POČETNA STRANA KONTAKT POSTOJEĆI KOMENTARI Vaš komentar VESTI: 2023 2022 2021 2020 2019 2018 2017 2016 2015 2014 2013 2012 2011 2010 2009 2008 2007 2006 2005 2004 2003 2002 ZATAŠKANO: 2001 1998 1996 1972 Izvoz beba LITERATURA STATISTIKA AKTI |
Vesti / 2006. godina 
U najkraćem te mere odnose se na deblokadu MUP-a, tužilaštava i sudova, formiranje specijalne jedinice policije sa stručnjacima iz oblasti krvnih delikata, za organizovani kriminal i trgovinu ljudima, postupanje po svim krivičnim prijavama roditelja o nestaloj deci i posebno uvođenju pojačanog nadzora nad vođenjem, čuvanjem i arhiviranjem medicinske dokumentacije. Jedna od glavnih usvojenih mera u Skupštini Srbije jeste i obaveza izmene pravne regulative po kojoj bi se "institucija" zastarelosti bila izmenjena, odnosno da se hitno uradi izmena Porodičnog i Krivičnog zakona po kojem su do sada slučajevi krađe novorođenčadi zastarevali posle samo deset godina. Sumnje u početku nekoliko stotina, a kasnije čak na hiljade roditelja u našoj zemlji da su im tek rođene bebe ukradene, da je pri tom, kako bi se zavarao trag, sačinjavanja lažna dokumentacija o smrti novorođenčadi, da se bebama trgovalo u poslednje tri decenije i da su one prodavane bračnim parovima bez dece, ali i sve što se događalo posle potrage za istinom u koju su roditelji krenuli, pretočene su u knjigu pod naslovom "Rođeni da nestanu" koju je ovih dana objavio niški novinar Miša Ristović. – Osim razgovora sa roditeljima koji sumnjaju da su njihova deca posle rođenja ukradena, a potom bila predmet trgovine bebama, ali da su danas živa, u knjizi je objavljena i velika dokumentacija koju bračni parovi poseduju. Događale su se paradoksalne situacije da su proglašena mrtvom odmah po rođenju, deca ipak uredno prijavljivana matičnim službama, pozivana na vakcinaciju, u školu i vojsku, što je kod roditelja izazivalo nove sumnje i nanosilo im još veći bol. Isto tako u knjizi su objavljena dosadašnja istraživanja policije i tužilaštava posle podnetih krivičnih prijava bračnih parova protiv lekara i drugog medicinskog osoblja u desetinama gradova u Srbiji. Skoro da nema porodilišta u zemlji, od Subotice do Vranja, i od Zaječara i Pirota do Valjeva i Užica, na koje nije pala velika sumnja da je bilo krađe novorođenčadi, a potom i trgovine bebama. Poseban deo u knjizi posvećen je upravo odlukama i iskazanoj iskrenoj spremnosti najviših državnih organa Srbije da se jednom zasvagda, ali bez ikakvih obzira prema bilo kome, utvrdi i javno iskaže istina o organizovanom kriminalu u bolnicama i porodilištima u našoj zemlji u poslednjih trideset i više godina – kaže Miša Ristović. U poslednji čas svoje mesto u knjizi "Rođeni da nestanu" dobila je nedavno otkrivena dokumentacija u Beogradu da je samo u periodu između 1975. i 1990. godine, stotinak "umrlih" beba nestalo bukvalno između porodilišta i grobalja, gde je trebalo da budu ukopana. Takođe, pred sam završetak rada na knjizi, Ristoviću su se sa svojim sumnjama i novootkrivenim detaljima o svojoj navodno umrloj deci, javljali i bračni parovi iz Sarajeva, Zagreba, Tuzle, Rijeke, Mostara pa čak i iz Maribora, koji su nekada živeli na teritoriji Srbije. Oni su, kao i na hiljade drugih iz Srbije, podneli krivične prijave i traže da se istina ne sahranjuje, već da se utvrdi i objavi, a krivci pozovu na odgovornost. Toma Todorović
Narodna Skupština Srbije je završila vanredno zasedanje, koje je počelo 5. juna, jednoglasnim usvajanjem izveštaja Anketnog odbora formiranog radi utvrđivanja istine o novorođenoj deci nestaloj iz porodilišta u više gradova Srbije. Kako je predočio predsednik Skupštine Predrag Marković, ovo je prvi put u istoriji srpskog parlamentrizma da bude usvojen izveštaj o radu jednog Anketnog odbora.
Bez zastarelosti Anketni odbor je inicirao da ministar unutrašnjih poslova obrazuje specijalnu jedinicu, sastavljenu od stručnjaka koji se bave krvnim deliktima, organizovanim kriminalom i tgovinom ljudima. Ona bi bila odgovorna direktno ministru i imala mandat da radi na nivou Republike Srbije, sa zadatkom da detaljno istraži sve slučajeve vezane sa sumnje roditelja da su im novorođena deca nestala iz porodilišta. Anketni odbor će dostaviti kompletnu raspoloživu dokumentaciju ministru, koji će u roku od tri meseca, po usvajanju izveštaja, podneti informaciju Odboru za bezbednost parlamenta o radu i saznanju MUP-a. Predloženo je i da specijalni tužilac i Specijalni sud za borbu protiv organizovanog kriminala postupaju po svim prijavama roditelja. Kako je u rešavanju ovih slučajeva došlo do zastoja zbog zastarelosti krivičnih dela, predložena je hitna promena odgovarajućih zakona. Narodna skupština Srbije, na predlog predsednika, u roku od petnaest dana od usvajanja izveštaja, treba da formira radnu grupu od poslanika i pravnih stručnjaka koji bi utvrdili izmene pravne regulative, kojom se institut zastarelosti otklanja. Ova grupa bi trebalo da u roku od tri meseca podnese republičkom parlamentu predloge zakona. Na ovaj način, kako se navodi u izveštaju Anketnog odbora, omogućilo bi se procesuiranje svih evidentiranih slučajeva, zasnovanih na sumnji roditelja da su im deca nestala iz porodilišta. Članovi odbora su predočili i da iz razgovora sa javnim tužiocima proizilazi da su primljene 764 prijave, od kojih su 539 odbačene i to 383 zbog zastarelosti a 157 iz drugih razloga. U izveštaju se navodi i da je RJT uputio nižim tužiocima dva uputstva, 8. aprila 2003. i 11. novembra 2004. godine, koja se međusobno razlikuju. U prvom se dozvoljava postupanje po krivičnim delima za koja je nastupila apsolutna zastarelost, a u drugom ta mogućnost nije pominjana. Nema opravdanja - Postoji specifičnost, koju ne mogu da generalizujem, vezana za područje Niša - kaže predsednica Anketnog odbora mr Živodarka Dacin. - Znači, možda ima i u nekim drugim sredinama, ali ovo može da se registruje kao pojava da su u 90 odsto slučajeva majke koje su bile u braku, a koje su pod udatim prezimenima rađale, zavodene pod - devojačkim prezimenom. Vredi pomenuti i dva dokumentovana slučaja iz Pančeva gde roditelji, posle 31 i 34 godine, dobijaju poziv da odu u Centar za socijalni rad da daju imena svojoj deci, koja su ili preminula ili zaista nisu umrla, pa se nalaze u nekim drugim porodicama. Anketni odbor je u svom izveštaju konstatovao i da pored značajnih propusta prilikom vođenja medicinske dokumentacije, postoje i mnoge nelogičnosti, koje teško mogu da se opravdaju. U svojim zaključcima, Odbor navodi da je većina spornih slučajeva nestanka dece nastala u periodu od 1970. do 1990. godine. - Saopštavanje vesti o smrti deteta rodbini, po pravilu nije praćeno nikakvim detaljnim obrazloženjem uzroka smrti, ili su izjave službenih lica međusobno kontrodiktorne - zaključio je Odbor. - Roditelji su na svaki način i bez izuzetaka sprečavani da vide svoje umrlo dete. Imali su velikih poteškoća da dobiju medicinsku dokumentaciju od zdravstvenih ustanova. Postoji i nepodudarnost između kliničke dijagnoze u potvrdi o smrti i one nakon obdukcije. To ne može da se podvede pod stručnu grešku i opravdava sumnju roditelja. Anketni odbor predočava da je vrlo često roditeljima sugerisano da je za njihovo dobro to što je beba umrla, jer bi imala teške posledice po rast i razvoj da je ostala u životu. Ovo se događalo i u slučajevima kada se iz priložene medicinske dokumentacije ne vidi da je dete rođeno sa vidnim deformitetima. Trag se gubi - Roditeljima preminule bebe se nije dozvoljavalo preuzimanje tela radi sahrane, čak i kada su oni to izričito tražili - navodi Anketni odbor. - Stavljalo im se do znanja da su postupak i troškovi sahrane isključiva briga zdravstvene ustanove, uz sugestije da oko toga ne bi trebalo da se angažuju i brinu. Odbor nije došao do saznanja da u zdravstvenim ustanovama postoji trag o plaćanju pogrebnih usluga. Roditelji nisu mogli da dođu do podataka i da li je, kako i gde njihovo novorođenče sahranjeno. Pri traganju za grobnim mestom, utvrdili su da se detetu gubi svaki trag između zdravstvene ustanove i pogrebnog preduzeća. U ovim ustanovama, u gotovo svim slučajevima, nema podataka o sahrani deteta sa podacima iz zdravstvene evidencije, odnosno podataka pri matičnim službama. Posebno je indikativna činjenica da postoji evidencija za ostalu novorođenčad, za kojom roditelji ne tragaju a preminula su tih godina, što isključuje mogućnost postojanja prakse neupisivanja umrle novorođenčadi u registar sahranjenih. Anketni odbor je konstatovao da je procedura za utvrđivanje vremena i uzroka smrti, odnosno obudkcija, kao i postupanje sa odstranjenim delovima ljudskog tela propisana odgovarajućim pravilnikom. Zato zdravstvenim ustanovama nije ostavljena mogućnost da u tom slučaju postupaju po svom nahođenju.
Međutim, u razgovoru sa rukovodstvom pogrebnog preduzeća došlo se do saznanja da ne postoji mogućnost da se izgubi trag telu osobe pa i umrlom novorođenčetu, ako je izdahnulo u zdravstvenoj ustanovi.
Mogući scenario
Direktor Centra za socijalni rad iz Novog Sada Jovan Kočić izneo je pred Anketnim odborom hipotetički scenario krađe beba. Najpre, kako je istakao, žena ode iz svog grada kod svojih rođaka, da se ne bi videlo da nije trudna, a posle izvesnog vremena se u dogovoru sa lekarom, "stacionira" u nekom porodilištu.
Kada se neka majka porodi, njeno dete se proglasi mrtvim, a ova žena se pojavljuje kroz papire direktno kao da je ona rodila.
Poklon ljubavnici
Jedna starašna Aleksinčanka već godinama traga za svojim sinom, koji je navodno umro još pre 45 godina. Bila je ubeđena da joj je mezimac, igrom sudbine, preminuo na lečenju u niškoj bolnici, nekoliko meseci posle rođenja.
Sve do pre nekoliko godina, kada joj se suprug na samrti priznao da je njihov sin i živ i zdrav, ali da ga je posle lečenja, uz pomoć lekara, poklonio svojoj ljubavnici, koja nije mogla da ima decu!
Lične karte će od nove godine izgledati potpuno drugačije i imaće: fotografiju i čip, a u njemu otisak prsta, matične brojeve roditelja, podatke o državljanstvu i prebivalištu. Uprkos protivljenju dela javnosti, Narodna skupština je u petak usvojila zakon o novoj ličnoj karti. Ova isprava ubuduće će važiti pet, a ne kao do sada deset godina, a starosna granica za njeno dobijanje je pomerena sa 18 na 16 godina.
PREMINULE bebe, u 99 odsto slučajeva, nisu videli ni otac ni majka, a većini te dece svaki trag se gubi između zdravstvene ustanove i pogrebnog preduzeća. Ovo je samo deo podataka na koje su upozorili članovi Anketnog odbora koji su ispitivali tvrdnje roditelja da su im deca nestala iz porodilišta. U izveštaju Odbora, koji bi Narodna skupština trebalo da usvoji sledeće nedelje, traži se deblokada rada MUP, tužilaštva i sudova, osnivanje specijalne policijske jedinice koja bi detaljno istražila sve slučajeve i izmenu zakona kojom bi se "izbrisala" njihova zastarelost. Izveštaj Odbora Parlamentu je predstavila njegov predsednik Živodarka Dacin (SPS). Ona je, kao i gotovo svi poslanici u raspravi, zamerila što su se slučajevima nestale dece u MUP bavili ljudi iz odeljenja za privredni kriminal.
Inače, Parlament je već usvojio izmene Zakona o zdravstvenoj zaštiti, po kojima roditelj mora, pre obavezne obdukcije, da identifikuje svoje dete, a Odbor je zatražio da se zdravstvene ustanove ovoga strogo pridržavaju. Insistirano je i da se ubrza donošenje zakona o DNK registru, za koji je ministar pravde Zoran Stojković već najavljivao da stiže u proceduru. Milan Dimitrijević (DSS) je navodio da se vrlo često radilo o blizanačkoj trudnoći, pa je roditeljima saopštavano da je jedno dete potpuno zdravo, a drugo u vrlo teškom stanju, ali su se onda dešavali obrti - da navodno premine ono potpuno zdravo.
R. Ognjanović
BEOGRAD - Anketni odbor Skupštine Srbije koji je tragao za istinom o velikom broju nestalih beba u više gradova u Srbiji predložio je juče parlamentu da ministar policije obrazuje specijalizovanu jedinicu sastavljenu od stručnjaka za krvne delikte, organizovani kriminal i trgovinu ljudima, koja će detaljno da istraži sve slučajeve u kojima roditelji sumnjaju da su im deca nestala iz porodilišta. Ministar bi o tim nalazima trebalo da u roku od tri meseca podnese izveštaj Odboru za bezbednost Skupštine. Na osnovu nalaza tokom skoro jednogodišnjeg rada, Anketni odbor je juče predložio da se krivičnim prijavama roditelja nestalih beba bave specijalni tužilac i sud za borbu protiv organizovanog kriminala i da se hitno izmeni zakonska regulativa o zastarelosti takvih slučajeva. Radi preventive, Odbor zahteva veću kontrolu vođenja medicinske dokumentacije i podataka u matičnim službama, zatim uvođenje obaveze identifikovanja umrlog deteta od strane roditelja i stručnjaka, obdukciju i uzimanje tkiva za DNK analizu, kao ubrzano donošenje zakona o DNK registru. Živodarka Dacin, predsednik Anaketnog odbora, iznela je nekoliko karakterističnih zapažanja do kojih je Odbor došao u razgovoru sa stotinama roditelja koji godinama bezuspešno tragaju za istinom, kao i u svim institucijama u kojima je moglo da se nešto više sazna o nestalim bebama, od porodilišta i arhiva, do inspekcije, MUP-a i pogrebnih organizacija. Najviše slučajeva, a više od 764 su zvanično prijavljena tužilaštvu, potiču iz perioda od pre 20 godina, mada ima i nekoliko iz 1959. godine, 2002. i 2003. godine, a nove prijave stalno pristižu. Dacinova je rekla da su uočeni mnogi propusti u vođenju dokumentacije, ali i u sistemu usvajanja dece, ali da MUP i tužilaštva nisu reagovala, često zbog zastarelosti predmeta (u više od 380 slučajeva). Mnogi roditelji su u traganju za istinom nailazili na nepremostive birokratske i druge barijere, a dešavalo se da ne dobiju ni nalaze DNK analize pod izgovorom da su "veze pokidane" baš u slučaju njihove dece, ili su "parafinski kalupi" zagubljeni, oštećeni, nestali... Najinteresantnije zapažanje koje je pred poslanike iznela Živodarka Dacin je svakako ono koje govori da se deci definitivno gubi trag između zdravstvene ustanove i pogrebnog preduzeća, da su dokumenta u nekim slučajevima pojeli pacovi, u drugim uništila poplava ili bombardovanje, a da su roditelji jedino u pogrebnim preduzećima uvek dobijali tačne podatke. M. D.
Poslanici Skupštine Srbije su razmotrili izveštaj Anketnog odbora formiranog radi utvrđivanja istine o bebama nestalim iz porodilišta u više gradova Srbije. Odbor je uočio da u dokumentaciji postoji niz nepravilnosti i da se u velikom broju slučajeva bebama gubi trag između porodilišta i pogrebnog preduzeća. Članove Odbora je najviše zbunila činjenica da je Tužilaštvo konstatovalo da su gotovo svi slučajevi zastareli, pa zato Odbor predlaže da Skupština hitno promeni zakon u delu koji se odnose na zastarelost, da se hitno deblokira rad Tužilaštva, sudova i MUP-a i da se u policiji formira specijalna jedinica za istragu ovih slučajeva po prijavi roditelja. Odbor takođe predlaže da specijalni tužilac i Specijalni sud za organizovani kriminal postupaju po krivičnim prijavama roditelja. Priča o bebama nestalim iz porodilišta u gradovima Srbije stara je godinama, a najviše slučajeva vezuje se za period između šezdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. S vremena na vreme potresne priče pojedinih roditelja o tome kako su im bebe ukradene u porodilištu pojavljivale su se u sredstvima informisanja, a svaka od njih pobudila je sumnju i ostalih bračnih parova koji su, kako tvrde, na misteriozan način u porodilištu ostali bez svojih beba. Najčešće se navodilo da se majci pokaže beba posle porođaja, a dan-dva posle toga roditelji se obaveste da im je beba iznenada umrla. Roditelji tvrde da im mrtvo novorođenče nije predato niti pokazano, pa otuda i njihova sumnja da se radi o krađi beba, koje su zatim prodavane bračnim parovima koji nisu mogli da imaju svoje. U iskazima roditelja koji smatraju da su u rad pojedinih porodilišta upletene kriminalne radnje uočava se da se vrlo često radilo o nestanku jednog od blizanaca. Po njihovim tvrdnjama, krađa je otkrivana kada su se blizanci “prepoznali” prilikom slučajnog susreta, što je počelo da odmotava klupko teških sumnji. Kako se javljalo sve više roditelja koji su tvrdili da im je ukradeno novorođenče, pre nekoliko godina osnovano je i udruženje roditelja nestalih beba. Pojedinci su se tužbama obraćali sudovima, ali, nijedna ovakva eventualna krađa nikada nije dokazana. Sumnje roditelja su ostale, a i javnost se podelila na one koji bez rezerve veruju roditeljima, i one koji tvrde da je za ovakvu rabotu potrebna organizovana mafija i u porodilištima i u opštinskoj i državnoj administraciji. U izjavi za naš list ministar zdravlja prof. dr Tomica Milosavljević je svojevremeno rekao:
Udruženje roditelja čije su bebe nestale pripremalo se i da pomoć zatraži od neke više instance u Evropi.
Javnost je uzbudila potresna priča roditelja koji sumnjaju da im je odmah po rođenju beba ukradena, a njima je rečeno da je dete umrlo. Ovakve izjave podstakle su i roditelje koji do tada nisu sumnjali u razloge gubitka svoje dece u zdravstvenim ustanovama da se posle niza godina obrate porodilištu i traže dokumentaciju o svojoj novorođenčadi.
Po njenim rečima, svaka trudnica i beba prilikom dolaska, porođaja, nege i odlaska kući evidentiraju se u deset dokumenata. Ako dete umre na klinici, ili je mrtvorođeno, ispunjava se šest medicinskih protokola i prateća dokumentacija.
Dokumentaciju o smrti deteta daju roditeljima da sami odnesu u matičarsku kancelariju. Obavezno pitaju majku da li želi da vidi svoju umrlu bebu i njena volja se konstatuje u istoriji slučaja. Ako roditelji žele da sahrane svoje novorođenče, omogućava im se da preuzmu njegovo telo s Klinike za patologiju. Mišljenje o ovoj temi potražili smo svojevremeno i od pravnika. Obratili smo se profesoru porodičnog i naslednog prava na Pravnom fakultetu u Novom Sadu dr Gordani Kovaček-Stanić.
Ovo je prvi put da država traži da se u potragu za nestalim bebama uključi specijalna policija i specijalni tužilac. Sva porodilišta koja su pod sumnjom roditelja da su učestvovala u krađi beba moraće da otvore svoje dosijee. Ukoliko sud naloži, moraće da se dostave i podaci iz kartona pacijentkinja, što je inače nedopustivo, jer je istorija bolesti i zdravstveno stanje pacijenata lična stvar pacijenta i lekara. Da li će ovaj put konačno biti skinut veo misterije oko beba navodno ukradenih iz porodilišta, ostaje da se vidi. Radi spokoja roditelja koje muči teška sumnja, ali i radi skidanja ljage koja je, bar do sada bez dokazanih optužbi, pala na porodilišta, javnost mnogo očekuje od daljih poteza Skupštine Srbije.
BEOGRADAnketni odbor Skupštine Srbije, koji se mesecima bavio tim slučajem, predložio je da postupanje po svim prijavama roditelja o nestaloj deci vode specijalni tužilac i Posebno odeljenje Okružnog suda za borbu protiv organizovanog kriminala. Među promenama koje predlaže Anketni odbor Skupštine Srbije za utvrđivanje istine o nestalim bebama iz porodilišta nalazi se i hitno menjanje odredenih zakona kako bi bile otklonjene odredbe o zastarelosti pojedinih slučajeva. Objašnjavajući potrebu takvim promena, predsednica Odbora Živodarka Dacin rekla je da nijedan slučaj do sada nije dobio sudski epilog jer su, uglavnom zbog zastarelosti, odbačene na stotine prijava upućene Tužilaštvu. Ona je rekla da je to radno telo za godinu dana razgovaralo s predstavnicima roditelja koji sumnjaju da su im deca oteta, nadležnim institucijama i inspekcijskim organima i da se može oceniti da je u mnogim slučajevima sumnja roditelja osnovana. "Ako u tim traganjima kroz medicinsku dokumentaciju, kao roditelj, sa zdravstvenom inspekcijom naiđete na podatak da je dete koje ima potvrdu o smrti s jednim danom u medicinskim knjigama, u protokolima, posle tri dana redovno primilo vakcinu, kako biste se osećali? Da li to sve možemo da podvedemo pod administrativnu grešku?", kaže Živodarka Dacin. U izveštaju Anketnog odbora preporučeno je da mininistar unutrašnjih poslova obrazuje specijalizovanu jedinicu koja bi istražila sve slučajeve vezane za sumnje roditelja da su im deca nestala iz porodilišta. "Anketni odbor predlaže da ministar unutrašnjih poslova obrazuje specijalizovanu jedinicu sastavljenu od stručnjaka koji se bave krvnim deliktima, organizovanim kriminalom i trgovinom ljudima, a koja bi bila odgovorna direktno ministru i imala mandat da radi na nivou Srbije", kaže ona. Anketni odbor je ocenio i da mora biti deblokiran rad MUP-a, tužilaštva i sudova po tom pitanju i predložio da ministar u roku od tri meseca podnese informaciju Odboru za bezbednost o saznanjima do kojih MUP bude došao.
Poslanici Skupštine Srbije su razmotrili izveštaj Anketnog odbora formiranog radi utvrđivanja istine o nestalim bebama iz porodilišta u više gradova Srbije. Anketni odbor je uočio da u dokumentaciji postoji niz nepravilnosti i da se u velikom broju slučajeva gubi trag bebama između porodilišta i pogrebnog preduzeća. Članove odbora je najviše zabrinula činjenica da je Tužilaštvo konstatovalo da su gotovo svi slučajevi zastareli. Zato odbor predlaže da Skupština hitno promeni zakone u delu koji se odnose na zastarelost, da se hitno deblokira rad tužilaštva, sudova i MUP-a i da se u policiji formira specijalna jedninica za istragu ovih slučajeva po prijavi roditelja. Odbor takođe predlaže da Specijalni tužilac i Specijalni sud za organizovani kriminal postupaju po krivičnim prijavama roditelja.
REVIJA 92, 9.5.2006. Izveštaj Anketnog odbora o misterioznim nestancima beba u srpskim porodilištima čeka glas republičkih poslanika Roditeljstvo nema rok trajanja Da li će biti usvojen zakon po kojem oduzimanje deteta ne bi moglo da zastari i koji bi se retroaktivno primenjivao? Hoće li policija preuzeti svih 764 predmeta ili samo 200 slučajeva u kojima ima elemenata da se sa decom nešto sumnjivo dešavalo? Afera "nestalih beba", koja već nekoliko godina emotivno talasa Srbiju, još čeka završnicu. Upućeni kažu da ima bar 200 roditelja u čijim slučajevima postoje elementi koji govore da se u vezi sa njihovim detetom nešto misteriozno dešavalo. Tražeći pravo na istinu, dokaze i mesta gde su deca sahranjena, obišli su 45 institucija, obraćali se bolnicama, porodilištima, MUP Srbije, Ministarstvima pravde i kulture, Vladi i Skupštini Srbije, Unicefu... Tokom 2002. godine okružnim i opštinskim tužilaštvima podnet je veliki broj krivičnih prijava za sledeća (ne)dela: oduzimanje maloletnog lica (čl. 116. Krivičnog zakona Republike Srbije) i promena porodičnog stanja (čl. 117 istog Zakona). Najviše prijava podneto je protiv nepoznatih počinilaca, za dela izvršena u periodu od 1960. do 2001. godine. S obzirom da ovo krivično delo podrazumeva trajne posledice - promenu porodičnog stanja i zabludu o pripadnosti deteta - vršilac dužnosti republičkog tužioca, Đorđe Ostojić, aprila 2003. godine, u obraćanju tužilaštvima, tumači da je i samo delo trajnog karaktera. U međuvremenu, republički parlament je formirao Anketni odbor, s ciljem da se uređivanjem zakonodavstva pomogne roditeljima koji veruju da su njihova novorođena deca zapravo nestala, pa je Skupštini na usvajanje već predat Izveštaj, sa predlogom mera. - Očekujemo da se uskoro na dnevnom redu nađe i usvajanje zakona po kojem naši slučajevi ne bi bili zastareli - objašnjava Rada Pantelić, jedna od majki koja sumnja u zvaničnu verziju da joj je dete umrlo po rođenju. - Nadamo se izmeni člana 116. postojećeg zakona i omogućavanju njegove retroaktivne primene. Shodno aktuelnim zakonima, gotovo 90 odsto ovakvih slučajeva je zastarelo, ali ojađeni očevi i majke poručuju da roditeljstvo nema rok trajanj. Zato mnogi, i posle 20 i više godina - vođeni nekim tragovima, papirološkim propustima i greškama, ili validnim indicijama - ne prestaju da tragaju za svojim bebama, proglađenim mrtvim. - Izveštaj Anketnog odbora treba da bude usvojen na jednom od narednih skupštinskih zasedanja, a njima je predloženo da se pri MUP formira specijalna jedinica koja bi preuzela svih 764 predmeta iz Skupštine i detaljno istražila svaku misteriju ponaosob - nastavlja sagovornica R92. - Svaki roditelj bi pomogao i ukazao na konkretne nelogičnosti u papirima i sve što navodi na sumnju da je učinjeno krivično delo. Svojevremeno je i ministar pravde, dr Zoran Stojković, pozvao da se jave svi koji nešto znaju, dodavši da oni ne podležu krivičnom gonjenju, jer i to zastareva. Dok republički Parlament ne kaže svoju reč o ovom slučaju, svaka pojedinačna priča, na svoj način, privlači pažnju i budi saosećanje sa ljudima koji veruju da im je učinjena golema nepravda. Sagovornica R92, Rada Pantelić, jedna je od majki koje ne odustaju. Uporno tragajući za istinom o svom sinu, došla je do žene koja je 1972. godine dala svoje dete na usvajanje. Ona ih je uputila na novinske tekstove iz tog doba, koje je objavljivao tadašnji "Svet", a koji govore "o sumnjivom davanju dece iz SFRJ na usvajanje strancima, pa i o trgovini". - U tim davnim tekstovima, našla sam podatak da su deca prodavanja kako bi se došlo do novca, čak od tog novca delio dečiji dodatak - otkriva Rada. - Užasnem se pri pomisli da je možda i moje dete prodato, a da sam ja od toga kasnije dobijala nadoknadu za svoju drugu decu. Ukazujući na pojedina važna imena iz tog vremena, veruje da su neki od tih ljudi još živi i da bi, ukoliko bi se javili, mogli da pomognu. Pomenuti tekstovi u novinama od pre gotovo 35 godina izazvali su veliki revolt ondašnje javnosti. Pojedinci su tražili da se zaustavi "trgovina belim robljem", a drugi su pisali pisma (svojevrsne ispovesti) i kroz sopstvene sudbine otkrivali šta se sve dešavalo, a da okolina toga nije bila svesna. Zabeleženo je da su stranci, samo od 1968 do 1972 godine, iz Srbije usvojili 20 devojčica i dečaka, a kako se isto dešavalo i u Makedoniji, Sloveniji..., SFRJ je to donelo neslavnu titulu zemlje-izvoznice dece. Rada Pantelić podseća da su bebe nastajale odasvud: od porodilišta, preko Zavoda za prevremeno rođenu decu, do pogrebnih službi. U porodilištima im, objašnjava, govore da je umrlo dete predato pogrebnom, u pogrebnom da dete nije sahranjeno... - Zakon jasno kaže da sahranjivanje vrše bliži srodnici i zaista ne mogu da poverujem da su bili toliko humani, pa baš svu decu sahranili o trošku opštine, iako to nisu morali - potencira sagovornica R92. - Konkretno, nad mojim detetom je rađena obdukcija i, kao i u ostalim sličnim slučajevima, ostavljeni su takozvani parafinski kalupi, odnosno genetski materijal u vosku. Posle mnogo ubeđivanja, pisanja i traganja dobili smo od Ministarstva zdravlja saglasnost da nam se odobri da preuzmemo te kalupe, što smo nekolicina roditelja i ja učinili. Radili smo analizu na Biološkom fakultetu, ali kalupi su uništeni, prekinut je DNK lanac i ništa nismo uradili. Pokušali su da nam objasne kako je to bilo davno, da nije valjano urađeno, navodno nisu znali za koju svrhu uzimaju... Saznajemo da ova majka ne prestaje da sanja dan kada će pronaći svog sina - blizanca Milivoja. Uverena da nije umro 13.avgusta 1983. godine, u beogradskom Institutu za neonatologiju, tvrdi da je u prikupljenim papirima našla "suviše aljkavosti koje bi se teško mogle objasniti administrativnom greškom". Ukratko, bračni par Rada i Zoran Pantelić poslednjih 13 godina žive u Beogradu. Rada je u Kosovskoj Mitrovici na svet donela dva muška deteta. Kao nedonoščad, po preporuci lekara, bebe su prebaćene u Beograd. Majka svedoći da su oba dečačića bila jake i zdrave bebe, ali da im je, kad su pozvali Institut za neonatologiju, rečeno da je mlađe dete umrlo, te da je ocu, kada je pitao kako da preuzme telo, odgovoreno da bolnica obavlja sahranu! - Kad sam doputovala u Beograd da vidim preživelo dete, jedna plava sestra mi je rekla da je to nemoguže, da nemogu među decu jer na Kosovu vlada zaraza, što je meni bilo nepoznato iako sam tamo živela - seća se Rada Pantelić. - Istovremeno, u bolnici je bilo mnogo žena sa Kosova za koje ta zabrana nije važila. Moja rpđena sestra koja se baš tada porodila takođe mi je rekla da niko nikakvu infekciju nije pominjao. Uvidom u knjigu protokola, saznala sam da nije umrla lakša, nego jača i teža beba, a kada sam posle mesec u Opštini Kosovska Mitrovica htela da prijavim sina Đorđa, matičar mi reče da moram prijaviti i drugo dete jer oni imaju samo obaveštenje da sam rodila blizance, ne i da je jedno dete umrlo. - Tom navodno umrlom sinu dali smo ime Milivoje, te i za njega dobili izvod iz knjige rođenih - nastavlja naša sagovornica. - Tek kad smo se, 1986. godine, preselili u Beograd i kad sam rodila Anđeliku, zatražim od Instituta dokumentaciju o umrlom detetu. Četiri godine kasnije, dali su mi otpusnu listu sa propratnim, saosećajnim pismom. Malo se smirih, ali 2002. gosine u meni se pokrenu crv sumnje: dobila sam nepotpunu dokumentaciju, sa materijalnim greškama, a Pogrebno preduzeće Beograd mi dade potvrdu da ne poseduju podatke o smrti bezimenog muškog deteta pod prezimenom Pantelić, umrlog 13. avgusta 1983. godine... U obdukcionom nalazu, bez faksimila i potpisa lekara (napisana samo imena obducenata), bez pečata ustanove i bez vremena smrti, piše da je obdukciju radio Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta, da je dete rođeno 8. avgusta, da je obdukcija vršena sedan dana kasnije, a da je dete staro četiri dana. Dakle, tvrde da je umrlo drugo dete, Đorđe, koji sada ima 23 godine! Izvod iz knjige umrlih (br. 4126), izdat u beogradskoj Opštini Savski venac, u najmanju ruku zbunjuje. Piše da je dete umrlo 13. avgusta 1983., a da je smrt prijavljena 9. decembra 1985., posle 28 meseci. - Konačno, kako da ne sumnjam ako nema traga ni da je dete umrlo, ni da je sahranjeno, ni gde je sahranjeno - pita se Rada Pantelić. - Znamo mi da u državi ima mnogo problema koje treba rešavati, ali afera "nestalih beba" ne sme nikako da se marginalizuje. Ono što se nama dogodilo, kroz šta smo mi prošli i još prolazimo, može svakome da se dogodi. Zato apelujem na sve poslanike u Skupštini da glasaju za usvajanje Izveštaja Anketnog odbora. Beogradska grupa roditelja veruje da že legalnim putem, posredstvom državnih institucija, doći do istine o nestaloj deci. Ne tražimo mnogo, samo da nam se vrati oduzeto pravo na istinu - ma kakva ona bila. Rada Kovačević NEDELJNI TELEGRAF, 26.4.2006. / izvor Ispovest Ivana S. iz Beograda, devetnaestogodišnjeg učenika poljoprivredne škole, koji kao usvojeno dete posle smrti majke i oca traga za svojim pravim biološkim roditeljima: Šokantna ispovest: Prodali su me kao bebu za 40.000$ Zato što tragam za majkom iz Bosne mi prete smrću Kad sam podneo zahtev za dobijanje podataka o mojim pravim roditeljima naišao sam na otpor i nerazumevanje činovnika iz administracije u Beogradu. Prvo nisu hteli da mi daju te podatke, a kada sam se pozvao na novi Zakon o braku i porodici, i to da sam ja punoletan, popustili su Opštinski matičar u Srebrenici mi je objasnio da se moja majka, možda, porodila kod kuće i da je zbog sramote, prijavila službenicima u Zvečanskoj ulici u Beogradu svoje lažno ime i prezime Sevda Tanković i moje lažno ime i prezime Mirsad Tanković - Ko sam ja?
- Bio sam beba od 3 meseca kada me majka koja me rodila donela u Zvečansku ulicu, u Centar za zaštitu dece i odojčadi. Ja se, naravno, tog vremena ne sećam. Kao i što ne pamtim da su me, kada sam imao 3 godine usvojili inženjer Franc S. koji je tada imao oko 50 godina i njegova supruga Vera. Tata i mama su bili stručnjaci "Minela" i EPS-a, zaposleni ljudi, koji su imali svoju kuću na periferiji Beograda, imanje i stoku. Moj otac Franc je poreklom bio Slovenac, partizan, koji je posle oslobođenja Jugoslavije, 1945. ostao u Srbiji. A mama Vera je bila poreklom iz okoline Beograda. Bili su imućni, jer je tata Franc često radio po gradilištima u inostranstvu i zarađivao deviznu platu. A i njegovi rođaci iz Slovenije su ga pomagali, jer su imali dedu u Americi. Kada su me usvojili, krstili su me i dali mi ime Ivan - seća se naš sagovornik, koji danas ima 19 godina. Teške godine - Kao dete bio sam pažen i mažen. Imao sam svoju sobu, veliku i svetlu. Mama i tata su me vodili na letovanje u Sloveniju, kod rođaka, ili u Austriju kod prijatelja. Kada sam pošao u prvi razred osnovne škole "Dositej Obradović" otac mi je dao na poklon 100 maraka. Mama se bunila, ali je on rekao: "Neka dete zna šta je novac. Neka se navikava na pare!" Naravno, nisam se navikao na pare, jer sam kraj mojih roditelja imao sve - televizor, muzički centar, knjige, bicikl, lepu garderobu. - Problemi su u našoj porodici nastali posle agresije NATO 1999. godine, kada je mama Vera dobila kancer i vrlo brzo, tačno 5. oktobra 2000. preminula. Tata i ja smo ostali sami da se brinemo o kući i imanju, ja o školi, a on o poslu. Međutim, razočaran maminom smrću tata je sve manje radio i stalno mi govorio: "Sine, sada je na tebe red da radiš!"
- U međuvremenu sam shvatio da sam ja usvojeno dete. Niko mi to nije rekao, niti me iko zbog toga zadirkivao, kao što to deca nekad umeju da rade sa usvojenicima. Sam sam to zaključio, jer je ona krštenica i dalje bila u fioci, a niko drugi od dece, sa tim imenom, nije dolazio u našu kuću. I kada sam posle 2000. godine i majčine smrti ostao da živim sam sa ocem, nas dvojica nismo pričali o tome da sam ja usvojen, a ni o tome da treba da budem naslednik Franca S. Jer, i moj otac je, kao i majka dobio rak, koji su izazvale radioaktivne bombe NATO. Moj otac Franc S. je umro 20. januara 2005. godine. Sahranio sam ga ja, uz pomoć ujaka iz Beograda i stričeva iz Novog Mesta u Sloveniji i ostao sam u kući - kaže Ivan S. koji ove godine treba da diplomira i da postane kvalifikovani traktorista. Otkrivena tajna - Od oca i majke, Franca i Vere S. ja sam kao njihov sina nasledio kuću, imanje i njihove penzije. Imam i školsku stipendiju, tako da živim pristojno. Idem u školu, ali maštam o privatnom biznisu sa kompjuterima, jer radim softverske programe i izrađujem sajtove. Ne planiram da budem traktorista, već pronalazač. U međuvremenu, meni se preko jednog od ujaka javila jedna žena, koja mi je donela dokumenta i pokazala da je ona izgubila bebu. A da se iz dokumenata koje ima vidi da je ta beba rođena kad i ja, i da je imala ime Ivan. Ta žena i danas traga preko Beogradske grupe roditelja nestale dece za svojim sinom Ivanom. - Međutim, taj susret sa tom ženom i grupom ljudi koji tragaju za svojim mališanima je nagnao mog kuma da mi prvi put, posle 16 godina ćutanja, kaže da sam ja usvojeno dete: "Ivane, tebe su mama i tata uzeli iz Zvečanske ulice, usvojili i krstili kao svoje dete! Po zakonu ti si njihov sin i njihov naslednik!" Rekao sam kumu da ja to sve znam, otkrio sam mu 10 godina čuvanu moju tajnu i priznao: "Ja volim moje roditelje!" Ali taj događaj je i mene zaintrigirao da sam i ujaku rekao da želim da saznam ko sam ja, ko su moji pravi roditelji, ko je Mirsad Tanković. I ujak se složio. I moj kum, koji me krstio, se složio. A i ljudi iz Beogradske grupe roditelja nestale dece su me podržali - priča Ivan S. i nastavlja: - Otišao sam u Zvečansku ulicu i dobio dosije moje biološke majke. Bio je to zapravo samo komad papira na kome je pisalo: Sevda Tanković, iz sela Mala Goštenica, SO Srebrenica, BiH. Službenici u Centru za zaštitu dece i odojčadi nisu umeli da mi kažu da li je majka mene donela u Zvečansku ulicu, da li je ostavila još neke podatke, da li je ovo prezime njeno devojačko ili udato i kako se zove moj biološki otac? Dobrio sam i svoju krštenicu, na kojoj je pisalo da sam rođen u Srebrenici, ali je to nevešto precrtano i kao mesto rođenja upisan je - Beograd. Da bih dobio odgovore na sva ova pitanja, odlučio sam početkom januara 2006. godine da odem u Srebrenicu... Opasni ljudi - Krenuo sam u Srebrenicu sa nadom da ću naći i upoznati svoju pravu majku. Nisam u sebi nosio jake emocije prema tom događaju, jer moj motiv je bio prvo radoznalost, a potom istina o tome ko me stvorio. Nisam razmišljao o tome kako i gde živi moja majka, ni o tome da li će mi reći ko je moj otac i da li ću upoznati mog biološkog oca. Želeo sam samo da zadovoljnim radoznalost i da otkrijem da li moja majka zaista postoji, odnosno istinu o sebi - priznao nam je Ivan S. koji zbog toga nije bio razočaran odgovorima koje je dobio u Bosni. "Ime Sevda Tanković ne postoji u matičnim knjigama kao majka, a takve osobe nema ni u evidenciji stanovnika opštine Srebrenica. Ni ime bebe Mirsad Tanković ne postoji u našim knjigama rođenih u Srebrenici". Ovo je bio odgovor koji sam odmah dobio od matičara, kada sam 10. januara ove godine došao u zgradu SO Srebrenica. Kada sam ga pitao gde je selo Mala Goštenica, matičar mi je rekao, da je selo udaljeno dvadesetak kilometara i zbog lošeg puta, teško dostupno. Odustao sam da idem u selo i vratio sam se kući, u Beograd.
"Tebe su tvoji biološki roditelji prodali kao bebu mom bratu Francu S. za 40.000 dolara. Franc je plaćao u ratama svakih 6 meseci. Kako nije imao dovoljno para, ja sam mu dao nekoliko hiljada dolara. Posrednik u ovom poslu bio je jedan socijalni radnik iz Srebrenice!" - objasnio mi je stric Janez S. iz Novog Mesta. - Nisam mnogo verovao u ovu priču - nastavlja svoju ispovest Ivan S. - dok u Beogradu, a i kod kuće, u albumu sa starim fotografijama, nisam našao slike tate Franca i mame Vere iz Srebernice, a i pisma u kojima se dopisuju sa nekim "komšijom" iz tog grada. Stric Janez mi je otkrio da je taj socijalni radnik iz Srebrnice bio tatin prijatelj i da mu se ponudio da mu reši životni problem, što Vera i tata nemaju dece. Tako je nađena porodilja iz Bosne, koja je namerno mene kao bebu donela u Beograd, u Zvečansku ulicu, da mi mama i tata mogli da me usvoje kao dete iz Srbije. A da za to dete, odnosno za mene, plate 40.000 dolara. - Ne znam kako su moji biološki roditelji i taj socijalni radnik iz Srebrenice podelili tih 40.000 dolara, ali znam da sam tražeći odgovor na pitanja "Ko sam ja? Ko je moja prava majka, a ko moj pravi otac? Čija krv teče u meni?" pokrenuo lavinu drugih pitanja: "Da li je moja majka bogata ili siromašna žena, da li je Srpkinja ili muslimanka, da li želi da me vidi i upozna, da li će tražiti da joj se vratim, da li će tražiti da se možda prekrstim i postanem musliman, ko to skriva istinu o meni, da li sam ja i danas sa 19 godina velika smetnja nekome u Srebrenici, da li će me taj ko me prodao kao bebu ubiti ili ne?" - Ako pretnje iz Bosne budu nastavljene, prijaviću to policiji u Beogradu. Opet ću da podnesem zahtev za otkrivanje pravih podataka o mojim biloškim roditeljima, jer ne verujem da je neko mogao da centru u Zvečanskoj ostavi lažno ime i prezime i pobegne natrag u Bosnu. A ako mi se i taj zahtev ne ispuni, tužiću državu Srbiju što mi uskraćuje zakonom zagarantovano pravo da saznam ko sam ja i ko su moji biološki roditelji - kategoričan je Ivan S. Marko Lopušina
Na dnevnom redu Narodne skupštine Srbije uskoro stiže izveštaj Anketnog odbora, formiranog radi utvrđivanja istine o novorođenoj deci nestaloj iz porodilišta u više gradova Srbije. Prva predložena mera je da se deblokira rad MUP, tužilaštva i sudova. Anketni odbor smatra da ministar unutrašnjih poslova treba da obrazuje specijalnu jedinicu, sastavljenu od stručnjaka za krvne delikte, organizovani kriminal i trgovinu ljudima, sa zadatkom da detaljno istraži sve slučajeve sumnji roditelja da su im novorođena deca nestala iz porodilišta. Anketni odbor će dostaviti kompletnu dokumentaciju ministru, koji će za tri meseca, po usvajanju izveštaja, podneti informaciju Odboru za bezbednost parlamenta o radu i saznanju MUP. Predloženo je i da specijalni tužilac i Specijalni sud za borbu protiv organizovanog kriminala postupaju po svim prijavama roditelja. Kako je u rešavanju ovih slučajeva došlo do zastoja zbog zastarelosti krivičnih dela, predložena je hitna promena odgovarajućih zakona. Narodna skupština Srbije treba da formira radnu grupu poslanika i pravnih stručnjaka, koja za tri meseca podnosi republičkom parlamentu predloge zakona. Bez Jočića Anketni odbor je razgovarao sa 24 roditelja, a pozivu za javni razgovor odazvalo se 38 osoba.
Predsednik Narodne skupštine Srbije Predrag Marković najverovatnije će tokom ove nedelji staviti na dnevni red raspravu o nestanku 300 beba u našoj zemlji. Time bi, kako NT saznaje, konačno bio otvoren tabu o misterioznim dešavanjima u srpskim porodilištima proteklih decenija. Da li će nakon toga izveštaj o nestalim novorođenčadima, na kome je radio Anketni odbor za nestale bebe, biti dostavljen i javnosti - odlučiće narodni poslanici.
Ovaj tajanestveni izveštaj je direktna posledica rada 50 najupornijih članova Beogradske grupe roditelja nestale dece, koji su posle višegodišnjeg lutanja po državnim institucijama i posete Vladi Srbije, uspeli da izdejstvuju formiranje posebnog skupštinskog odbora i otvaranje političke istrage o kradenim bebama u Srbiji. - Mi smo Vladi Srbije prvi put 2004. poručili da samo želimo istinu o tome gde su naše bebe. Mi ne tvrdimo da su naša deca živa, niti da su ukradena, već samo da su nestala na putu od porodilišta do groblja. Kada sam na sastanku u Vladi rekla da verujem da je reč o organizovanom kriminalu, poručeno nam je da mi, roditelji, tu tezu moramo da dokažemo - objašnjava Mirjana Novokmet, bankarska službenica i predvodnik Beogradske grupe roditelja. Zavera ćutanja Mirjana Novokmet je sa 19 godina rodila sinčića, za kog su joj rekli da je mrtav. Mirjana se seća da je njen suprug, pogođen tom vešću, brinuo više o mladoj i nesrćenoj majci, nego o mrtvom novorođenčetu. Tek 2002, kada je Beogradska grupa roditelja otvorila pitanje krađe beba u srpskim porodilištima, porodica Novokmet, koja, inače, danas ima dve kćerke, uključila se u potragu za svojom bebom: - Nismo ovo uradili zato što osećamo krivicu ili zato što želimo da pronađemo kradljivca, već da bismo konačno saznali istinu i, ako je naša beba živa, kakva mu je sudbina. Međutim, čim smo počeli da se raspitujemo u beogradskom porodilištu u Višegradskoj, a zatim u opštini Stari grad i kod matičara, naišli smo na arogantan i sinhronizovan otpor. Otkrili smo da te, navodno mrtvo rođene bebe nemaju imena, ni prezimena, da na izvodu rođenih piše samo ime i prezime njihovih roditelja. Mi nismo, međutim, našli nijedan dokument o rođenju, ni o smrti, niti o zavođenju deteta u matičnim knjigama. Tek kada nam je Ministarstvo zdravlja otvorilo svoje arhive pronašli smo 2002. obdukcijski nalaz moje bebe. Tada smo podneli krivičnu prijavu protiv N.N. izvršioca zbog krivičnog dela oduzimanja maloletnog lica i promene porodičnog stanja - kaže Mirjana Novokmet. Krivične prijave su podneli i drugi roditelji, ali reakcija nije bilo. Ni u porodilištima, jer su lekari ćutali, a ni u drugim državnim institucijama. Pokazalo se da je to za njenu porodicu, a i za druge članove Beogradske grupe roditelja bio pogrešan korak, jer su ta krivična dela zastarevajuća, pa su ih tužilaštvo, sud i policija odbacili. Roditelji tvrde i da ih niko iz ovih institucija nije posavetovao sa kojim krivičnim delom mogu da pokrenu policijsku i sudsku istragu o nestanku svojih beba. - Opšte ćutanje državnih organa ličilo nam je na zaveru. A kako u krivičnom zakonu nema krivičnog dela ilegalne trgovine novorođenom decom, već samo postoji trgovina ljudima i decom, u pravosuđu i policiji su nam stalno govorili da oni nisu nadležni za naš slučaj - priznala nam je jedna majka, koja želi da ostane anonimna. Organizovani lanac - Ako u Srbiji deluje farmaceutska mafija, mafija u belim mantilima, onda je sigurno da postoji i bebi mafija, koja se na organizovan način bavi krađom i preprodajom tek rođenih beba. Taj organizovani lanac kreće od porodilišta preko matičara i ustanova za socijalni rad do groblja. U tim institucijama novorođenčad jednostavno nestaju, tako da često nema dokaza ni da su rođena, a ni da su umrla, niti da su bilo gde sahranjena - tvrdi Nikola Šegrt, jedan od članova Beogradske grupe roditelja. On je magacioner u Veterinarskom zavodu. U porodilištu u Višegradskoj njegova žena Arta rodila je mušku bebu, za koju je Nikoli dežurni doktor rekao da je mrtva. Šegrt se i danas seća tog trenutka:
Prema njegovom svedočenju, porodilište u Višegradskoj je dugo odbijalo da mu da bilo kakve dokaze o porođaju njegove žene Arte. A onda je dobio čak tri knjige porodilja, iz oktobra 1993. u kojima je pored imena supruge naišao i na ime izvesne Ljiljane Šegrt, koja se porodila kasnije, a zavedena je pre njegove žene Arte. - Zaključio sam da čitav protokol porođaja falsifikovan, da su imali duple knjige i to prijavio Ministarstvu zdravlja, koje je otvorilo istragu. Tokom istrage, koju su vodile dve inspektorke Ministarstva zdravlja, jedan od lekara iz Višegradske je pred njima doslovce priznao: "Krali smo bebe i davali nerotkinjama na usvajanje. Ta deca su naši novi janičari!" Kada je 2004. čitav slučaj došao na Odbor za predstavke Narodne skupštine, taj doktor nije želeo da ponovi svoj iskaz, koji su ove dve inspektorke potvrdile - seća se Nikola Šegrt. Svi Šegrtovi napori da kasnije pozove doktora iz Višegradske i inspektorke iz Ministarstva zdravlja da svedoče o krađama novorođenčadi ostali su bez uspeha, jer se ovi svedoci više nisu oglašavali. Haos u zdravstvu Kako tvrde članovi Beogradske grupe roditelja, u njihovim dosijeima postoje podaci o mnogim porodiljama, na primer onima koje su rađale još 1955, ali i o majci iz Vršca, kojoj je beba nestala 2003. Najviše neistraženih nestanaka novorođenčadi ima na jugu Srbije, gde je, kako je utvrđeno, haos u zdravstvenoj i opštinskoj administraciji najveći: - Kada u porodilištima nismo dobili podatke o mrtvorođenim bebama, a posebno kada su nam rekli da su sahranjene, krenuli smo po pogrebnim preduzećima da listamo registar umrlih. Jedan naš kolega ima spisak od 186 beba rođenih u Beogradu, ali na njemu nema njegovog deteta. Onda sam ja doktoru koji me porađao postavila otvoreno pitanje da li je moja beba bačena na deponiju kao medicinski otpad. Dobila sam grozan odgovor: "I to je moguće!" - rekla nam je Mirjana Novokmet. Naime, prema našim zakonima, bebe rođene mrtve ili sa teškim oštećenjima, koje umiru posle 72 sata, tretiraju se kao "lešni otpad", pakuju u crne plastične vreće i spaljuju. Međutim, i o takvom postupku zbrinjavanja leševa vodi se protokol i postoji dokumentacija. Niko od članova Beogradske grupe roditelja nikada nije video nijedan dokumenat kojim se dokazuje da su se njihove bebe vodile kao "lešni otpad".
Prodaja strancima
Prema rečima naših sagovornika, krađa novorođenčadi i preprodaja beba u Srbiji započela je još pedesetih godina, kada je to bio više običaj u nekim zaostalim sredinama nego organizovan posao. Tek krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih, tvrde roditelji, krađa beba postala je organizovan posao. - Nama je ovu tezu potvrdio jedan matičar iz Pančeva, koji se seća vremena kada je u svoje matične knjige rođenih zavodio bebe, za koje nije imao potvrdu da ih je ta majka rodila. I danas je tako, jer sam ja video mnogo falsifikovanih dokumenata kod matičara - kaže Ivan Lisjak, jedan od članova Beogradske grupe roditelja, i dodaje: - Bebi mafija postoji. Ja sam se u to uverio kada sam tražeći svoju bebu u bolnici, opštini, policiji i pravosuđu, uočio da su svi podaci, koje, inače, po zakonu državne institucije moraju trajno da čuvaju, odjednom nestali iz evidencije. Video sam matični broj moje bebe jednom i nikad više. Tako da sam doveden u situaciju da ne mogu uopšte da dokažem da je moja žena rodila dete - kaže Ivan Lisjak. Po proceni 200 članova Beogradske grupe roditelja, samo u prestonici je nestalo 300 beba, dok je u čitavoj Srbiji nestalo oko 3.000 novorođenčadi. Bebe se u Srbiji još prodaju zbog produžetka porodične loze, ali i zbog trgovine organima. - Naš poslednji adut da dokažemo da smo rodili bebe, koje su nestale, bila je medicinska arhiva, koja čuva kalupe, odnosno genetski materijal u vosku. Nama je, međutim, rečeno da genetski kalup nije sudski dokaz. Mi smo onda predložili da se na sud dovedu medicinski radnici i opštinski službenici, kao svedoci. Ali, država skriva činjenice o postojanju bebi mafije, jer bi to u ovom trenutku bila politička afera, koja može da uzdrma vlast - smatra Mirjana Novokmet. Naši sagovornici tvrde da srpska policija nikada nije ozbiljno istraživala ovaj slučaj, pravdajući se da su svi ti nestanci, kao krivično delo, zastareli.
Marko Lopušina
BEOGRAD - Anketni odbor Skupštine Srbije formiran radi utvrđivanja istine o novorođenoj deci nestaloj iz porodilišta u više gradova Srbije, predložio je da ministar unutrašnjih poslova obrazuje specijalizovanu jedinicu koja bi istražila sve slučajeve vezane za sumnje roditelja da su im novorođena deca nestala iz porodilišta. U predlogu mera koje je Odbor uputio Skupštini predviđeno je da tu specijalizovanu jedinicu čine stručnjaci koji se bave krvnim deliktima, organizovanim kriminalom i trgovinom ljudima, a koji bi odgovarali direktno ministru. Anketni odbor je u svom izveštaju ocenio da se mora izvršiti "deblokada rada MUP-a, tužilaštva i sudova" i predložio da ministar u roku od tri meseca podnese informaciju Odboru za bezbednost o saznanjima do kojih MUP bude došao. Predloženo je i da postupanje po svim prijavama roditelja o nestaloj deci vode specijalni tužilac i specijalni sud za borbu protiv organizovanog kriminala kao i da se hitno promene određeni zakoni da bi se otklonile odredbe o zastarelosti pojedinih slučajeva i omogućilo procesuiranje svih krivičnih prijava. Zatraženo je i da se precizno definišu procedure u slučaju smrti novorođene dece u zdravstvenim ustanovama koje bi podrazumevale obaveznu identifikaciju od roditelja, stručnu identifikaciju, obdukciju i uzimanje uzoraka tkiva za DNK analize. To bi obuhvatalo i precizno definisan postupak preuzimanja i sprovođenja tela preminulog novorođenčeta od zdravstvene ustanove do pogrebnog preduzeća. Anketni odbor je predložio da Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu aktivira inspekcijsku službu koja bi redovno kontrolisala rad matičnih službi kao i donošenje Zakona o DNK registru. Razlozi Anketni odbor obrazovan je 23. maja prošle godine na inicijativu SPS, pošto se Skupštini obratilo više stotina roditelja iznoseći problem da ne mogu da pronađu podatke o deci koja su preminula u bolnicama, naročito u periodu između 1970. i 1990. godine.
Aferom trgovine bebama u Srbiji pozabaviće se Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala. Da se sve sumnje o ovoj zaveri stoleća provere i na ovaj način, predložili su Anketnom odboru Skupštine Srbije sami roditelji, koji smatraju da su im deca ukradena. Posle 23 održane sednice, Anketni odbor radi utvrđivanja istine o novorođenoj deci, nestaloj iz porodilišta u više gradova u Srbiji, nedavno je sa sumnjičavim roditeljima definisan izveštaj sa zaključcima, koji je potom dostavljen predsedniku Narodne skupštine. Na jednoj od narednih redovnih sednica republičkog parlamenta taj izveštaj će biti predočen i narodnim poslanicima. Kako je zvanično najavljeno, sadržaće informacije do kojih su došli članovi Anketnog odbora i predlog mera koje treba da se preduzmu. Pre svega u zakonodavnoj oblasti, da bi se saznala istina o deci za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta, ali i da se spreče takve pojave ubuduće. Biće predložena, kako saznajemo, izmena članova 116 i 117 Krivičnog zakona Srbije, po kojima krivična dela oduzimanja maloletnog lica i promena porodičnog stanja - ne zastarevaju. Istovremeno, predložiće se niz mera kako bi se "uveo red" u mnogim institucijama, u kojima je do sada dolazilo do mnogih propusta. Upravo te "administrativne greške", kako ih je brzopleto okarakterisala policija, dale su povod mnogim roditeljima za osnovanu sumnju da se nešto desilo sa njihovim bebama. Biće zatraženo da se ubuduće poštuju predviđeni propisi, počev od prijema porodilje u porodilište, načina saopštavanja vesti o eventualnoj smrti bebe, do pokazivanja tela roditeljima, obdukcije i sahrane. Insistiraće se i na strogom poštovanju zakona prilikom prijave rođenja i smrti beba matičnim službama.
Predočili su da su od JKP "Pogrebne usluge" zatražili odgovor da li su njihove navodno preminule bebe sahranjene? Usledili su frapantni odgovori, jer su svi redom dobili zvanično zavedena obaveštenja da "nema podataka" da su njihova deca ikada sahranjena! Anketnom odboru su predočeni i slučajevi koji su traumirali majke i posle par decenija, otkako im je saopšteno da su im bebe umrle. Majke su dobijale poziv da "umrlu" decu upišu u prvi razred osnovne škole. U dva slučaja iz Pančeva, roditelji su posle 31 i 34 godine pozvani u Centar za socijalni rad da daju imena svojoj deci. Stare rane roditelja otvorili su i pozivi za vojsku ili za vakcinisanje "umrle" dece. Da bi potom nesrećna majka dobila uverenje da joj dete pre toga nije bilo vaksinisano, jer je - odseljeno iz grada!
VEČERNJE NOVOSTI, 3.2.2006. / izvor Kremirana istina Ukoliko se ukine zastarelost krivičnih dela oduzimanja maloletnog lica i promena porodičnog stanja, tužilaštva će imati pune ruke posla. Pre svega oko traženja odgovora kako su "mrtve" bebe mnogih roditelja nestajale na putu od porodilišta do groblja? Grupa roditelja iz Beograda je nedavno, sa "crno na belo" argumentima, pred Anketnim odborom o nestalim bebama dokazala svoje sumnje. Predočili su da su od JKP "Pogrebne usluge" zatražili odgovor da li su njihove navodno preminule bebe sahranjene? Usledili su frapantni odgovori, jer su svi redom dobili zvanično zavedena obaveštenja da "nema podataka" da su njihova deca sahranjena! - I polovinom devedesetih bilo je dosta nepravilnosti - predočio je pred Anketnim odborom Bogdan Šarengaća, upravnik Beogradskog groblja "Lešće", koji u JKP "Pogrebne usluge" radi od 1996. godine. - Svi sadržaji, koje smo dobili od zdravstvenih ustanova, bili su u zapečaćenim kesama. Jedan deo toga se kremirao, a drugi sahranjivao na Bežanijskom groblju u Beogradu. Međutim, sumnja je bila šta se tu nalazi, jer sadržaje nije pratila validna dokumentacija. Pitanje je da li su sa patoanatomskim otpadom i špricevima bila pomešana i novorođenčad, pa smo pokrenuli akciju da se uvede red, da se zna šta je gde i zašto ko odgovara.
- Danas mogu da kažem da je to bila apsolutno netačna informacija - bio je jasan Šarengaća. Zanimljiv nastup pred članovima Anketnog odbora za nestale bebe imala je i Jovana Đurić, rukovodilac odeljenja nemedicinskih poslova Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta iz Beograda. Posle informacije da "Helios", privatna firma, "brine" o umrlim u ovoj ustanovi, ona je bila zamoljena da objasni kako je moguće da se na jednoj sprovodnici leša nalaze pečati sa nemačkom reči "anšreben" (u prevodu - upisano, zapisano)? - Doktor Budisavljević je radio u Austriji, a kako se to desilo stvarno nije mi poznato - objasnila je Đurićeva. - Naravno da to nije u redu; a nismo imali saznanja da se tako nešto dešavalo sve dok se ovo nije desilo. Od svih slučajeva koje smo gledali, pečat je samo na toj sprovodnici. Reći ću vam najiskrenije, dobila sam informaciju kako se taj pečat tu našao. Pored njega je bila neka devojčica i ona je to stavila. Jovana Đurić je potvrdila da su 1999. godine zbog bombardovanja uništili sve istorije bolesti, ispod osamdesetog godišta. - Prema usmenom odobrenju arhive, a na osnovu papira koji je potpisao tadašnji direktor profesor dr Miloš Pavićević, sve je uništeno, ništa nije mikrofilmovano - istakla je Đurićeva. - Obrazloženo je pravljenjem mesta za sklonište. Prema zakonu, to nije smelo da se tako uradi, jer su istorije bolesti trajne.
Ovo je reakcija na ranije objavljeno pismo jednog čitaoca: Pismo >
BEOGRAD - Grupa roditelja iz Beograda koji sumnjaju da su im bebe nestale iz porodilišta apelovala je juče na sve koji imaju bilo kakve informacije u vezi sa tim sumnjama da se jave Anketnom odboru Skupštine Srbije koji radi na tim slučajevima. U saopštenju dostavljenom Beti, roditelji navode da već četiri godine pokušavaju da dođu do istine o svojoj deci, ali da "nailaze samo na zatvorena vrata, prazna obećanja i sve veće sumnje". Oni su naglasili da nema razloga da se oni koji nešto znaju o tim slučajevima ne jave odboru ili porodicama, pošto domaće zakonodavstvo, zbog zastarevanja, ne priznaje krivičnu odgovornost eventualnih učesnika, što je, kako navode, potvrdio i ministar pravde Srbije Zoran Stojković. Porodice naglašavaju da na tom problemu šest meseci radi skupštinski anketni odbor i da se taj odbor maksimalno zalaže da se dođe do istine. Anketni odbor konstituisan je jula prošle godine, a do sada se sastao 23 puta. Posle razgovora sa roditeljima, predstavnicima zdravstvenih vlasti i ustanova, odbor je trenutno u fazi izrade izveštaja koji će biti dostavljen predsedniku Skupštine Srbije. Kako je najavljeno, izveštaj će sadržati informacije do kojih su došli članovi Anketnog odbora i predlog mera koje treba da se preduzmu, pre svega u zakonodavnoj oblasti, da bi se saznala istina o deci za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta, ali i da se spreče takve pojave ubuduće. Predsednica odbora Živodarka Dacin ranije je rekla da u Srbiji najverovatnije ima oko 3.000 slučajeva u kojima postoji sumnja da je bilo krađe novorođenčadi iz porodilišta, a da su neki slučajevi stari i po tri decenije. Prema njenim rečima, materijali ukazuju na to da su se ovakve pojave dešavale po celoj Srbiji, ali da se najveći broj slučajeva nestalih beba vezuje za porodilišta u Beogradu i majke sa rizičnim trudnoćama.
BEOGRAD (Beta) - Grupa roditelja iz Beograda, koji sumnjaju da su im bebe nestale iz porodilišta, apelovala je na sve koji imaju bilo kakve informacije u vezi sa tim sumnjama da se jave Anketnom odboru Skupštine Srbije koji radi na tim slučajevima.
BEOGRAD - Grupa roditelja iz Beograda koji sumnjaju da su im bebe nestale iz porodilišta apelovala je na sve koji imaju bilo kakve informacije u vezi sa tim sumnjama da se jave Anketnom odboru Skupštine Srbije koji radi na tim slučajevima. U saopštenju, roditelji navode da već četiri godine pokušavaju da dođu do istine o svojoj deci, ali da "nailaze samo na zatvorena vrata, prazna obećanja i sve veće sumnje". Oni su naglasili da nema razloga da se oni koji nešto znaju o tim slučajevima ne jave odboru ili porodicama, pošto domaće zakonodavstvo, zbog zastarevanja, ne priznaje krivičnu odgovornost eventualnih učesnika, što je, kako navode, potvrdio i ministar pravde Srbije Zoran Stojković. Porodice naglašavaju da na tom problemu šest meseci radi skupštinski anketni odbor i da se taj odbor maksimalno zalaže da se dođe do istine. Anketni odbor konstituisan je jula prošle godine, a do sada se sastao 23 puta. Posle razgovora sa roditeljima, predstavnicima zdravstvenih vlasti i ustanova, odbor je trenutno u fazi izrade izveštaja koji će biti dostavljen predsedniku Skupštine Srbije. Kako je najavljeno, izveštaj će sadržati informacije do kojih su došli članovi Anketnog odbora i predlog mera koje treba da se preduzmu, pre svega u zakonodavnoj oblasti, da bi se saznala istina o deci za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta, ali i da se spreče takve pojave ubuduće.
Nekoliko dana kasnije objavljena je: Reakcija >
BEOGRAD - Anketni odbor za utvrđivanje istine o novorođenoj deci, nestaloj iz porodilišta u više gradova u Srbiji, predložiće Narodnoj skupštini izmenu članova 116 i 117 Krivičnog zakona Srbije, po kojima krivična dela oduzimanja maloletnog lica i promena porodičnog stanja - ne zastarevaju. Kako saznajemo biće inicirano i kao posebno krivično delo - "krađa bebe iz porodilišta".
Prema dosadašnjim izjavama članova Anketnog odbora, izvesno je da decenijama postoji opšta društvena zavera ćutanja, o krađi beba u Srbiji. Miroslav Nedeljković, član Odbora, ovu situaciju naziva začaranim krugom.
|
ENGLISH DOLIJALI: VESTI IZ SVETA VAŽNO ZNATI: IZMIŠLJOTINE ZVANE GEN I DNK EUGENIKA KUĆNI POROĐAJ
BAZA PODATAKA SLUCAJEVA: 1950-1969 1970-1979 1980-1989 1990-1999 2000-2009 2010-2019 DEČIJA BAZA PODATAKA: TRAŽIM RODITELJE |
kradjabeba.org
