato drugoj ženi koja je istog dana rodila mrtvo. To važi i za bojazan majke da joj je, u polunesvesnom stanju od porođaja, "potureno" da potpiše odricanje od deteta radi davanja na usvojenje. Neke žene kažu da su neposredno posle porođajnih napona možda stavile potpis "ne znajući šta tačno potpisuju", a taj papir ne mogu da dobiju. - Kako da ne sumnjaju kad im u bolnici kažu da dokument ne postoji jer je poplava uništila arhivu, a taj isti dokument dobiju kad potplate nekog u arhivi? Ili, ako u jednom dokumentu stoji da je dete dobilo najviše ocene na porođaju, a u drugom da je rođeno sa teškim poremećajima? Nisu valjano dokumentovani porođaj, obdukcija, prenos tela, gotovo ništa. Duga je lista propusta u radu javnih organa vlasti, za njihovo utvrđivanje nije potreban specijalni zakon, administrativne propuste smo utvrdili. Potreban je zakon koji omogućava istragu u kojoj se dolazi do odgovora: da li je dete sa konkretnim imenom i prezimenom biološki potomak osoba koje tvrde da su mu roditelji, a kojima je zvanično saopšteno da im je dete umrlo - ističe Janković.
- Oni su pošli od toga ko je u bolnici zaista imao mrtvorođenče, saznali da ta majka danas ima dete odgovarajućeg uzrasta. Kad se to spoji sa činjenicom da su, zbog problema što u propisima, što u ljudima, bebe ponekad prvo upisivane u evidencije umrlih, a potom u knjige rođenih; da su postojale bebe sa matičnim brojem bez ijednog drugog podatka u MUP, za koje roditelji nisu mogli dobiti izvod; da roditeljima nije dozvoljavano da vide telo preminulog deteta niti da ga sahrane, nemoguće je garantovati da nije bilo zloupotreba - navodi Janković. Da li je bilo krađe beba u porođajnim salama? Janković odgovara da je teško poverovati da se to desilo u nekoliko stotina slučajeva, pojedinačni slučajevi ne mogu biti isključeni bez posebne istrage. Republički parlament razvlači problem već šest godina. Za društvo i državu kompromitujući izveštaj Anketnog odbora usvojen je pre pola decenije, tek proletos formirana je radna grupa čiji posao, naravno, nije utvrđivanje sudbine svake bebe ponaosob. Maja Videnović, predsednica radne grupe, veli da je zastara krivičnog gonjenja nastupila "u 99 odsto slučajeva".
Državna sekretarka Ministarstva pravde Gordana Pualić kaže da će oni ispoštovati svaku odluku radne grupe. - Mogli bismo podržati i predlog zaštitnika građana za donošenje specijalnog zakona ako bi to bilo pravno moguće. Takvi zakoni se u principu izbegavaju: rešavaju jedan problem, ali često suspenduju postojeće zakonske norme. Problem je kompleksan i zbog načela krivičnog prava da se na izvršioce primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja ili blaži zakon, a imamo i pitanje zastarelosti krivičnog gonjenja - kaže državna sekretarka.
Posle višemesečnog istraživanja slučajeva poznatih kao „nestale bebe”, zaštitnik građana nije mogao da utvrdi da li je „krađa” novorođenčadi bilo ili nije. U izveštaju, koji je ombudsman Saša Janković podneo Narodnoj skupštini, navedeno je da se zbog propusta u radu nadležnih organa i zdravstvenih ustanova, protoka vremena i ograničene nadležnosti zaštitnika građana, ne može sa sigurnošću tvrditi ni jedno ni drugo. Ono što je sigurno jeste da je velikih propusta nadležnih svakako bilo, zbog čega je, smatra ombudsman, opravdana sumnja pojedinih roditelja. Podsetimo, mediji su svojevremeno u nekoliko navrata objavljivali potresne priče roditelja koji su tvrdili da su im bebe, tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, neposredno posle porođaja proglašavane mrtvim, iako to, kako tvrde, nisu bile. Oni su sumnjali da su deca davana drugim ljudima na nezakonito usvajanje. Povod za istragu ombudsmana su bile tri tužbe koje je primio tokom prošle godine. – Tužilje tvrde da su njihova deca, rođena 1969, 1978. i 1989. godine, za koju im je nakon porođaja saopšteno da su preminula, predata drugim osobama, odnosno data na usvojenje – navedeno je u izveštaju. Istraga zaštitnika građana obuhvatila je MUP, dva beogradska porodilišta i opštinsku upravu gde se vode matične knjige, u koje su upisana deca, rođena u ovim zdravstvenim ustanovama. Ombudsman je tokom istrage utvrdio niz propusta u tadašnjem radu zdravstvenih ustanova, Uprave za upravne poslove MUP-a i matičnih službi. Takođe, zaštitnik građana je ocenio da su, u vreme kada su se ti slučajevi dogodili, postojali ozbiljni nedostaci u propisima, u oblasti zdravstvenih evidencija, matičnih knjiga i upisa podataka u evidenciju MUP-a. Između ostalog, utvrđeno je da u zdravstvenim ustanovama nije postojala precizno utvrđena procedura u slučaju smrti novorođenog deteta. – Nisu postojale jasne procedure identifikovanja preminulog deteta, načina predaje tela kapeli u zdravstvenoj ustanovi, a kasnije i pogrebnom preduzeću. Utvrđeno je da obdukcioni nalazi ne razjašnjavaju na osnovu čega su utvrđeni vreme i uzrok smrti, kao i da su sadržinski takvi da izazivaju sumnju, ne samo u kvalitet obavljene obdukcije, već i u istinitost samog nalaza. Pored toga, zdravstvene ustanove nisu vodile sve evidencije predviđene tadašnjim propisima, a one koje su vođene, bile su neuredne, neažurne, protivne propisima – navedeno je u izveštaju zaštitnika građana. Takođe, u periodu na koji se pritužbe odnose, uočeno je da su roditelji podsticani da sahranjivanje deteta prepuste zdravstvenoj ustanovi, u skladu sa tadašnjim mišljenjem da majku treba poštedeti trauma i motivisati na što skoriju trudnoću. Dokumentacija, koja je pratila predaju posmrtnih ostataka nije se čuvala trajno, nego je u skladu sa propisima uništena posle predviđenog roka. U slučaju MUP-a Srbije, utvrđeno je da se, Pravilnik koji uređuje način određivanja JMBG novorođenom detetu, nije primenjivao na teritoriji Beograda. Ombudsman je zaključio i da je MUP, JMBG rezervisao i dodeljivao mimo procedure, kao i da nije pripremio izveštaj o radu i rezultatima rada radne grupe, koju je obrazovao ministar radi istraživanja slučajeva u vezi sa sumnjom roditelja, odnosno da izveštaj nije dostavio nadležnim organima. Propust matičnih službi, između ostalog, bio je taj što je postojala velika razlika u rokovima za upis rođenja i smrti – 15 dana za prijavu rođenja, tri dana za prijavu smrti, a dva meseca za određivanje ličnog imena deteta. Ombudsman je ocenio da ovi prikupljeni podaci, neposredan nadzor i dobijene informacije od državnih organa, ne daju dovoljno osnova za zaključak da li su deca tri tužilje zaista preminula nakon rođenja, odnosno tokom porođaja ili je došlo do nezakonitog oduzimanja dece od majki. – Zbog toga je neophodna posebna istraga nadležnih organa, kao i usvajanje posebnog zakona, kojim bi bilo omogućeno utvrđivanje konačne istine u ovim slučajevima – zaključuje ombudsman. Danijela Vukosavljević Obavezna obdukcija Zaštitnik građana je istraživanjem obuhvatio i sadašnji period, nastojeći da uporedi propise i praksu u odnosu na vreme na koje se odnose tužbe u slučajevima takozvanih nestalih beba. Utvrđeno je, između ostalog, da su doneti novi propisi, ali da su na snazi i neki stari. Pomak je napravljen u tom smislu što je propisima utvrđeno postupanje zdravstvene ustanove u slučaju smrti novorođenog deteta. Osim toga, zakonom je propisana obdukcija, prilikom koje je obavezno uzimanje i trajno čuvanje uzorka biološkog porekla. Ipak i dalje su evidentni nedostaci kao što je, recimo, da određivanje JMBG-a i njegov upis u matične knjige rođenih nije regulisan nijednim važećim propisom. Nije dobro ni to što pored postojećih, zdravstvene ustanove ustrojavaju dodatne „dogovorene” evidencije pri preuzimanju tela za sahranu. Takođe, dokumentacija, koja prati obdukciju i njena obavezna sadržina i forma, nisu uređene zakonom. Dešava se i dalje da, zbog neusklađenosti rokova za upis u matične knjige rođenih i umrli, jedna osoba bude upisana prvo u knjigu umrlih, a zatim u knjigu rođenih.
Za oko 3.000 beba u Srbiji, prema podacima njihovih roditelja, godinama unazad gubi se svaki trag na relaciji porodilište groblje, čime je stvorena opravdana sumnja da one nisu umrle, već da su predate (prodate?) nekom drugom. Zakon koji bi Skupština Srbije trebalo da usvoji mogao bi da pomogne da se konačno dođe do istine o krađi bar 200 beba, o čijim je nestancima precizne podatke prikupio prethodni skupštinski Anketni odbor. Shvatajući da ogorčeni roditelji neće odustati od dokazivanja istine o sudbini novorođenčadi kojima se gubi trag, Skupština Srbije je, drugi put za poslednjih pet godina, formirala Radnu grupu čiji je zadatak da pripremi novi zakon koji bi regulisao ovu oblast i bar sprečio neke nove misteriozne nestanke beba iz porodilišta.
Zaštitnik građana Saša Janković je Skupštini Srbije uputio izveštaj o slučaju "nestalih beba", posle postupka koji je vodio po pritužbi roditelja. Janković je ocenio i da bi donošenje posebnog zakona moglo doprineti utvrđivanju konačne istine u slučajevima krađe beba. Janković je, posle višemesečnog istraživanja, koje je obuhvatilo više ministarstava, organa lokalne samouprave i zdravstvenih i drugih ustanova, utvrdio da mnogo administrativnih procedura u vezi sa bebama, odnosno njihovim telima, nije poštovano ili nije postojalo, iako su bile neophodne. Zaštitnik građana je zaključio i da su se pojedini organi, organizacije i službenici neodgovorno odnosili prema dokumentaciji, da je postojao nehuman, birokratski odnos pojedinih javnih službenika prema članovima porodica, ali da se, zbog svih nedostataka u dokumentaciji i protoka vremena, ne može oceniti da li je neko iskoristio službeničku nemarnost i neodgovornost i neku bebu nezakoniho odvojio od porodice. - Punih devet godina smo u ovoj tužnoj priči i izgleda da je trebalo da Rodoljub Šabić izvrši pritisak da se formira radna grupa, koja će početi s radom 1. septembra i ima rok od tri meseca da pripremi novi zakon iz ove oblasti - kaže za "Pravdu" Rada Pantelić, član Beogradske grupe roditelja, koji godinama bezuspešno tragaju i za svojim nestalim bebama. - Moja i potreba hiljada drugih roditelja jeste da država konačno krađu beba definiše kao društveno opasno delo i da se naši predmeti procesuiraju.
Posle Anketnog odbora Skupštine Srbije, formirana je Radna grupa MUP-a koja se bavila ovim slučajevima, čiji je koordinator bio pomenuti Ranđelović, a Dejan Svilar šef ekipe.
Ona tvrdi da je, posle tog zaključka, počelo obmanjivanje javnosti i ucveljenih roditelja.
- Morali smo da se sastanemo sa Ranđelovićem i iz prve ruke saznamo zašto su već dva puta probijeni rokovi od 30 dana koje je policiji dao Anketni odbor za nestale bebe, koji je osnovala Narodna skupština - objašnjava posle dvočasovnog sastanka Goran Filipović. - Policija nam u "veoma konstruktivnom razgovoru", nije otkrila mnogo. Kažu, ne mogu u cilju istrage. Filipoviću i dalje nije jasno gde je zastoj u celokupnoj istrazi. - Ova afera se zataškava - tvrdi Nikola Šegrt, jedan od članova Beogradske grupe roditelja, čija se žena porodila u porodilištu u Višegradskoj 1993. godine. - Svi rokovi su probijeni. Nadamo se da će posle ovog sastanka, krenuti istraga. Mirjana Novokmet iz Beograda tvrdi da dokaza o trgovini bebama i te kako ima. Navodi i da su sami roditelji došli do nekih od njih.
U potrazi za istinom predstavnici roditelja, planiraju da posete i druge državne organe. Na prvom mestu im je sastanak sa zamenikom republičkog tužioca Evicom Mijatović, u čijoj nadležnosti je i slučaj nestalih beba u Srbiji.
Janković poslao skupštini izveštaj o slučaju "nestalih beba" Zaštitnik građana Saša Janković saopštio je danas da je Skupštini Srbije uputio izveštaj o slučaju takozvanih "nestalih beba", posle postupka koji je vodio na osnovu pritužbi roditelja.
Zaštitnik gradjana Saša Janković utvrdio je nepravilnosti u slučaju "nestalih beba" i zaključio da se bez novog postupka ne može sa sigurnošću oceniti da li je neko bebe nezakonito odvojio od porodice, saopštila je danas kancelarija ombudsmana. "Zastitnik gradjana je, posle višemesečnog istraživanja koje je obuhvatilo više ministarstava, organa lokalne samouprave i zdravstvenih i drugih ustanova, utvrdio da niz administrativnih procedura u vezi sa bebama, odnosno njihovim telima, nije poštovano ili nije postojalo iako su bile neophodne", piše u saopštenju.
Za predsedavajućeg Radne grupe izabrana je Maja Videnović (DS), a za zamenika predsedavajućeg Paja Momčilov (SRS). Predsednica parlamenta Slavica Đukić-Dejanović je, otvarajući sednicu, ukazala na značaj koji Narodna skupština pridaje rešenju pitanja nestale novorođene dece iz porodilišta. U sastavu Radne grupe su, pored narodnih poslanika, i istaknuti naučni radnici, profesori Pravnog fakulteta u Beogradu i predstavnici nekoliko ministarstava", ukazala je Đukić-Dejanović. Na sednici je usvojen zaključak kojim se obavezuju članovi radne grupe, predstavnici ministarstava pravde, unutrašnjih poslova i zdravlja, kao i stručna služba Narodne skupštine, da u najkraćem mogućem roku dostave pregled zakona i drugih propisa koje je potrebno izmeniti.
Telo Ranđelovića pronađeno je na petom spratu na Obilićevom Vencu. Policajac nije ostavio oproštajno pismo, a kao mogući motiv samoubistva pominje se teško zdravstveno stanje Ranđelovića. On je penzionisan 2008. godine sa mesta pomoćnika direktora policije.
Roditelji koji tvrde da su im deca nestala
- Drago mi je što je formirana radna grupa, pre svega zbog mnogih sumnjičavih roditelja, ali i velikog rada i truda članova odbora - kaže Živodarka Dacin, predsednica Anketnog odbora, koji se pre četiri godine bavio temom nestale dece. Tadašnji Anketni odbor utvrdio je konkretne mere: deblokada rada MUP-a, tužilaštava i sudova. Zatraženo je formiranje posebnih policijskih jedinica, sa zadatkom da ispitaju sve slučajeve nestanka beba i u roku od tri meseca podnese izveštaj, kao i da ubuduće sve takve slučajeve vode Specijalni sud i Specijalno tužilaštvo.
I grupa roditelja, koji sumnjaju da su im bebe nestale, pozdravlja formiranje parlamentarne Radne grupe. - Očekujemo da se nestanak beba definiše kao društveno opasno delo i da se predlože i dopune drugih zakona, kojima bi se uredili nestručnosti, neažurnosti, propusti, aljkavosti, inspekcijski nadzori, kontrole, kao i vođenje i čuvanje medicinske dokumentacije i matičnih knjiga - ističe Mirjana Novokmet, jedna od sumnjičavih majki, iz Beograda.
Obrazlažući poslanicima predlog odluke o obrazovanju radne grupe, Đukić-Dejanović je rekla da je uverena da će se svi poslanici složiti i biti za njeno formiranje. "Radi se o par ekselans stručnoj, ljudskoj i etičkoj temi", istakla je Đukić-Dejanović i objasnila da je neposredni povod da se krene u tu aktivnost obraćanje poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića 2008. godine, koji je ukazao na nezadovoljstvo roditelja rešavanjem tih slučajeva. Ona je dodala da će u toj grupi biti predstavnici svih poslaničkih grupa, kao i ministarstava pravde, policije i zdravlja i Pravnog fakulteta.
|
ENGLISH DOLIJALI: VESTI IZ SVETA VAŽNO ZNATI: IZMIŠLJOTINE ZVANE GEN I DNK EUGENIKA KUĆNI POROĐAJ
BAZA PODATAKA SLUCAJEVA: 1950-1969 1970-1979 1980-1989 1990-1999 2000-2009 2010-2019 DEČIJA BAZA PODATAKA: TRAŽIM RODITELJE |
kradjabeba.org
Drinki su dve bebe nestale na rođenju. Zvanično se vode kao umrle, ali je ona otkrila da nisu. Sina je pronašla posle 17 godina, usvojen je. Za ćerkom još traga. Drinka ima još dve ćerke - Ivanu i Jelenu.
Saša Janković, zaštitnik građana, pre tri nedelje je parlamentu i Vladi predočio poražavajući ishod kontrole organa javne vlasti
Ombudsman utvrdio nedostatke u radu zdravstvenih ustanova, MUP-a i matičnih služb
- Javljaju nam se oni koji sumnjaju da su njihovi najmiliji oteti od bioloških roditelja. Najviše je roditelja kojima su deca nestala, pa nelegalno usvojena u porodilištima. Dolaze kod nas u potrazi za istinom - rekla je svojevremeno Mira Novokmet iz Beogradske grupe roditelja.
Rada Pantelić kaže da se devet godina bori, zajedno sa drugim roditeljima, protiv teza da su svi ti slučajevi zastareli, da nema validne dokumentacije itd:
Anketni odbor za nestale bebe formiran je u srpskom parlamentu u julu 2005. i rad je završio u februaru 2006, posle 27 sednica. Predsednik Anketnog odbora, mr Živodarka Dacin, farmaceut iz Kikinde i poslanik SPS-a, izjavila je kasnije da njihov izveštaj ima 16 strana i precizne podatke o 200 nestalih beba u Srbiji.
- Nisam sigurna da je proteklih decenija nestalo 3.000 novorođenčadi iz naših porodilišta, ali sam sigurna da je tih nestanaka bilo više od 200, koliko je nama prijavljeno. Prema podacima jednog beogradskog suda, samo na njegovou području poslednjih godina bilo je oko 700 slučajeva prijava nestanka ili krađe tek rođene dece - izjavila je Živodarka Dacin.
Kako je navedeno, Zaštitnik građana je, posle višemesečnog istraživanja koje je obuhvatilo više ministarstava, organa lokalne samouprave i zdravstvenih i drugih ustanova, utvrdio da niz administrativnih procedura u vezi sa bebama, odnosno njihovim telima, nije poštovano ili nije postojalo, iako, su bile neophodne.
Roditelji beba, koji tvrde da su im deca nestala iz porodilišta, nadaju se da će nova Radna grupa pomoći da se konačno stigne do istine. Skupština Srbije, naime, prošle nedelje formirala je telo, čiji je zadatak da pripremi zakon koji će sprečiti da zastare slučajevi po prijavi roditelja.
