POČETNA STRANA KONTAKT POSTOJEĆI KOMENTARI Vaš komentar VESTI: 2023 2022 2021 2020 2019 2018 2017 2016 2015 2014 2013 2012 2011 2010 2009 2008 2007 2006 2005 2004 2003 2002 ZATAŠKANO: 2001 1998 1996 1972 Izvoz beba LITERATURA STATISTIKA AKTI |
Vesti / 2016. godina 
"Moja borba sa državom i njenim institucijama u dokazivanju krađe, otmice mog brata blizanca iz porodilišta po rođenju traje punih trinaest godina i boriću se do poslednjeg atoma snage i kapi krvi", počinje svoju priči Ivan Miljković, čovek koji traga za svojim bratom, prema njegovim rečima otetim po rođenju. "Tragajući za istinom, prikupljajući dokumentaciju dolazim do neoborivih dokaza da je moj brat blizanac Nenad Miljković živ i da sada ima nov identitet, nov datum rođenja i nove "roditelje" i novi život. Izneću činjenice koje dokazuju spregu između kupaca beba (novih roditelja), babica, ginekologa, matičnih službi, MUP-a i Tužilaštva u vršenju krivičnih dela i zaštiti lanca organizovanog kriminala." - kaže Miljković i nastavlja: "07.05.1979.godine u Svilajncu nas majka rađa, blizance žive i zdrave, u 00.05 i 00.10h, porođaj protekao u najboljem redu, istog trenutka babica Savić Rada koja je izvršila porođaj upisuje u protokolu porođaja i to po nečijoj izjavi da je jedno dete egzitiralo, a da je drugo živo (dat signal za dalje postupanje). Tog jutra sledi kidnapovanje iz svilajnačkog porodilišta bez znanja i pratnje majke, prebacuju nas u Specijalnu bolnicu za nedonoščad u Beogradu, sadašnji Institut za neonatologiju…postavlja se pitanje kako je neonatologija primila dva živa i zdrava blizanca ako je u protokolu porođaja konstatovana smrt jednog. 08.05.1979. godine otac Živojin Miljković odlazi u matičnu službu Svilajnac i upisuje imena Nenad i Ivan, po saopštenju u porodilištu da je jedan blizanac preminuo na neonatologiji, a da je drugi u kritičnom stanju. Po upisivanju imena otac skrhan bolom odlazi u Beograd u spec. Bolnicu za nedonoščad da preuzme i sahrani dete, tamo mu ne daju da vidi leš i preuzme telo sa obrazloženjem da sahrana ide o trošku i po proceduri bolnice i da čuvaju ovo drugo što je u kritičnom stanju, a da će dokumentaciju dobiti na kućnu adresu, klasično preusmeravanje pažnje kako bi lakše izvršavali ostala krivična dela." "Sve su to reči, a POTVRDE O SMRTI NEMA, samo postoji matični list otpusne liste i otpusna lista za mene a za Nenada matični list otpusne liste,njegova otpusna lista otišla sa njim u novu porodicu, jer je ispisan iz neonatologije 08.05.1979. Kako može pokojnik biti ispisan i otpušten iz bolnice?" - Pita se Ivan Miljković. Sledeći dokaz je da ne postoji ni grobno mesto, nema sahrane, nema potvrde o smrti, NEMA NI SMRTI!
Ivan Miljković optužuje:
Poništiše mu i upis u matičnu knjigu rođenih kao da nije ni rođen. Brišući i poništavajući matični broj poništavaju i Nenadov i moj identitet, jer je veoma diskutabilno da li je Ivan Nenad ili je Nenad Ivan, ko je živ a ko mrtav. Obojica živa, a obojica "mrtva" preko čije dokumentacije napravljen i opran nov identitet. Postoji još mnogo dokaza o izvršenim krivičnim delima pod zaštitom sudstva i policije i zato neću odustati od dokazivanja istine, jer znam i ko je i šta je i gde je moj brat blizanac Nenad Miljković i neću dozvoliti ni Vladi Srbije ni Narodnoj Skupštini da mog brata blizanca stavlja na licitaciju usvajanjem diskriminatorskog kriminogenog zakona o otetim, ukradenim bebama." Moj brat blizanac nije na prodaju, jednom su ga prodali iz porodilišta. "Bilo bi mnogo da ga i ja prodam, jer državi jedino u interesu sahranjivanje istine. Ovo je čist genocid od strane države, zulum i dalje traje, od doba osmanlija srpske majke osuđene na danak u krvi. Radilo se i radi protv religije, uništavali Pravoslavlje, dokaz da je direktor neonatologije bio šiptar Ramadan Ruždi i to punih trideset godina, po komunističkoj direktivi širili BRATSTVO I JEDINSTVO, uništiše i versku i nacionalnu pripadnost i izmeniše demografske karakteristike. Sve vlasti nakon komunističkog režima drže se izreke "gde ja stadoh ti produži" i svojim činjenjem i nečinjenjem štite savremene zulumćare 21. veka. Vlada republike Srbije svojim diskriminatorsko kriminogenim zakonom o nestalim bebama direktno staje u zaštitu ovog organizovanog kriminala a jataci i saučesnici u to, poduhvatu su takozvani eksperti, samozvane vođe Beogradske grupe koji protivzakonito zastupaju nacionalni interes svih porodica u Srbiji. Dobili su status legitimnog državnog pregovarača i predlagača lex specialisa i to od državnog sekretara Ministarstva zdravlja Berislava Vekića iako nisu nigde registrovani ni kao grupa građana ni kao udruženje, u svim tim malverzacijama pridružile su im se i nevladine organizacije… Od silnih pregovaranja i sastančenja dođoše do jedinog konstruktivnog rešenja da se sahrani istina i da država isplati nematerijalnu štetu, kako oni kažu "pravičnu nadoknadu"…uz utvrđivanje činjenice smrti koja ne postoji…samo se pitam na osnovu čega i kako u vanparničnom postupku čime se izbegla odgovornost ljudskog faktora,ne snose nikakvu krivičnu odgovornost za zlodela, genocid koji su izvršili. Vlada Srbije izdvaja 8 000 000 eura za isplatu pravične nadoknade i sahranjivanje istine. Odakle novac za taj poseban budžet, da li je to državni profit od krađe i prodaje beba ili bebi mafija finansira zatvaranje ove teme?" rezignirano na kraju svoje ispovesti se pita Ivan Miljković.
Komitet je najavio da će ponovo razmatrati dokle je Srbija stigla u izvršenju presuda Ališić i drugi protiv Srbije i Slovenije (slučaj stare devizne štednje) i presude u slučaju Zorice Jovanović protiv Srbije (nestale bebe) na sastanku u martu 2017. godine, navedeno je u saopštenju. Komitet ministara je nakon decembarskog sastanka snažno pozvao Srbiju da usvoji nacrt zakone u najavljenim rokovima, a u slučaju da do toga ne dođe, Sekretarijat SE će izraditi privremenu rezoluciju o neizvršenju ovih presuda. Kada je u pitanju slučaj nestalih beba, predlog zakona se nalazi u skupštinkoj proceduri, te od Skupštine Srbije zavisi kada će se naći na dnevnom redu za usvajanje. Evropski sud za ljudska prava presudio je u martu 2013. godine da Srbija mora da isplati Zorici Jovanović 10.000 evra na ime nematerijalne štete i da joj obezbedi informacije o sudbini njenog novorođenčeta, koje je nestalo iz porodilišta u Chupriji 1983. godine, kao i da mora da usvoji zakon koji će regulisati procedure u istim ili sličnim slučajevima.
Evropski sud za ljudska prava presudio je 2014. godine da su Srbija i Slovenija dužne da štedišama vrate staru deviznu ušteđevinu deponovanu u nekadašnjoj Ljubljanskoj banci i beogradskoj Invest banci pod istim uslovima koju su važili za njihove državljane.
Srbija je krajem oktobra SE dostavila akcioni plan u kojem se navodi da će se nacrt zakona o obeštećenju šstediša naći u skupštinskoj proceduri krajem decembra ili početkom januara sledeće godine.
Shodno dokumentaciji koju posedujem u vezi krađe brata blizanca iz porodilišta, počinjem da sumnjam kako je država duboko i kriminalno pustila pipke u otmice i prodaje beba po Srbiji.
Privatnom istragom i borbom koju moja porodica i ja vodimo 13 godina, dolazimo do frapantnih dokaza da je moj brat blizanac, Nenad, na najvolšebniji način papirološki ubijen, a da ne postoji ni jedan materijalni dokaz, ne postoji potvrda o smrti, ne postoji grobno mesto, ali zato postoje četiri datuma navodne smrti. Jednom rođen, a četiri puta umro za državnu statistiku… Ja sam pronašao svog brata koji je odrastao u albanskoj porodici na Kosovu i Metohiji, ali država nikada nije procesuirala kriminalce i deblokirala sudstvo i policiju da urade svoj posao. Trideset sedam godina kasnije, naša država uvodi diskriminatorsko kriminogeni zakon u službi zaštite organizovanog kriminala krađe beba u Srbiji. Naime, ovim predlogom zakona nema istine i deblokade sudstva i policije, pa čak ni pune krivične odgovornosti, ni izvršioca krivičnih dela u vezi sa protivzakonitim upisima činjenica smrti. Nema čak ni krivične odgovornosti porodica koje su kupovale i dobijale bebe na ovaj način. Da li se onaj koji je predlagao ovakav zakon zapitao na osnovu čega će utvrđivati činjenice smrti kojih nema? Da li će svako ukradeno dete dobiti status nestalog lica i nakon toga biti po drugi put upokojeno papirološki, pravnim državnim aparatom? Zašto će svedoci biti kažnjavani novčano? Zar je to prekršaj, a ne krivično delo? Zašto se dokazivanje porekla svodi na vanparnični postupak? Šta se time dobija? Apsolutno ništa ili mogućnost da se proces okrene protiv porodica i srodnika jer je ova država spremna na sve da zatvori ovu problematiku, pa čak i fabrikovanje dokaza i kontra tužbe…. Parlament će ovo izglasati garantovano, jer svi znamo kako se izglasavaju zakoni - vladajuća većina prihvata predloženo. I opet porodice ukradenih beba ostaju bez istine i pravde, a uslediće scenario da se ukradena i oteta deca proglase medicinskim otpadom i kremiranim bebama.
Neophodno je da genocid ili ratni zločin budu utvrđeni pravosnažnom presudom suda u Srbiji ili Međunarodnog krivičnog suda.
Najveće izmene tiču se krivičnih dela u privredi, a uvedena su i nova krivična dela, poput proganjanja - ugrožavanja nečije sigurnosti putem društvenih mreža. Postoji i krivično delo prinudno zaključivanje braka. Ko osakati spoljne delove ženskog polnog organa, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina. Pod to krivično delo obuhvaćena je i stavka da ko navede ženu da se podvrgne sakaćenu svog polnog organa ili joj u tome pomogne kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina. Kazna zatvorom od dve do 10 godina predviđena je ukoliko usled nastalih povreda žena premine. Krivično delo "proganjanje" biće kažnjivo do tri godine zatvora, a ako dođe do najtežih posledica kazna, uz novčanu, može da bude i do 10 godina.
Krivično delo polno uznemiravanje je kažnjivo kada poslodavac pozove zaposlenog ili zaposlenu i prema njemu se ponaša lascivno, bilo verbalno bilo neverbalno. To neće moći da se radi ni na javnom mestu.
Kada je reč o krivičnim delima protiv privrede, sedam krivičnih dela su nova.
Značajna izmena jeste dekriminalizacija dva krivična dela protiv privrede.
Izmenjeni su i dopunjeni odgovarajući članovi Krivičnog zakonika kojima su predviđena krivična dela oduzimanje maloletnog lica i promena porodičnog stanja.
Pooštravaju se i kazne za krivična dela nedozvoljeni prelazak državne granice i krijumčarenje ljudi.
Pomenutim predlogom zakona predviđa se procedura i nadležnost za istražne radnje kao i postupak za dodelu novčane naknade roditeljima za koje se utvrdi da su oštećeni. Takođe, predviđeno je da se roditeljima nestale bebe, ukoliko se utvrdi kroz sudski postupak da je nestala, isplati suma od 10.000 evra, odnosno 1.200.000 dinara. Procenjuje se da je takvih slučajeva u Srbiji od 1970. godine bilo oko 700. Stručnjaci koji su se bavili ovim problemom i predstavnici roditelja saglasni su u stavu da ovakav zakon neće roditeljima pojednostaviti otkrivanje istine o njihovoj deci već donosi samo mogućnost za materijalno obeštećenje. Ana Janković iz Komiteta pravnika za ljudska prava - Jukom - objašnjava za Danas da su već čuli veliki broj komentara da ima nelogičnosti u zakonu, kao i da postoje primedbe na neadekvatnost postupka predviđenog za saznavanje činjenica o nestalim bebama. Oni su te primedbe više puta upućivali radnoj grupi koja je sačinila nacrt zakona, ali ništa od njihovih predloga nije usvojeno. - Taj nacrt zakona je krajnje neadekvatan. Država je to shvatila po smislu - mi ćemo doneti zakon i tako smo mi završili sve naše obaveze. A to zaista nije rešenje. Glavna zamerka nam je što procedurom koja je predložena neće doći do rasvetljavanja slučajeva - od početka apelujemo na tu glavnu činjenicu. Ako vi zakonom predvidite postupak za utvrđivanje činjenica o ovoj deci koji nije adekvatan i koji to isto neće omogućiti, onda je bespredmetno govoriti o daljim nedostacima tog zakona, kojih je zaista mnogo. Zakon je, imam utisak, pravljen sa idejom "mi ćemo isplatiti neke pare tim nekim roditeljima, a da li ćemo saznati šta im se sa decom desilo to možda u nekom slučaju hoćemo" - objašnjava Janković. Predstavnica udruženja roditelja nestalih beba "Beogradska grupa roditelja" Mirjana Novokmet navodi da su nezadovoljni ovim zakonom zato što on nalaže vođenje parničnih i vanparničnih postupaka dok su roditelji želeli samo istragu sa širim ovlašćenjima koju smatraju da ovim zakonom neće dobiti. "Generalno nacrt zakona nijednog roditelja neće dovesti do istine nego se priča o nekim nadoknadama koje nama uopšte nisu bitne. Fokusirali su se upravo na nadoknadu, a ne na dobru istragu i pronalaženje dece - da li mrtve ili žive. To je osnov zahteva roditelja", istakla je Novokmet.
Pri razrešenju sporova sud može da dodeli roditeljima novčanu naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na porodični život ukoliko se utvrdi da ima osnova za to. Ona se određuje po slobodnoj proceni suda u maksimalnom iznosu od 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate. Svi troškovi za sprovođenje ovog zakona izdvajaće se iz budžeta Republike tokom 2017. i 2018. godine. U te svrhe predviđeno je izdvajanje ukupno 876 miliona dinara, od čega 70 miliona za pokriće troškova postupka i ostatak od 806 miliona za isplatu odštete. Predlagač zakona je ovu sumu formirao sa podacima da se u periodu od 1970. godine do 2013. državnim organima obraćalo do 650 roditelja sa sumnjom da su im deca nestala iz porodilišta. Predlog zakona donet je pod pritiskom Evropskog suda za ljudska prava i Saveta Evrope a Srbija ima rok da ga usvoji do kraja godine. Međutim, u preporuci Saveta Evrope navodi se da proces treba da nadzire nezavisno telo sa odgovarajućim ovlašćenjima, kako bi se dobili verodostojni odgovori o sudbini svakog deteta, što ovim zakonom nije predviđeno. I Beogradska grupa roditelja to vidi kao jedan od njegovih glavnih nedostataka. - Sam nacrt zakona ispunjava formalno a ne suštinski obavezu Srbije prema presudi Evropskog suda. Tu smo preskočili da imaju pravo i deca da podnesu tužbu. Treba nam samo dobra istraga, sa širim ovlašćenjima, uz kontrolu nezavisnog tela - to je vrlo bitno, što i presuda govori - da se stvori mehanizam ali da ga kontroliše nezavisno telo. Recite mi ko će da kontroliše sudstvo kod nas? Znači već ne poštujemo presudu Evropskog suda, nema nezavisnog tela koje će vršiti kontrolu - naglasila je Novokmet. Zbog ovih propusta, Beogradska grupa roditelja zalaže se da se ovaj nacrt povuče iz skupštinske procedure. Pisma sa tim zahtevom i obrazloženjem su uputili poslaničkim grupama i sada se čeka njihova odluka. Uz to, treba sačekati i mišljenje zaštitnika građana Saše Jankovića, koji je za Danas rekao da za sada ne može da komentariše zakon dok ne objavi zvanični stav.
Mirjana Novokmet, majka koja već godinama ne može ništa da sazna o sudbini svog deteta, zgrožena je Predlogom zakona o nestalim bebama koji država želi da izglasa:
Iz Udruženja roditelja nestalih beba [greška, reč je o Originalnoj Beogradskoj grupi] su nam rekli da će se svim silama boriti protiv novog zakona o bebama. - Novi zakon o bebama uopšte nije potreban jer je postojeći odličan, ali se ne sprovodi zbog političke blokade. Nema nikakvih pravnih prepreka da se bebe nađu. Postoji samo magla političara, koji su izmislili zastarelost otmica koje su u toku i zavaravaju javnost. Novi zakon bi faktički legalizovao trgovinu decom. Ako bi novi zakon bio donet ili postojeći promenjen, ne bi mogli da se gone počinioci, jer Ustav ne dopušta retroaktivnu primenu novih zakona. Stoga, ugasila bi se mogućnost gonjenja po postojećem zakonu, a sprečile bi se istrage po novom. Zato se i trude da donesu taj "jedini u svetu" lukavi i kriminalni zakon. Jedina prepreka za to donošenje su naše porodice.
U Skupštinu Srbije stigao je Zakon o deci za koju se sumnja da su odneta iz porodilišta. Ako se usvoji, sud će rešenjem moći da dosudi roditeljima ili najbližim srodnicima naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na porodični život, ali ona ne sme da pređe 10.000 evra po osobi. Takođe, postupci za utvrđivanje istine o sudbini beba za koje se sumnja da su nestale iz porodilišta biće hitni, a istražne radnje, po nalogu suda, vodiće specijalno obučeni policijski službenici, saznaju Novosti. Novim predlogom zakona precizirano je da naknada u iznosu od 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti može da se dosudi i ako sud nije mogao da otkrije sudbinu deteta. Pored ovoga, predlagač ima pravo na naknadu materijalne štete. Svi državni i drugi organi, fizička i pravna lica dužni su da sudu u roku od mesec dana dostave zahtevanu dokumentaciju, a ako se ogluše, moraće da plate kaznu od 30.000 do 450.000 dinara, ova kazna važi i za svedoke koji se ne odazovu pozivu suda ili ne žele dadaju odgovore. Kazna za firme i druge institucije treba da bude od 90.000 do tri miliona dinara.
Za primenu zakona, koji se očekuje na dnevnom redu Skupštine pre Nove godine potrebno je obezbediti iz budžeta još 806 miliona dinara za 2017. i 2018. godinu. Postupak za utvrđivanje činjenica treba da se sprovodi u prvom stepenu pred višim sudovima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Javnost će biti isključena iz postupka, a predlagač ima pravo na besplatnu pravnu pomoć i oslobođenje plaćanja sudske takse. Predloge mogu da podnesu roditelji, ako su se prethodno obraćali državnim organima ili porodilištu, ali i brat, sestra, deda ili baba nestale bebe u roku od šest meseci od stupanja na snagu ovog zakona.
Ova naknada može da se dosudi i ako sud nije mogao da otkrije sudbinu deteta. Dosuđivanje naknade ne isključuje pravo predlagača na naknadu materijalne štete. Svi državni i drugi organi, kao i fizička i pravna lica, dužni su da dostave sudu u roku od mesec dana zahtevanu dokumentaciju, a ako se ogluše, pojedinci će platiti kaznu od 30.000 do 450.000 dinara, a firme i institucije od 90.000 do tri miliona. Sve ovo precizirano je novim predlogom zakona o nestalim bebama, koji je Vlada prosledila poslanicima. Očekuje se da bude na dnevnom redu Skupštine pre Nove godine.
Postupak za utvrđivanje činjenica na osnovu kojih će se otkriti istina o sudbini novorođenčadi sprovodiće se u prvom stepenu pred višim sudovima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Javnost će biti isključena iz ovog jednostranačkog postupka, osim ako na zahtev predlagača sud ne odluči drugačije. Predlagač je oslobođen plaćanja sudske takse, a sud mu može, na njegov zahtev, dodeliti i besplatnu pravnu pomoć. Predlog za utvrđivanje činjenica o statusu novorođenčeta za koje se sumnja da je nestalo iz porodilišta može da podnese roditelj, ako se prethodno, do 9. septembra 2013, obraćao državnim organima ili porodilištu. Ukoliko nijedan roditelj nije živ ili sposoban, postupak mogu da pokrenu brat, sestra, deda ili baba nestale bebe, bez obzira na to da li su se prethodno obraćali državnim organima. Predlozi se mogu podnositi u roku od šest meseci od stupanja na snagu ovog zakona.
BEOGRAD - Ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je danas da je Zakon o nestalim bebama, koliko je njemu poznato, u krajnje završnoj fazi, te da je Ministarstvo zdravlja samo jedan deo u pravljenju tog propisa. Lončar je novinarima, nakon obilaska porodilišta "Dragiša Mišović", rekao da takav zakon nije lako doneti, jer ga nema niko u Evropi, a ni u svetu. "Morali ste da napravite nešto gde ne možete da se oslonite ni na kakva iskustva. Treba da radimo slučajeve od pre 50-60 godina i da to stavimo u pravni okvir. Želeli smo da sve ispoštujemo, da što više stvari stavimo u taj zakon", rekao je Lončar. Prema njegovim rečima, Ministarstvo zdravlja ima svoje članove koji su deo tima koji radi na tom zakonu, ali da Ministarstvo pravde mora da uokviri zakon i usaglasi ga sa svim onima koji su imali primedbe. "Postojale su neke primedbe koje se ispravljaju, da li će svi biti zadovoljni i da li će ga svi pohvaliti, ne znam, ali je krajnje vreme da izađemo sa tim, jer smo ga usaglasili sa onima koji su imali najveće primedbe", rekao je Lončar. Povodom projekta "Bebo, dobro došla na svet", koji omogućava elektronsku prijavu novorođenčadi, Lončar kaže da je to još jedan od načina da se spreči krađa beba."Pored duplih protokola koje smo uveli, ovo je dodatni način zaštite beba", rekao je Lončar.
Žigosanje marve: dresirani Srbi u redu za čip
Prva lezbejka u ministarskoj fotelji, Hrvatica Ana Brnabić je ponosno najavila "elektronsko prijavljivanje beba" u Srbiji. Pederska loža iz Nemanjine 11 projektima "E-beba", elektronskih zdravstvenih kljižica i biometrijske identifikacije novorođenih beba uveliko priprema teren za čipovanje srbijanske "marve". Lezbejka Brnabić je kao ministarka državne uprave i lokalne samouprave nastavila realizaciju agende svoje prethodnice, Bolivijanke Kori Udovički. Projekat "E-beba" je ključni deo šireg plana, javnosti predstvljenog sa "elektronska uprava kao temelj savremene države". Popisivanje srpskog mesa za strane kupce telesnih organa i prodaju dece otete od roditelja stranim nevladinim organizacijama, Kori Udovički je marta prošle godine predstavila kao "projekat koji na najbolji način državu pretvara u servis građana".
Ministarka Brnabić je najavila da će od kraja godine elektronski prijavljenim bebama na kućnu adresu stizati izvod iz matične knjige rođenih i - gle čuda: elektronska kartica zdravstvenog osiguranja. Nove zdravstvene kartice sa elektronskim mikročiom sastavni su zajedno sa obaveznim "skrining" zdravstvenim pregledima sastavni deo popisivanja stanja na zalihama srpskog tržišta telesnih organa.
Izmenom zakona o transplataciji, terminom "pretpostavljena saglasnost" svi građani okupirane Srbije su - hteli to ili ne, reformisani u dobrovoljne donatore telesnih organa. Članom 15 novog zakona je predviđena "mogućnost ponude telesnog organa stranom licu ili organizaciji", čime su širom otvorena vrata najunosnijem biznisu farmako-mafije: trgovini ljudskim organima.
Vredne pomena je i reakcija poverenika za zaštitu podataka ličnosti, Bosanca Rodoljuba Šabića, koji umesto zaštite ličnih podataka građana promoviše biometrijsku identifikaciju srpskih beba.
Globalni mehanizam kontrole "velikog brata" predvideo je ubacivanje elektronskog čipa najpre u svakodnevno neophodne stvari koje nosimo sa sobom. Svejedno radilo se o ličnoj karti, vozačkoj dozvoli, zdravstvenoj kljižici ili "pametnom" telefonu - elektronski čip će uvek biti uz nas.
"Snažno pozivamo vlasti u Srbiji da pojačaju napore kako bi se što hitnije usvojio predloženi nacrt zakona", navodi se u odluci Komiteta ministara Saveta Evrope donetoj na zasedanju koje je održano u Strazburu od 20. do 21. septembra.
Komitet ministara Saveta Evrope zahteva od Srbije da, u saradnji sa Sekretarijatom Saveta Evrope, omogući da zakon obuhvati i pitanja nadležnosti sudova i posebne policijske jedinice koja će se baviti ovim slučajevima.
Od Srbije se, takođe, zahteva da omogući dostupnost medicinske dokumentacije, u skladu sa zahtevima roditelja nestalih beba i predstavnika civilnog društva.
Komitet ministara Saveta Evrope razmatraće ponovo u decembru izvršenje presude Zorica Jovanović protiv Srbije u slučaju neusvajanja zakona.
Predstavnici 47 zemalja članica SE razmatrali su u martu kašnjenje Srbije u izvršenju presude "Zorica Jovanović protiv Srbije" o bebama koje su navodno nestale iz srpskih porodilišta.
Tada je konstatovano da su vlasti u Beogradu postigle određeni napredak, ali da je izostalo usvajanje pravne regulative i mehanizama za izvršenje presude.
Evropski sud za ljudska prava presudio je u martu 2013. godine da Srbija mora da isplati Zorici Jovanović 10.000 evra odštete i da joj obezbedi informacije o sudbini njenog novorođenčeta koje je nestalo iz porodilišta u Ćupriji pre više od 30 godina.
Isti model bi trebalo da se primenjuje na više stotina slučajeva nestanka beba iz porodilišta u Srbiji.
Predstavnici fondacije "Atid Haieladim" iz Izraela, koja radi na usvajaju djece, razgovarali su prošle nedjelje s najbližim saradnicima premijera Aleksandra Vučića kako bi im pokazali čvrste namjere za usvajanje mališana iz naše zemlje, piše Blic.
"Izraelci su u Vladu došli toliko spremni da su sa sobom ponijeli dosije nekoliko porodica koje žele srpsku decu. Dokumenta su bila ovjerena u našoj zemlji i prevedena na srspki jezik, rečenica kojom su započeli sastanak bila je: 'Već danas, za ovim stolom možemo stvoriti ozbiljnu sreću za sedmoro djece. Imamo spremne porodice koje u pogledu usvajanja zadovoljavaju sve svjetske kriterijume - navodi izvor Blica.
Vladimir Beno, predstavnik fondacije "Atid Haieladim" objašnjava da su uslovi kako bi neka porodica postala kandidat za usvajanje u Izraelu veoma zahtjevni.
"Porodica mora da dokaže da raspolaže sa prihodima od 80.000 eura godišnje, supružnici moraju da poseduju imovinu, ne smiju biti osuđivani, moraju proći sve psihološke preglede. Fondacije koje posreduju u usvajanju moraju poslovati u skladu s Haškom konvencijom - rekao je Beno.
Izraelci su, navodno imali uslov da djeca ne budu mlađa od 14 mjeseci i starija od dvije i po do tri godine. Spremni su, pored srpske, da usvajaju i romsku decu.
Kako saznaje "Blic", predstavnici fondacije "Atid Haieladim" razgovarali su prošle nedelje s najbližim saradnicima premijera Aleksandra Vučića, kada su im pokazali čvrste namere za usvajanje dece iz naše zemlje koja imaju najviše tri godine.
- Izraelci su u Vladu došli toliko spremni da su sa sobom poneli dosije nekoliko porodica koje žele srpsku decu. Dokumenta su bila overena u našoj zemlji i prevedena na srpski jezik, a rečenica kojom su započeli sastanak bila je: "Već danas, za ovim stolom, možemo stvoriti ozbiljnu sreću za sedmoro dece. Imamo spremne porodice koje u pogledu usvajanja zadovoljavaju sve svetske kriterijume" - kaže izvor "Blica".
Stranci najčešće usvajaju srpsku decu sa smetnjama u razvoju. Dete, međutim, ne mora da bude bolesno da bi bilo kandidat za inostrano usvajanje. Uslov je samo da je starije od godinu dana i da za njega nije bilo interesovanja od usvojitelja u Srbiji.
Naš sagovornik dodaje da su Izraelci imali jedan uslov, a to je da deca nisu mlađa od 14 meseci, kao ni starija od dve i po do tri godine. Pored srpske dece, spremni su da usvajaju i Rome, kojih je u Srbiji, inače, i najviše na listama sa ispunjenim kriterijumima za usvajanje.
Uslovi da bi neka porodica postala kandidat za usvajanje u Izraelu veoma su zahtevni.
- 59 Švedska
- Zovem se Lenče Georgieva Velešanova. Nakon dugog razmišljanja prikupila sam hrabrost i snagu da progovorim o mojoj tuzi, a ujedno i želji da nemoguće pobedim mogućim… Ja sam rođena kao bliznakinja sa još jednom ženskom bebom. Kada sam se rodila 25.02. 1978. godine u Stumici se često dešavalo da su lekari, sestre i babice prodavali decu. Mojoj majci su rekli da je drugo dete rođeno mrtvo, ali prema knjizi rođenih, ja sam to drugo dete. Gde je živo? - napisala je na svom postu Lenče Georgieva Velešanova.
Ona je preko Fejsbuka uputila apel za pomoć kako bi našla sestru bliznakinju.
Sa druge strane, u Makedoniji je sve do nedavno "cvetao biznis" sa prodajom beba za usvajanje. Jedino ljudi sa dubokim džepovima sebi su mogli dozvoliti da usvoje "provereno, zdravo i pravo" dete, jer se, kako je pre par godina tvrdio Ilija Jovanović, predsednik Udruženja dece i omladine bez roditelja, cena za podmićivanje Komisije za usvajanje dece pri Ministarstvu za rad i socijalnu politiku kretala se od 5 do 60 hiljada evra, u zavisnosti od zdravstvenog stanja bebe.
Krajem januara ove godine bugarska javnost je bila frapirana saznanjima bugarske Nova televizije koja je istraživala trgovinu decom. Oni su došli do podataka da se samo preko jednog švercerskog kanala, iz Bugarske u Grčku mesečno prodaje desetak beba, a za novorođenče Grci plaćaju između 8.000 i 12.000 evra.
Televizija je tada prikazala buduću majku i trgovce decom, ističući da se neke bebe usvajaju, adruge sa zdravstvenim problemima prodaju i postaju lanac u trgovini sa organima.
Jedan od trgovaca beba, koji je stao pred kameru, Plamen Dimitrov je rekao da su devojčice traženije i da niko ne traži dokumentaciju o poreklu dece.
Prema njegovim rečima, neke žene, njihovi klijenati u kriminalnoj šemi, kupuju decu zato što ne žele da tokom bremenosti naruše svoj izgled. Kada je reč o blizancima, Dimitrov tvrdi da se oni po pravilu razdvajaju jer organizatori dobijaju više novca kada ih prodaju posebno.
(D. J.)
Slobodanka Milošanović (65) iz Neresnice kod Kučeva, pre 44 godine rodila je ćerku u Opštoj bolnici u Požarevcu. Nekoliko dana posle porođaja, doktori su joj rekli da joj je dete mrtvo. Bez ikakvog objašnjenja šta se desilo potpuno zdravoj bebi, dali su joj otpusnu listu i rekli da je dete preminulo od žutice, kaže ona. Slobodanka je tada imala 21 godinu.
- Sve mi je bilo čudno. Imala sam karlični porođaj, ali beba je rođena zdrava, ja sam je videla svojim očima. Po porođaju su mi je odmah odveli, nisu mi dali da je dojim, niti da joj dam ime. Kada sam trebala da krenem kući oni meni kažu "Dete ti je dobilo žuticu i umrlo je" - priča za Telegraf, Slobodanka Milošanović.
Slobodanki nisu dali ni da vidi, ni da preuzme svoju mrtvu bebu. Tada se pomirila sa tim, bila je mlada i poverovala je da je dete zaista umrlo.
Dve godine kasnije, 1974. godine, Slobodanka je dobila drugo dete, a već 1978. godine i sina. Zajedno sa mužem, Đorđem Milošanovićem, otišla je da živi u Italiju, gde je provela više od 20 godina. U Srbiju i rodno Kučevo dolazila je povremeno.
- Tada sam bila mlada i uspela da se pomirim sa tim. Međutim, godinama me je mučila misao da mi je dete živo, a da ne znam gde je. Ja ne želim ništa od nje, samo da je vidim, upoznam, i da joj kažem da ima roditelje, da ima majku i oca, koje su odvojili od nje još dok je bila u porodilištu. Grize me savest godinama, ipak je to moje dete, iako sam ga videla samo na porođaju - nastavlja priču Slobodanka.
Nekoliko godina posle prvog porođaja (Slobodanka ne može tačno da se seti koje su godine u pitanju) ona je u Požarevcu tražila umrlicu svog deteta. I tada je počela agonija, koja traje i dan danas…
- Kada sam tražila umrlicu, rekli su mi da ne postoji i da je dete živo, a da je u Izvod iz matične knjige rođenih upisana samo pod prezimenom, bez imena. Tada sam ulagala žalbe svim ustanovama, imam svu dokumentaciju iz bolnice, ali ćerku nikad nisam pronašla - kaže ona.
Nakon bezuspešnog traganja, Slobodanka i muž su prekinuli potragu za detetom. Često su bili na relaciji Italija-Srbija, jer su tamo radili. Slučaj je ostao nerasvetljen do današnjih dana, a Slobodanka se zadnji put pre nekoliko godina obratila privatnom centru za nestalu decu, ali ni tu nije bilo pomoći.
Zbog ogromnog vremenskog perioda, danas je gotovo nemoguće tražiti odgovorne za ovaj slučaj. Doktor koji je vodio trudnoću Slobodanki je, prema njenim rečima, preminuo.
U maju ove godine, Slobodanka je otvorila profil na Fejsbuku, podelila svoju životnu priču u nadi da će joj se neko javiti:
- Otvorila sam taj profil, ljudi mi svakodnevno šalju poruke, imam preko 2.000 prijatelja, ali od pravih informacija ni traga ni glasa. Javila mi se bila jedna, čija priča se podudarala sa mojom, ali smo kasnije utvrdili da nije ona ta. Ona je 1966. godište, a moja ćerka 1972. Ne znam da li ću ikad uspeti, ali neću prestati da se nadam i pokušavam na sve načine - završava priču za Telegraf žena koja 44 godine traži ćerku bez imena.
Ćerka je rođena 21.11.1972. godine u 05:30 časova, u požarevačkoj bolnici koja je tada nosila ime Voje Dulića. Otežavajuća okolnost celog slučaja je što nigde nije evidentirano ime deteta, po kome bi sada mogla da je traži.
Ukoliko poznajete osobu koja bi pomogla da Milošanovići pronađu svoje dete posle toliko godina, javite se na Slobodankin Fejsbuk profil, ili broj: 063/ 1323105 ili 063/160-58-99
- Moje ime je... Jelena Maćić. Rođena sam 26.4.1968. Moja majka je tri godine pre rodila zdravo muško dete! Rekli su joj da je mrtvo rođeno... Čula ga je da plače. Kao majka, majci verujem. Ja ću brata naći.. Kad tad! - napisala je Maćićeva na profil gde su joj mnogi uputili podršku.
Na ove njene reči, njeni prijatelji i fanovi su se šokirali, no bilo je i onih koji su je nazvali duševnim bolesnikom, pa je tim povodom Jelena napisala još jednu obajvu.
- Ovako stvari stoje. Ja ću brata naći. Papirologija postoji. Ali moja majka.. Upoznaće prvo rođenog... - odbrusila je je Jelena.
Porodice ukradenih beba nemaju nikakve veze sa političkim strankama, niti nastupaju na izborima. Pojedinci mogu u svoje ime, ili u ime svojih udruženja činiti šta im je volja, ali ovim upozoravamo da takvi obmanjuju javnost kada govore da smo svi mi deo njihove političke borbe. Takvi pojedinci zloupotrebljavaju aferu krađa beba i naše porodice ne naglašavajući u svojim nastupima da se radi samo o njihovom ličnom političkom angažmanu. Naša kampanja, koja traje neprekidno još od 2002. godine, nema nikakve veze sa tim vidom političke borbe praćene senzacionalizmom u medijima. Mi smo takve pojedince odbili u startu da podržavamo i od njih se distancirali u više navrata još onda kada su se prvi put pojavili u javnosti tvrdeći da su roditelji nestalih beba i da čine nešto u naše ime, što ćemo i ubuduće činiti. Političkim marketingom se ne bavimo. A to što određeni mediji isključivo takve reklamiraju, to pokazuje stepen cenzure u Srbiji i njihov neprofesionalan i neozbiljan pristup zločinu krađe beba kao takvom, kao i svom našem višegodišnjem trudu da dođemo do istine o našoj deci koje među mrtvima nema.
(3. april 2016.)
Pošalju me u salu u 09.30 i ostave samu do 12.50 bolovi kreću da budu sve češći i češći… sama u sali još prvorotka ne znam šta me čeka... zovem sestre… niko živ… sve dok nisam pozvala porodicu da obaveste nekog da me porodi… posle 10 min dolazi doktor sa njim i dve babice... i to u poslednji čas. Porođaj je trajao nepunih 10-tak min… doktor govori "ćerkica" baca rukavice i odlazi… Babica umotava bebu u pelenu i stavlja na vagicu da izmeri dužinu i težinu… Tražim od iste da mi dete da na sekund u ruke... Ona odbija. Kaže mi "Odmori", biće ona u sobi sa tobom par dana, a i kasnije ceo život, uzećeš je, ima vremena…"
Insistiram i da mi dete na jedvite jade… Prislonim dete uz sebe odmotam i pogledam muško (nije mogla da ga zameni ni u ludilu, a očigledno je htela da uradi nešto sa njim. Pitam šta je ovo zašto ste rekli da je devojčica kad je dečko?! Babica se pravda "Jao majko pa sina si rodila, nije žensko. Ja ga povih i ne vidoh".
Prvo beba nije bila povijena već samo donji deo umotan u pelenu plus nije je ni okupala - jer je to morala ispred mene da uradi. Ostaviše mi dete i odoše… Obavestim porodicu i dođu da vide bebu… ista žena je molila mog muža i moju majku da dete ostavim u bolnici. Što su mi oni i saopštili da bi povela računa o detetu.
Dođem posle par dana po otpusnu listu u njoj piše "dete živo žensko", a ja rodila zdravog dečaka.
O svemu ovome je obavešten tadašnji načelnik odeljenja... Da se nešto više desilo - bila bi obaveštena i policija sigurno, a zaposleni bili tuženi. Nažalost… gledaju to da urade mladim majkama koliko sam ja mogla da dođem do zaključka..."
- Te godine, bilo je tačno 24 godine od mog, i rođenja mog brata blizanca koji je proglašen mrtvim. Krenuli smo u potragu, hteli smo da vidimo šta je sa našim Nenadom - priča Ivan Miljković
Sve je počelo tog sedmog maja 1979. godine kada je majka Nadica Miljković donela na svet dva dečaka blizanca. Nije slutila ni ona, a ni jedan od tek rođenih dečaka da neće živeti zajedno, već rastavljeno.
Ivan i Nenad Miljković, braća blizanci, rođeni su u Svilajncu, a već sutradan ujutru iz porodilišta su bez majke prebačeni u Beograd, zbog, kako kaže, navodne - vode u plućima.
Ovo je početak priče koju za Telegraf priča Ivan Miljković (37) iz Beograda kojeg su, prema njegovom svedočanstvu, rastavili od brata blizanca još kada su bili novorođenčad.
- U protokolu koji sledi posle porođaja kada se upisuju podaci o novorođenim bebama lekari su napisali da je "jedno dete egzitiralo", dok je drugo potpuno zdravo. Oni su unapred znali da će navodno jedno dete umreti, iako se to nikad nije desilo. Tek sutradan, tačnije 8. maja 1979. godine lekari su saopštili da je jedno dete umrlo, a da je drugo u teškom stanju - priča Ivan.
Kada je saznao da mu je jedno dete umrlo, njegov otac Zoran Miljković tražio je od lekara da vidi telo bebe i da ga sahrani kako već običaji i nalažu.
- Rekli su mu da ne može, i da mu je bolje da čuva ono što mu je ostalo, misleći na drugo dete, u ovom slučaju mene. Moji roditelji u početku nisu posumnjali ništa, jer su imali veliko poverenje u institucije. Na kraju su im rekli da će im sva dokumentacija stići na kućnu adresu.
Godine su prolazile, i tek posle više od 20 godina, te 2003. godine kada je u medijima počelo da se govori o krađi beba, i kada su čuli jednu sličnu situaciju njihovoj, počeli su da sumnjaju, uključujući i Ivana.
- Te godine, prošlo je tačno 24 godine od rođenja mog brata blizanca, koji je navodno proglašen mrtvim, i mene. Krenuli smo u potragu, hteli smo da vidimo šta je sa našim Nenadom. Prikupljajući dokumentaciju ustanovili smo da grobno mesto ne postoji, nijedan dokument o smrti, ne postoji čak ni lekarska potvrda o smrti iz Instituta - nastavlja priču Ivan, i priseća se kako je krenuo u potragu za svojim bratom, za kojeg je negde uvek imao neki osećaj da je živ.
U kojoj god su se instituciji pojavili sve je škripalo i sve je falilo.
- Postoji samo matični list otpusne liste za njega, a za mene postoji matični list otpusne liste i otpusna lista, što znači da je njegova otpusna lista otišla sa njim u novu porodicu.
To im je bio prvi signal da nešto nije u redu i da nastave sa potragom.
- Onda smo pokušali da dođemo do podataka i informacija o grobnom mestu. U upravi Novog groblja u Beogradu ne postoji podatak da je Nenad Miljković sahranjen. Kroz ostalu dokumentaciju naišli smo na težak organizovani kriminal. U matičnoj knjizi rođenih, odmah po rođenju, mom bratu blizancu i meni dodeljen je isti matični broj. To znači da su od dva pravili jedno, kako bi im se uklopilo u statistiku, i uvek kada bi se ukucao matični broj prepoznavao bi samo jednog. Znači, jedan je pravno upokojen kako bi mu se napravio novi identitet u nekom novom mestu, u nekoj novoj porodici.
Na osnovu njegovog matičnog broja i na osnovu knjige državljana došli su do Nenada i njegove tačne lokacije.
- Posedujem i uverenje o državljanstvu na kojem jasno stoji klasifikaciona oznaka 201 koja je za promenu identiteta. Prvo smo iz dokumentacije došli do podataka ko je, a daljim papirološkim aktivnostima smo utvrdili gde se tačno nalazi.
Stupili su u kontakt posle 24 godine od njihovog rođenja, Ivan ga je pozvao telefonom i dogovorili su se da se sretnu.
- Pozvao sam ga telefonom i rekao: "Zdravo, ovde Ivan. Pitao me je: "Koji Ivan?", odgovorio sam: "Tvoj brat blizanac". Ubrzo posle toga sam i pokucao na njegova vrata, sreli smo se i presrećni smo što smo se na kraju, posle svega upoznali.
Sada su u kontaktu, stalno se čuju i kada su u prilici viđaju se. Uradili su i DNK analizu i potvrdili da su zaista biološka braća.
Međutim, Ivan neće stati dok pravdu ne istera do kraja i dok ljudi odgovorni za ovu situaciju ne izađu pred lice pravde.
- Tražim odgovornost svih pa i naručilaca, jer ne treba i njih izostaviti iz cele ove priče, oni su dobro znali šta rade. Sada mi je predmet u Prvom osnovnom tužilaštvu i u fazi je obrade. Tamo rade po pitanju predistražne i istražne radnje, po ko zna koji put. Brata su mi ukrali na rođenju i bili smo rastavljeni toliko godina, sada želim da se pravda zadovolji.
Njihova borba za pravdu traje već 13 godina i kako kaže trajaće sve dok se ne dokaže istina.
Pogledajte video:
BEOGRAD - Pomozite Ivani da pronađe svoju sestru bliznakinju, ukradenu na rođenju 29.12.1978..., napisala je jedna Anđela na svom Fejsbuk profilu uz molbu svima koji ovaj post vide da ga podele i šire dalje.
"Mislimo da je beba prodata nekom u Srbiji i da se zove Marina ili Marija, jer se desilo da ju je dvoje ljudi srelo u Beogradu kod Dunav stanice, ali pošto nisu znali da je Ivana imala sestru bliznakinju, nisu znali da treba da reaguju. Mislili su da je to baš Ivana i čudili su se što neće da im se javi", nastavlja Anđela svoju priču u ime izvesne Ivane.
"Takođe je i sama Ivana imala situaciju u Beogradu, kad ju je jedan stariji čovek spopao u busu i krenuo da se čudi kako to da ona nije Marija/Marina (ne sećamo se tačnog imena) kad su 100 puta pili kafu kod tetka Ruže gde je ona stanovala dok je studirala.
Ivana, pogođena jednom porodičnom tragedijom, u tom trenutku nije bila u stanju da se snađe i tek nakon što je izašla iz busa, shvatila je šta je propustila. Znači to su informacije koje imamo.
Njena sestra se zove Marija ili Marina, stanovala je kod tetka Ruže. Izgleda kao Ivana na ovim slikama, jer su jednojajčane bliznakinje. Pomozite nam da se ova objava proširi internetom i društvenim mrežama, jer postoji velika šansa da će je neko prepoznati, ako ne i sama sestra bliznakinja.
Ovakvi slučajevi u svetu nisu retki, pa ima i srećnih završetaka kada su se silom razdvojeni braća i sestre sreli posle 20 i više godina zahvaljujući upravo ovoj društvenoj mreži. Međutim, kada je reč o ovom FB postu, ostaje nejasno zašto bi pomenuta Ivana preko nekog drugog, a ne lično tražila izgubljenu sestru bliznakinju.
Portal Kurir prenosi ovaj post u najboljoj nameri i želji da se pomogne, ali se ograđuje od navoda u njemu. Pomenuti Fejsbuk post u poslednjih 14 sati, pre koliko je i postavljen, šerovan je više od 100 puta.
- Mladi sa stavom su odlučili da se suprotstave ovoj poražavajućoj situaciji. Neshvatljivo je da je dopušteno da nestaje na hiljade dece iz porodilišta. Nije nam jasno zašto se do sada po tom pitanju nije ništa preduzimalo, pa smo mi odlučili da je naš stav borba za budućnost Srbije, a to su svakako sve generacije koje dolaze. Naše je da im omogućimo bezbedan dolazak na svet i detinjstvo po meri svakog deteta - izjavio je Stanko Debeljaković, objašnjavajući razloge okupljanja oko ove teme.
Ceo taj projekat košta oko 45.000 evra
- Kao jedan od roditelja koji traži istinu o sudbini sopstvenog deteta, ova tema je jako teška, ali i obavezujuća. Mi želimo da se dosadašnja nedela rasvetle, ali i da se buduća onemoguće. U krađi beba, odnosno lažiranju smrti učestvuju lekari, sestre, opštinari, pogrebnici, pa je jako važno razbiti taj lanac što pre - izjavio je Vladimir Čičarević, jedan od roditelja nestalih beba.
U potrazi za rešenjem, članovi Dijaloga su stupili u kontakt sa naučnikom Komlenom Lalovićem, čiji patent bi mogao da bude ključ kojim bi se zaključala mogućnost budućih malverzacija za novorođenom decom. Sve relevantne institucije su uređaj preporučile a sam pronalazač kaže:
Uređaj za biometrijsku identifikaciju roditeljstva-materinstva patentirao je naš mladi naučnik Komnen Lalović, koji je prošle godine za patent dobio nagradu Grada Beograda.
- Otisak prsta formira se prenatalno u sedmom mesecu trudnoće i ne menja se tokom života. Predviđeno je da uređaj ima dva polja za istovremeno skeniranje otiska prsta majke i deteta. Nakon skeniranja generiše se jedinstven ID zapis sa njihovim podacima. Pri izlasku iz porodilišta ponovo se uzima otisak prsta i poredi sa podacima na rođenju - pojašnjava Lalović.
Na ovaj način se, kako kaže, sprečava bilo kakva zloupotreba, kao i eventualna zamena ili krađa beba u porodilištima.
Nije nam jasno zašto se do sada po tom pitanju nije ništa preduzimalo
Lalović kaže da projekat "Sigurno porodilište" podrazumeva izradu uređaja za uzimanje otiska prsta, razvijanje softvera, izradu informacionog sistema, da se ceo sistem implementira u jedno porodilište i da se obuči osoblje koje bi to radilo.
- Ceo taj projekat košta oko 45.000 evra. Ideja je da se implementira u jedno porodilište kako bi se dokazalo da sa ovim uređajem može biti potpuno sigurno, a zatim da se krene u implementaciju u svim porodilištima - rekao je Lalović novinarima u Medija centru.
Pravni tim Dijaloga predstaviće resornom ministarstvu isvim nadležnim institucijama i ustanovama mapu implementacije uređaja.
- U cilju implementiranja u svim porodilištima potrebno je usklađivanje zakonske i podzakonske regulative koje ćemo predložiti Ministarstvu zdravlja. Neophodno je uređaj funkcionalno postaviti, zaštititi podatke i obavezati osobe koje imaju pristup uređaju na pojačan vid odgovornosti - objašnjava Vojin Šaljić, član pravnog tima Dijaloga
Ceo projekat iniciran od strane grupe studenata okupljenih u pokret "Dijalog" biće inicijalno finansiran sredstvima fondacije "Novi dan - novi život", a očekuje se i ozbiljnije učešće države po pitanju šire primene uređaja.
Informer.rs
Međutim, eksperti tvde da je osnovna pretpostavka da svaki čovek ima jedinstven otisak koji se brzo može proveriti kroz kompjuterske baze.
Forenzičar Majk Silverman koji je policiji predstavio prvi automatizovani sistem za detektovanje otisaka prstiju, tvrdi da su ljudske greške, delimični printovi i lažni otisci dokaz da ova vrsta identifikacije nije pouzdana kao što se veruje.
On je objasnio da još niko nije dokazao da su otisci prstiju jedinstveni pošto članovi porodice mogu imati isti obrazac, odnosno šare.
Takođe, problemi koji se javljaju jesu otisci kod starijih osoba koji se mogu razlikovati od onih iz mlađih dana, jer vremenom koža gubi elastičnost i u retkim slučajevima dešava se da nekim ljudima jagodice na prstima postanu glatke.
"U suštini se ne može dokazati da ne postoje dva ista otiska prstiju. Kada se u obzir uzmu svi detalji, svaka brazda, može se zaključiti da ne postoje dva identična otiska, čak i kada bi ga napravili sa istog prsta jedan za drugim", kaže Silverman.
On dodaje da ovakva vrsta dokaza zahteva i stručno ispitivanje kako bi se utvrdilo da li je otisak sa mesta zločina i otisak iz baze podataka uzet sa istog prsta.
U svetu postoje brojni slučajevi u kojima su nevini ljudi pogrešno osuđeni zbog dokaza otisaka prsta, navodi Telegraf.
BEOGRAD - Višedecenijske sumnje da se u porodilištima mogu zameniti ili čak iz njih nestati bebe konačno bi mogle biti otklonjene uzimanjem otisaka prsta od bebe i majke.
Uređaj za biometrijsku identifikaciju roditeljstva-materinstva patentirao je naš mladi naučnik Komnen Lalović, koji je prošle godine za patent dobio nagradu Grada Beograda.
"Otisak prsta formira se prenatalno u sedmom mesecu trudnoće i ne menja se tokom života. Predviđeno je da uređaj ima dva polja za istovremeno skeniranje otiska prsta majke i deteta. Nakon skeniranja generiše se jedinstven ID zapis sa njihovim podacima.
Pri izlasku iz porodilišta ponovo se uzima otisak prsta i poredi sa podacima na rođenju", pojašnjava Lalović. Na ovaj način se, kako kaže, sprečava bilo kakva zloupotreba, kao i eventualna zamena ili krađa beba u porodilištima.
Lalović kaže da projekat "Sigurno porodilište" podrazumeva izradu uređaja za uzimanje otiska prsta, razvijanje softvera, izradu informacionog sistema, da se ceo sistem implementira u jedno porodilište i da se obuči osoblje koje bi to radilo.
"Ceo taj projekat košta oko 45.000 evra. Ideja je da se implementira u jedno porodilište kako bi se dokazalo da sa ovim uređajem može biti potpuno sigurno, a zatim da se krene u implementaciju u svim porodilištima", rekao je Lalović novinarima u Medija centru.
On je pozvao Ministarstvo zdravlja da se razgovara o ovom projektu, jer sam ne može da ga finansira. Podršku je dobio i od organizacije "Dijalog- mladi sa stavom", koji kažu da će Ministarstvu zdravlja predložiti izmene i dopune seta zakona, kako bi uređaj mogao da se implementira u porodilištima.
BEOGRAD - Višedecenijske sumnje da se u porodilištima mogu zameniti ili čak iz njih nestati bebe konačno bi mogle biti otklonjene uzimanjem otisaka prsta od bebe i majke.
Uređaj za biometrijsku identifikaciju roditeljstva-materinstva patentirao je naš mladi naučnik Komnen Lalović, koji je prošle godine za patent dobio nagradu Grada Beograda.
"Otisak prsta formira se prenatalno u sedmom mesecu trudnoće i ne menja se tokom života. Predviđeno je da uređaj ima dva polja za istovremeno skeniranje otiska prsta majke i deteta. Nakon skeniranja generiše se jedinstven ID zapis sa njihovim podacima. Pri izlasku iz porodilišta ponovo se uzima otisak prsta i poredi sa podacima na rođenju", pojašnjava Lalović.
Na ovaj način se, kako kaže, sprečava bilo kakva zloupotreba, kao i eventualna zamena ili krađa beba u porodilištima.
Lalović kaže da projekat "Sigurno porodilište" podrazumeva izradu uređaja za uzimanje otiska prsta, razvijanje softvera, izradu informacionog sistema, da se ceo sistem implementira u jedno porodilište i da se obuči osoblje koje bi to radilo.
"Ceo taj projekat košta oko 45.000 evra. Ideja je da se implementira u jedno porodilište kako bi se dokazalo da sa ovim uređajem može biti potpuno sigurno, a zatim da se krene u implementaciju u svim porodilištima", rekao je Lalović novinarima u Medija centru.
On je pozvao Ministarstvo zdravlja da se razgovara o ovom projektu, jer sam ne može da ga finansira.
Podršku je dobio i od organizacije "Dijalog- mladi sa stavom", koji kažu da će Ministarstvu zdravlja predložiti izmene i dopune seta zakona, kako bi uređaj mogao da se implementira u porodilištima.
Poslednja javna rasprava o Nacrtu zakona o postupku utvrđivanja činjenica o položaju novorođene dece za koju se sumnja da su nestala u porodilištima u Republici Srbiji, održana je pre mesec dana.
Mirjana Novokmet, jedna od majki koja sumnja da joj je beba ukradena, smatra da roditeljima nije prioritet novčana nadoknada, nego istina o sudbini deteta.
Tokom protekle godine nevladina organizacija Astra i Beogradska grupa roditelja nestalih beba izneli su alarmantne podatke, a to je da postoji osnovana sumnja da je pod izgovorom da je dete mrtvorođeno, oko 6.000 porodica u Srbiji rastavljeno od svojih beba.
- Ako se donese leks specijalis koji toliko nameće Savet Evrope, biće ukinut postojeći zakon koji reguliše krivično delo otmice. Pošto se novi zakon ne može primenjivati retroaktivno, počinioci neće biti krivično gonjeni. Leks specijalis je poguban po istinu o našoj deci - smatraju roditelji iz udruženja Originalna beogradska grupa.
Tekstom Nacrta zakona za koji se zalaže Savet Evrope, naime, mahom se reguliše odšteta, ali ne garantuje da će istraga odgovoriti na ključno pitanje roditelja, a to je kod koga su završila njihova deca.
Presudom iz 2013, Evropski sud za ljudska prava naložio je Srbiji da isplati odštetu Zorici Jovanović i omogući joj istinu o bebi nestaloj 1983, ali i da tužena država mora da, u roku od godinu dana od pravosnažnosti presude, uspostavi mehanizme za obezbeđenje pojedinačnog obeštećenja svim roditeljima u sličnoj situaciji. Rok je kao što je poznato probijen već više od dve godine. Nažalost, ni tom presudom Zorica Janković nije dobila odgovor gde joj je dete.
U odgovoru "Vestima" iz Ministarstva pravde navodi se i da je Komitet ministara odlučio da se ovaj problem ponovo razmatra na sastanku u septembru ove godine.
BEOGRAD - Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM) apelovao je danas na vlasti u Srbiji da donese zakon koji bi omogućio sprovođenje presude Evropskog suda za ljudska prava u vezi sa nestalim bebama.
Komitet ministara Saveta Evrope pozvao je juče Srbiju da usvoji zakon o nestalim bebama nakon što je prilikom kontrole sprovođenja presude tog suda u slučaju "Zorica Jovanović protiv Srbije", konstatovao da su vlasti u Srbiji pripremile novi nacrt zakona o nestalim bebama, ali je izrazio zabrinutost što on još nije usvojen iako je rok koji je postavio istekao pre više od godinu dana.
Zakon bi, navodi YUCOM, trebalo da omogući stvaranje mehanizma koji bi trebalo da nadzire nezavisno telo, sa odgovarajućim ovlašćenjima, a koji će moći da pruži pouzdane odgovore u vezi sa sudbinom svakog deteta koje se smatra nestalim i pruži odgovarajuću naknadu.
U saopštenju YUCOM-a, povodom presude Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Zorica Jovanović protiv Srbije, podseća se da je našoj zemlji naloženo da preduzme sve odgovarajuće mere, po mogućstvu putem donošenja posebnog zakona osigura uspostavljanje mehanizma sa ciljem obezbeđenja pojedinačnog obeštećenja svim roditeljima koji su u situaciji sličnoj Zorici Jovanović.
YUCOM, zajedno sa drugim nevladinim organizacijama sa kojima sarađuje po ovom pitanju, među kojima je i ASTRA, izražava spremnost na saradnju sa relevantnim državnim institucijama u cilju donošenja adekvatnog zakona kojim bi se omogućilo izvršenje presude Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Zorice Jovanović protiv Srbije i saznavanja istine o sudbinama nestalih beba.
Roditelji koji godinama tragaju za istinom o tome šta se dogodilo sa njihovom decom, nisu zadovoljni predloženim Nacrtom zakona o postupku utvrđivanja činjenica o novorođenoj deci za koju se sumnja da su nestala u porodilištima.
Savet Evrope poziva državu da uradi sve kako bi se zakon, na koji se čeka već dve godine, što pre usvojio.
Gostujući u Dnevniku RTS-a, Mirjana Novokmet iz Beogradske grupe roditelja rekla je da je od 8. do 10. marta Savet Evrope ponovo dao Srbiji mogućnost i Srbija je na taj način ponovo kupila vreme jer ima rok do septembra 2016. godine, što je krajnji rok, kada država mora konačno da da nacrt zakona koji će biti adekvatan za roditelje da bi došli do istine.
"Mi smo nezadovoljni nacrtom zakona i to smo izneli 10. februara 2016. godine kada su nas pozvali u Ministarstvo pravde na sastanak radne grupe. Tada smo niz primedbi dostavili jer smatramo da nije prioritet nadoknada roditeljima, nego istina. Prioritet je u stvari istraga sa širim ovlašćenjima koja bi dovela do istine - da svaki roditelj sazna sudbinu o svom detetu", istakla je Marija Novokmet.
Prema njenim rečima, postojećim nacrtom zakona, nijedan roditelj ne bi došao do istine.
Ističe da je država ovim načinom sebi olakšala posao, i da nacrt zakona ne sme da uđe u skupštinsku proceduru, što je i preporuka Komiteta Saveta Evrope da Srbija treba da sarađuje sa roditeljima.
Kaže da je neophodna istraga sa širim ovlašćenjima i da bi šira nadležnost sudova dovela do neke istine.
"Ukoliko postojeći nacrt zakona ode u Skupštinu poruka roditeljima bi bila da niko neće doći do istine. Mi moramo da prvo tražimo ocenu ustavnosti i da se svaki roditelj potrudi da odemo ponovo na Evropski sud i da se borimo za svoja prava", zaključila je Novokmet.
Novokmet je na kraju rekla da je najmlađi i poslednji slučaj prijavljen Beogradskoj grupi roditelja, u vezi sa nestalim bebama, slučaj Biljane Todić iz Šapca iz aprila 2014. godine.
Poslednja javna rasprava o Nacrtu zakona o postupku utvrđivanja činjenica o položaju novorođene dece za koju se sumnja da su nestala u porodilištima u Republici Srbiji, održana je pre mesec dana, a na sajtu je tekst nacrta objavljen posle ekspertize dobijene od Saveta Evrope.
Članovi Radne grupe koji su radili na Nacrtu zakona sastali su se 10. februara sa grupom roditelja dece za koju postoji sumnja da su nestala u porodilištima u Srbiji i s njima razgovarali o izmenama i dopunama Nacrta zakona koje su izvršene nakon dobijenog stručnog mišljenja Saveta Evrope.
Oni su podsetili roditelje da su razmotrena sva pristigla mišljenja i istakli da su se neka od njih našla u novom tekstu nacrta.
Naglasili su i da taj nacrt daje veća ovlašćenja sudu u prikupljanju činjenica, kao i da zaoštrava odgovornost svedoka pri svedočenju.
Predstavnici roditelja na tom sastanku iskazali su sumnju u primenu pomenutog zakona u praksi, smatrajući da se problem nestalih beba može rešiti samo ukoliko postoji kvalitetan istražni postupak, na šta su članovi Radne grupe izrazili uverenje da će novi zakon pružiti najšire mogućnosti da se utvrde činjenice o položaju dece za koju roditelji tvrde da su nestala.
Oni su podsetili da će prema Nacrtu zakona, biti formirana i specijalizovana jedinica pri Ministarstvu unutrašnjih poslova radi sprovođenja određenih istražnih radnji u postupku, a na osnovu zahteva suda.
Komitet ministara Saveta Evrope, prilikom kontrole sprovođenja presude Evropskog suda za ljudska prava u slučaju "Zorica Jovanović protiv Srbije", konstatovao je da su vlasti u Srbiji pripremile novi nacrt zakona o nestalim bebama, ali je izrazio zabrinutost što on još nije usvojen jer je rok koji je postavio istekao pre više od godinu dana.
U sopštenju Komitet SE konstatuje da je nacrt zakona nedorečen zbog čega traži od srpskih vlasti da reše otvorena pitanja i da ih izveste o napretku.
Na sastanku u Strazburu konstatovano je da su srpske vlasti pripremile novi nacrt zakona o utvrđivanju činjenica o bebama za koje se sumnja da su nestala iz porodilišta u Srbiji.
U odluci se navodi da su u novom predlogu zakona uzeta u obzir brojna pitanja na koja su ranije ukazivali SE i predstavnici civilnog društva, a posebno u vezi sa nadležnošču sudova i procedurama za prikupljanje dokaza.
SE primećuje da novi nacrt zakona ostavlja otvorena pitanja, posebno ona koja se tiču nadležnosti sudova i specijalnih policijskih jedinica koje će istraživati ove slučajeve, kao i proces prikupljanja informacija iz medicinskih ustanova, navodi se u saopštenju ove organizacije.
Predstavnici 47 zemalja članica ohrabruju Srbiju da se pozabavi ovim pitanjima koja su od posebnog značaja za roditelje nestalih beba.
Komitet ministara SE apeluje na vlasti u Beogradu da što hitnije usvoje poseban zakon o nestalim bebama, navodi se u odluci.
Najveća panevropska organizacija razmatraće dokle je Srbija došla u izvršenju presude na sastanku koji će se održati u septembru u Strazburu.
Na prethodnom sastanku Komiteta ministara posvećenom izvršenju presuda Suda u Strazburu, SE je izrazio zabrinutost zbog toga što Srbija nije poštovala krajnji rok za primenu presude o nestalim bebama.
Evropski sud za ljudska prava presudio je u martu 2013. godine da Srbija mora da isplati Zorici Jovanović 10.000 evra odštete i da joj obezbedi sve informacije o sudbini njenog novorođenčeta koje je nestalo iz porodilišta u Čupriji pre više od 30 godina. Isti model primenjivaće se na više stotina slučajeva nestanka beba iz srpskih porodilišta.
Rok za izvršenje ove presude bio je 9. oktobar 2014. godine.
Presudom iz 2013, Evropski sud za ljudska prava naložio je Srbiji da isplati odštetu Zorici Jovanović i omogući joj istinu o bebi nestaloj 1983, ali i da tužena država mora da, u roku od godinu dana od pravnosnažnosti presude, uspostavi mehanizme za obezbeđenje pojedinačnog obeštećenja svim roditeljima u sličnoj situaciji. "Kod Zorice Jovanović je ista situacija kao i kod svih roditelja, samo što je njoj po presudi isplaćena nadoknada, ali drugi deo presude nije implementiran. Zorica Jovanović još ne zna šta se desilo sa njenim sinom i ona do svoje istine nije došla", navodi Goran Filipović iz Beogradske grupe roditelja nestalih beba.
Krajem 2014, dva meseca nakon što je probijen rok za izvršenje presude Evropskog suda roditelji su dobili - obećanja. "Preuzimamo obavezu da zaključno sa majem donesemo ovaj zakon", rekao je ministar pravde u decembru 2014.
Preuzeta obaveza nije ispunjena do maja 2015. a ni do marta 2016. godine. Na podsećanje iz Evrope, Nikola Selaković danas odgovara - nije istina da Srbija ništa nije uradila - imamo Nacrt zakona. "Ono što je bilo moguće i do nas, mi smo to u ovom trenutku uradili. Više od toga voleo bih da vidim koja bi država uspela da uradi", rekao je ministar pravde Nikola Selaković. Ponos koji ministar oseća zbog Nacrta zakona ne dele roditelji zbog kojih je ovaj zakon stvaran. Tekst reguliše odštetu, ali ne garantuje da će istraga odgovoriti na njihovo ključno pitanje - gde su deca.
Iz Vlade poručuju da je u porodilištima poboljšan sistem praćenja novorođenčadi, kako nijedan budući roditelj ne bi došao u situaciju da sumnja u nestanak deteta. Da li će i kada do istine doći oni od kojih neki i duže od 30 godina žive sa takvom sumnjom, još niko nema odgovor.
Na sastanku predstavnika 47 zemalja članica SE ponovo će se raspravljati o kašnjenju Srbije u izvršenju presude u predmetu Z. Jovanović protiv Srbije, koji se odnosi na slučaj beba nestalih iz porodilišta u Srbiji, i presude u predmetu Ališić protiv Srbije, koji se odnosi na isplatu stare devizne štednje, navodi se u saopštenju SE.
Izvršno telo SE, na sastanku u decembru, kritikovalo je Srbiju zbog kašnjenja u izvršenju presude Evropskog suda za ljudska prava u slučaju nestalih beba i pozvalo je vlasti u Beogradu da što pre usvoje poseban zakon koji bi omogućio rešenje.
Radna grupa za izradu Nacrta zakona o utvrđivanju činjenica o bebama za koju se sumnja da su nestala u porodilištima u Srbiji predstavila je u februaru novi nacrt zakona, ali on još čeka usvajanje u Skupšini.
Evropski sud za ljudska prava presudio je u martu 2013. godine da Srbija mora da isplati Zorici Jovanović 10.000 evra odštete i da joj obezbedi sve informacije o njenom novorođenčetu koje je nestalo iz porodilišta u Ćupriji pre više od 30 godina.
Isti model primenjivaće se na više stotina slučajeva nestanka beba iz porodilišta u Srbiji. Rok za izvršenje ove presude bio je 9. oktobar 2014. godine.
Dušanka Mijajlović (67) iz Trstenika i Slavica Mladenović (50) iz Velikog Šiljegovca, majke nestalih beba koje su se svojevremeno s kraja prošlog veka porađale u kruševačkom porodilištu, ponovo su na istom mestu doživele novi šok. Jednoj je prezentovan protokol bolnice da uopšte nije bila na porodilištu, a drugoj da joj je dete umrlo na porođaju.
Predsednik Udruženja za istinu i pravdu o bebama Radiša Pavlović kao svojevrsni skandal ističe i to što u Kruševcu nije dozvoljeno novinarima da učestvuju u aktivnostima na rasvetljavanju sudbine nestalih beba, a s tim u vezi, zabranjeno im je i da kontaktiraju s majkama koje traže istinu u krugu bolnice i slikaju bilo šta s tim u vezi.
– Ovo je novi skandal koji još više uliiva sumnju u nešto što se decenijama skriva iza očiju javnost, tvrdi Radiša Pavlović.
Dušanka Mijajlović iz Trstenika kaže nam da je u kruševačkom porodilištu 3. aprila 1977. godine rodila zdravu devojčicu.
– Ali, treći dan po porođaju meni je doktor Šakota drsko u hodniku saopštio da je moja beba umrla. Sada, posle četiri decenije u bolnici tvrde da je to bio pobačaj. Na ugovorenom sastanku su izneli i protokole pred nas i uvidom u iste ja nisam upisana da sam bila na porođaju i rodila živo dete. Pitam na čije je ime upisana moja devojčica, a odgovora nema, priča u šoku Dušanka Mijajlović, pokazuući nam i potvrdu iz RFZO da je u to vreme bila na porodiljskom bolovanju. Eto, danas me nema na spisku ni u protokolu porodilja od 7. aprila 1977. godine. Pod tim datumom upisano je šest drugih imena, od kojih se jedno poklapa sa mojim porođajem, ali moje devočice nema, priča vidno iuznemirena Dušanka Mihajlović.
Slavica Mladenović iz Velikog Šiljegovca je 7. avgusta 1989. godine u kruševačkom pordilištu rodila živo muško dete. Pokazuje nam i izvod rođene bebe, a u protokolu bolnice je zavedeno mrtvo muško dete.
– Prvom delu sastanka u Kruševcu ovog petka prisustvovala je i drektorka bolnice dr Slobodanka Jotić, te šef pravne službe i načelnici ginekologije i akušerstva i glavne sestre. Posle uvodnog dela sastanka od strane direktorke Jotić i ljubaznog odnosa i obraćanja da su sve pripremili što smo tražili i da je zadužila saradnike za dalji radni deo, ona odlazi, ali od tada nastaju šokovi za majke koje traže istinu o sudbini njihovih beba. Zbog pojave pozvanih novinara prvo šef pravne službe naprasno napušta sastanak, pod izgovorom da mu je pozlilo, pa nastaju nove traume za majke koje traže istinu o sudbini svojih beba.
Dušanka Mijajlović uopšte nije upisana na porodjajnom protokolu 7. aprila 1977. godine. Ona im tvrdi da je videla i čula svoju bebu koja je zaplakala, da su joj tri dana saopoštavali o napretku bebe, da bi joj doktor Šakota u hodniku drsko saopštio da joj je beba umrla. Novi skandal i novi šok za majku Dušanku Mijajlovioć, priča Radiša Pavlović, predsednik Udruženja za istinu i pravdu o bebama.
Sledeći uvid, kaže Radiša, bio je slučaj Slavice Mladenović iz Velikog Šiljegovca, koja se porodila 7. avgusta1989. godine.
– U protokolu porodjaja piše da sam rodila mrtvo dete, a ja tvrdim da sam rodila živo muško dete. Pokazujem im izvod rodjenog deteta, a oni odmahuju glavom ,, ne, vaše dete je rodjeno mrtvo,, , priča Slavica Mladenović, koja je, takođe, vidno uznemirena.
– Tražili smo istorije bolesti obe majke i dece, a oni tvrde da ne postoje, jer su bile poplave, a moraju ih čuvati zbog sudske medicine. Taj dugi mučni sastanak se završava, jer nisu izneli istorije bolesti. Ovo su klasični primeri zbog čega se mora voditi puna istraga na svakom pojedinačnom slučaju, da se sumnje roditelja i krvnih srodnika o otmici beba i dece na i po rodjenju ne bi odnosile generalno na struku, kao i na državu, već na pojedince koji za zločine nad porodicama oštešenih moraju lično i u svojom imovinom odgovarati, uverava nas Radiša Pavlović, predsednik Udruženja za istinu i pravdu o bebama.
On kaže da u ovom trenutku čak 5.000 roditelja u Srbiji sumnja da im je neko oteo dete.
"Ispunili smo sve što je traženo, apsolutno mi više od ovoga ne možemo. Slušali smo sve preporuke EU i evropskih sudova i nadam se da ćemo konačno imati rešenje", rekao je Lončar.
Ministar je rekao da ne želi da daje preuranjene izjave, budući da je danas održan Okrugli sto o Nacrtu zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta. On je istakao da nadležni rade sve da do takvih slučajeva više nikad ne dođe.
"Imamo mnogo projekata u porodilištima, uveli smo duple kontrole i mislim da do toga sada ne može da dođe. Nećemo se opuštati, pratimo šta se dešava u svetu i spremni smo da prihvatimo sve da tog problema više nikad ne bude", rekao je Lončar novinarima nakon polagnja kamena temeljca za novu zdravstvenu stanicu u Malom Mokrom Lugu.
Danas je u Ministarstvu pravde, posle duže pauze, održan Okrugli sto Nacrtu zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Srbiji, na kojem su učestvovali predstavnici ministarstava zdravlja, pravde, unutrašnjih poslova, RJT i predstavnika roditelja.
Gostujući u Dnevniku RTS-a, Mirjana Novokmet je rekla da nijedan predlog roditelja nije uvažen u novom nacrtu Zakona o nestalim bebama.
"Sporno je da nacrt zakona treba da se bavi istragom i tu treba baciti svetlo, a ne da se bavimo nadoknadama. Pravična nadoknada oslanja se na slučaj Zorice Jovanović, a ta suma ne treba da stoji jer Zoričin slučaj nije najteži", rekla je Novokmet.
Prema njenim rečima, predstavnici Beogradske grupe roditelja apsolutno nisu za novac i nadoknade.
"Nijedna država nije toliko bogata da plati svu patnju. Tražimo istinu o sudbini naših najdražih", istakla je Novokmet.
Naglasila je da je moguće sprovesti istragu iako su se pojedini slučajevi dogodili i pre 30, 40 godina, ali je problem što ne postoji istraga u istražnom parničkom postupku.
"Dali smo predlog da se skine tajna, da bude svedoka, zaštićenih svedoka, ali ništa nije usvojeno", navela je Novokmet.
Prema njenim rečima, nijedna preporuka roditelja nije prihvažena, a novi nacrt zakona je, kaže, čak i gori po roditelje nego prethodni.
"Mislim da je država olakšala sebi posao na štetu roditelja i da roditelji nikad neće saznati istinu", rekla je predstavnica Beogradske grupe roditelja.
Kada je reč o današnjem sastanku sa Radnom grupom za izradu Zakona, Novokmet je navela da tokom prethodnih sastanaka nije postojala istinska diskusija, ni prihvatanje sugestija roditelja.
"Mi smo zauzeli stav da smo nezadovoljni nacrtom, da ćemo se boriti tako što ćemo se obratiti Komitetu Saveta Evrope, ali i tražiti ocenu ustavnosti ako zakon uđe u skupštinsku proceduru", zaključila je Novokmet.
Kako će Srbija rešiti problem dece za koju njihovi roditelji tvrde da su nestala iz porodilišta u poslednjim decenijama prošlog i početkom ovog veka, na šta je obavezuje i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu, nije jasno ni posle sastanka nadležnih sa predstavnicima nevladinog sektora i udruženja roditelja. Kamen spoticanja i dalje ostaje nacrt zakona o nestalim bebama, koji je usklađivan sa zahtevima Saveta Evrope i uskoro bi trebalo da se nađe u skupštinskoj proceduri.
„Nakon završene javne rasprave i ekspertize koja je dobijena od Saveta Evrope, radna grupa je razmotrila i sva pristigla mišljenja. Upravo neka od njih uvršćena su u novi tekst nacrta zakona koji daje veća ovlašćenja sudu u prikupljanju činjenica, kao i da zaoštrava odgovornost svedoka pri svedočenju”, navode u Ministarstvu pravde.
Dok radna grupa koja je radila na ovom nacrtu, a čine je predstavnici ministarstava zdravlja, pravde i unutrašnjih poslova, veruje da će on roditeljima koji sumnjaju da su im deca nestala u porodilištima u Srbiji pružiti najšire mogućnosti da utvrde činjenice, članovi udruženja roditelja smatraju da je nacrt samo „našminkan” i da ne može odgovoriti na suštinsko pitanje – šta se desilo sa nestalim bebama.
„Članovi radne grupe su podsetili da će prema nacrtu ovog zakona, biti formirana i specijalizovana jedinica pri Ministarstvu unutrašnjih poslova radi sprovođenja određenih istražnih radnji u postupku, a na osnovu zahteva suda. Takođe, informisali su roditelje da su u toku i izmene i dopune Krivičnog zakonika gde se predlažu i izmene člana 191 i člana 192 ovog zakonika, a koji će se odnositi na buduće slučajeve”, naglašavaju u pisanom saopštenju iz Ministarstva pravde.
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je da se nada da će uskoro biti pronađeno konačno rešenje u vezi sa slučajem nestalih beba.„Ispunili smo sve što je traženo, apsolutno mi više od ovoga ne možemo. Slušali smo sve preporuke EU i evropskih sudova i nadam se da ćemo konačno imati rešenje”, rekao je Lončar, dodajući da nadležni rade sve da do takvih slučajeva više nikad ne dođe. (Tanjug)
Roditelji koji veruju da su im deca ukradena u porodilištima, a prema pojedinim podacima takvih slučajeva ima nekoliko hiljada u Srbiji tvrde da su rokovi koje je Međunarodni sud za ljudska prava u Strazburu dao Srbiji da odgovori na pitanja u vezi sa sudbinom nestalih beba odavno probijeni i da će pravdu potražiti u međunarodnim institucijama. Smatraju i da ovakvo odugovlačenje ispunjavanja obaveza može kočiti i otvaranje poglavlja 23 i 24 za pristup EU. Podsećamo da je Strazbur Srbiji u septembru 2013. godine odredio rok od godinu dana da uspostavi mehanizam za utvrđivanje činjenica u slučajevima nestalih beba što još nije učinjeno.
– Nikakav dogovor ni na ovom sastanku nismo postigli i već smo spremili izveštaj koji ćemo poslati Komitetu ministara Saveta Evrope. Ako država želi da istraži slučajeve nestale dece mora da da šira ovlašćenja posebnoj jedinici MUP-a za sprovođenje istraga u svakom slučaju ponaosob, a mi možemo predočiti dokaze koje posedujemo – kaže za „Politiku” Goran Filipović iz Beogradske grupe roditelja nestalih beba.
On podseća da vanparnični postupak koji nudi nacrt novog zakona nije rešenje, već to može biti samo detaljna istraga, i naglašava da roditeljima nije bitna novčana odšteta već istina o sudbini njihove dece.
Članovi Radne grupe koji su radili na izradi Nacrta zakona o postupku utvrđivanja činjenica o položaju novorođene dece za koju se sumnja da su nestala u porodilištima u Republici Srbiji sastali su se danas, 10. februara 2016. godine sa grupom roditelja dece za koju postoji sumnja da su nestala u porodilištima u Srbiji. Članovi Radne grupe sa roditeljima su razgovarali o izmenama i dopunama Nacrta zakona koje su izvršene nakon dobijenog stručnog mišljenja i ekspertize Saveta Evrope.
Članovi Radne grupe su podsetili roditelje da su nakon završene javne rasprave i ekspertize koja je dobijena od Saveta Evrope sa velikom pažnjom, a uzimajući u obzir pravni okvir i ustavne odredbe razmotrena sva pristigla mišljenja. Oni su istakli da su upravo neka od tih pristiglih mišljenja uvršćena u novi tekst Nacrta zakona. Takođe, oni su naglasili da novi Nacrt zakona daje veća ovlašćenja sudu u prikupljanju činjenica, kao i da zaoštrava odgovornost svedoka pri svedočenju.
Predstavnici roditelja su i na ovom sastanku iskazali sumnju u primenu pomenutog Zakona u praksi i istakli da se problem „nestalih beba“ može rešiti samo ukoliko postoji kvalitetan istražni postupak.
Govoreći o sumnjama roditelja, članovi Radne grupe su izrazlili uverenje da će ovaj Nacrt zakona roditeljima koji sumnjaju da su im deca nestala u porodilištima u Srbiji pružiti najšire mogućnosti da utvrde činjenice o položaju dece za koju tvrde da su im nestala. Oni su podsetili da će prema Nacrtu ovog zakona, biti formirana i specijalizovana jedinica pri Ministarstvu unutrašnjih poslova radi sprovođenja određenih istražnih radnji u postupku, a na osnovu zahteva suda.
Članovi radne grupe informisali su roditelje da su u toku i Izmene i dopune Krivičnog zakonika gde se predlažu i izmene člana 191. i člana 192. ovog Zakonika, a koji će se odnositi na buduće slučajeve.
Na sastanku su prisustvovali svi članovi Radne grupe – državni sekretar Ministarstva pravde Biljana Pavlović, državni sekretari Ministarstva zdravlja Berislav Vekić i Vladimir Đukić, sudija Vrhovnog kasacionnog suda i predsednik Apelacionog suda u Novom Sadu Novica Peković, javni tužilac Apelacionog javnog tužilaštva u Novom Sadu Milan Tkalac, pomoćnik ministra pravde Zoran Balinovac, v.f. zastupnika Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava Nataša Plavšić, zamenik Republičkog javnog tužioca Tamara Mirović, predstavnici Ministarstva zdravlja i Ministarstva unutrašnjih poslova Jelica Radulović, Vinka Kojadinović i Dejan Svilar. Pored članova Radne grupe, sastanku su prisustvovali i predstavnici Komiteta pravnika za ljudska prava, kao i predstavnici iz kancelarije Zaštitnika građana.
BEOGRAD - Nacrt zakona o nestalim bebama neprihvatljiv je za udruženja roditelja, koja traže kvalitetan istražni postupak i formiranje nadzornog tela za kontrolu istrage.
Predstavnik Udruženja "Za istinu i pravdu o bebama" Radiša Pavlović rekao je Tanjugu posle okruglog stola o Nacrtu zakona, na kojem su učestvovali predstavnici ministarstava zdravlja, unutrašnjih poslova i pravde, da je tekst neprihvatljiv od naslova do poslednjeg slova i da država roditeljima "na uvredljiv način nudi novac umesto istrage".
Pavlović kaže i da udruženja "Za istinu i pravdu o bebama" i Beogradska grupa roditelja traže da se u rešavanje problema nestalih beba uključi i premijer Aleksandar Vučić.
Traže i da u zakonu budu prepoznati slučajevi roditelja koji sumnjaju da su im deca nestala po rođenju, ne samo u porodilištima već i u drugim ustanovama, da se u istragu uključe službe bezbednosti koje poseduju spiskove otete dece, te da se formira nadzorno telo za kontrolu istrage.
Pavlović je uveren da država raspolaže resursima i kapacitetima da se istraga obavlja uz saradnju sa roditeljima na čijem slučaju se radi i uz nadzor nezavisnih institucija.
"Sve drugo je neprihvatljivo. Nas zanima istraga, a ne novac", rekao je Pavlović, koji smatra da država želi da presudom u slučaju Zorice Jovanović zataška sve ostale slučajeve i spreči istrage.
Pavlović kaže i da bi i u slučaju nestalih beba mogla da bude formirana komisija, poput one koja se bavila slučajem ubijenih novinara.
Ministarstvo: Veća ovlašćenja suda u slučaju "nestalih beba"
Nacrt zakona o nestalim bebama predviđa veća ovlašćenja suda u prikupljanju činjenica, formiranje specijalizovane jedinice pri MUP-u, a trebalo bi da pruži roditeljima najšire mogućnosti da utvrde činjenice o položaju dece za koju tvrde da su nestala, saopštilo je danas Ministarstvo pravde.
Članovi Radne grupe za izradu Nacrta zakona danas su se posle duže pauze sastali sa predstavnicima udruženja roditelja, sa kojima su razgovarali o izmenama tog akta, posle javne rasprave i dobijenog stručnog mišljenja i ekspertize Saveta Evrope.
Predstavnici ministarstava pravde, zdravlja i unutrašnjih poslova naglasili su da novi Nacrt zakona daje veća ovlašćenja sudu u prikupljanju činjenica i "zaoštrava" odgovornost svedoka pri svedočenju.
Nacrt zakona predviđa formiranje specijalizovane jedinice pri MUP-u koja će sprovoditi određene istražnih radnji u postupku, a na osnovu zahteva suda.
Članovi Radne grupe izrazili su uverenje da će takav zakon roditeljima koji sumnjaju da su im deca nestala u porodilištima pružiti najšire mogućnosti da utvrde činjenice o položaju njihove dece.
U Ministarstvu ističu i da je u toku rad na izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, a koje će se odnositi na buduće slučajeve.
Predstavnici roditelja su i na ovom sastanku iskazali sumnju u primenu zakona u praksi i istakli da se problem "nestalih beba" može rešiti samo ukoliko postoji kvalitetan istražni postupak.
Sastanku su prisustvovali državni sekretar Ministarstva pravde Biljana Pavlović, državni sekretari Ministarstva zdravlja Berislav Vekić i Vladimir Đukić, kao i sudija Vrhovnog kasacionnog suda i predsednik Apelacionog suda u Novom Sadu Novica Peković.
Sastanku su prisustvovali i pomoćnik ministra pravde Zoran Balinovac, vršilac funkcije zastupnika Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava Nataša Plavšić, predstavnici MUP-a...
Pored članova Radne grupe, sastanku su prisustvovali i predstavnici Komiteta pravnika za ljudska prava, kao i predstavnici iz kancelarije Zaštitnika građana.
Statistika sajta kradjabeba.org redovno beleži pojmove koje su posetioci sajta koristili da bi na naše stranice dospeli. Prilikom pregleda te statistike u januaru 2016. primećen je pedofil, koji je tragao za određenim slikama.
Podsećamo da se isključivo političkim odlukama o blokadi tužilaštva i policije tokom 2003. i 2004. godine, kao i izmišljanjem zastarelosti za slučajeve otmice naših beba, nepotrebno odugovlače istrage koje bi otkrile počinioce ovih krivičnih dela već definisanih postojećim zakonom i sudskom praksom.
Umesto da kupce i prodavce beba pod hitno pronađu i stave iza rešetaka, vlasti se svim silama trude da među porodice ukradenih beba poseju razdor propagiranjem potpuno nepotrebnog i kriminalnog novog zakona. Država godinama dogovara donošenje tog leks specijalisa sa nelegitimnim samozvanim predstavnicima roditelja od kojih su neki i bivši ili sadašnji policajci koji se predstavljaju kao vođe lažne Beogradske grupe roditelja.
Nacrt novog zakona, leks specijalisa, koji su ta lica predala vlastima i čiju jednu od verzija činovnici drže na nevidljivoj javnoj raspravi već duže od pola godine, oni planiraju da donesu narednih nedelja pod pritiscima Saveta Evrope zbog presude evropskog pseudo-suda za ljudska prava u Strazburu iz 2013. u slučaju "Zorica Jovanović protiv države Srbije".
Tim novim zakonom je predviđeno oslobađanje od krivičnog gonjenja svih počinilaca u lancu organizovane trgovine bebama, što je, naravno, i razlog za njegovo donošenje. Usvajanjem tog leks specijalisa u skupštini Srbije bi bio pogažen sadašnji dobar zakon koji već reguliše ove zločine. Problem je, dakle, u tome što se postojeći zakon ne sprovodi, a ne nedostatak zakona kao što tvrde malobrojni zagovornici leks specijalisa.
Blokadom tužilaštva, sudova i policije, zaposleni u državnoj upravi već 14 godina direktno podstiču dalju organizovanu trgovinu novorođenim bebama u porodilištima Srbije i omogućavaju ko zna kakvim sve kupcima da se domognu naših beba. Da li je ovaj pedofil koji je uočen na sajtu jedan od takvih kupaca? Slučaj je prijavljen policiji, ali od njih odgovora do danas nema.
Ova statistika je otkrila kakvi ljudi su zainteresovani za bebe u Srbiji i šta bi da čine sa njima kada ih se dočepaju. Zdravstveni radnici, pravnici, državni službenici, policajci, političari, kao i lažni predstavnici roditelja ukradenih beba koji učestvuju u prljavim političkim igrama oko novog nepotrebnog i štetnog zakona, svojim delima upravo ovakvim zločincima omogućuju da nesmetano jure svoj plen. Oni tako postaju saučesnici u zločinima. Kada bi žrtve bile njihova novorođena deca, drugačije bi se ponašali.
Ova televizija je prikazala majke i trgovce decom, navodeći da jedan broj dece bude usvojen, dok jedan broj mališana, koji ima zdravstvene probleme, završi kao deo lanca trgovine organima.
Jedan od učesnika trgovine bebama Plamen Dimitrov rekao je da su devojčice više tražene i da niko ne traži dokumentaciju o poreklu deteta.
Prema njegovim rečima, neki klijenti u kriminalnoj šemi kupuju decu jer ne žele da trudnoćom kvare izgled.
Ukoliko je reč o blizancima, Dimitrov kaže da postoji velika verovatnoća da budu razdvojeni jer se od posebne prodaje dobije više novca.
„Uzimaju trudnice iz stanova i vode ih bolnicu da se porode. Ti stanovi su kao fabrike za decu gde po nekoliko žena čeka porođaj“, kaže Dimitrov.
Prema navodima bugarske televizije, grčka policija u Solunu počela je istragu skandalozne prodaje beba.
Bugarska javnost bila je šokirna kada je grčka policija u oktobru 2013. godine u jednoj ciganmali u Farsali u Grčkoj pronašla plavokosu bugarsku devojčicu nazvanu „Plavi anđeo“.
Naime, po dolasku na porođaj majka dobija narukvicu na kojoj je njeno ime i jedinstveni matični broj, a po rođenju, beba dobija svoju narukvicu povezanu sa majčinom preko kompjuterskog softvera. Kada se jednom stavi narukvica može da se ukloni samo ako se iseče, a osim identiteta majke i bebe preko softvera će se pratiti i ceo put od porođaja do izlaska iz porodilišta.
Iako Ministarstvo zdravlja u načelu podržava uvođenje novog sistema, nezvanično smo saznali da za ovaj pilot projekat ministarstvo nije dalo odobrenje, već su u GAK-u Narodni front na svoju ruku odlučili da ga pokrenu. Kako kažu, za tako nešto i nije potrebno neko posebno odobrenje ministarstva.
Dr Radomir Aničić, specijalista ginekologije i akušerstva iz GAK Narodni front je, gostujući u Novom danu, rekao da je uvođenje elektronskih identifikacija samo nadogradnja već postojećeg softvera u toj zdravstvenoj ustanovi.
Onog momenta kad porodilja uđe u bolnicu ona je zavedena u zdravstveno-informacioni sistem i tu se nalaze svi podaci i sve intervencije, pojašnjava doktor.
Štampaće se identifikacioni brojevi koji se stavljaju majkama i bebama, a identifikacija majke se vrši preko JMBG i povezana je sa bebom.
"Ovaj sistem obezbeđivanja podataka je već zaživeo na Zapadu, od ponedeljka krećemo sa upotrebom... Ovo smo mi sami želili da vidimo kako će da funkcioniše... Izabrali smo firmu koja je imala sluh da nam da ovo na korišćenje i testiranje... Videćemo kako će se pokazati", kaže dr Aničić, naglašavajući da je ovo pilot projekat.
On dodaje da je u pitanju samo "digitalna" tehnologija zaštite, za razliku od dosadašnje, koja je, kako tvrdi, bila jednako uspešna. I na stari način je, kako ističe, naprosto bilo nemoguće da se beba izgubi ili ukrade, i dodaje da to tvrdi na osnovu svog iskustva od 2000, od kada je doktor.
Međutim ima i onih koji ne smatraju da će ove narukvice povećati sigurnost i da je biometrijski način bolji. Naime, doktorand biometrije Komlen Lalović osmislio je patent koji bi mogao da spreči u budućnosti krađu beba u porodilištima. Reč je o aparatu koji bi prilikom porođaja skenirao otisak prsta majke i bebe. Podaci se šifruju, smeštaju se na memoriju uređaja, a majci se izdaje pin kod. Pri izlasku iz porodilišta, majka unosi taj pin kod, otisci se ponovo skeniraju i ukoliko se podaci podudaraju garantuje se identitet.
U Narodnom frontu i niškom Kliničkom centru bili su raspoloženi da uvedu Lalovićev sistem, a od Ministarstva zdravlja dobio je načelnu podršku. Finansijska podrška, međutim nije stigla. Lalović tvrdi da je njegov sistem, zasnovan na očitavanju otiska prsta i majke i bebe, koji je jedinstevna karakteristika svakog čoveka, jedini 100 odsto siguran način da se spreči zamena ili krađa beba.
Ukoliko bi primenila biometriju na ovaj način Srbija bi po tome bila jedinstvena u svetu. Lalović je na ideju o pravljenju ovakvog uređaja, inače, došao kada je saznao da će postati otac, a biometrija je bila i tema njegovog doktorskog rada.
Dr Aničić kaže da je biometrija takođe dobro rešenje, ali i da su elektronske narukvice koje uvode jednako pouzdan sistem..
Onog momenta kad ste uneli podatke u informativni karton žene, oni tu ostaju, kao i svaka izmena, dakle ostaju i stari i novi podaci, i vidi se ko je ulazio nešto da promeni, jer svako ima šifru za pristup, kaže dr Aničić.
Za to što biometrijski patent nije "prošao, kaže da je verovatno u pitanju to što nema dovoljno novca za tako nešto, i da je to problem a ne zato što u Ministarstvu i zdravstvu nemaju sluha za tako nešto.
Komentarišući stanje u profesiji, dr Aničić ističe da problemi nisu od juče, da traju više od 20 godina. Zdravstveni radnici su obezvređeni i nisu adekvatno plaćeni za ono što rade, a najviše zabrinjava to što studenti kad završe Medicinski fakultet sada i ne razmišljaju da ostanu u zemlji, i odmah gledaju kako da odu u inostranstvo, priča doktor. On navodi primer jednog volontera koji mu je ispričao da je, kad je polagao B2 ispit za nemački, od 45 onih koji su došli da polažu, 42 su bili lekari.
Kako dodaje, to će biti veliki problem za zemlju u narednom periodu, i mora se sistemski rešiti.
Govoreći o slučaju u Šapcu, kada je jedan pacijent ubio medicinsku sestru, kaže da to nije prvi slučaj.
"Ovo je samo kulminacija jedne situacije koja se godinama gomila... Smatram da lekari treba da dobiju status službenog lica, jer se otvara mogućnost da će počinilac da se adekvatno kazni", zaključuje dr Aničić.
|
ENGLISH DOLIJALI: VESTI IZ SVETA VAŽNO ZNATI: IZMIŠLJOTINE ZVANE GEN I DNK EUGENIKA KUĆNI POROĐAJ
BAZA PODATAKA SLUCAJEVA: 1950-1969 1970-1979 1980-1989 1990-1999 2000-2009 2010-2019 DEČIJA BAZA PODATAKA: TRAŽIM RODITELJE |
kradjabeba.org
Komitet ministara Saveta Evrope pozvao je Srbiju da u predviđenim rokovima do kraja ove, odnosno početkom naredne godine usvoji zakone o nestalim bebama i isplati deviznih štediša iz drugih republika, u skladu sa presudama Evroskog suda za ljudska prava koji je naložio njihovo donošenje, saopšteno je danas iz Saveta Evrope.
U skupštinsku preceduru ušao je Predlog zakona o nestalim bebama na kojem insistira Savet Evrope, ali su članovi Beogradske grupe roditelja nestalih beba protiv tog zakona jer smatraju da se takvim zakonom neće doći ni do kakve istine.
Postupci za utvrđivanje istine o sudbini beba za koje se sumnja da su nestale iz porodilišta u Srbiji biće hitni, a istražne radnje, po nalogu suda, vodiće specijalno obučeni policijski službenici. Sud će rešenjem moći da dosudi roditeljima ili najbližim srodnicima pravičnu naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na porodični život, ali ona ne sme da pređe 10.000 evra po osobi u dinarskoj protivvrednosti.
U Srbiji je prošle godine bilo 18 stranih usvojenja
Nakon što su porodice iz Amerike i Evrope udomile oko 150 dece iz Srbije, u našu zemlju stigla je i izraelska delegacija, koja je radi usvajanja mališana tražila sastanke s najvišim zvaničnicima u Nemanjinoj 11.
Na dan kad sam se porodila, javim se u porodilište oko 9 ujutru. Doktor radi ultrazvuk sve ok i govori mi da je devojčica u pitanju, a svaki predhodni ultrazvuk kod moje doktorke i privatnika je rekao da je dečko.
Ostala sam samo jedan dan u bolnici jer nisam smela zbog deteta više da se bebi nešto ne bi desilo. A i da se nekim slučajem ne bi zamenila i možda "preminula".
Tim pravnika, naučnika i mladih okupljenih oko Dijaloga ponudlili su javnosi frapantne podatke o više hiljada predmeta podnetih Javnom tužilaštvu koji nisu dobili sudski epilog, ali i o konkretnim potezima koje je neophodno preduzeti kako bi se ova neshvatljiva pojava i teško krivično delo iskorenilo.
Pogubni zakon: Mirjana Novokmet
Naime, prilikom kontrole sprovođenja presude Evropskog suda za ljudska prava u slučaju "Zorica Jovanović protiv Srbije", Komitet je konstatovao da su vlasti u Srbiji pripremile novi nacrt zakona o nestalim bebama, ali je izrazio zabrinutost što on još nije usvojen iako je rok koji je postavio istekao pre više od godinu dana.
Srbija je opet izložena kritici Komiteta ministara, jer vlast nije izvršila skoro tri godine staru presudu Evropskog suda za ljudska prava i donela zakon koji bi istinu učinio dostupnom svim roditeljma koji više decenija žive sa sumnjom da su im iz srpskih porodilišta ukradena deca.
Radiša Pavlović, predsednik Udruženja za istinu i pravdu o bebama
