POČETNA STRANA KONTAKT POSTOJEĆI KOMENTARI Va komentar VESTI: 2023 2022 2021 2020 2019 2018 2017 2016 2015 2014 2013 2012 2011 2010 2009 2008 2007 2006 2005 2004 2003 2002 ZATAKANO: 2001 1998 1996 1972 Izvoz beba LITERATURA STATISTIKA AKTI |
Vesti / 2021. godina 
Milena Janković predsednik udruenja roditelja Nestale bebe Beograda za Kurir televiziju otkriva kome je tačno upućeno ovo pitanje. - Mural je upućen prvo deci, da bude sećanje na svu otetu izgubljenu decu. Da im kaemo: " Deco vi imate pravo da sumnjate, vi imate pravo da znate ko ste!" . Deca danas vrlo lako danas dolaze do svojih biolokih roditelja, ono to je teko je to deca veoma teko mogu da prihvate i da krenu u susret ka biolokim roditeljima. I zato je mural tu da bude sećanje i podrka ko ste. Pitajte ko ste. - govori predsednik udruenja roditelja za Puls. Predsednik udruenja roditelja Nestale bebe Beograda otkriva nam koji je to broj ne prijavljene dece i ta ona misli o tom broju. - U Srbiji je preko 2000 ne prijavljene dece. Baveći se ovom temom mislim da u Srbiji ne postoji porodica koja nema slučaj. Znači taj broj je sigurno bar 20 puta veći. Kada majka prođe pored murala - Čuje li zaista na plač?", da majka zna da je dete čeka i da je njena obaveza da dete potrai , a ne da se zatvori u sebe . Ni jedna bolnica nije sahranila Vae dete - ističe Milena.
Milena je zatim ispričala svoju priču o tome kako kako je njeno dete ukradeno i kako su joj jo na to rekli da će i ona sama umreti. - Ja sam se 28. februara 1990. godine porodila u Viegradskoj bolnici, ja sam toliko imala elju da povećam svoju porodicu i da rodim dete. Kada sam se porodila dali su mi moje dete u naručje. Tada sam osetila apsolutnu sreću dreći ga. Imala sam sjajan brak i malu devojčicu 3 godine i rekla sam da mi vie nita na svetu ne treba. Posle nekog perioda odveli su me u neku sobu gde su bile 2 osobe u belom mantilu i 2 čoveka u civilu. Oni su mi tad rekli: "Majko, dete vam je umrlo, mladi ste imaćete jo dece. Bolnica će vam sahraniti dete" , ja se sećam te scene koja me prati već toliko godina. Narednih pet dana ja nisam izala iz bolnice, traila sam svoje dete, ali mi nisu dali da ga sama sahranim. U međuvremenu lekarsko osoblje u ginekolokoj akuerskoj klinici je lagalo mog mua da sam ja na samrti. Sedmi dan on dolazi i govori mi kako ću uskoro umreti i da se vratim kući da vidim svoje dete. Ja sam se tek u tom trenutku setila, i pod uticajem svog supruga i bolnice ja sam napustila bolnicu. Posle mesec dana ja sam otila sam po dokument o tome gde je moje dete sahranjeno, nata su me oni samo izbacili iz bolnice. - priča Milena.
Milena nam je takođe otkrila ta je ona pomislila u tom trenutku i da li je poverovala u priču lekara. - Ja sam poverovala u priču da je moje dete umrlo, ali nisam i dalje mogla da shvatim zato mi moje dete nisu dali da ga sama sahranim. Ja sam ila kod psihologa da bi reila svoj problem jer sam bila sigurna da će moje dete od tri godine neko ukrasti. Ja sam razvila strahove tako da nikad svoje dete nisam putala samu u park, da ide na eksukurzije ili neto slično - govori Milena Janković. Predsednik udruenja roditelja Nestale bebe Beograda je takođe istakla gde se njen slučaj danas nalazi. - Moj slučaj je trenutno u nadlenosti suda i sud je zatraio od bolnice izvetaje. Kada smo dobili izvetaje, oni su bili blanko. Bez potpisa. Mi znamo da nema upisa u matičnu knjigu umrlih ako nema potpisa lekara - govori predsednik udruenja. 
Mladan Radivojević (40) iz Donjeg Adrovca, kod Aleksinca koji je u javnosti poznat kao prvi reen slučaj otmice beba u Srbiji, u ponedeljak je prvi put svoju slavu - Mitrovdan proslavio sa svojim biolokim roditeljima i rođenom sestrom i bratom.
Naime, Mladan je tek pre mesec dana otkrio ko su mu pravi roditelji, a sada je po prvi put, nakon 40 godina, puna srca, sa njima proslavio i Mitrovdan. - Preserećan sam. Daće bog da i druge porodice doive ovo - rekao je uzbuđeno Mladan za skromnom, ali toplom slavskom trpezom. Mladan, je, inače, kako je Kurir već pisao, usvojen kada je imao tri meseca. Krenuvi u potragu za biolokim roditeljima, otkrio je da se u knjigama nalaze izmiljena imena oca i majke i da ena koja ga je navodno rodila uopte ne postoji. Obratio se Radii Pavloviću, predsednik Udruenja "Za istinu i pravdu o bebama", a njemu se, takode, obratila i njegova bioloka majka koja je sumnjala da joj je dete ukradeno.
- Ona je u kruevackoj bolnici 3. marta 1981. rodila ivo i zdravo muko dete. Ispricala mi je da su joj posle nekoliko dana rekli: "Idi, eno, kuci, tvoje dete je mrtvo!". Traila nam je da proverimo to, a mi smo predloili jedinu mogucu metodu - DNK analizu. Dala je bris. Mladin uzorak imamo jo odavno. Kada smo dobili potvrdu da se poklapaju, kontaktirao sam vrhunskog strucnjaka - Olivera Stojkovica sa Instituta za sudsku medicinu koji je rekao da se na osnovu dostavljenih DNK profila moe tvrditi da su ove osobe u prvom stepenu srodstva - roditelj i dete - ispricao je pre mesec dana Pavlovic na konferenciji za medije.
Mlađanova usvojiteljka Verica Radivojević nije znala da je dete koje je usvojila ukradeno iz porodilita, iako joj je bilo neobično to su joj ga doneli u bolničkom čarafu.
- Lečila sam se od steriliteta, 14 godina nismo imali dece. Prijavili smo se za postupak usvajanja i stavljeni na listu čekanja. Brat od strica mog mua bio je načelnik policije u Aleksincu. Verovatno da bi se njemu dodvorili, tek, u centru za socijalni rad su nam brzo nali dete - ispričala je ranije Verica. Kada su joj osobe iz Centra za socijalni rad doneli dete, rekli su joj: "Ako ti se ne sviđa, moe da ga zameni". Usvojitelji su bili zbunjeni, ali su se toliko radovali detetu da su vrlo brzo na ovo zaboravili. Mlađan je od najranijeg detinjstva znao da je usvojen.
Mlađan je nedavno upoznao i svog rođenog brata Mićka, a ono to je sve zbunilo, ali i oduevilo, je koliko njih dvojica zapravo liče.
Posebno tuilatvo za nestale bebe Predsednik Udruenja za istinu i pravdu o bebama i član Vladine komisije za ispitivanje rada dravnih organa u slučajevima nestalih beba u Srbiji Radia Pavlović tvrdi da je to prva DNK analiza u Evropi koja dokazuje otmicu bebe i nada se da će Mlađanov slučaj dati vetar u leda zaplaenim ljudima da svedoče o aferi otetih beba.
On je nadlenima predloio da formiraju posebno tuilatvo, koje bi preuzelo i rasvetlilo sve slučajeve nestalih beba, kojih po tuilatvima u Srbiji ima 1.500. Naa ideja je da tuilatvo prihvata predloge i sugestije članova Vladine komisije, koji su direktno ili indirektno vezani za pojedinačne slučajeve. Mi ovde imamo vie udruenja, od kojih se neka bave politikom, ne zanima ih ova tema, prepričavaju tuđe priče, ne rade istrage, koriste ovu temu kao alat, kae Pavlović za Sputnjik. Pavlović skreće panju na to da niz tuilaca u Srbiji bez osnova zatvara slučajeve nestalih beba i da bi predlog Udruenja to reio tako to bi zabranio zatvaranje slučajeva bez saglasnosti članova Vladine komisije.
Predseditvo je uputilo dopis Ministarstvu Pravde povodom naeg zahteva i imali smo sastanak u Ministarstvu pre oko sedam dana. Potrebne su nam logistika i podrka drave, jer smo i ovaj slučaj radili isključivo o svom troku. Iako smo članovi Vladine komisije, to ne znači da imamo benefite. Vozimo se svojim automobilima i troimo svoj novac. Od drave nismo jedan dinar uzeli niti traili, predočava Pavlović. Muke u pohodu za istinom Pavlović ističe da usvojena deca i bioloki roditelji obično ne znaju pravila i propise, zbog čega se događa da u institucijama njima veto manipuliu i da im je zato u pohodu za istinom potrebna pomoć trećeg lica, poput Udruenja, to se i pokazalo u slučaju Mlađana Radivojevića. Trag vodi da ga je na usvajanje dao Centar za socijalni radu Aleksincu. On odlazi tamo, njemu usmeno saoptavaju da ga je rodila neka maloletnica od 16 godina i da ga je ostavila. I pored njegovog insistiranja da vidi dosije, oni su njemu saoptili da je dosije pod ključem. Poto je Mlađa dobio odgovor, obratio se nama i zamolio nas da odemo zajedno u matičnu slubu. Doli smo do novih saznanja i rasvetljavanja. Kad smo prikupili sve, podneli smo krivičnu prijavu, prepričava nam Pavlović.
Početkom oktobra Udruenje je saoptilo da su reili prvi slučaj otetih beba u Srbiji tako to su DNK analizom utvrdili da je Mlađan Radivojević iz Donjeg Adrovca Miličin sin koji je po rođenju nelegalno dat drugoj porodici na usvojenje. Oni su tada zatraili formiranje tuilatva za bebe koje bi preuzelo sve predmete i postupalo u saradnji s Komisijom.
Predsednik Udruenja Radia Pavlović kazao je da je Milica rodila Mlađana 3. marta 1981. godine nakon sedam meseci i 18 dana trudnoće, to je ona potvrdila, i da su je nakon porođaja otpustili iz opte bolnice u Kruevcu, ne dajući joj pritom nikakav dokument o porođaju. Kako je rekao, dokaz da je Mlađan Radivojević otet je i to to je po rođenju bio zaveden kao dete izmiljene enske osobe, to je Udruenje utvrdilo istragom.
Na slučaju Mlađana Radivojevića radili smo oko tri i po godine. Razgovarali smo s vie od 500 porodica i ljudi i molili svakoga da nam prenese informaciju ko se u priblinom roku porodio. Takvom istragom smo doli do toga da nas Milica pozove da proverimo njen porođaj. Kada smo videli njenog mua, koji je isti kao Mlađan, Milici smo predloili DNK analizu, pojasnio je Pavlović. Neslaganja u Komisiji Iz Udruenja su istakli da su nezadovoljni radom Vladine komisije za nestale bebe zato to niko od nevladnih članova nije stupio u kontakt s njima od kada su objavili da su reili prvi slučaj otetih beba i zato to je dananja vanredna sednica posvećena slučaju Mlađana Radivojevića otkazana. Predsednica Komisije Radojka Pantelić iz Beogradske grupe roditelja nestalih beba otkazuje sednicu uz obrazloenje da nema kvoruma. Predsednica je mogla da, po zakazanoj sednici, dođe i ovde konstatuje da nema kvoruma, a ne da unapred pie da kvoruma nema. Kvorum za danas smo mogli da obezbedimo. Zato smo ljuti. Nama su falila samo dva predstavnika dravnih organa i imali bismo sednicu Komisije. Drugim udruenjima ne odgovara reen slučaj, tvrdi Pavlović, takođe član Komisije.
S druge strane, Radojka Pantelić za Sputnjik kae da vanrednu sednicu nije zakazala ona, već sekretar Komisije Marko Muić iz Generalnog sekreterijata Vlade, iako, prema poslovniku, to treba da čini predsednik Komisije, a otkazala je jer nije bilo kvoruma.
Prema Pavlovićevim rečima, predstavnici Vlade, s kojima se danas sastao, jo se nisu oglasili o slučaju Mlađana Radivojevića zato to čekaju epilog sudskog postupka. Dobili smo podrku za dalje aktivnosti Komisije i obećanje da će predstavnici dravnih organa koji se nisu pojavljivali na prethodnim sednicama biti zamenjeni, rekao je Pavlović.
Nakon obraćanja ispred Vlade, predstavnici Udruenja za istinu i pravdu o bebama uputili su se ka zgradi predsednitva na Andrićevom vencu kako bi pozvali predsednika Aleksandra Vučića da se oglasi povodom slučaja Mlađana Radivojevića.
Sudija Posebnog odeljenja Ana Stamenić objanjava da je reč o spajanju postupaka, oglaavanju suda nenadlenim i upućivanjem predmeta u nadleni organ, a bilo je i slučajeva da su predlagači povukli predlog. - U svim postupcima, Sud prikuplja potrebnu dokumentaciju od nadlenih organa, zdravstvenih ustanova, komunalnih preduzeća, policije, tuilatva, matičara, centara za socijalni rad... U najvećem broju predmeta su odrana ročita tokom kojih su sasluani predlagači, ali i neki svedoci. I, u velikom broju predmeta je određeno sudsko-medicinsko vetačenje zdravstvene i druge dokumentacije, da bi se utvrdilo ta je tačno o stanju porodilje i novorođenčeta, toku lečenja, eventualno konstatovanim bolestima, terapiji, ishodu... - nabraja sudija Ana Stamenić.
- Najveći broj zdravstvenih ustanova neposedovanje bilo kakve dokumentacije opravdava tvrdnjama da je unitena u poplavama, havarijama i sličnim neeljenim događajima. Ali, nepotpuni su, neobrazloeni i sumnjive verodostojnosti čak i upisi u matične knjige rođenih i umrlih, te dodela jedinstvenih matičnih brojeva za novorođenčad - kae sudija Ana Stamenić, napominjući da su svi ovi postupci zatvoreni za javnost. Činjenica je, saznajemo, da je tokom prethodnih decenija preovladavao stav da roditelje treba potedeti bola sahranjivanja novorođenog, a preminulog deteta, čime je pravdano nesporno uskraćivanje predaje tela, a nije bilo ni adekvatne istrane procedure.
I, upravo zbog nedostatka činjenica o tome ta se sa navodno preminulom decom dogodilo, samo su se produavale i produbljivale sumnje da su bebe bile protivpravno oduzimane od roditelja.
Udruenja roditelja nestalih beba sumnjaju da su bebe prodavane u zapadnim zemljama, a na hiljade roditelja, kako navodi udruenje Nestale bebe Beograda, svedočilo je da su im lekari govorili kako je njihova beba naprasno umrla neposredno ili dan-dva nakon rođenja. Ovo udruenje jo tvrdi da roditeljima najčeće nije bilo dozvoljeno ni da vide telo, a samo retkima je predato, pa i u tim slučajevima roditelji, prema njihovim tvrdnjama, ozbiljno sumnjaju da je reč o njihovom novorođenčetu. Roditelji su zbunjeno gledali kartone njihove izgubljene dece i čudili se nelogičnostima obim glave se nije poklapao, beba koja je rođena zdrava, umirala bi nakon samo nekoliko dana sa fatalnom dijagnozom. Nakon smrti, dokumentacija o umrlim bebama ponekad bi nestajala zbog naprasne poplave objekta , navodi se u Nestalim bebama Beograda.
Uglavnom jer su prevremeno rođena ili da su imala telesne nedostatke, te nakon par dana u inkubatoru navodno preminula. Postoji jasan ablon kada je reč o slučajevima nestanka beba iz porodilita, pre svega u većini slučajeva bilo je reči o blizanačkoj trudnoći, mislimo da su se doktori vodili milju da će roditelji u tako tekom psihičkom stanju da se fokusiraju na preostalo ivorođeno dete i da neće previe postavljati pitanja. Čak i izjave da će bolnica sahraniti dete da telo deteta ne vraćaju roditeljima u ovakvim trenutcima moda su nekim roditeljima bile logične. Mislimo da je reč o dobro razrađenoj taktici, a u nekim slučajevima i o targetiranju koje je trajalo mesecima pre samog rođenja. Prosto je neverovatno kako jedan tako dug lanac doktora ginekologa, babica, neonatologa pa zaključno sa patolozima i na kraju matičarima moe decenijama funkcionisati bez greke, zato smatramo da je drava bila pokrovitelj ovoga, navodi Đordević za na portal. U Advokatskoj kancelariji Batić nam ističu da njihov najstariji slučaj nestanka bebe koji zastupaju potiče jo iz 1972. godine, a najnoviji iz 2002. Neverovatnih 30 godina ove kriminalne strukture pod okriljem drave funkcioniu bez smetnje, ocenjuje na sagovornik. Đordević nam ukazuje i na potresna svedočenja roditelja u slučaju nestalih beba, od kojih su neka jeziva. Imamo situaciju gde u podrumu GAK Viegradskoj majku amaraju i psuju, da bi nakon rođene bebe istoj rekli da je luda i da nije jo beba izala, a naposletku pod lekovima je sprovode u kliniku Dr Laza Lazarević, majka koja je vodila blizanačku trudnoću i koja zna da je na ultrazvuku videla dva deteta sve vreme trudnoće sada biva nagovarana da je rodila samo jedno dete. Imamo situacije gde roditeljima stiu pozivi za vojsku za njihovu preminulu decu, poziv u kojem je napisan matični broj i ime deteta, pa sve do situacije da jednu bliznakinju, navodno jedinu preivelu porođaj, prepoznaje dečko sa kojim se njena navodno preminula sestra zabavljala, rekao je Đorodević. Na sagovornik ispričao nam je i da je jedna porodica koju zastupaju na kraju pronala, kako tvrdi, sina. On ističe i da je drava bila primorana da neto učini i to presudom Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu u slučaju Jovanović protiv Srbije 2013. godine kojom je ustanovljeno pravo na naknadu tete zbog gubitka prava na porodični ivot sa nestalim detetom. Porodici Jovanović je dodeljeno 10.000 evra na ime naknade tete. Drava je 2020. godine usled velikog pritiska da se slični slučajevi ree donela i lex specialis kojim je omogućila svim porodicama čija su deca nestala da ostvare pravo na naknadu tete u iznosu od 10.000 evra po detetu, navodi na sagovornik. Ukoliko malo vratimo priču unazad videćemo da je upravo iznos od 10.000-15.000 maraka bila cena bebe koju su kupci birali iz porodilita, a po kasnijim svedočenjima mnogih, imamo poznato svedočenje porodice iz Nemačke koji su doli u porodilite mislivi da usvajaju bebu gde im je rečeno da biraju koje novorođenče hoće, jedno dete 10.000 maraka, blizanci 15.000. Ironičan je iznos ali i zakon, naime taj zakon je u najmanju ruku problematičan, sa stanovita pravne nauke, spor koji se vodi pred viim sudovima nije ni parnični ni vanparnični, iako ga zakon svrstava u vanparnicu. Ono to je zanimljivo jeste da nema protivnika predlagača, ali ipak ukoliko se utvrdi da je dete nestalo drava će isplatiti novac, kae Đordević i dodaje: Ovo je jedna vrsta zamke koju je drava napravila, dajući novac, ali izbegavajući odgovornost za svoju ulogu u ovim kriminalnim radnjama. Postavlja se pitanje po kojem osnovu drava Srbija isplaćuje novac ako nije stranka u postupku. Na kraju da non-sens bude najveći , ali i jo jedna pravna zamka drave, jeste da zakon nalae da čak i porodice koje ne mogu dokazati da im je beba ukradena iz porodilita dobijaju naknadu, a sud donosi reenje da se ne moe utvrditi da li je beba nestala iz porodilita. Ovo je svojevrstan vid zamazivanja očiju porodicama mislivi da će drava tako oprati ruke od zlodela koje je decenijama činila. U većini slučajeva zapravo se donose potonja reenja da se ne moe utvrditi da je dete nestalo, isplati se roditeljima 10.000 evra i time je drava oprala ruke. U retkim, nadamo se ne tako retkim jer ćemo se kao advokati porodica boriti da to ne bude, donose se odluke gde se jasno utvrđuje da je dete nestalo iz porodilita. U ovoj kancelariji nam navode i da ih ćesto pitaju ta je cilj tih roditelja jer znaju da svoju decu verovatno neće moći da vrate jer su to sada, kako kau, odrasle osobe koje imaju svoje ivote.
To jeste tačno, moda se neće ostvariti kao roditelje te dece u pravom smislu te reči, ali to ne menja činjenicu da su to oduvek bili, da su sada neki već proveli cele ivote u potrazi za odgovorima, gde je, da li je iv i zdrav, kakav je čovek postao. Mnogi će se zadovoljiti činjenicom da im je dete ivo i zdravo, čak i da je dete ipak preminulo po rođenju to nije nemoguće u nekim slučajevima roditeljima je bitno i gde je sahranjeno. Često čujemo jednu istu rečenicu od strane roditelja koja glasi znate, mi kada uđemo u crkvu upalimo sveću i za zdravlje i za umrle, za svaki slučaj i to je upravo ta patnja koju novčana odteta neće uspeti da naknadi već isključivo istina, zaključuje nam advokat Đordević.
Iako sudovi masovno presuđuju u korist roditelja i, umesto odgovora na pitanje gde je telo dete, dodeljuju makar pravo na materijalnu odtetu, drava sada odjednom menja taktiku - a niko ne zna ta se deava. Novosadski Vii sud ovog meseca ima pune ruke posla s roditeljima koji trae istinu o bebama rođenim od ezdesetih godina i početka dvehiljaditih. Većina slučajeva odnosi se na nestanak beba iz vojvođanskog porodilita - Betanije, bez traga ili papira. Razlog povećanog obima posla je novi Zakon o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilita u Republici Srbiji iliti Zakon o nestalim bebama, a koji roditeljima daje priliku da pokrenu nove postupke i dobiju neke odgovore iz istraga. Roditelji su imali rok od est meseci prole godine da podnesu predloge za utvrđivanje činjenica, to je vanparnični postupak. Mnogi su to uradili, a neki nisu jer smatraju da novac neće vratiti njihovu decu, niti misle da će dobiti ikakve odgovore. Oko stotinu predmeta trenutno se otvara u Viem sudu u Novom Sadu, a na njima rade sudije specijalno obučene za takve slučajeve. Uključen je i MUP, koji će raditi istragu. Ovo nisu prvi slučajevi otvoreni pred sudovima. Roditelji su pre stupanja na snagu specijalnog zakona podnosili krivične prijave, ali su one bivale odbačene. Potom su podnosili tube protiv drave, a na osnovu pobede jedne majke, Zorice Jovanović, u Strazburu, koja je pred međunarodnim sudom dokazala krivicu i nečinjenje drave i ostvarila prvo ikada zabeleeno pravo na materijalnu odtetu po tom osnovu u Srbiji. Drava je bila duna da je obeteti i utvrdi mehanizam provere nestanka beba u roku od godinu dana, ali to nije učinila. Te 2013. i potom 2014. godine krenule su masovne tube protiv drave, a na osnovu Evropske konvencije o ljudskim pravima i Zakonu o obligacionim odnosima. S obzirom na to da drava nije učinila nita da rei pitanje nestalih beba ili otkloni bilo kakve sumnje na otmice, roditelji su tuili i na sudu bili vrlo uspeni - sudije su gotovo uvek stajale na stranu roditelja i utvrđivale krivicu drave, drava se alila, ali je drugostepeni sud potvrđivao prvostepene presude i pravo roditelja na odtetu u iznosu od oko 1,3 miliona dinara. Međutim, stvari se sada i odjednom drastično menjaju. Drava putem pravobranilatva počinje da ulae revizije na presude, a to će pogoditi mnoge roditelje irom Srbije, a naročito u Novom Sadu - gde ima mnogo tubi i presuda u korist roditelja. Kako za 021.rs objanjava zastupnik nekolicine roditelja u Novom Sadu u tubama, advokat Ivan Ninić, roditelji su se odlučivali da tue dravu jer nisu imali strpljenja da čekaju da se stvar pomeri s mrtve tačke nakon pobede Zorice Jovanović u Strazburu. Već tada je drava u sporovima negirala bilo kakvu krivicu. "Odeljenje dravnog pravobranilatva u Novom Sadu je davalo odgovor na takve tube, međutim svaki odgovor bio je tipski, jednoobrazan, formuliran bez ikakvog ulaska u činjenice ili u osporavanje osnovanosti tvrdnji roditelja - i to pokazuje odnos drave prema temi i tim ljudima. U tim odgovorima je pisalo da su tube neosnovane, da nisu tačne tvrdnje tuilaca, da drava nema nikakvu odgovornost zbog toga to se desilo, da ne postoji propis na osnovu kog bi sud sudio tj. zakon, aludirajući na to da u tom trenutku nije donet specijalni zakon. Roditelji su uvek bili pripremljeni na takve odgovore drave i postupci su pred sudovima bili efikasni i s jasnim stavom - da je dolo do povrede prava na porodični ivot i nečinjenje dravnih organa u periodu od tri do pet decenija iza nas", navodi Ninić.
Nakon to je prole godine konačno usvojen pomenuti specijalni zakon i sudovima bi trebalo da je jo lake da utvrde činjenice, drava menja taktiku - kreće u podnoenje revizija na dotadanje presude, iznoseci iste tvrdnje kao i u svojim albama i time, smatra Ninić, poniava sve roditelje koji su uspeli da dođu do kakve-takve pravde.
Mnogi se pitaju - zbog čega se u ovakvim slučajevima tui drava, a ne porodilita. Odgovor lei u činjenici da je Zorica Jovanović u svojoj borbi u Strazburu dobila slučaj upravo protiv drave, koja je i osnivač zdravstvenih ustanova poput porodilita. Osim toga, dravni organi trebalo je da se bave istragom o nestanku dece, a ne porodilita, te drava snosi neku vrsti kolektivne odgovornosti i za svoje institucije. Ninić očekuje da će drava traiti reviziju i ukidanje svih presuda donetih pre stupanja na snagu novog zakona, a takvih presuda ima mnogo i biće ih jo budući da su neki sudski postupci jo uvek u toku. "Ishod prve revizije očekujem uskoro, budući da je uloena pre oko godinu dana. Nije mi iskreno jasno ta drava eli dobro da postigne ovde, osim to poriče zakljčcke sudova bez ikakvih dokaza da je u pravu. Trai način da titi svoje interese bez pravne i ivotne logike, ne postoji racionalno objanjenje ili ono utemeljeno u zakonu, osim maltretiranja svih tih ljudi", navodi ovaj zakonski zastupnik roditelja i dodaje da je odnos novosadskih sudova, naročito osnovnog suda, bio vrlo profesionalan i korektan, a da su sudije imale empatiju prema roditeljima koji trae odgovore na vrlo teka pitanja. ta se desilo otkako je stupio na snagu novi zakon? I dok roditelji koji su tuili pre donoenja zakona vode ovakvu bitku, oni koji su pokrenuli postupke po novom zakonu tek sada kreću u svoje borbe. Prema Zakonu o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilita, roditelji pokreću vanparnične postupke koji su zatvoreni za javnost, a istragu vodi MUP, uz odobrenje sudijama da dopunski trae bilo kakvu neophodnu dokumentaciju o nestaloj deci iz ustanova i organa. Kako za 021.rs objanjava zastupnica određenog broja roditelja na teritoriji Vojvodine, advokatica Milana Radisavljević, u rad je nedavno krenula i novoformirana komisija za prikupljanje činjenica o statusu novorođene, nestale dece i biće na terenu, u poseti ustanovama. "Reč je o radnim grupama koje će obilaziti porodilita po gradovima, a koja je trebalo odavno da počne sa radom. Kad je reč o predlozima podnetim na osnovu novog zakona, njih ima vie od tubi - trenutno oko 150 predloga u Novom Sadu i neto manje od 700 u Srbiji, ali bilo bi ih mnogo vie da se roditelji nisu međusobno sukobili po nekoliko pitanja. U Niu i Kragujevcu već je doneto nekoliko sudskih reenja, na primer za nestalu bebu rođenu 1970. godine, gde nemate nijednog ivog aktera vie, dete nestaje iz porodilita, pogrebno preduzeće nema nikakvu evidenciju i dete nije sahranjeno, nema obdukcije niti kalupa, nikakvi papiri. Ta reenja odnose se na nematerijalnu tetu jer, naalost, u takvim slučajevima nita vie ne moe da se uradi i status deteta ne moe da se utvrdi", pojanjava Radisavljević. Po zakonu, svi ovi postupci su hitni. "Reenjem o usvajanju predloga određuje se status nestalog novorođenog deteta tako to se utvrđuju činjenice o njegovoj smrti i mestu gde se telo deteta nalazi ili, ako ne moe da se utvrdi da je dete mrtvo, utvrđuju se činjenice koje objanjavaju ta se sa nestalim novorođenim detetom dogodilo i mesto gde se ono nalazi. Ako ne mogu da se utvrde činjenice koje objanjavaju ta se sa nestalim novorođenim detetom dogodilo, sud reenjem konstatuje da ne moe da se utvrdi status nestalog novorođenog deteta. Sud je duan da utvrdi koji organ, organizacija ili ustanova je odgovorna za nestanak novorođenog deteta", navodi se u ovom zakonu.
Naa sagovornica dodaje da je od početka jasno da je drava odgovorna za nestanak dece i da nije roditeljima pruila odgovore na pitanje - gde je dete. "Nakon mukotrpne i dugotrajne borbe koju ovi roditelji vode, oni su opet svesni da moda nikada neće saznati istinu o svojoj deci, a to je sve to zapravo ele. To je vrlo potresno iskustvo i u sudnici i van nje, a naročito kad su u pitanju sada već stariji ljudi, često u teem zdravstvenom stanju, a koji jo i kroz ovo sve prolaze", naglaava advokatica Milana Radisavljević. "Teorija zavere" Nestale bebe nisu kontroverzna tema samo u Srbiji, budući da Srbija nije jedina drava u kojoj roditelji decenijama sumnjaju u nestanak ne toliko malog broja beba. Govori se o periodu mahom od ezdesetih do kasnih devedesetih, kad nema valjane kontrole i evidencija, ali ni toliko osvećenih roditelja. Na sagovornik i advokat Ivan Ninić smatra da je tema zaista "filmskih razmera", ali nikako naivna i opisuju celu situaciju kao "rad udbakog sistema".
"Procedure su tada bile jasno propisane, ali podlone zloupotrebi i pojedinac nije smeo ili znao kako da prui otpor. U tom periodu su krađe beba i te kako bile moguće, uprkos tome to je vlast u Srbiji menjana nekoliko puta - udbaka filozofija je opstala. Ne elim da verujem da deo ljudi koji je učestvovao u tome upravlja sistemom neposredno ili preko svojih potomaka, sistem se 50 godina u tom segmentu nije promenio. Ovde je modus operandi funkcionisanja drave da se ne preduzima odgovornost i negiraju činjenice, a taj deo ne mogu da razumem. U tome nije moralo da učestvuje ni mnogo ljudi, to su bili pojedinci koji su verovali da rade za sistem", zaključuje na sagovornik.
Po rasporedu suđenja, velik je broj ovih predmeta u julu, ali su oni, za sada, zatvoreni za javnost. Kako pomenuti list nezvanično saznaje, nemali broj učesnika na ročitima, koja su nabijena emocijama, a neretko i potocima suza, trae da predstavnici javnosti, odnosno novinari budu prisutni u sudnicama. Ima i postupaka u kojima su roditelji podneli odvojene zahteve za utvrđivanje činjeničnog stanja, pa su oni na kraju spojeni i zavrili su na navedenoj brojci s početka teksta. Do sada je okončan jedan predmet. "Ta ročita su u fazi zakazivanja sasluanja stranaka", kae sudija Posebnog odeljenja Ana Stamenić i dodaje: "Predlagači uglavnom predlau velik broj svedoka. Oni dostave dokumetaciju kojom raspolau i koju su prikupili uglavnom tokom godina. Inače, u ovim slučajevima koji se vode u celoj Srbiji, a u Novom Sadu za područje Apelacionog suda, nema dvostranačkog postupka. Prisutni su predlagači i njihovi punomoćnici, koji im i mogu biti dodeljeni ako ih nemaju. I pored dokumentacije, Sud se ipak obraća slubama i organizacijama za koje smatra da bi mogle pridoneti utvrđivanju činjenica o statusu nestalih beba". Ona navodi da da su stranke u pomenutim postupcima roditelji ili, u slučaju njihove smrti, najua rodbina. Radi se o vanparničnom postupku, a ne o krivičnom. Ako se utvrdi činjenica o smrti, utvrđuje se gde se telo nalazi, ako se to ne moe utvrditi, onda se konstatuje da se to ne moe utvrditi, ni status smrti ni status ivota, na osnovu dokumentacije, dokaza i iskaza ispitanih svedoka. Do sad su sasluavani samo predlagači, bez svedoka. Radi se o tome da roditelji prvi put dobijaju priliku da ih neki dravni organ i Sud saslua i da kau na koga i ta sumnjaju. Na primer, nepotovanje protokola, zavođenje pacijenta, izdavanje potvrda o smrti, upisivanja činjenica o smrti u lokalnim samopravama, grakama policije, nepravovremnim upisivanjem podataka, mestima sahranjivanjima tela, kremiranjima bez saglasnosti roditelja.... Do sad se o ovoj stresnoj temi raspravljalo na nivou radnih grupa, odbora, udruenja, zatitnika građana... "Za najveći broj predmeta, moda i 99 odsto, mi zasad nemamo gotova vetačenja niti sazrele predmete za presuđenje. U tri predmeta, od navedenih 99, pronađeni su takozvani parafinski kalupi za DNK analize. U jednom predmetu je Bioloki fakultet u Beogradu ocenio da materijal nije podoban za analizu", objanjava. Ona navodi da se najstariji predmet odnosi na dete rođeno 1965. godine, a da među najmlađe predmet spada onaj za nestalu bebu iz 2001. godine. "Sud moe, u slučaju da je izvreno krivično delo, bez obzira na to to se ovde radi o vanparničnom postupku, da sastavi krivičnu prijavu i obavesti Tuilatvo. Najveći broj predlagača se već ranije i obratio, paralelno s ovim postupcima, Tuilatvu i podnosili krivične prijave, pre stupanja na snagu novog zakona, a odnosile su se mahom na otmice dece, ali i druga krivična dela. Sad to moe da se kvalifikuje na drugi način, kao trajno delo otmice, za koju nije nastupila zastara", navodi sudija Ana Stamenić.
Na kraju, epilog u ovim predmetima moe biti takav da Sud donese tri različita oblika reenja, da utvrdi činjenice o smrti i gde se telo nalazi, da konstatuje da ne moe da utvrdi činjenice o smrti ili da utvrdi da je dete ivo i gde se nalazi.
Međunarodni dan nestale dece obeleen je danas u Kruevcu okupljanjem majki koje veruju da su njihove bebe otete iz ovdanjeg porodilita. Trae formiranje posebnog nezavisnog tuilatva za istraivanje sudbine novorođenčadi za koju sumnjaju da su ukradene i poručuju da neće odustati. - Uspeli smo da skinemo tezu zastarelosti na ove slučajeve, da nametnemo Dravnu komisiju za istraivanje slučajeva nestalih beba, kao telo koje ima mogućnost kontrole i pomoći roditeljima pri prikupljanju dokaza u kontekstima sumnje na otmicu dece - kae Radia Pavlović, predsednik Udruenja za pravdu i istinu o nestalim bebama i član Komisije. - Poslovnik kojim smo usvojili na sednici Komisije 17. maja precizira naa ovlaćenja. Roditelji simbolično obeleaju ovaj dan, svi su ovde ostali u pretkrivičnim posutpcima i niko od njih nije predao predlog sudu za odtetu. Na alost,oko 694 zahteva je predato sudovima, ali je oko 1.500 ostalo u ovom modelu - tuilačke istrage uz podrku Komisije Vlade. Pavlović podvlači da je formiranje posebnog tuilatva vano kako bi se ujednačila postupanja tuilatava u Srbiji i izbegle neprijatnosti koje porodice doivljavaju pri postupanju odredenih tuioca. Vie od 120 krivičnih prijava zbog sumnje u otetu decu podneto je,prema Pavlovićevim rečima, pred kruevačkim tuilatvima.
- Moja porodica veruje da je brat rođen 15. januara 1991. godine iv, članovi Udruenja su zaključili da je medicinska dokumentacija sporna i da ja sam optimista da ćemo doći do istine - kae Jovana Veljković iz Bonjana kod Varvarina. Ljiljana Milanović, koja godinama ivi u Kanadi, svedoči da neće,kao i ni drugi roditelji, stati dok se ne sazna sudbina nestalih beba. - Ovo je jedini dan kada moemo da pomenemo nau decu i iako ima 240.000 roditelja koji ih trae, nijedna orgnaizacija, drava, ne eli da ih spomene - kae LJiljana,koja zbog kontradiktorne dokumentacije vie slubi, veruje da je njena devojčica rođena 3. marta, 1975. godine - oteta iz bolnice. Većina lekara, ginekologa, medicinskih sestra i drugog osoblja, koji su radili u kruevačkom porodilitu 70-ih i 80-ih godina nije vie među ivima. Sumnja u nestanak i otmicu beba, rođenih u Kruevcu, i danas ne naputa majke, koje su prethodnih decenija podnosile tuilatvima prijave, obijale pragova istorijskih arhiva, bolnice, matičnih slubi i drugih adresa gde bi se eventualno pronaao neki trag.
Propusti u protokolima, prazne rubrike na ime porodilja, odudaranja identifikacionih podataka o roditeljima i bebama, nankadne izmene u izvodima matičnih knjiga i spisa, dokumentovana vakcinacija za mrtvorođenčad, pozivi za vojsku koji su stizali na adrese roditelja koji su se dve decenije ranije pomirile sa gubitkom, samo su deo uzroka brojnih sumnji u poten rad institucija.
Ana Pejić, predsednica Udruenja roditelja nestalih beba Vojvodine, otkriva morbidan detalj da je bebi mafija Darka Tota proglasila mrtvim u Sremskoj Mitrovici, a potom datum lairane smrti upisala u Bosanskoj Gradiki kao dan "drugog rođenja i dala mu novi identitet! "Papirnata majka dan njegove navodne smrti slavi kao njegov rođendan, dok je bioloka majka Mira umrla od tuge sa svega 39 godina! Ekipa Alo! je u Hrtkovcima kod Rume nala Nikolu Tota koji na osnovu fotografija i dokumenata osnovano sumnja da je Tim K. njegov sin Darko, koji je pre 34 godine odvojen od brata blizanca Dalibora. Nikola kae da mu srce radi sa 15 odsto, da ima astmu i vodu u plućima zbog čega bi voleo da vidi sina dok je iv!
Nikolina supruga je 12. septembra 1987. u Sremskoj Mitrovici rodila zdrave blizance. Tri nedelje kasnije, Darko, koji je pet minuta stariji od brata, iznenada se razboleo. Zadran je u bolnici u Sremskoj Mitrovici, a narednog dana je navodno hitno operisan, dok je već sledećeg javljeno porodici da je naprasno umro. Nikola kae da je u bolnici doiveo novi ok jer su odbili da mu daju telo i maltene ga izbacili napolje. Na izlazu ga je čistacica povukla za rukav i rekla mu da od sanitarne inspekcije trai prenos lea. U mrtvačnicu se vratio sa papirom, a telo je dobio tek kada je lupio rukom o sto. - U najlon vreći sam dobio mrtvo dete, koje nije ličilo na Darka, ali su me ubedili da se posle smrti izmenio. Dete je bilo modro i naduveno sa tragovima krvi u nosu i ustima. Sahranili smo ga, verujući da se telo izobličilo, ali je ena bila ubeđena da smo pokopali tuđe dete! Nedelju dana kasnije se razboleo i Dalibor, a kad sam doktoru zapretio: Ne dao vam bog da i on umre!, uzvratio je: Na naem odeljenju tri godine nije umrlo nijedno dete!. Moja ena je deci pre smrti rekla: Traite Darka, sahranili smo tuđe dete! - priča Nikola i ističe da je otpusna lista sa potpisom dr Petra Peruničića dodatno pobudila njegovu sumnju jer je datum rođenja prepravljen.
Brat spreman da uradi DNK test Dalibor Tot (34) priznaje da mu je trebalo mesec dana da dode sebi posle vesti da u Nemačkoj navodno ivi njegov brat blizanac.
- Nije svejedno da nekom posle 34 godine ude u ivot. Ne osećam nita, mada smo po papirima jednojajčani blizanci. Ne bih ga silio da se viđamo niti bih mu traio bilo kakvu pomoć, jer zarađujem poteno sa svojih deset prstiju! Spreman sam da uradimo DNK jer se po selu čak pričalo da ga je moj otac prodao! Da je hteo da trguje, ne bi odgajio jo sedmoro dece! - tvrdi Dalibor.
Bioloke majke koje tragaju za istinom o svojim bebama otetim iz srpskih porodilita uverene su da su im deca posle rođenja proglaena mrtvima i prodata. Sumnje potvrđuje i Srpkinja iz okoline Banjaluke, koja tvrdi da joj se prijateljica Ivanka M. rodom iz jednog sela u blizini Banjaluke, poverila da je u porodilitu u Sremskoj Mitrovici kupila tek rođenog dečaka i zamolila je da joj pokae kako se beba povija. "Doputovala je sa muem, Mihaelom K. iz Vizbadena. Ula je u moju kuću i pitala me da joj pokaem kako detetu da menja pelene. Rekla je: 'Ćuti, nita me ne pitaj. Skupo sam ga platila! To mi je sredio jedan advokat iz Sremske Mitrovice'. Dete je rođeno u oktobru 1987. u Sremskoj Mitrovici, a prijavili su ga u Bosanskoj Gradiki", rekla je Banjalučanka predsednici Udruenja roditelja nestalih beba Vojvodine Ani Pejić, navodeći da je spremna da svedoči o aferi "nestale bebe". "O svom susretu sa roditeljima koji su kupili bebu ona je odlučila da progovori jer je bolesna. Rekla mi je: 'Sutra ću moda umreti, ne elim to dete da nosim na dui'. Ona je zvala i druga udruenja roditelja ukradenih beba i molila ih da istrae slučaj, ali nita nisu preduzeli. Mi već dve-tri godine vitlamo tu 'papirnu majku', kako ja zovem ene koje su kupile decu odvojenu od rođenih majki. Utvrdili smo da je dečak odvojen od brata blizanca odmah posle rođenja, da je proglaen mrtvim i prodat. Njegov brat i dan-danas ivi u Sremskoj Mitrovici, zna da smo na tragu čoveku koji je najverovatnije njegov rođeni brat, ali jo nije spreman da izađe u javnost. Onaj u Nemačkoj jo ne zna da mu mama nije prava majka", kae Ana, odlučna da ovaj slučaj istraje do kraja, jer su i njoj uzeli ćerku posle rođenja. "Pravili smo lane Fejsbuk profile da bismo doli do prodatog Srbina iz Nemačke. Nali smo i slike koje ukazuju na to da smo na pravom tragu, ali nismo uspeli da dođemo do Ivanke M. i da je privolimo da njen sin uradi DNK. Svi znaju da ona ima dete koje nije njeno. Već godinu dana traje prepiska između mene i nje, ali kad god dođem na korak do nje, ona ugasi Fejsbuk profil, a na telefon se ne javlja. Poručila sam joj: 'Gospođo, ići će na naslovnu stranu novina ako mi ne kae ko ti je prodao dete'. Po onome to smo saznali u Sremskoj Mitrovici, advokat koji je bio posrednik u trgovini decom odavno nije iv. To je monstrum. To nije mogao da radi normalan čovek. Sve podatke sam poslala naim roditeljima, članovima udruenja u Nemačkoj da pokuaju da mu uđu u trag. U naoj mrei, koja ima oko 11.000 članova, najvie ima braće i sestara koji trae jedni druge. U stanju su za dan da prevrnu zemlju", poručuju Ana Pejić. Ana Pejić trai ćerku već 33 godine Ana Pejić (67) iz Rume imala je 34 godine kada je 24. avgusta 1988. u porodilitu u Sremskoj Mitrovici carskim rezom rodila ćerku od 2.300 grama. Načelnik Petar Peruničić je doao po nju, govoreći: "Idemo na carski, brinem za ivot bebe, slabo se čuju otkucaji". Signal koji nije prepoznala bile su reči babice: "Glupost, srce bebe se čuje odlično, nemoj na carski". Mislila je: "Ma ko je ona. Samo babica". Tokom porođaja je videla trenutak kada je doktor vadio devojčicu. Kada je anestezija prola, rekao joj je da će joj dete doneti u petak "ako sve bude u redu", ali su joj 26. avgusta rekli "da im je ao". . Otila je po dokumentaciju kod matičara gde su joj rekli: "Rodili ste devojčicu 24. avgusta 1988. sa ovim JMBG brojem, a umro vam je dečak sa drugim JMBG brojem", zbog čega je odlučila da se bori dok ne nađe svoju ćerku. 
Budući da je Srbija u februaru prole godine usvojila zakon koji se odnosi na reavanje ovog pitanja i odtete roditeljima nestalih beba, sud je utvrdio da nema posebnih razloga u smislu ugroenih ljudskih prava, a koji bi zahtevali dalje ispitivanje ovih slučajeva, navedeno je u saoptenju. Sud navodi da su tim zakonom predviđene i sudske i vansudske procedure povodom situacija sa kojima su se suočavali roditelji, a u cilju otkrivanja istine o nestalim bebama. Pomenuti zakon je takođe predvideo sistem u kojem domaći sudovi mogu da istrae i pribave dokaze, ne samo na zahtev tuioca, već i po slubenoj dunosti, a kako bi utvrdio sve relevantne činjenice slučaja. Sudovi su takode dobili ovlaćenja o dodeli obetećenja roditeljima kada za to ima razloga.
Inače, Zakon je predvideo i formiranje komisije za proireno istraivanje, prikupljanje podataka i ustanovio bazu DNK podataka.
Nemali broj ljudi je dolo u kontakt sa braćom, sestrama, a pojedini roditelji su pronali svoju decu. Jasmina Petrović majka je, koja za sebe kae da je na početku potrage za nestalim detetom. - Od '93. godine do sada sam stajala sa istragom, kada sam upoznala Anu na Fejsbuku, dola sam do gomile podataka. Ja sam po÷ela da sumnjam da moje dete nije umrlo. Zaboravila sam datum svog poroaja, sve sam potisnula. Ana me je savetovala kako da pokrenem potragu, u po÷etku nita nisam shvatala, a onda se sve otvorilo - kae gospođa Petrović. Majka koja je na početku potrage je svoj porođaj obavila u Smederevu, a nedugo nakon toga njeno dete je poslato u Beograd. Na papiru koji nije čitljiv je napisana dijagnoza bebe, rečeno joj je da je promenjena boja koe deteta kao i da nije sisalo, to prema rečima Petrovićke nije istina. U kolima koja su krenula prema Beogradu, kako navodi majka, nije bilo mesta za nju i njoj je naglaeno da ona sama dode za prestonicu sledećeg dana.
Kada je otila u "Tirovu" pokazana joj je beba.
Na papiru koji je dobila bilo je gomila prepravljenih podataka, od datuma do dijagnoze. Ana Pejić, ena koja Petrovićevoj pomae u slučaju nestale bebe navodi da je ta beba, navodno do Beograda putovala dva dana, kao i da je u tom putu magično promenila pol. - Znači to je neto to je trajalo, stigla je kao enska beba, a rođena kao muka - objanjava Pejić i navodi da je vreme da se sazna istina, kao i da se njoj dnevno javlja veliki broj roditelja, ali i deca iz inostranstva, za koje se pretpostavlja da su ukradena. - Nemamo vremena za kukanje, radovaćemo se kad zavrimo posao - isitče Pejić. Radmila Milju, se porodila 1979. godine u Zemunskoj bolnici, posle dva dana joj je rečeno da je njeno dete umrlo. - Ujutru je dola pedijatrijska sestra odnela moju bebu i od tada je nisam videla. Posle dva dana je ponovo dola, sela je pored mene i skinula mi broj sa ruke. Ja se od tog trenutka vie ne sećam koji broj sam nosila, bila sam okirana. Niko me od lekara nije posetio, nisam nikog mogla da pitam, posle dva dana sam izala iz bolnice. Dobila sam otpusnu listu na kojoj je pisalo da se otputam bez bebe koja je umrla. Posle 17 godina 1996. sam dobila poziv za regrutaciju za bezimeno dete sa prezimenom i imenom oca - objanjava Milju koja je potom otila u regrutni centar da ustanovi o čemu se radi. Naalost tada nije saznala previe, međutim 2001. godine dobija poziv Izborne komisije Srbije da uredi birački spisak i objasni ta se desilo sa detetom rođenim 29.10.1979. koje ima matični broj i u spisku se vodi kao bezimeno. - Izborna komisija je tada upitala za dokumente. Rekla sam da imam otpusnu listu, a onda sam upućena na Javno tuilatvo, jer otpusna lista je dokument da ja nisam iznela dete, ali ne i da je to dete preminulo - objanjava Milju i ističe da tada kreću njene sumnje. Nikola Pajić pronaao je svog brata nakon 20 godina. - Znam gde ivi i kako izgleda, ali to je to. Godinama sam se trudio, pomogli su mi moji profesori sa fakulteta. Imao sam sve potvrde da je moj brat iv i da je mrtav, ali ne i informaciju ta je od toga istina. Iao sam od jednog do drugog prijatelja, svako me je upućivao na drugu stranu - priseća se Pejić. Pajić je u potragu za bratom krenuo nakon price da je on iv, ali i saznanja da je pojedinac iz rodbine ucestvovao u prodaji! - Dolazim iz mesta kod Petrovca na Mlavi, bili smo imućni tada, rodbina je bila nezasita - kae mladić. Nakon to su njegovi roditelji, po preporuci negove babe, otili u Beograd u bolnicu gde je lekarka vodila trudnoću njegove majke u ličnom stanu, a ne u bolnici. Na porođaju njegove majke lekarka koja joj je vodila trudnoću se nije pojavila, dete je dobilo ocenu osmicu, nije joj doneto na dojenje. Nakon to je shvatila da joj dete neće doneti sama je otila do boksa, videla malo plavo dete, sutradan su joj rekli da je dete umrlo. Obdukcioni nalaz koji su dobili nakon est meseci je kao uzrok smrti bebe naveo "Zvezdano nebo". Ana Pejić objasnila je značenje pomenute dijagnoze. - Tako se zvala akcija krađe dece u Jugoslaviji. Dijagnoza je inače vezana i za sportiste, ali teko da bi dete moglo da ima tu dijagnozu - ističe Pejić. Nenad Petrović je sa druge strane jo kao mali znao da je usvojen, a o tome su otvoreno pričali u njegovoj porodici. - Sa dve tri godine sam znao to. Nikada se nisam osećao odbačenim zbog toga. Usvojen sam navodono iz bolnice u Prokuplju - gde je po papirima, koje mladić poseduje, Petrović navodno proveo 11 meseci! Taj sumnjivo dug boravak u porodilitu naveo je ovog mladića da preispita ta se deavalo u tom periodu. Ana Pejić objanjava da ako je dete regularno usvojeno potraga za biolokim roditeljima neće biti teka. - Ukoliko je dete usvojeno sa potovanjem svih propise, do dolaska o informaciji ko je bioloki roditelji potrebno je maksimalno 15 dana, a ako je neto drugo u pitanju dolazi se do zida. Pejić navodi da je veliki broj dece u inostranstvu, a da ih najvie ima u Americi i vedskoj.
- To je dodatni problem zato to ne znaju ni reč srpskog. Javljaju se na osnovu odrađenih DNK analiza, u kojima se tvrdi da su sa Balkana, Srbije. Radimo registracioni centar, ali treba nam DNK baza kako bi olakali potagu. Ostalo je da se mi kao udruenja umreimo, ojačamo da međusobno uporedimo podatke i tako pomognemo jedni drugima - naglaava Ana Pejić.
Sara veruje da će pronaći svoju sestru koja je trebalo da ponese ime Maja.
Rođenje bebe koja je trebalo da se zove Maja Kako nam je ispričala sagovornica, njena majka je 23. septembra 1995. godine u jednom beogradskom porodilitu rodila devojčicu. Naalost, posle porođaja je nikad vie nije videla. - Porođaj je protekao normalno i moja sestra, koja je trebalo da se zove Maja, rodila se u četiri sata ujutru. Zaplakala je na vreme i sve je bilo u redu - započela je razgovor za Telegraf.rs Sara Gojić, koja je rođena u Beogradu, a sada ivi u Beču gde studira.
Prema njenim rečima, bebe tad nisu bile sa majkama u sobi već u boksevima u posebnoj prostoriji. - Moja majka celi taj prvi dan nije videla svoju bebu. Sutradan, 24. septembra je otila sa jo jednom porodiljom oko 10 ujutru do boksa kako bi videle svoje bebe. Medicinska sestra joj je iznela bebu, majka ju je videla i pitala kad će da je dobije zbog podoja - kazala je naa sagovornica.
Majci je tad rečeno da će je moda dobiti posle ručka, kako kae Sara. - Oko pola 12 je u sobu ula doktorka, koja je mojoj majci, na brutalan način, saoptila da je beba preminula. Moja majka je počela da histerie od bola, a doktorka ju je opomenula da se smiri, jer nije jedina u sobi. Rekla joj je da spakuje stvari kako bi je premestili u posebnu sobu - objanjava Sara, čija je porodica izbegla iz Republike Srpske, tačnije Doboja.
Majku, koja je izgubila bebu, odveli su u posebnu sobu i, kako kae naa sagovornica, dali su joj lekove za smirenje. Seća se "kroz maglu" da ju je neka sestra mazila po kosi i govorila da će sve da bude u redu, da je mlada, da će imati jo dece, da se ne sekira i da će sve proći, kako nam je ispričala Sara.
Dodala je da je u porodilite doao njen otac. Nosio je poklone i radovao se to je dobio ćerku. Međutim, ubrzo je saznao da je preminula. - Majka i otac su zajedno plakali, nisu znali ta da rade. Otac je pričao tada sa nekim doktorom, koji mu je rekao da je bebi jednostavno srce stalo, poplavela je i nije mogla da preivi. Takođe, rekao je da sve te bebe kremiraju i sahranjuju na zajedničkoj grobnici - otkrila je potresne detalje za Telegraf.rs Sara Gojić. Ističe da su njeni roditelji tad bili veoma mladi. Takođe napominje da usled stresa nisu znali kako da reaguju i da decenijama kasnije sebe krive to nisu traili da vide bebu kad su saznali da je preminula.
Prema njenim rečima, roditelji tad nisu potpisali nikakvu dokumentaciju vezano za obdukciju, kremaciju... - Tek nakon otprilike est, sedam meseci su dobili nekakav papir na kome pie da plućne komore nisu bile razvijene i da je to razlog zato je beba preminula. Na tom papiru nije postojao nikakav pečat niti overa. Napisano je totalno neprofesionalno, pa je moja majka sa tim papirom otila kod jednog doktora u Ljubljani, koji je to pogledao, nasmejao se i rekao da smatra da to treba da se ponovi i da je to nekakav neozbiljan obdukcijski nalaz - objanjava Sara. Ključna godina Kako nam je kazala sagovornica, godine su prolazile, a onda je njena porodica 2015. godine nala način kako da dođe do određene dokumentacije. - Tad su ustanovljene određene nepravilnosti. Beba koja je rođena, bila je ensko i postoji JMBG. Taj JMBG bar koliko ja znam, ne moe da se da nikom ko nema ime, moja sestra je trebalo da se zove Maja, međutim, naalost, roditelji nisu uspeli da joj daju ime.
Međutim, upisan je nekakav matični broj, kako ga roditelji nestalih beba nazivaju," sintetički" da bi ga iskoristili za neto. Proveravali smo ga u bazi podataka, i on ne postoji. U izvodu iz matične knjige umrlih stoji da je muka beba umrla, s tim da je upisano da je beba pre umrla nego to se rodila.
U matičnu knjigu se prvo upisuje kada je dete rođeno, pa onda kada je umrlo, međutim na papirima se jasno vidi da je beba upisana 18. oktobra u matičnu knjigu umrlih, a 23. oktobra 1995. godine u matičnu knjigu rođenih - ističe Sara.
Naa sagovornica priča da je utvrđena jo jedna nepravilnost. Dete pod prezimenom Gojić, kako tvrdi Sara, nije sahranjeno na groblju gde je, navodno, trebalo da bude sahranjeno. Nepravilnosti su nastavile da se ukazuju, kako tvrdi devojka koja veruje da joj je sestra iva. - U papirima stoji da je beba preminula u 12 časova i 30 minuta, a lekarka je mojoj majci za smrt bebe rekla između pola 12 i 12 časova. Takođe su napisali u nalazu autopsije da je prevremeno rođena beba, to apsolutno nije istina, rođena je na vreme - zaključila je razgovor za Telegraf.rs je Sara Gojić.
Sara ima jo jednu sestru. Ona je, takođe, obolela od retke, progresivne i fatalne bolesti Sanfilipo sindroma, od koje je 2018. godine preminula mlađa sestra nae sagovornice.
Svi roditelji koji su ostali bez dece na neobjanjiv način ele istu stvar. Da saznaju ta se dogodilo sa njihovom decom i da oni koji su učestvovali u toj aferi odgovaraju pred zakonom. Za sve ove godine formirana su mnoga Udruenja roditelja koja tragaju za istinom. Međutim u toj borbi dolazi do sukoba među samim roditeljima oko toga kako bi ta borba trebalo da izgleda. Radia Pavlović iz Meovite komisije za nestale bebe optuio je one koji su predali odtetni predlog za one koji su ostali bez dece da su "lovci na pare". "Predali ste odtetni predlog za pare, vi ste za mene lovci na pare", kazao je on za televiziju Prva. Mirjana Novokmet iz Udruenja beogradskih roditelja nestalih beba pojasnila je da je problem nastao zato to komisija koja se bavi slučajem nestalih beba nije mogla da zaseda jer predstavnici Ministarstva zdravlja i Ministarstva pravde nisu bili imenovani. "Mi od septembra nismo mogli da se sastanemo, tek 4. februara je Vlada donela odluku da imenuje predstavnike ministarstava", rekla je ona.
Pavlović je u studiju pustio i navodne snimke na kojima je Gorana Filipovica iz Udruenja beogradskih roditelja nestalih beba optuio da je bio pristalica toga da se roditeljima kojima su ukradene bebe na ime odtete isplati novac.
"Jedina mi je ambicija da je upoznam, a ne da je otimam od sadanje porodice. Ako je tu blizu mene, da se druimo", kae u svojoj ispovesti Ljiljana Janković (24) koja je uz pomoć drutvenih mrea trai svoju sestru bliznakinju, za koju sumnja da je jedna od nestallih beba iz porodilita. Njen apel za pomoć u kom trai svoju sestru, jednojačanu bliznakinju, za koju veuje da je iva, a ne, kako su iz bolnice rekli, da je umrla u inkubatoru odmah na rođenju, samo u nekoliko dana dostigao je 15.000 deljenja na Fejsbuku. - U aferi nestalih beba u porodilitu Betanija Novi Sad, deset dana nakon rođenja su rastavili mene i moju sestru. Ukoliko neko prepozna sličnost molim vas da me kontaktira - navela je u apelu Ljiljana Janković. Za postojanje svoje sestre, Ljiljana je, kae, saznala kada je imala sedam godina. Kako kae njenim roditeljima 31. marta 1996. godine javili su iz porodilita da je jedno dete, od dve bliznakinje preminulo. Oni su tada iveli u Sremskoj Mitrovici, ali su bebe bile u Novom Sadu jer nije bilo inkubatora. Kada su roditelji doli u porodlite, Ljiljana tvrdi da su im odmah uručili neke papire da potpiu, a u njima je izmedu ostalog pisalo kako će trokove sahrane, odnosno kremiranja snositi bolnica. - Rekli su im i da sve preminula deca u porodlitu moraju biti kremirana, da su mladi roditelji i da će imati jo puno dece, kao i da se ovakve situacije deavaju često - tvrdi Ljiljana. Njeni roditelji su, kae dalje, kada su doli, mislili da ja preminula ona, jer je bila sitnija, i poto im je bilo čudno to su izgubili krupniju bebu, traili su da vide telo. - Rekli su im da to nije praksa, da će bolnica sve srediti i da oni tela preminulih beba kremiraju. Kada su moji roditelji godinama kasnije, mislim 2003., čuli za aferu izgubljenih beba u Betaniji, shvatili su kroz razgovor sa drugim rtvama da je svačija priča skoro u potpunosti ista. Iz te ustanove su svima na isti način objanjavali i pravdali preminuće beba u porodilitu. Tada su podneli tubu. Mama mi je kasnije rekla da je uvek imala osećaj da je to dete ivo, ali da se plaila to da kae - priča nam Ljiljana. Istraga, kako dodaje, nije pokrenuta, podneli su pre dve godine zahtev za utrđivanje statusa novorođenog deteta, ali nisu dobili nita od povratnih informacija osim da je slučaj zastareo, a nemaju ni papir sa obdukcije, nitu su roditelji videli telo. - Meni su ovu vest saoptili kada sam bila u osnovnoj koli i onda sam počela da traim i istraujem. Stalno su se deavale neke čudne situacije. Cimerka, koja me je jako dobro znala u raznim izdanjima, zvala bi da me pita to joj se nisam javila na ulici, a ja bih u tom momentu bila na faksu. Ljudi su pričali da su me videli na nekim mestima na kojima nisam bila. To se deavalo bar dvaput godinje. Sigurna sam da je tu negde. Ako ne u Vojvodini, onda u Srbiji ili u inostranstvu, ali je put vraća u Srbiju priča Ljiljana Janković za Blic. Kada su izali u javnost i krenuli u "prepoznavanje lika", s obzirom na to da su kako kae jednojajčane bliznakinje i zaista bi trebalo da lice, stizalo joj je dosta poruka i predloga za pomoć, ali konkretnih informacija jo uvek nema. Ljiljana eli samo da se sastane sa svojom sestrom. - Jedini cilj mi je da dodem do nje i da stupimo u kontakt. Ne bih je odvojila od njenih sadanjih roditelja, porodice i prijatelja, nego samo da ju upoznam i ako je među nama, da se od sada druimo izjavila je Ljiljana. Do komentara ovog slučaja iz novosadskog porodilita Betanija nije bilo moguce doći. Skuptina Srbije usvojila je krajem februara prole godine Zakon o utvrđivanju činjenica o statusu dece za koju se sumnja da su nestala u porodilitima u Srbiji, a koji, po rečima nadlenih, treba da omogući da se dođe do istine i pomogne roditeljima da dođu do odgovora za kojim tragaju decenijama. Jedan od razloga za donoenje zakona jeste presuda Evropskog suda za ljudska prava iz 2013. godine po kojoj je utvrđeno da je Zorici Jovanović povredeno pravo na porodični ivot. Srbiji je naloeno da isplati 10.000 evra odtete i sudske trokove Jovanovićevoj, jer drava ni posle 30 godina nije uspela da objasni ta se dogodilo sa njenom bebom, koja je rođena kao zdrava u bolnici u Ćupriji u oktobru 1983, a zatim tri dana kasnije umrla. Porodilji nikada nije ponuđeno objanjenje niti joj je bilo dozvoljeno da vidi telo deteta, vlasti nisu uspele da pronađu ni bebinu umrlicu ni rezultate autopsije. Ovom presudom je Srbija obavezana da utvrdi činjenice i u drugim slučajevima. Savet Evrope, koji sprovodi nadzor nad izvrenjem presude Evropskog suda za ljudska prava, naloio je tada Srbiji da slučaj tzv. nestalih beba mora zakonski i institucionalno da rei. Udruenje roditelja nestalih beba sumnja da je u poslednjih 40 godina, lano proglaeno mrtvim izmedu 6.000 i 10.000 novorođenčadi. Roditelji tvrde da imaju dokaze da su njihova deca proglaavana mrtvim jo u porodilitu, a zatim preprodavana na crnom tritu. Njih oko 2.000 počeli su da se udruuju počekom dvehiljaditih. Ipak, ni jedan sud jo nije utvrdio da se krađa beba dogodila. Presuda koju je u Strazburu dobila Zorica Jovanović, a nakon nje i otac Bogdan Janjić, utvrdila je da je dolo do povrede prava na porodičan ivot" i slučaj je zapravo vraćen Srbiji koja je morala da rasvetli ta se dogodilo, ali to jo nije učinila.
No, Srbija zbog usvojenog zakona, vie nije pod specijalnim monitoringom Komiteta ministara Saveta Evrope zbog slučaja tzv. nestalih beba. U međuvremenu, roditelji, braća i sestre ili oni koji sumnjaju u svoje poreklo, podneli su ukupno preko četiri via suda u zemlji 684 predloga da se utvrdi status novorođenčadi za koje se veruje da su nestala u porodilitima. Rok za predaju predloga istekao je 3. novembra, a sudovi su već obavili prve razgovore sa nekim predlagačima.
TV Prva pozvala je da o tome govore majke koje godinama trae svoju decu Radojka Pantelić, članica udruenja beogradske grupe roditelja nestalih beba, i Biljana Samardić. "Prvo dete sam rodila 1989. godine u Kliničkom centru Zvedara, odmah su dete odneli, čula sam plač, ali posle toga su me obavestili da je dete u kritičnom stanju, i da treba da potpiem saglasnost da se dete prebaci u drugu ustanovu. Tu se zavrava svaki moj kontakt sa bebom", rekla je Biljana Samardić, majka koja godinama trai svoje dete. Ona dodaje da formiranje DNK registra moe da pomogne i da je najveći problem nedostatak dokumentacije, koja bi bila od velike pomoći. "Postavlja se glavno pitanje - gde su leevi dece, kako je moguće da se leevi dece gube", rekla je Radojka Pantelić, članica udruenja beogradske grupe roditelja nestalih beba Ona je rekla da je ovo borba do kraja ivota i da je sada sve na dravi, koja treba da pokae političku volju.
Zaključuje da je slučaj nestalih beba problem drutva koji mora da se rei.
|
ENGLISH DOLIJALI: VESTI IZ SVETA VANO ZNATI: IZMILJOTINE ZVANE GEN I DNK EUGENIKA KUĆNI POROĐAJ
BAZA PODATAKA SLUCAJEVA: 1950-1969 1970-1979 1980-1989 1990-1999 2000-2009 2010-2019 DEČIJA BAZA PODATAKA: TRAIM RODITELJE |
kradjabeba.org
Mlađan Radivojević sa suprugom
Usvojiteljka Verica Radivojević
Četrdesetogodinji Mlađan Radivojević iz Donjeg Adrovca kod Aleksinca doao je u četvrtak pred kruevačko tuilatvo s rođenom sestrom koju je upoznao samo dva dana ranije i DNK analizom koja potvrđuje da je otet od biolokih roditelja i dat drugoj porodici na usvojenje.
Potvrda da je Mladan Radivojević dete ene 
Pavlović tvrdi da su majku najurili iz bolnice
Iz Udruenja tvrde da Komisija nema sluha za slučaj Mlađana Radivojevića
Advokat Aleksandar Đorđević, partner u Advokatskoj kancelariji Batić, koja zastupa 11 porodica nestalih beba, kae za Nova.rs da je javna tajna da je iz porodilita irom Srbije tokom osamdesetih i devedesetih veliki broj beba, kako kae, nestajao sa objanjenjem da su deca preminula.
Bilo ih je i desetak vie u početku pokretanja ovih procesa, a lane je od marta postupalo samo dvoje sudija, koji su prole specijalističku obuku za ovu materiju. U međuvremenu je jo četvoro delilaca pravde pomenutog odeljenja prolo obuku, pa sada svi oni postupaju u ovim postupcima, pie Dnevnik.
- Sumnjam, ne smem da tvrdim da je Tim moj sin, ali bih voleo da se to rei. Dobio sam poruku sa Instagram profila Tima K. da moemo samo jednom da se vidimo, ali da on ima roditelje u Nemačkoj, a onda me je blokirao. Kad mi je Ana Pejić poslala sliku, suze su mi udarile na oči. aklina R. iz Nemačke mi je javila da Tim ima pekaru i kafić u njenom komiluku i da ga viđa svakog dana - navodi otac i ističe da ima pet sinova, dve ćerke i estoro unučića, a da bi s Darkom bio bogatiji za jo jednog sina!
Evropski sud za ljudska prava u Strazburu odbacio je dve nove tube protiv Srbije, a koje se odnose na nestanak beba tokom osamdesetih godina prolog veka, javlja RTS.
Priče svih tih porodica su veoma slične. A glavni problem porodicama jeste nedostatak dokumentacije, kao i tvrdnje da su njihova deca zapravo umrla usled komplikacija nastalih nakon rođenja.