Krađa beba u Srbiji - kradjabeba.org - Vesti iz 2008. godine
POČETNA STRANA

Vaš komentar

KONTAKT

POSTOJEĆI KOMENTARI


VESTI:

2017
2016
2015
2014
2013
2012
2011
2010
2009
2008
2007
2006
2005
2004
2003
2002

ZATAŠKANO:

2001
1998
1996
1972 Izvoz beba



LITERATURA

STATISTIKA

AKTI


Vesti / 2008. godina







VEČERNJE NOVOSTI, 17.12.2014. / izvor
Bebe našle mir

Posle pisanja ”Novosti” počelo sahranjivanje 68 beba iz zamrzivača KCS. Neke od beba na sahranu čekaju šest godina u odeljenju patologije

Porodilište u Višegradskoj

Konačno su u sredu počele sahrane 68 beba, koje se već godinama čuvaju u zamrzivaču Instituta za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije. Nezapamćena neodgovornost Porodilišta u Višegradskoj, opštine Savski venac i nadležnih inspekcija Ministarstva zdravlja dovela je do toga da neke od ovih beba večni mir čekaju od 2002. godine! Rešenje problema čekalo bi se ko zna još koliko da naš list pre oko mesec dana nije otkrio ovu "crnu priču" i napokon probudio savest odgovornih. Tek onda su se nadležni iz preduzeća "Pogrebne usluge", Kliničkog centra Srbije i opštine Savski venac sastali i dogovorili kako da reše problem.

Po rečima Dragana Baltovskog, direktora beogradskog komunalnog preduzeća "Pogrebne usluge", bebe se sahranjuju u četiri grobnice na groblju Lešće. Na svakoj će stajati nadgrobna ploča sa prezimenima dece. Sahrane su počele u sredu, a nastaviće se u četvrtak i u ponedeljak.

Ostaje nejasno zašto je Porodilište u Višegradskoj držalo ovako dugo bebe u zamrzivaču ne tražeći rešenje problema i hoće li Ministarstvo zdravlja sada pokrenuti ispitivanje odgovornosti za nečuveni javašluk.
Prve informacije koje su stizale iz Porodilišta u Višegradskoj, ukazivale su da je problem nastao jer su roditelji, koji su po zakonu bili dužni da organizuju sahranu svoje dece, verovatno zbog šoka, zanemarili tu obavezu. Opština Savski venac, koja je u tom slučaju, po zakonu, trebalo da preuzme brigu, kako tvrdi sadašnji predsednik Tomislav Đorđević - nije ni znala za problem. Iz "Višegradske" tvrde da su obaveštenje poslali.

Istovremeno, predsednik opštine Savski venac Tomislav Đorđević optužio je "Pogrebne usluge" da su se oglušile o zakon, jer je trebalo da odmah sahrane decu.

Dr Đorđe Bajec, direktor KCS, rekao nam je da je za problem saznao tek nakon tekstova u "Večernjim novostima" i da ne zna zašto njegovi prethodnici nisu ništa uradili. On kaže da je zakon jasan. Ako roditelji sami ne sahrane dete, "Pogrebne usluge" su dužne da to obave o trošku opštine Savski venac na čijoj teritoriji su bebe rođene.

Kontrola roditelja

Nikola Šegrt, predstavnik beogradske grupe roditelja, koja već godinama pokušava da dokaže da su im deca ukradena iz porodilišta od šezdesetih godina do 2003. godine, rekao nam je da će prisustvovati sahranama da ne bi došlo do propusta. Dr Bajec tvrdi da opasnosti od nove afere krađe dece nema, jer osim kompletne dokumentacije uz svaku bebu ide i parafinski kalup, koji nesumnjivo svedoči o njenom identitetu.

< nazad





POLITIKA, 4.12.2015. / izvor
Sahranjivanje mrtvorođenčadi – bolno za roditelje

Na zahtev i uz pismenu saglasnost roditelja, živorođene pa umrle bebe, uz obaveznu medicinsku dokumentaciju, preuzimaju radnici „Pogrebnih usluga” i prevoze ih u kapelu u Deligradskoj ulici, radi pripreme za sahranu ili kremiranje

Mrtvorođene bebe, koje niko ne želi da sahrani, i dalje su u zamrzivačima porodilišta širom Srbije, jer mnogi roditelji teško prihvataju istinu da su izgubili dete. Psiholozi ovu pojavu pravdaju objašnjavajući da je to veliki emotivni udarac zbog koga je teško suočiti se sa realnošću.

Gubitak deteta, kako kaže Aleksandra Janković, psiholog, nosi posledice. Žene u tom trenutku, što zbog izmenjenih hormona, što zbog činjenice da su devet meseci sa radošću iščekivali rođenje bebe, postaju depresivne.

Jankovićeva smatra da usled velikog bola roditelji tada malo razmišljaju o sahranjivanju mrtvorođenčeta, jer prolaze kroz veliku tugu koja se najpre manifestuje negiranjem događaja, zatim razmišljanjima zašto se to dogodilo. Onda sledi faza besa i očaja, posle koje dolazi do suočavanja sa realnošću.

– Za taj proces je potrebno da prođe godinu dana. Ne može se od roditelja očekivati da reaguju drugačije, kao ni od njihove rodbine, jer to doživljavaju kao ličnu tragediju. U nekim primitivnim sredinama za rađanje mrtvog deteta okrivljuje se žena, smatra se da je to njena greška, što dodatno loše deluje na njenu psihu. A kada bol popusti, roditelji ne žele ponovo da preživljavaju sve to, pa se zato ne pojavljuju sa željom da sahrane bebu – rekla je Jankovićeva.

U junu obećano da KCS rešava problem

Novinarima „Politike”, koji su o ovoj temi pisali još u junu, naglašeno je pre pet meseci da će oko 30 beba, koje su umrle posle rođenja i čija se tela još od 2003. godine nalaze u hladnjači Instituta za ginekologiju i akušerstvo, biti sahranjeno i da će novac za to izdvojiti Klinički centar Srbije. Kako saznajemo, problem je nastao zbog toga što godinama nije moglo da se utvrdi ko treba da snosi troškove sahranjivanja, budući da to nisu želeli da urade roditelji iako su deca imala i umrlicu i krštenicu. U Ministarstvu zdravlja su nam još u junu istakli da po članu 14. Zakona o sahranjivanju, postoji pravilo da ako lica koja su dužna da izvrše sahranjivanje to odbiju, treba to da uradi nadležni organ opštine.

Kako saznajemo od izvora bliskih „Pogrebnim uslugama”, mrtvorođenčad se, prema važećim propisima, poistovećuju sa odstranjenim delovima tela prilikom operacija, odnosno patološkim otpadom, tako da se ne mogu sahraniti u grobnim mestima ili u porodičnim grobnicama. Te bebe, kaže „Politikin” izvor, smeštaju se u zajedničku grobnicu na groblju Orlovača i to u plastičnim kesama, koje je bolnica dužna da obezbedi.

– Ovo pravilo se ne odnosi na bebe koje su rođene žive, pa kasnije preminule. Dosad nije bilo roditeljskih zahteva da mrtvorođenčad sahrane u porodične grobnice, jer to ni zakon ne dozvoljava. Događalo se međutim, da se roditelji koji su odbili da vide mrtvorođenu bebu, posle 10 godina interesuju gde je ona sahranjena – objašnjava „Politikin” izvor.

Prema rečima Zorana Markovića, rukovodioca Informacionog centra „Pogrebnih usluga”, način na koji će se sahraniti zavisi od toga da li se radi o mrtvorođenim ili živorođenim pa umrlim bebama.

– Medicinsku dokumentaciju za sahranu mrtvorođenih i živorođenih pa umrlih dužne su da obezbede zdravstvene ustanove, a saglasnost i ostala dokumenta potrebna za sahranjivanje živorođenih beba obezbeđuju roditelji, ili drugi zakoniti izvršioci sahrane – objasnio je Marković.

Na zahtev i uz pismenu saglasnost roditelja, živorođene pa umrle bebe, uz obaveznu medicinsku dokumentaciju, preuzimaju radnici „Pogrebnih usluga” i prevoze ih u kapelu u Deligradskoj ulici, radi pripreme za sahranu ili kremiranje. Dozvoljeno je sahranjivanje živorođene odojčadi na posebno grobno mesto, u porodični grob ili grobnicu, dok se pepeo kremiranih odojčadi rasipa po Bebi vrtu, na groblju Lešće.

– Napominjem bez pismene saglasnosti roditelja, i prateće dokumentacije, naši radnici ne mogu da preuzmu bebu. Živorođene pa umrle bebe, prema zakonu, imaju isti tretman u sahranjivanju kao i odrasli – istakao je Marković.

Protojerej stavrofor dr Dimitrije Kalezić, penzionisani profesor Bogoslovskog fakulteta, smatra da zakon ne treba menjati, jer su i ranije nekrštena i mrtvorođena deca sahranjivana van grobalja, dok su se ona vodila kao crkveni posedi. Od 1945. godine se, prema Kalezićevim rečima, pojavio novi problem – groblja se predaju na upravljanje komunalnim preduzećima, pa se na njima sahranjuju i nekršteni.

– Ukoliko doktori nisu sigurni da će beba preživeti, mogu da je krste babice izgovaranjem reči: „Krštava se taj i taj, u ime Oca, amin i Sina amin i Svetoga duha, amin”. Ukoliko preživi beba se kasnije dokrsti, ako premine mogu je sahraniti uz sve obrede. Jedini uslov je da je babica krštena i pravoslavne vere – objasnio je Kalezić.

Kremirane 192 bebe

U toku 2007. godine kremirane su 192 bebe, koje su rođene žive, a njihovi posmrtni ostaci rasuti su u Bebi vrtu na groblju Lešće, dok je na gradskim grobljima sahranjeno 28 novorođenčadi. Do 2. decembra 2008. godine kremirano je 155 beba, a sahranjeno njih 17. Troškovi sahrane bebe, sa sandukom, iznose 10.000 dinara, a kremacije sa polaganjem pepela u Bebi vrt, košta 6.000 dinara.

Ovih dana u centru medijske pažnje bilo je porodilište Kliničkog centra Srbije i bolnica u Nišu, gde u zamrzivačima ima mnogo beba koje još nisu sahranjene. Pitali smo zaposlene u drugim beogradskim porodilištima da li se i oni suočavaju sa ovim problemom.

U GAK „Narodni front”, objasnili su da sve rade po pravilima, a dr Dejan Maletić, načelnik porodilišta u Kliničko-bolničkom centru „Zvezdara”, kaže da ginekolozi nemaju uvid u ovu priču, jer se sve bebe za koje je potrebno raditi obdukciju da bi se utvrdio uzrok smrti, šalju u Službu patologije.

– Pravilo je takvo da se mrtvorođena deca iz porodilišta dovode u kapelu, roditelji potpisuju saglasnost za obavljanje kremacije i taj postupak se obavlja. Kada je reč o živorođenoj deci koja su preminula, roditelji treba da prijave da se to dogodilo da bi uzeli umrlicu od matičara i da bi zakazali sahranu na groblju. Kolege koje vode evidenciju o ovim slučajevima, kojih ima veoma malo kod nas, kažu da se retko događa da roditelji dođu sa željom da sahrane bebu. One se u međuvremenu nalaze u zamrzivaču, svaka je obeležena oko pupka, gde piše i ime majke, kao u knjizi evidencije – istakla je dr Svetlana Milutinović, načelnica Službe za patologiju u KBC „Zvezdara”.

Dr Aleksandar Dukić, iz Službe za patologiju u Zemunskoj bolnici, kaže da se svim roditeljima koji žele da sahrane mrtvorođenčad to i omogućuje. Međutim, on naglašava da nemaju puno slučajeva beba koje nema ko da sahrani, jer je reč o malom porodilištu.

– Događa se da jedan određeni broj žena ranije nije želeo da pogleda plod. Međutim, sada po zakonu to moraju da urade. Ako posumnjaju da to recimo nije njihovo dete, moguće je to utvrditi DNK analizom – dodao je dr Dukić.

D. Jokić - D. Davidov-Kesar

< nazad
VESTI, 3.12.2008. / izvor
Šabić: Problem nestalih beba nakon porođaja se mora rešiti

BEOGRAD - Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić danas je, u razgovoru s predstavnicima udruženja roditelja koji tvrde da su njihove bebe nestale, ukazao da se radi o ozbiljnom problemu koji se mora rešiti.

Skupštinski odbor se problemom nestalih novorođenčadi bavio još 2006. godine, a predstavnici Beogradske grupe roditelja su Šabiću podneli i tri žalbe, dve protiv parlamenta i jednu protiv Ministarstva unutrašnjih poslova, saopšteno je iz kabineta Poverenika za informacije od javnog značaja.

Šabić je podsetio da je Anketni odbor Skupštine Srbije koji je još 2006. godine predložio deblokadu rada MUP, tužilaštava i sudova, formiranje posebnih jedinica MUP sa zadatkom da ispitaju sve slučajeve nestanka beba i u roku od tri meseca podnesu izveštaj skupštinskom Odboru za bezbednost, kao i da ubuduće sve slučajeve ovakve vrste vode Specijalni sud i Specijalno tužilaštvo.

Šabić je rekao da će se obratiti predsednici Skupštine Srbije Slavici Đukić Dejanović i predsedniku Odbora za bezbednost Draganu Todoroviću u nastojanju da pomogne udruženju roditelja da dođu do informacija o preduzimanju mera koje su u nadležnosti Skupštine Srtbije.

"Žalbu protiv Ministarstva unutrašnjih poslova uzeću u formalan postupak. Mislim da je evidentno reč o problemu koji se ne sme gurati pod tepih. Šta god da je istina, svi nadležni treba učine maksimalan napor da se do nje dođe", rekao je Šabić.

< nazad



VEČERNJE NOVOSTI, 2.12.2008. / izvor
Umrle, pa zaboravljene

Mrtvorođene bebe iz Višegradske ne mogu biti sahranjene dok roditelji ne daju saglasnost. Opština ima sredstva da plati sve sahrane, ali ne može bez potpisa roditelja. U Novom Sadu nije bilo ovakvih problema

Čini se da će 50 mrtvorođenih beba koje se nalaze u zamrzivaču Instituta za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije, još dugo će tamo ostati. Trenutni zakon o sahranjivanju vezuje ruke svim ustanovama da sahrane decu, dok roditelji ne potpišu da su saglasni sa tim.

Dok roditelji mrtvorođene dece, ili beba koje su umrle nakon porođaja u Porodilištu u Višegradskoj ne potpišu u JKP „Pogrebne usluge“ da li žele da sahrane dete, posmrtni ostaci ne mogu da napuste bolnicu. Zbog veoma strogih pravila, i emotivnog šoka roditelja koji se više ne raspituju za mrtvo novorođenče, oko 50 beba već godinama stoji u zamrzivaču porodilišta. Iz „Višegradske“ kažu da su pravila o obaveznom potpisu roditelja o sahranjivanju rigorozna da bi se izbegla nova afera o krađi dece.

U Pravnoj službi „Višegradske“, objašnjavaju da su svi roditelji umrlih beba obavešteni, ali da su odbili da pričaju i slušaju o tome. Međutim, prema Zakonu o sahranjivanju, ako najbliži srodnik ne može da plati troškove sahranjivanja, ili odbije da sahrani dete, dužna je opština da preuzme brigu o sahranjivanju. Predsednik opštine Tomislav Đorđević kaže da Savski venac zbog „rupe u zakonu“ ne može da plati sporne sahrane.

- Opština ima sredstva da plati sve sahrane beba, ali ne može da ih izdvoji dok roditelji ne potpišu da nemaju novca za to - kaže Tomislav Đorđević. - Zakon nam u drugom slučaju dozvoljava da finansiramo sahranjivanje samo lica koja imaju identitet. Smatramo da je sramno postojanje ovakvog problema i želimo da budemo deo rešenja, ali bez potpisa roditelja, ili možda sudske presude, ne možemo da platimo te sahrane.

Sa druge strane, iz preduzeća „Pogrebne usluge“ tvrde da bi umesto roditelja, mogao da dođe predstavnik opštine i potpiše da dete može da se sahrani. Ipak, do sada takvih slučajeva nije bilo. Deca koja su umrla ubrzo posle porođaja sahranjuju se ili kremiraju na groblju Lešće. U Bebi-vrt ovog groblja rasipa se njihov pepeo.

- Novac ovom preduzeću nikada nije bio problem, ali bez potpisa roditelja da ne mogu da plate ili da ne žele da sahrane dete, ne možemo da preuzmemo posmrtne ostatke iz bolnice - kaže Zoran Marković, zadužen za odnose sa javnošću JKP „Pogrebne usluge“. Do sada su sve bebe sahranjene na Lešću uz odobrenje roditelja.

Statistika
Novi Sad bez problema

NOVI SAD - Mrtvorođene bebe i deca koja umru ubrzo posle porođaja u Klinici za ginekologiju i akušerstvo u Novom Sadu, kremiraju se i sahranjuju na gradskom groblju, po utvrđenoj proceduri. Ukoliko roditelji ne žele da preuzmu bebino telo i sahrane svoje dete, to o svom trošku, na dostajanstven način učini Klinički centar Vojvodine. Za sahrane je zaduženo JKP „Lisje“ sa kojim imaju ugovor. - U slučaju kada se roditelji izjasne da žele da preuzmu detetovo telo, onda oni organizuju sahranu, a u suprotnom, to o svom trošku, po cenovniku „Lisja“ učini Klinički centar. Uredno plaćamo te obaveze, a „Lisje“ dva puta mesečno preuzima tela i sahranjuje. To radimo i za Dečju bolnicu. U slučaju da se roditelji posle izvesnog vremena, ipak, predomisle i žele da znaju šta je sa njihovim detetom, kaže im se gde je dete sahranjeno i pokaže grobno mesto. (Lj. P. - D. S.)

Zajednički spomenik umrlim bebama na Lešću

Prema podacima JKP „Pogrebne usluge“ tokom 2007. godine kremirano je 192 bebe, a njihov pepeo rasut u Bebi vrtu groblja Lešće. Na zajedničkom spomeniku na kojem piše „Ovde počivaju oni kojima sudbina nije dala da dobiju svoja imena“, ponekad roditelji umrle dece ostavljaju igračke i cveće. Prošle godine tamo je sahranjeno 28 beba, od toga 10 bezimeno. Ove godine kremirano je 155, sahranjeno 17 beba, a četiri su bezimene. Cena sahrane je 10.000 dinara, a kremacije 6.000 dinara.

Afera

U pravnoj službi Porodilišta u Višegradskoj prisećaju se da je devedesetih godina pokrenuta velika afera o krađi dece u porodilištima. Zato su pravila o sahranjivanju mrtvorođenih i odmah nakon porođaja umrlih beba, zaoštrena. Bez potpisa roditelja, svima su vezane ruke.

B. Caranović

< nazad



VEČERNJE NOVOSTI, 30.11.2008. / izvor
Bebe u zamrzivaču

U kapeli Kliničkog centra u Nišu već dve godine čuvaju tridesetak mrtvorođene dece. Grad pokrenuo akciju da se problem zakonski razreši

Klinički centar je već dve godine suočen sa morbidnim problemom - u zamrzivačima kapele čuva se tridesetak mrtvorođene dece, koje roditelji nisu preuzeli za sahranjivanje. U međuvremenu, u ovoj zdravstvenoj ustanovi nisu odlučili da sami sahrane mrtvorođene bebe, jer nisu imali saglasnost roditelja.

Na ovu nesvakidašnju situaciju reagovala je Zdravstvena inspekcija, koja je o velikom problemu obavestila i gradsko rukovodstvo Niša. Dr Blagoje Bradić, gradski većnik zadužen za koordinaciju između gradskog rukovodstva i niških zdravstvenih ustanova, za "Novosti" kaže da je odmah po obaveštenju inspekcije razgovarao sa predsednikom Okružnog suda i sa tužilaštvom u Nišu, kako bi zajedno sagledali zakonsku proceduru oko sahranjivanja mrtvorođenih beba.

- Preporučeno nam je da uputimo zvanični dopis Kliničkom centru i zatražimo sve podatke o nesahranjenim mrtvorođenim bebama - kaže dr Bradić. - Potom ćemo obavestiti roditelje ili rodbinu da u roku od osam dana preuzmu bebe koje su mrtvorođene, ili da daju saglasnost da gradska vlast to uradi umesto njih. Priča je dosta degutantna, ali o tome više ne sme da se ćuti, a problem se mora rešiti kako i zakon nalaže.

Dr Bradić kaže da pretpostavlja da je, pored nepostojanja zakonskih uslova, među zdravstvenim radnicima u niškom porodilištu i Kliničkom centru postojala i neka doza straha zbog afere "krađa beba", pa mrtvorođene bebe nisu sahranjivane u poslednje dve godine. Jer, upravo su beživotna tela beba glavni "dokaz" za eventualne optužbe sumnjičavih roditelja o "nestajanju" dece.

Većina majki mrtvorođene dece odmah napušta porodilište i najveći broj njih nikada se više ne raspituje o sahrani, niti daje saglasnost da takav čin organizuje Klinički centar. Mali broj, tek desetak odsto roditelja, dao je pristanak.

- Detaljno ćemo obraditi svaki slučaj mrtvorođene bebe i, ako se dogodi da opet nema odziva roditelja na naš poziv, komisijski će se sahraniti svako dete koje je mrtvo rođeno, a koje se sada nalazi u kapeli Kliničkog centra - ističe dr Blagoje Bradić.

M. Ristović

< nazad




GLAS JAVNOSTI, 24.9.2008. / izvor
Policija i sudska služba obezbeđivale svedoka u suđenju novinaru Glasa
Zaštita zbog tri pretnje

Novinar nije napisao ništa što nisam izjavila i što nisam rekla, objasnila Stojna Radosavljević, svedok na suđenju

KRAGUJEVAC - Stojna Radosavljević, svedok u sudskom procesu koji se vodi protiv novinara Glasa javnosti i Kurira Miloša Milišića iz Kraljeva stigla je juče pod policijskim obezbeđenjem u sud u Kragujevcu. Policijsko obezbeđenje i sudska straža bili su prisutni i tokom glavnog pretresa u sudnici Opštinskog suda.

- Svedok sam u postupku protiv novinara Miloša Milišića koga je tužio Boris Petrov. Ja sam od predsednika suda Žarka Stevanovića zatražila policijsku pratnju i obezbeđivanje u sudu, zato što sam u poslednjih pet dana dobila tri anonimne pretnje. Samo pretpostavljam od koga su te pretnje stigle. Pozivi su usledili posle mog razgovora sa sudijom Milevkom Milenković, koji sudi u postupku protiv Milišića, zbog čega sumnjam da su pretnje u vezi sa ovim postupkom, izjavila je Stojna Radosavljević.

Bivši obducent Boris Petrov tužio je Miloša Milišića zbog teksta objavljenog u Glasu javnosti o sumnjama Stojne Radosavljević da je njeno dete, za koje je zvanično saopšteno da je umrlo posle 23 dana, živo.

- Stojna ni u razgovoru sa mnom, ni ja u svom tekstu nigde nisam naveo ime i prezime čoveka koji me tuži - rekao je Miloš Milišić. Petrov tuži Milišića i krivično i privatno i traži naknadu od 300.000 dinara.

Stojna Radosavljević je samo jedna od više hiljada majki koje sumnjaju u smrt svojih novorođenčadi. Svojevremeno je Narodna skupština osnovala anketni odbor koji se bavio ovom problematikom.

Suđenje se nastavlja u oktobru

Tokom suđenja sudija Milevka Milenković upozorila je privatnog tužioca Borisa Petrova na poštovanje suda. Petrov je izjavio da Stojna Radosavljević ne govori istinu. Nastavak suđenja novinaru Milošu Milišiću zakazano je za 21. oktobar.

Zbog sumnji da je svoje dete pronašla posle 24 godine živo i zdravo i odbijanja domaćih sudova, zbog navodne zastarelosti, da prihvate njenu tužbu, Stojna se obratila Sudu za ljudska prava u Strazburu.

- Novinar nije napisao ništa što ja nisam izjavila i što ja nisam rekla. Nigde se u novinama i tekstu koji je napisao Milišić ne pominju imena nego samo inicijali. On je verno preneo moju priču - izjavila je Stojna pred sudijom Milevkom Milenković. Ona je, takođe, izjavila da novinaru nije saopštila imena lica za koja ona sumnja da su vezana za smrt njenog deteta i da se Milišić, prenoseći njenu priču nije svrstao ni na jednu stranu. Stojna Radosavljević je pred sudijom izgovorila „Zaklinjem se da ću govoriti istinu....“ i više puta u toku svog svedočenja to i ponovila.

B. Kuljanin

< nazad

ENGLISH



DOLIJALI:

VESTI IZ SVETA



KAKO BI TREBALO:

PRIRODNI
I KUĆNI POROĐAJ




KRVNE GRUPE I DNK:

NASLEĐIVANJE



BAZA PODATAKA SLUČAJEVA:

1950-1969
1970-1979
1980-1989
1990-1999
2000-2009
2010-2016


DEČIJA BAZA PODATAKA:

TRAŽIM RODITELJE




vrh strane

kradjabeba.org