Krađa beba u Srbiji - kradjabeba.org - Vesti iz 2006. godine
POČETNA STRANA

Vaš komentar

KONTAKT

POSTOJEĆI KOMENTARI


VESTI:

2017
2016
2015
2014
2013
2012
2011
2010
2009
2008
2007
2006
2005
2004
2003
2002

ZATAŠKANO:

2001
1998
1996
1972 Izvoz beba



LITERATURA

STATISTIKA

AKTI


Vesti / 2006. godina





POLITIKA, 18.12.2006. / izvor
Knjiga o krađi beba u Srbiji
Istina se ne sahranjuje

U knjizi "Rođeni da nestanu" novinar Miša Ristović baca nova svetla na sumnje o trgovini bebama u Srbiji u poslednje tri decenije

NIŠ - Javno iskazane brojne sumnje roditelja, kojima su tek rođena deca navodno umrla odmah posle dolaska na svet, a u stvari su, prema njihovim tvrdnjama, živa, proveravane su od 2003. godine donedavno i kod najviših organa Srbije. Ovim sumnjama bavio se, pored policije i tužilaštava, i posebno formiran Anketni odbor Narodne skupštine Srbije, koji je, obrazloženo je, osnovan radi utvrđivanja istine o novorođenoj deci nestaloj iz porodilišta u više gradova Srbije. Ovaj organ srpskog parlamenta doneo je i konkretne zaključke i, posebno, predlog mera za utvrđivanje istine o eventualnoj "trgovini bebama u Srbiji".

U najkraćem te mere odnose se na deblokadu MUP-a, tužilaštava i sudova, formiranje specijalne jedinice policije sa stručnjacima iz oblasti krvnih delikata, za organizovani kriminal i trgovinu ljudima, postupanje po svim krivičnim prijavama roditelja o nestaloj deci i posebno uvođenju pojačanog nadzora nad vođenjem, čuvanjem i arhiviranjem medicinske dokumentacije. Jedna od glavnih usvojenih mera u Skupštini Srbije jeste i obaveza izmene pravne regulative po kojoj bi se "institucija" zastarelosti bila izmenjena, odnosno da se hitno uradi izmena Porodičnog i Krivičnog zakona po kojem su do sada slučajevi krađe novorođenčadi zastarevali posle samo deset godina.

Sumnje u početku nekoliko stotina, a kasnije čak na hiljade roditelja u našoj zemlji da su im tek rođene bebe ukradene, da je pri tom, kako bi se zavarao trag, sačinjavanja lažna dokumentacija o smrti novorođenčadi, da se bebama trgovalo u poslednje tri decenije i da su one prodavane bračnim parovima bez dece, ali i sve što se događalo posle potrage za istinom u koju su roditelji krenuli, pretočene su u knjigu pod naslovom "Rođeni da nestanu" koju je ovih dana objavio niški novinar Miša Ristović.

– Osim razgovora sa roditeljima koji sumnjaju da su njihova deca posle rođenja ukradena, a potom bila predmet trgovine bebama, ali da su danas živa, u knjizi je objavljena i velika dokumentacija koju bračni parovi poseduju. Događale su se paradoksalne situacije da su proglašena mrtvom odmah po rođenju, deca ipak uredno prijavljivana matičnim službama, pozivana na vakcinaciju, u školu i vojsku, što je kod roditelja izazivalo nove sumnje i nanosilo im još veći bol. Isto tako u knjizi su objavljena dosadašnja istraživanja policije i tužilaštava posle podnetih krivičnih prijava bračnih parova protiv lekara i drugog medicinskog osoblja u desetinama gradova u Srbiji. Skoro da nema porodilišta u zemlji, od Subotice do Vranja, i od Zaječara i Pirota do Valjeva i Užica, na koje nije pala velika sumnja da je bilo krađe novorođenčadi, a potom i trgovine bebama. Poseban deo u knjizi posvećen je upravo odlukama i iskazanoj iskrenoj spremnosti najviših državnih organa Srbije da se jednom zasvagda, ali bez ikakvih obzira prema bilo kome, utvrdi i javno iskaže istina o organizovanom kriminalu u bolnicama i porodilištima u našoj zemlji u poslednjih trideset i više godina – kaže Miša Ristović.

U poslednji čas svoje mesto u knjizi "Rođeni da nestanu" dobila je nedavno otkrivena dokumentacija u Beogradu da je samo u periodu između 1975. i 1990. godine, stotinak "umrlih" beba nestalo bukvalno između porodilišta i grobalja, gde je trebalo da budu ukopana. Takođe, pred sam završetak rada na knjizi, Ristoviću su se sa svojim sumnjama i novootkrivenim detaljima o svojoj navodno umrloj deci, javljali i bračni parovi iz Sarajeva, Zagreba, Tuzle, Rijeke, Mostara pa čak i iz Maribora, koji su nekada živeli na teritoriji Srbije. Oni su, kao i na hiljade drugih iz Srbije, podneli krivične prijave i traže da se istina ne sahranjuje, već da se utvrdi i objavi, a krivci pozovu na odgovornost.

Toma Todorović

< nazad



VEČERNJE NOVOSTI, 16.7.2006. / izvor
Bebe zakon menjaju

Narodna Skupština Srbije je završila vanredno zasedanje, koje je počelo 5. juna, jednoglasnim usvajanjem izveštaja Anketnog odbora formiranog radi utvrđivanja istine o novorođenoj deci nestaloj iz porodilišta u više gradova Srbije. Kako je predočio predsednik Skupštine Predrag Marković, ovo je prvi put u istoriji srpskog parlamentrizma da bude usvojen izveštaj o radu jednog Anketnog odbora.
U "aminovanom" izveštaju, na šesnaest strana, pored mnogih zaključaka, članovi Odbora su predložili i niz konkretnih "poteza", kako bi se došlo do istine o nestalim bebama. Prva predložena mera je da se izvrši deblokada rada MUP-a, tužilaštva i sudova.

Bez zastarelosti

Anketni odbor je inicirao da ministar unutrašnjih poslova obrazuje specijalnu jedinicu, sastavljenu od stručnjaka koji se bave krvnim deliktima, organizovanim kriminalom i tgovinom ljudima. Ona bi bila odgovorna direktno ministru i imala mandat da radi na nivou Republike Srbije, sa zadatkom da detaljno istraži sve slučajeve vezane sa sumnje roditelja da su im novorođena deca nestala iz porodilišta.

Anketni odbor će dostaviti kompletnu raspoloživu dokumentaciju ministru, koji će u roku od tri meseca, po usvajanju izveštaja, podneti informaciju Odboru za bezbednost parlamenta o radu i saznanju MUP-a. Predloženo je i da specijalni tužilac i Specijalni sud za borbu protiv organizovanog kriminala postupaju po svim prijavama roditelja.

Kako je u rešavanju ovih slučajeva došlo do zastoja zbog zastarelosti krivičnih dela, predložena je hitna promena odgovarajućih zakona. Narodna skupština Srbije, na predlog predsednika, u roku od petnaest dana od usvajanja izveštaja, treba da formira radnu grupu od poslanika i pravnih stručnjaka koji bi utvrdili izmene pravne regulative, kojom se institut zastarelosti otklanja. Ova grupa bi trebalo da u roku od tri meseca podnese republičkom parlamentu predloge zakona. Na ovaj način, kako se navodi u izveštaju Anketnog odbora, omogućilo bi se procesuiranje svih evidentiranih slučajeva, zasnovanih na sumnji roditelja da su im deca nestala iz porodilišta. Članovi odbora su predočili i da iz razgovora sa javnim tužiocima proizilazi da su primljene 764 prijave, od kojih su 539 odbačene i to 383 zbog zastarelosti a 157 iz drugih razloga. U izveštaju se navodi i da je RJT uputio nižim tužiocima dva uputstva, 8. aprila 2003. i 11. novembra 2004. godine, koja se međusobno razlikuju. U prvom se dozvoljava postupanje po krivičnim delima za koja je nastupila apsolutna zastarelost, a u drugom ta mogućnost nije pominjana.

Nema opravdanja

- Postoji specifičnost, koju ne mogu da generalizujem, vezana za područje Niša - kaže predsednica Anketnog odbora mr Živodarka Dacin. - Znači, možda ima i u nekim drugim sredinama, ali ovo može da se registruje kao pojava da su u 90 odsto slučajeva majke koje su bile u braku, a koje su pod udatim prezimenima rađale, zavodene pod - devojačkim prezimenom. Vredi pomenuti i dva dokumentovana slučaja iz Pančeva gde roditelji, posle 31 i 34 godine, dobijaju poziv da odu u Centar za socijalni rad da daju imena svojoj deci, koja su ili preminula ili zaista nisu umrla, pa se nalaze u nekim drugim porodicama. Anketni odbor je u svom izveštaju konstatovao i da pored značajnih propusta prilikom vođenja medicinske dokumentacije, postoje i mnoge nelogičnosti, koje teško mogu da se opravdaju. U svojim zaključcima, Odbor navodi da je većina spornih slučajeva nestanka dece nastala u periodu od 1970. do 1990. godine. - Saopštavanje vesti o smrti deteta rodbini, po pravilu nije praćeno nikakvim detaljnim obrazloženjem uzroka smrti, ili su izjave službenih lica međusobno kontrodiktorne - zaključio je Odbor. - Roditelji su na svaki način i bez izuzetaka sprečavani da vide svoje umrlo dete. Imali su velikih poteškoća da dobiju medicinsku dokumentaciju od zdravstvenih ustanova. Postoji i nepodudarnost između kliničke dijagnoze u potvrdi o smrti i one nakon obdukcije. To ne može da se podvede pod stručnu grešku i opravdava sumnju roditelja.

Anketni odbor predočava da je vrlo često roditeljima sugerisano da je za njihovo dobro to što je beba umrla, jer bi imala teške posledice po rast i razvoj da je ostala u životu. Ovo se događalo i u slučajevima kada se iz priložene medicinske dokumentacije ne vidi da je dete rođeno sa vidnim deformitetima.

Trag se gubi

- Roditeljima preminule bebe se nije dozvoljavalo preuzimanje tela radi sahrane, čak i kada su oni to izričito tražili - navodi Anketni odbor. - Stavljalo im se do znanja da su postupak i troškovi sahrane isključiva briga zdravstvene ustanove, uz sugestije da oko toga ne bi trebalo da se angažuju i brinu. Odbor nije došao do saznanja da u zdravstvenim ustanovama postoji trag o plaćanju pogrebnih usluga.

Roditelji nisu mogli da dođu do podataka i da li je, kako i gde njihovo novorođenče sahranjeno. Pri traganju za grobnim mestom, utvrdili su da se detetu gubi svaki trag između zdravstvene ustanove i pogrebnog preduzeća. U ovim ustanovama, u gotovo svim slučajevima, nema podataka o sahrani deteta sa podacima iz zdravstvene evidencije, odnosno podataka pri matičnim službama.

Posebno je indikativna činjenica da postoji evidencija za ostalu novorođenčad, za kojom roditelji ne tragaju a preminula su tih godina, što isključuje mogućnost postojanja prakse neupisivanja umrle novorođenčadi u registar sahranjenih. Anketni odbor je konstatovao da je procedura za utvrđivanje vremena i uzroka smrti, odnosno obudkcija, kao i postupanje sa odstranjenim delovima ljudskog tela propisana odgovarajućim pravilnikom. Zato zdravstvenim ustanovama nije ostavljena mogućnost da u tom slučaju postupaju po svom nahođenju.

Međutim, u razgovoru sa rukovodstvom pogrebnog preduzeća došlo se do saznanja da ne postoji mogućnost da se izgubi trag telu osobe pa i umrlom novorođenčetu, ako je izdahnulo u zdravstvenoj ustanovi.
- Tela svih umrlih osoba iz zdravstvene ustanove se, po preciznoj proceduri, transportuju do kapele gde se podaci o umrlom upisuju i trajno čuvaju u registrima - navodi se u zaključcima. - Iz kapele se tela predaju rodbini, ili transportuju do groblja gde se takođe upisuju u registre koji se trajno čuvaju. Prema tome, ne postoji mogućnost da se podaci osoba koje su umrle u zdravstvenim ustanovama ne nalaze u odgovarajućem pogrebnom preduzeću. Uvidom u predmete koji su dostavljeni Odboru, može da se konstatuje da roditelji nisu našli podatke o svojoj deci u evidenciji pogrebnih preduzeća.

Mogući scenario

Direktor Centra za socijalni rad iz Novog Sada Jovan Kočić izneo je pred Anketnim odborom hipotetički scenario krađe beba. Najpre, kako je istakao, žena ode iz svog grada kod svojih rođaka, da se ne bi videlo da nije trudna, a posle izvesnog vremena se u dogovoru sa lekarom, "stacionira" u nekom porodilištu. Kada se neka majka porodi, njeno dete se proglasi mrtvim, a ova žena se pojavljuje kroz papire direktno kao da je ona rodila.
- Zatim dolazi kući, bila je na održavanju trudnoće i vraća se... - objasnio je Kočić. - Ta žena dobija tuđe dete na svoje ime, a Centar za socijalni rad je zaobiđen.

Poklon ljubavnici

Jedna starašna Aleksinčanka već godinama traga za svojim sinom, koji je navodno umro još pre 45 godina. Bila je ubeđena da joj je mezimac, igrom sudbine, preminuo na lečenju u niškoj bolnici, nekoliko meseci posle rođenja. Sve do pre nekoliko godina, kada joj se suprug na samrti priznao da je njihov sin i živ i zdrav, ali da ga je posle lečenja, uz pomoć lekara, poklonio svojoj ljubavnici, koja nije mogla da ima decu!

Miša Ristović

< nazad



VEČERNJE NOVOSTI, 14.7.2006.
Svakom po čip

Lične karte će od nove godine izgledati potpuno drugačije i imaće: fotografiju i čip, a u njemu otisak prsta, matične brojeve roditelja, podatke o državljanstvu i prebivalištu. Uprkos protivljenju dela javnosti, Narodna skupština je u petak usvojila zakon o novoj ličnoj karti. Ova isprava ubuduće će važiti pet, a ne kao do sada deset godina, a starosna granica za njeno dobijanje je pomerena sa 18 na 16 godina.
Obrazac će biti štampan na srpskom i engleskom, a planirano je i na jezicima nacionalnih manjina. Građani će moći da dobio novu ličnu kartu najkasnije 15 dana pošto su predali zahtev, a i dalje se neće plaćati taksa.

Parlament je usvojio i izveštaj Anketnog odbora koji se bavio utvrđivanjem istine o bebama za koje roditelji sumnjaju da su nestale u porodilištima širom Srbije.

U izveštaju se, između ostalog traži: deblokada rada MUP, tužilaštva i sudova, osnivanje specijalne policijske jedinice koja bi detaljno istraživala sve slučajeve nestale novorođenčadi. U toj jedinici bi trebalo da budu stručnjaci za krvne delikte, organizovani kriminal i trgovinu ljudima, bila bi direktno odgovorna ministru i imala mandat da radi na nivou cele Srbije.

Jedan od zahteva u izveštaju Anketnog odbora, iza koga od petka stoji Skupština Srbije, je da se što pre pripreme izmene nekoliko zakona, kojima će biti "izbrisana" zastarelost slučajeva.

Poslanici su izglasali i Zakon o platama državnih službenika i nameštenika.
...
D.M.S. - R.O.

< nazad



VEČERNJE NOVOSTI, 16.6.2006. / izvor
Specijalci za nestale bebe!

PREMINULE bebe, u 99 odsto slučajeva, nisu videli ni otac ni majka, a većini te dece svaki trag se gubi između zdravstvene ustanove i pogrebnog preduzeća. Ovo je samo deo podataka na koje su upozorili članovi Anketnog odbora koji su ispitivali tvrdnje roditelja da su im deca nestala iz porodilišta.

U izveštaju Odbora, koji bi Narodna skupština trebalo da usvoji sledeće nedelje, traži se deblokada rada MUP, tužilaštva i sudova, osnivanje specijalne policijske jedinice koja bi detaljno istražila sve slučajeve i izmenu zakona kojom bi se "izbrisala" njihova zastarelost.

Izveštaj Odbora Parlamentu je predstavila njegov predsednik Živodarka Dacin (SPS). Ona je, kao i gotovo svi poslanici u raspravi, zamerila što su se slučajevima nestale dece u MUP bavili ljudi iz odeljenja za privredni kriminal.
- Zato predlažemo osnivanje jedinice koju će činiti stručnjaci koji se bave krvnim deliktima, organizovanim kriminalom i trgovinom ljudima, a koja bi bila direktno odgovorna ministru i imala mandat da radi na nivou cele Srbije - navodila je Dacin. - Oni bi detaljno istražili sve slučajeve vezane za sumnje roditelja da su im novorođena deca nestala iz porodilišta. Anketni odbor je spreman da im da svu dokumentaciju kojom raspolaže, a svi roditelji su spremni za saradnju. MUP bi, u roku od tri meseca, trebalo da podnese informaciju skupštinskom Odboru za odbranu i bezbednost o saznanjima do kojih je došao. Anketni odbor predlaže da se svim krivičnim prijavama roditelja bave specijalni tužilac i specijalni sud, a sam Parlament bi i to najkasnije za 15 dana od usvajanja ovog izveštaja formirao tim poslanika i stručnjaka iz oblasti krivičnog, zdravstvenog, upravnog i porodičnog prava koji bi pripremio izmene svih potrebnih zakona.

Kese

Nagoveđtaj da se možda nešto sumnjivo dešava stigao je iz JKP "Pogrebne usluge", koji su naveli da se svaki "sadržaj" koji dospe na groblje sahranjivao, bez obzira da li ima adekvatnu dokumentaciju.
- Zbog ovakvih slučajeva 8. oktobra 2002. godine upućeno je pismo GAK Narodni front, Institutu za neonatologiju, Institutu za onkologiju, Institut za patologiju u kome je izražena sumnja u sadržaj kesa sa pataanatomskim otpadom - rekla je Živodarka Dacin.

Dacin je prenosila priče većine roditelja kako su najpre bili pomireni sa činjenicom da su im deca preminula, ali su počeli da sumnjaju kad su krenule da se dešavaju neke neobjašnjive stvari. Navodila je primere. Prvi: istog dana kad je dete preminulo napisan je broj umrlice, dan sahrane i dijagnoza, a u potvrdi JKP "Pogrebne usluge", piše da dete sa tim prezimenom nije sahranjeno. Drugi: roditelji, koji su dobili potvrdu da im je dete posle dana života umrlo, u traganjima sa zdravstvenom inspekcijom, u medicinskoj dokumentaciji, nalaze podatak da je dete trećeg dana života redovno primilo BSŽ vakcinu. Treći: dete je sahranjeno na račun zdravstvene ustanove, a roditelji su u Zavodu za zdravstveno osiguranje dobili podatak da je neko digao troškove sahrane mesec dana pre nego što je dete, uopšte, rođeno.

Inače, Parlament je već usvojio izmene Zakona o zdravstvenoj zaštiti, po kojima roditelj mora, pre obavezne obdukcije, da identifikuje svoje dete, a Odbor je zatražio da se zdravstvene ustanove ovoga strogo pridržavaju. Insistirano je i da se ubrza donošenje zakona o DNK registru, za koji je ministar pravde Zoran Stojković već najavljivao da stiže u proceduru.

Milan Dimitrijević (DSS) je navodio da se vrlo često radilo o blizanačkoj trudnoći, pa je roditeljima saopštavano da je jedno dete potpuno zdravo, a drugo u vrlo teškom stanju, ali su se onda dešavali obrti - da navodno premine ono potpuno zdravo.
- I demokratska društva se bore protiv trgovine ljudima - rekao je dr Paja Momčilov (SRS). - Deo te trgovine je, nažalost, namenjen ne samo prostituciji nego i trgovini ljudskim organima. Smatra se da se deca koja bivaju kidnapovana služe i toj nečasnoj i strašnoj nameri.

R. Ognjanović
D. Stevanović

< nazad



GLAS JAVNOSTI, 16.6.2006. / izvor
Za nestalim bebama tragaće specijalci

BEOGRAD - Anketni odbor Skupštine Srbije koji je tragao za istinom o velikom broju nestalih beba u više gradova u Srbiji predložio je juče parlamentu da ministar policije obrazuje specijalizovanu jedinicu sastavljenu od stručnjaka za krvne delikte, organizovani kriminal i trgovinu ljudima, koja će detaljno da istraži sve slučajeve u kojima roditelji sumnjaju da su im deca nestala iz porodilišta. Ministar bi o tim nalazima trebalo da u roku od tri meseca podnese izveštaj Odboru za bezbednost Skupštine.

Na osnovu nalaza tokom skoro jednogodišnjeg rada, Anketni odbor je juče predložio da se krivičnim prijavama roditelja nestalih beba bave specijalni tužilac i sud za borbu protiv organizovanog kriminala i da se hitno izmeni zakonska regulativa o zastarelosti takvih slučajeva. Radi preventive, Odbor zahteva veću kontrolu vođenja medicinske dokumentacije i podataka u matičnim službama, zatim uvođenje obaveze identifikovanja umrlog deteta od strane roditelja i stručnjaka, obdukciju i uzimanje tkiva za DNK analizu, kao ubrzano donošenje zakona o DNK registru.

Živodarka Dacin, predsednik Anaketnog odbora, iznela je nekoliko karakterističnih zapažanja do kojih je Odbor došao u razgovoru sa stotinama roditelja koji godinama bezuspešno tragaju za istinom, kao i u svim institucijama u kojima je moglo da se nešto više sazna o nestalim bebama, od porodilišta i arhiva, do inspekcije, MUP-a i pogrebnih organizacija.

Najviše slučajeva, a više od 764 su zvanično prijavljena tužilaštvu, potiču iz perioda od pre 20 godina, mada ima i nekoliko iz 1959. godine, 2002. i 2003. godine, a nove prijave stalno pristižu. Dacinova je rekla da su uočeni mnogi propusti u vođenju dokumentacije, ali i u sistemu usvajanja dece, ali da MUP i tužilaštva nisu reagovala, često zbog zastarelosti predmeta (u više od 380 slučajeva). Mnogi roditelji su u traganju za istinom nailazili na nepremostive birokratske i druge barijere, a dešavalo se da ne dobiju ni nalaze DNK analize pod izgovorom da su "veze pokidane" baš u slučaju njihove dece, ili su "parafinski kalupi" zagubljeni, oštećeni, nestali...

Najinteresantnije zapažanje koje je pred poslanike iznela Živodarka Dacin je svakako ono koje govori da se deci definitivno gubi trag između zdravstvene ustanove i pogrebnog preduzeća, da su dokumenta u nekim slučajevima pojeli pacovi, u drugim uništila poplava ili bombardovanje, a da su roditelji jedino u pogrebnim preduzećima uvek dobijali tačne podatke.

Zanimljivo je da u slučajevima kada su deca umrla i kada roditelji to znaju, o njima ima podataka, ali gde su ona koja su umrla a za koje se ne zna gde su sahranjena.

M. D.

< nazad



DNEVNIK, 16.6.2006. / izvor
Specijalna policija tražiće nestale bebe!
Anketni odbor predlaže Skupštini Srbije hitne mere

Poslanici Skupštine Srbije su razmotrili izveštaj Anketnog odbora formiranog radi utvrđivanja istine o bebama nestalim iz porodilišta u više gradova Srbije. Odbor je uočio da u dokumentaciji postoji niz nepravilnosti i da se u velikom broju slučajeva bebama gubi trag između porodilišta i pogrebnog preduzeća.

Članove Odbora je najviše zbunila činjenica da je Tužilaštvo konstatovalo da su gotovo svi slučajevi zastareli, pa zato Odbor predlaže da Skupština hitno promeni zakon u delu koji se odnose na zastarelost, da se hitno deblokira rad Tužilaštva, sudova i MUP-a i da se u policiji formira specijalna jedinica za istragu ovih slučajeva po prijavi roditelja. Odbor takođe predlaže da specijalni tužilac i Specijalni sud za organizovani kriminal postupaju po krivičnim prijavama roditelja.

Priča o bebama nestalim iz porodilišta u gradovima Srbije stara je godinama, a najviše slučajeva vezuje se za period između šezdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. S vremena na vreme potresne priče pojedinih roditelja o tome kako su im bebe ukradene u porodilištu pojavljivale su se u sredstvima informisanja, a svaka od njih pobudila je sumnju i ostalih bračnih parova koji su, kako tvrde, na misteriozan način u porodilištu ostali bez svojih beba. Najčešće se navodilo da se majci pokaže beba posle porođaja, a dan-dva posle toga roditelji se obaveste da im je beba iznenada umrla. Roditelji tvrde da im mrtvo novorođenče nije predato niti pokazano, pa otuda i njihova sumnja da se radi o krađi beba, koje su zatim prodavane bračnim parovima koji nisu mogli da imaju svoje. U iskazima roditelja koji smatraju da su u rad pojedinih porodilišta upletene kriminalne radnje uočava se da se vrlo često radilo o nestanku jednog od blizanaca. Po njihovim tvrdnjama, krađa je otkrivana kada su se blizanci “prepoznali” prilikom slučajnog susreta, što je počelo da odmotava klupko teških sumnji.

Kako se javljalo sve više roditelja koji su tvrdili da im je ukradeno novorođenče, pre nekoliko godina osnovano je i udruženje roditelja nestalih beba. Pojedinci su se tužbama obraćali sudovima, ali, nijedna ovakva eventualna krađa nikada nije dokazana. Sumnje roditelja su ostale, a i javnost se podelila na one koji bez rezerve veruju roditeljima, i one koji tvrde da je za ovakvu rabotu potrebna organizovana mafija i u porodilištima i u opštinskoj i državnoj administraciji.

U izjavi za naš list ministar zdravlja prof. dr Tomica Milosavljević je svojevremeno rekao:
– Inspekcijski smo ispitali način vođenja evidencije u porodilištima i nismo našli nepravilnosti. Ako ste ležali u nekoj bolnici, postoji način da se zatraži bolnička dokumentacija i ona mora da vam bude stavljena na uvid. Ali sada govorimo o nečemu što se dogodilo 1974, 1982, 1985, što ne mogu da komentarišem. I ja sam roditelj. Da imam iole sumnje u tako nešto, tražio bih zadovoljenje pravde.

Udruženje roditelja čije su bebe nestale pripremalo se i da pomoć zatraži od neke više instance u Evropi.
– Osnovni preduslov za obraćanje Međunarodnom sudu za ljudska prava jeste da naša zemlja postane član Evropske unije, ali i da ti ljudi prethodno iscrpe sva pravna sredstva koja su moguća u našoj zemlji – izjavila je tadašnja izvršna direktorka JUKOM-a Mirna Kosanović. – Izvestan broj slučajeva je po našem zakonu zastareo. Da li postoji mogućnost da se zbog njihovog velikog broja zakon promeni? Takva inicijativa bi morala da bude odobrena u Skupštini, jer je Skupština ta koja se bavi izmenama i donošenjem zakona. Za sada u našem pravosuđu ne zastarevaju samo ratni zločini!

Danas umrlo, a prekosutra vakcina?!

Predsednica Anketnog odbora Živodarka Dacin rekla je juče u Skupštini Srbije da nijedan slučaj do sada nije dobio sudski epilog jer su, uglavnom zbog zastarelosti, odbačene na stotine prijava upućene Tužilaštvu. Ona je rekla da je to radno telo za godinu dana razgovaralo s predstavnicima roditelja koji sumnjaju da su im deca oteta, nadležnim institucijama i inspekcijskim organima i da se može oceniti da je u mnogim slučajevima sumnja roditelja osnovana. “Ako u tim traganjima kroz medicinsku dokumentaciju, kao roditelj, sa zdravstvenom inspekcijom naiđete na podatak da je dete koje ima potvrdu o smrti s jednim danom u medicinskim knjigama, u protokolima, posle tri dana redovno primilo vakcinu, kako biste se osećali? Da li to sve možemo da podvedemo pod administrativnu grešku?”, kaže Živodarka Dacin. “Anketni odbor predlaže da ministar unutrašnjih poslova obrazuje specijalizovanu jedinicu sastavljenu od stručnjaka koji se bave krvnim deliktima, organizovanim kriminalom i trgovinom ljudima, a koja bi bila odgovorna direktno ministru i imala mandat da radi na nivou Srbije”, kaže ona. Anketni odbor je ocenio i da mora biti deblokiran rad MUP-a, tužilaštva i sudova po tom pitanju i predložio da ministar u roku od tri meseca podnese informaciju Odboru za bezbednost o saznanjima do kojih MUP bude došao.

Anketni odbor obrazovan je 23. maja prošle godine na inicijativu SPS-a, pošto se Skupštini obratilo više stotina roditelja, iznoseći problem da ne mogu da pronađu podatke o deci koja su preminula u bolnicama, naročito u periodu između 1970. i 1990.

U neizvesnoj potrazi za istinom je 300 roditelja dece koja su navodno umrla ubrzo po rođenju. Porodice iz Beograda, Niša, Prokuplja, Kragujevca, Leskovca, Vranja, Pančeva… otpočele su donkihotovsku borbu s opštinskim službama, arhivama, činovničkim aparatom, postavljajući samo jedno pitanje: šta se desilo s njihovom decom?

Javnost je uzbudila potresna priča roditelja koji sumnjaju da im je odmah po rođenju beba ukradena, a njima je rečeno da je dete umrlo. Ovakve izjave podstakle su i roditelje koji do tada nisu sumnjali u razloge gubitka svoje dece u zdravstvenim ustanovama da se posle niza godina obrate porodilištu i traže dokumentaciju o svojoj novorođenčadi.
– Za trideset godina, koliko radim na ovoj klinici, nikada se nije desilo da neko od roditelja sumnja u sudbinu svoje umrle bebe, niti traži na uvid dokumentaciju – rekla nam je svojevremeno sekretar Klinike za ginekologiju i akušerstvo u Novom Sadu Slavica Dokmanović. – Posle tekstova objavljenih u štampi imali smo osam takvih zahteva. Svima smo dali dokumenta koja svedoče o porođaju, medicinskoj nezi i nalazima obdukcije, ukoliko je dete umrlo kod nas. Posle toga dodatnih zahteva nismo imali.

Po njenim rečima, svaka trudnica i beba prilikom dolaska, porođaja, nege i odlaska kući evidentiraju se u deset dokumenata. Ako dete umre na klinici, ili je mrtvorođeno, ispunjava se šest medicinskih protokola i prateća dokumentacija.
– Kod nas, kao i u drugim ustanovama, vodi se vrlo precizna i opširna dokumentacija o umrloj bebi – kaže Slavica Dokmanović. – Beleže se čas, minut i uzrok smrti, vodi se registar umrle dece, ispunjava poseban obrazac i lekarska knjiga o uzroku smrti, a potvrda o smrti, zajedno s telom deteta, dostavlja se Zavodu za patologiju. Obrazac se šalje i matičarskoj kancelariji u mestu stanovanja majke. Dete se uvodi u knjigu umrlih, a u našoj dokumentaciji evidentira se da je matičar primio ovaj obrazac. Izveštajem o obdukciji, koja je obavezna, naša dokumentacija se zatvara.

Dokumentaciju o smrti deteta daju roditeljima da sami odnesu u matičarsku kancelariju. Obavezno pitaju majku da li želi da vidi svoju umrlu bebu i njena volja se konstatuje u istoriji slučaja. Ako roditelji žele da sahrane svoje novorođenče, omogućava im se da preuzmu njegovo telo s Klinike za patologiju.

Mišljenje o ovoj temi potražili smo svojevremeno i od pravnika. Obratili smo se profesoru porodičnog i naslednog prava na Pravnom fakultetu u Novom Sadu dr Gordani Kovaček-Stanić.
– Nije ni jednostavno ni lako dete oduzeti od prirodnih roditelja i dati ga na odgajanje drugome. Da bi se tako nešto učinilo, moraju se prekršiti vrlo stroga zakonska pravila, a da li je to u praksi moguće i da li se desilo, trebalo bi da ispituju nadležni organi – kaže dr Kovaček-Stanić. – Oduzimanje dece od prirodnih roditelja dovodi do konsekvenci koje često mogu biti tragične. Zakoni o matičnim knjigama, koji prate rođenje i smrt, izuzetno su jasni i strogi. Zdravstvena ustanova je dužna da prijavi rođenje deteta, najkasnije 15 dana od njegovog dolaska na svet. Prijavljuju se podaci o rođenju deteta i o njegovim roditeljima. Rođenje mrtvorođenčeta se mora prijaviti za 24 sata. Ako je dete umrlo posle rođenja, smrt se prijavljuje u roku od tri dana od nastupa smrti. Podaci u matičnim knjigama se smatraju tačnim dok se ne dokaže suprotno. Mogu se menjati samo na osnovu rešenja nadležnog organa. Izvodi iz matične knjige imaju snagu javnih isprava.

Ovo je prvi put da država traži da se u potragu za nestalim bebama uključi specijalna policija i specijalni tužilac. Sva porodilišta koja su pod sumnjom roditelja da su učestvovala u krađi beba moraće da otvore svoje dosijee. Ukoliko sud naloži, moraće da se dostave i podaci iz kartona pacijentkinja, što je inače nedopustivo, jer je istorija bolesti i zdravstveno stanje pacijenata lična stvar pacijenta i lekara.

Da li će ovaj put konačno biti skinut veo misterije oko beba navodno ukradenih iz porodilišta, ostaje da se vidi. Radi spokoja roditelja koje muči teška sumnja, ali i radi skidanja ljage koja je, bar do sada bez dokazanih optužbi, pala na porodilišta, javnost mnogo očekuje od daljih poteza Skupštine Srbije.

J. Barbuzan

< nazad



B 92, 15.6.2006. / izvor
Izveštaj o nestalim bebama

Skupština Srbije razmatra izveštaj o bebama nestalim iz porodilišta

BEOGRADAnketni odbor Skupštine Srbije, koji se mesecima bavio tim slučajem, predložio je da postupanje po svim prijavama roditelja o nestaloj deci vode specijalni tužilac i Posebno odeljenje Okružnog suda za borbu protiv organizovanog kriminala.

Među promenama koje predlaže Anketni odbor Skupštine Srbije za utvrđivanje istine o nestalim bebama iz porodilišta nalazi se i hitno menjanje odredenih zakona kako bi bile otklonjene odredbe o zastarelosti pojedinih slučajeva.

Objašnjavajući potrebu takvim promena, predsednica Odbora Živodarka Dacin rekla je da nijedan slučaj do sada nije dobio sudski epilog jer su, uglavnom zbog zastarelosti, odbačene na stotine prijava upućene Tužilaštvu. Ona je rekla da je to radno telo za godinu dana razgovaralo s predstavnicima roditelja koji sumnjaju da su im deca oteta, nadležnim institucijama i inspekcijskim organima i da se može oceniti da je u mnogim slučajevima sumnja roditelja osnovana.

"Ako u tim traganjima kroz medicinsku dokumentaciju, kao roditelj, sa zdravstvenom inspekcijom naiđete na podatak da je dete koje ima potvrdu o smrti s jednim danom u medicinskim knjigama, u protokolima, posle tri dana redovno primilo vakcinu, kako biste se osećali? Da li to sve možemo da podvedemo pod administrativnu grešku?", kaže Živodarka Dacin.

U izveštaju Anketnog odbora preporučeno je da mininistar unutrašnjih poslova obrazuje specijalizovanu jedinicu koja bi istražila sve slučajeve vezane za sumnje roditelja da su im deca nestala iz porodilišta. "Anketni odbor predlaže da ministar unutrašnjih poslova obrazuje specijalizovanu jedinicu sastavljenu od stručnjaka koji se bave krvnim deliktima, organizovanim kriminalom i trgovinom ljudima, a koja bi bila odgovorna direktno ministru i imala mandat da radi na nivou Srbije", kaže ona.

Anketni odbor je ocenio i da mora biti deblokiran rad MUP-a, tužilaštva i sudova po tom pitanju i predložio da ministar u roku od tri meseca podnese informaciju Odboru za bezbednost o saznanjima do kojih MUP bude došao.

< nazad



RTS, 15.6.2006. / izvor
Skupština Srbije o izveštaju Anketnog odbora o nestalim bebama

Poslanici Skupštine Srbije su razmotrili izveštaj Anketnog odbora formiranog radi utvrđivanja istine o nestalim bebama iz porodilišta u više gradova Srbije.

Anketni odbor je uočio da u dokumentaciji postoji niz nepravilnosti i da se u velikom broju slučajeva gubi trag bebama između porodilišta i pogrebnog preduzeća. Članove odbora je najviše zabrinula činjenica da je Tužilaštvo konstatovalo da su gotovo svi slučajevi zastareli. Zato odbor predlaže da Skupština hitno promeni zakone u delu koji se odnose na zastarelost, da se hitno deblokira rad tužilaštva, sudova i MUP-a i da se u policiji formira specijalna jedninica za istragu ovih slučajeva po prijavi roditelja. Odbor takođe predlaže da Specijalni tužilac i Specijalni sud za organizovani kriminal postupaju po krivičnim prijavama roditelja.
...

< nazad


REVIJA 92, 9.5.2006.
Izveštaj Anketnog odbora o misterioznim nestancima beba u srpskim porodilištima čeka glas republičkih poslanika
Roditeljstvo nema rok trajanja

Da li će biti usvojen zakon po kojem oduzimanje deteta ne bi moglo da zastari i koji bi se retroaktivno primenjivao?
Hoće li policija preuzeti svih 764 predmeta ili samo 200 slučajeva u kojima ima elemenata da se sa decom nešto sumnjivo dešavalo?

Afera "nestalih beba", koja već nekoliko godina emotivno talasa Srbiju, još čeka završnicu. Upućeni kažu da ima bar 200 roditelja u čijim slučajevima postoje elementi koji govore da se u vezi sa njihovim detetom nešto misteriozno dešavalo.

Tražeći pravo na istinu, dokaze i mesta gde su deca sahranjena, obišli su 45 institucija, obraćali se bolnicama, porodilištima, MUP Srbije, Ministarstvima pravde i kulture, Vladi i Skupštini Srbije, Unicefu... Tokom 2002. godine okružnim i opštinskim tužilaštvima podnet je veliki broj krivičnih prijava za sledeća (ne)dela: oduzimanje maloletnog lica (čl. 116. Krivičnog zakona Republike Srbije) i promena porodičnog stanja (čl. 117 istog Zakona). Najviše prijava podneto je protiv nepoznatih počinilaca, za dela izvršena u periodu od 1960. do 2001. godine. S obzirom da ovo krivično delo podrazumeva trajne posledice - promenu porodičnog stanja i zabludu o pripadnosti deteta - vršilac dužnosti republičkog tužioca, Đorđe Ostojić, aprila 2003. godine, u obraćanju tužilaštvima, tumači da je i samo delo trajnog karaktera.

U međuvremenu, republički parlament je formirao Anketni odbor, s ciljem da se uređivanjem zakonodavstva pomogne roditeljima koji veruju da su njihova novorođena deca zapravo nestala, pa je Skupštini na usvajanje već predat Izveštaj, sa predlogom mera.

- Očekujemo da se uskoro na dnevnom redu nađe i usvajanje zakona po kojem naši slučajevi ne bi bili zastareli - objašnjava Rada Pantelić, jedna od majki koja sumnja u zvaničnu verziju da joj je dete umrlo po rođenju. - Nadamo se izmeni člana 116. postojećeg zakona i omogućavanju njegove retroaktivne primene.

Shodno aktuelnim zakonima, gotovo 90 odsto ovakvih slučajeva je zastarelo, ali ojađeni očevi i majke poručuju da roditeljstvo nema rok trajanj. Zato mnogi, i posle 20 i više godina - vođeni nekim tragovima, papirološkim propustima i greškama, ili validnim indicijama - ne prestaju da tragaju za svojim bebama, proglađenim mrtvim.

- Izveštaj Anketnog odbora treba da bude usvojen na jednom od narednih skupštinskih zasedanja, a njima je predloženo da se pri MUP formira specijalna jedinica koja bi preuzela svih 764 predmeta iz Skupštine i detaljno istražila svaku misteriju ponaosob - nastavlja sagovornica R92. - Svaki roditelj bi pomogao i ukazao na konkretne nelogičnosti u papirima i sve što navodi na sumnju da je učinjeno krivično delo. Svojevremeno je i ministar pravde, dr Zoran Stojković, pozvao da se jave svi koji nešto znaju, dodavši da oni ne podležu krivičnom gonjenju, jer i to zastareva.

Dok republički Parlament ne kaže svoju reč o ovom slučaju, svaka pojedinačna priča, na svoj način, privlači pažnju i budi saosećanje sa ljudima koji veruju da im je učinjena golema nepravda.

Sagovornica R92, Rada Pantelić, jedna je od majki koje ne odustaju. Uporno tragajući za istinom o svom sinu, došla je do žene koja je 1972. godine dala svoje dete na usvajanje. Ona ih je uputila na novinske tekstove iz tog doba, koje je objavljivao tadašnji "Svet", a koji govore "o sumnjivom davanju dece iz SFRJ na usvajanje strancima, pa i o trgovini".

- U tim davnim tekstovima, našla sam podatak da su deca prodavanja kako bi se došlo do novca, čak od tog novca delio dečiji dodatak - otkriva Rada. - Užasnem se pri pomisli da je možda i moje dete prodato, a da sam ja od toga kasnije dobijala nadoknadu za svoju drugu decu.

Ukazujući na pojedina važna imena iz tog vremena, veruje da su neki od tih ljudi još živi i da bi, ukoliko bi se javili, mogli da pomognu.

Pomenuti tekstovi u novinama od pre gotovo 35 godina izazvali su veliki revolt ondašnje javnosti. Pojedinci su tražili da se zaustavi "trgovina belim robljem", a drugi su pisali pisma (svojevrsne ispovesti) i kroz sopstvene sudbine otkrivali šta se sve dešavalo, a da okolina toga nije bila svesna.

Zabeleženo je da su stranci, samo od 1968 do 1972 godine, iz Srbije usvojili 20 devojčica i dečaka, a kako se isto dešavalo i u Makedoniji, Sloveniji..., SFRJ je to donelo neslavnu titulu zemlje-izvoznice dece.

Rada Pantelić podseća da su bebe nastajale odasvud: od porodilišta, preko Zavoda za prevremeno rođenu decu, do pogrebnih službi. U porodilištima im, objašnjava, govore da je umrlo dete predato pogrebnom, u pogrebnom da dete nije sahranjeno...

- Zakon jasno kaže da sahranjivanje vrše bliži srodnici i zaista ne mogu da poverujem da su bili toliko humani, pa baš svu decu sahranili o trošku opštine, iako to nisu morali - potencira sagovornica R92. - Konkretno, nad mojim detetom je rađena obdukcija i, kao i u ostalim sličnim slučajevima, ostavljeni su takozvani parafinski kalupi, odnosno genetski materijal u vosku. Posle mnogo ubeđivanja, pisanja i traganja dobili smo od Ministarstva zdravlja saglasnost da nam se odobri da preuzmemo te kalupe, što smo nekolicina roditelja i ja učinili. Radili smo analizu na Biološkom fakultetu, ali kalupi su uništeni, prekinut je DNK lanac i ništa nismo uradili. Pokušali su da nam objasne kako je to bilo davno, da nije valjano urađeno, navodno nisu znali za koju svrhu uzimaju...

Saznajemo da ova majka ne prestaje da sanja dan kada će pronaći svog sina - blizanca Milivoja. Uverena da nije umro 13.avgusta 1983. godine, u beogradskom Institutu za neonatologiju, tvrdi da je u prikupljenim papirima našla "suviše aljkavosti koje bi se teško mogle objasniti administrativnom greškom".

Ukratko, bračni par Rada i Zoran Pantelić poslednjih 13 godina žive u Beogradu. Rada je u Kosovskoj Mitrovici na svet donela dva muška deteta. Kao nedonoščad, po preporuci lekara, bebe su prebaćene u Beograd. Majka svedoći da su oba dečačića bila jake i zdrave bebe, ali da im je, kad su pozvali Institut za neonatologiju, rečeno da je mlađe dete umrlo, te da je ocu, kada je pitao kako da preuzme telo, odgovoreno da bolnica obavlja sahranu!

- Kad sam doputovala u Beograd da vidim preživelo dete, jedna plava sestra mi je rekla da je to nemoguže, da nemogu među decu jer na Kosovu vlada zaraza, što je meni bilo nepoznato iako sam tamo živela - seća se Rada Pantelić. - Istovremeno, u bolnici je bilo mnogo žena sa Kosova za koje ta zabrana nije važila. Moja rpđena sestra koja se baš tada porodila takođe mi je rekla da niko nikakvu infekciju nije pominjao. Uvidom u knjigu protokola, saznala sam da nije umrla lakša, nego jača i teža beba, a kada sam posle mesec u Opštini Kosovska Mitrovica htela da prijavim sina Đorđa, matičar mi reče da moram prijaviti i drugo dete jer oni imaju samo obaveštenje da sam rodila blizance, ne i da je jedno dete umrlo.

- Tom navodno umrlom sinu dali smo ime Milivoje, te i za njega dobili izvod iz knjige rođenih - nastavlja naša sagovornica. - Tek kad smo se, 1986. godine, preselili u Beograd i kad sam rodila Anđeliku, zatražim od Instituta dokumentaciju o umrlom detetu. Četiri godine kasnije, dali su mi otpusnu listu sa propratnim, saosećajnim pismom. Malo se smirih, ali 2002. gosine u meni se pokrenu crv sumnje: dobila sam nepotpunu dokumentaciju, sa materijalnim greškama, a Pogrebno preduzeće Beograd mi dade potvrdu da ne poseduju podatke o smrti bezimenog muškog deteta pod prezimenom Pantelić, umrlog 13. avgusta 1983. godine... U obdukcionom nalazu, bez faksimila i potpisa lekara (napisana samo imena obducenata), bez pečata ustanove i bez vremena smrti, piše da je obdukciju radio Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta, da je dete rođeno 8. avgusta, da je obdukcija vršena sedan dana kasnije, a da je dete staro četiri dana. Dakle, tvrde da je umrlo drugo dete, Đorđe, koji sada ima 23 godine!

Izvod iz knjige umrlih (br. 4126), izdat u beogradskoj Opštini Savski venac, u najmanju ruku zbunjuje. Piše da je dete umrlo 13. avgusta 1983., a da je smrt prijavljena 9. decembra 1985., posle 28 meseci.

- Konačno, kako da ne sumnjam ako nema traga ni da je dete umrlo, ni da je sahranjeno, ni gde je sahranjeno - pita se Rada Pantelić. - Znamo mi da u državi ima mnogo problema koje treba rešavati, ali afera "nestalih beba" ne sme nikako da se marginalizuje. Ono što se nama dogodilo, kroz šta smo mi prošli i još prolazimo, može svakome da se dogodi. Zato apelujem na sve poslanike u Skupštini da glasaju za usvajanje Izveštaja Anketnog odbora. Beogradska grupa roditelja veruje da že legalnim putem, posredstvom državnih institucija, doći do istine o nestaloj deci. Ne tražimo mnogo, samo da nam se vrati oduzeto pravo na istinu - ma kakva ona bila.

Rada Kovačević

< nazad


NEDELJNI TELEGRAF, 26.4.2006. / izvor
Ispovest Ivana S. iz Beograda, devetnaestogodišnjeg učenika poljoprivredne škole, koji kao usvojeno dete posle smrti majke i oca traga za svojim pravim biološkim roditeljima:
Šokantna ispovest: Prodali su me kao bebu za 40.000$

Zato što tragam za majkom iz Bosne mi prete smrću
Kad sam podneo zahtev za dobijanje podataka o mojim pravim roditeljima naišao sam na otpor i nerazumevanje činovnika iz administracije u Beogradu. Prvo nisu hteli da mi daju te podatke, a kada sam se pozvao na novi Zakon o braku i porodici, i to da sam ja punoletan, popustili su
Opštinski matičar u Srebrenici mi je objasnio da se moja majka, možda, porodila kod kuće i da je zbog sramote, prijavila službenicima u Zvečanskoj ulici u Beogradu svoje lažno ime i prezime Sevda Tanković i moje lažno ime i prezime Mirsad Tanković

- Ko sam ja?
- Ko je moja prava majka, a ko moj pravi otac?
- Čija krv teče u meni?
Ovu su pitanja koja već godinu dana sebi postavlja Ivan S. mladić koji je odrastao u porodici Franca i Vere S. iz Beograda. Da je Ivan usvojeno dete Franca i Vere S. otkrio je kada je imao osam godina, ali tada nije postavljao ta pitanja da ne povredi sebe i svoje roditelje. Tek kada su mu otac Franc S. i majka Vera S. umrli, a Ivan napunio 18 godina, počeo je da traga za svojim korenima.

Podaci nisu tajna

Kako NT saznaje, trenutno u Srbiji još petoro usvojene dece traga za svojim biološkim roditeljima. Oni, kako smo obavešteni nailazi na velike probleme i otpor u administraciji socijalnih službi, koje ne žele da daju informacije o pravim roditeljima usvojene dece. A Zakon o braku i porodici, u članu 59. kaže da dete sa navršenih 16 godina ima pravo na uvid u dokumentaciju o svojim biološkim roditeljima.
Zakon propisuje i formiranje jedinstvenog republičkog registra usvojenja dece i porodica, koje traže usvojenje, ali taj registar još nije formiran.
- Sve podatke o usvojenoj deci i zahtevima za otvaranje podataka o njihovim biološkim roditeljima, imaju 165 centara za socijalni rad u Srbiji, ali nema Ministarstvo za socijalnu politiku Srbije - priznala nam je Slavka Lakićević iz Ministarstva za socijalnu poolitiku - Nema zbirnih podataka o tome koliko je dece usvojeno, ni koliko je dece podnelo zahtev da sazna istinu o svojim pravim roditeljima. Podaci o biološkim roditeljima, međutim, nisu tajna i nadležne socijalne službe su dužne da ih učine dostupnim deci, koja tragaju za biološkim svojim roditeljima - rekla nam je Slavka Lakićević.

NT beleži prvu ispovest jednog usvojenog deteta u Srbiji, koje je po novom Zakonu o braku i porodici, koji je stupio na snagu jula prošle godine, steklo pravo da otkrije ko su njegovi pravi majka i otac. Ivan S. priča:
- Bio sam beba od 3 meseca kada me majka koja me rodila donela u Zvečansku ulicu, u Centar za zaštitu dece i odojčadi. Ja se, naravno, tog vremena ne sećam. Kao i što ne pamtim da su me, kada sam imao 3 godine usvojili inženjer Franc S. koji je tada imao oko 50 godina i njegova supruga Vera. Tata i mama su bili stručnjaci "Minela" i EPS-a, zaposleni ljudi, koji su imali svoju kuću na periferiji Beograda, imanje i stoku. Moj otac Franc je poreklom bio Slovenac, partizan, koji je posle oslobođenja Jugoslavije, 1945. ostao u Srbiji. A mama Vera je bila poreklom iz okoline Beograda. Bili su imućni, jer je tata Franc često radio po gradilištima u inostranstvu i zarađivao deviznu platu. A i njegovi rođaci iz Slovenije su ga pomagali, jer su imali dedu u Americi. Kada su me usvojili, krstili su me i dali mi ime Ivan - seća se naš sagovornik, koji danas ima 19 godina.

Teške godine

- Kao dete bio sam pažen i mažen. Imao sam svoju sobu, veliku i svetlu. Mama i tata su me vodili na letovanje u Sloveniju, kod rođaka, ili u Austriju kod prijatelja. Kada sam pošao u prvi razred osnovne škole "Dositej Obradović" otac mi je dao na poklon 100 maraka. Mama se bunila, ali je on rekao: "Neka dete zna šta je novac. Neka se navikava na pare!" Naravno, nisam se navikao na pare, jer sam kraj mojih roditelja imao sve - televizor, muzički centar, knjige, bicikl, lepu garderobu.

- Problemi su u našoj porodici nastali posle agresije NATO 1999. godine, kada je mama Vera dobila kancer i vrlo brzo, tačno 5. oktobra 2000. preminula. Tata i ja smo ostali sami da se brinemo o kući i imanju, ja o školi, a on o poslu. Međutim, razočaran maminom smrću tata je sve manje radio i stalno mi govorio: "Sine, sada je na tebe red da radiš!"

Usreći se 150 dece

Trenutno u Srbiji oko 1.800 mališana čeka na usvojenje. I mada na jedno dete čeka oko pet porodica, godišnje se usvoji tek 150 mališana. Prošle godine je usvojeno 104 dece. Prema novom Zakonu o braku i porodici, ukoliko se za godinu dana ne pronađe odgovarajuća porodica u zemlji, dete mogu usvojiti i strani državljani. Lane je petoro stranaca primilo u svoje domove našu decu, i to onu ometenu u razvoju, jer naši ljudi ih nisu hteli.
U Srbiji se može usvojiti svako maloletno dete koje nema žive roditelje ili su roditelji nepoznati, čiji su roditelji potpuno lišeni roditeljskog prava ili poslovne sposobnosti i dete čiji su roditelji dali saglasnost za usvojenje. Majka saglasnost za usvojenje može dati najranije kada dete navrši dva meseca života, a odluku može opozvati u roku od mesec dana. Usvojitelji mogu biti osobe koje su od deteta starije najmanje 18, a najviše 45 godina.

- Ja sam rođen 5. avgusta 1986. godine. Usvojen sam 1989. A kada sam imao 8 godina, dakle, 1994. slučajno sam, tražeći đačku knjižicu u jednoj fioci u kući našao krštenicu, na kojoj je pisao isti datum rođenja kao moj - 5. avgust 1986. ali drugo ime: Mirsad Tanković. Tada sam se samo pitao ko je to? Nisam se raspitivao kod roditelja, iako mi je tu nešto bilo sumnjivo, prvo jer sam bio mali, a drugo jer nisam hteo da, možda, povredim majku i oca, a i neka svoja osećanja. Tu tajnu ja sam nosio u sebi punih 10 godina - priznaje nam Ivan S.

- U međuvremenu sam shvatio da sam ja usvojeno dete. Niko mi to nije rekao, niti me iko zbog toga zadirkivao, kao što to deca nekad umeju da rade sa usvojenicima. Sam sam to zaključio, jer je ona krštenica i dalje bila u fioci, a niko drugi od dece, sa tim imenom, nije dolazio u našu kuću. I kada sam posle 2000. godine i majčine smrti ostao da živim sam sa ocem, nas dvojica nismo pričali o tome da sam ja usvojen, a ni o tome da treba da budem naslednik Franca S. Jer, i moj otac je, kao i majka dobio rak, koji su izazvale radioaktivne bombe NATO. Moj otac Franc S. je umro 20. januara 2005. godine. Sahranio sam ga ja, uz pomoć ujaka iz Beograda i stričeva iz Novog Mesta u Sloveniji i ostao sam u kući - kaže Ivan S. koji ove godine treba da diplomira i da postane kvalifikovani traktorista.

Otkrivena tajna

- Od oca i majke, Franca i Vere S. ja sam kao njihov sina nasledio kuću, imanje i njihove penzije. Imam i školsku stipendiju, tako da živim pristojno. Idem u školu, ali maštam o privatnom biznisu sa kompjuterima, jer radim softverske programe i izrađujem sajtove. Ne planiram da budem traktorista, već pronalazač. U međuvremenu, meni se preko jednog od ujaka javila jedna žena, koja mi je donela dokumenta i pokazala da je ona izgubila bebu. A da se iz dokumenata koje ima vidi da je ta beba rođena kad i ja, i da je imala ime Ivan. Ta žena i danas traga preko Beogradske grupe roditelja nestale dece za svojim sinom Ivanom.

- Međutim, taj susret sa tom ženom i grupom ljudi koji tragaju za svojim mališanima je nagnao mog kuma da mi prvi put, posle 16 godina ćutanja, kaže da sam ja usvojeno dete: "Ivane, tebe su mama i tata uzeli iz Zvečanske ulice, usvojili i krstili kao svoje dete! Po zakonu ti si njihov sin i njihov naslednik!" Rekao sam kumu da ja to sve znam, otkrio sam mu 10 godina čuvanu moju tajnu i priznao: "Ja volim moje roditelje!" Ali taj događaj je i mene zaintrigirao da sam i ujaku rekao da želim da saznam ko sam ja, ko su moji pravi roditelji, ko je Mirsad Tanković. I ujak se složio. I moj kum, koji me krstio, se složio. A i ljudi iz Beogradske grupe roditelja nestale dece su me podržali - priča Ivan S. i nastavlja:

- Otišao sam u Zvečansku ulicu i dobio dosije moje biološke majke. Bio je to zapravo samo komad papira na kome je pisalo: Sevda Tanković, iz sela Mala Goštenica, SO Srebrenica, BiH. Službenici u Centru za zaštitu dece i odojčadi nisu umeli da mi kažu da li je majka mene donela u Zvečansku ulicu, da li je ostavila još neke podatke, da li je ovo prezime njeno devojačko ili udato i kako se zove moj biološki otac? Dobrio sam i svoju krštenicu, na kojoj je pisalo da sam rođen u Srebrenici, ali je to nevešto precrtano i kao mesto rođenja upisan je - Beograd. Da bih dobio odgovore na sva ova pitanja, odlučio sam početkom januara 2006. godine da odem u Srebrenicu...

Opasni ljudi

- Krenuo sam u Srebrenicu sa nadom da ću naći i upoznati svoju pravu majku. Nisam u sebi nosio jake emocije prema tom događaju, jer moj motiv je bio prvo radoznalost, a potom istina o tome ko me stvorio. Nisam razmišljao o tome kako i gde živi moja majka, ni o tome da li će mi reći ko je moj otac i da li ću upoznati mog biološkog oca. Želeo sam samo da zadovoljnim radoznalost i da otkrijem da li moja majka zaista postoji, odnosno istinu o sebi - priznao nam je Ivan S. koji zbog toga nije bio razočaran odgovorima koje je dobio u Bosni. "Ime Sevda Tanković ne postoji u matičnim knjigama kao majka, a takve osobe nema ni u evidenciji stanovnika opštine Srebrenica. Ni ime bebe Mirsad Tanković ne postoji u našim knjigama rođenih u Srebrenici". Ovo je bio odgovor koji sam odmah dobio od matičara, kada sam 10. januara ove godine došao u zgradu SO Srebrenica. Kada sam ga pitao gde je selo Mala Goštenica, matičar mi je rekao, da je selo udaljeno dvadesetak kilometara i zbog lošeg puta, teško dostupno. Odustao sam da idem u selo i vratio sam se kući, u Beograd.

Stranci traže 200 naše dece

U Srbiji se godišnje podnese oko 180 zahteva za usvajanje napuštene dece. A iz inostranstva stranci traže 200 naše dece. Najviše zahteva za usvajanje dece iz Srbije stiže iz Francuske, Švajcarske, Grčke, sa Kipra i iz SAD. Iz Amerike, decu traže, najčešće stranci srpskog porekla. Sa Balkana pojedinačni zahtevi za usvajanje naše dece stižu iz Slovenije, Republike Srpske i Makedonije, dok iz Hrvatske dosad nije stigao nijedan zahtev.
Pored bračnih partnera, kao kandidati za usvajanje mogu se pojaviti i vanbračni partneri, kao i pojedinci, jedino što su u slučaju samaca kriterijumi stroži i neophodna je saglasnost nadležnog ministarstva. Slavna holivudska glumica Anđelina Džoli, koja živi sa Bredom Pitom, ima dvoje usvojene dece. Očekuje prinovu, ali želi da usvoji još jedno dete. Srpski mališani bez roditelja priželjkuju da se holivudska diva odluči za njih.

- Međutim, već sutradan, meni su iz Bosne, preko nekih ljudi, koji su me zvali telefonom, stigle pretnje smrću: "Neće te biti, ako nastaviš da tražiš majku!", "Što zabadaš nos u tuđe živote! Biće belaja!" Iskreno, uplašio sam se i sve to ispričao kumu, ujaku, ali i stricu Janezu S. iz Slovenije. Tatin brat Janez S. je odmah došao iz Novog Mesta u Beograd i ozbiljno me upozorio: "Sine Ivane, čuvaj se tih ljudi iz Srebrenice, oni su jako opasni! Znam ih ja!" Ja sam morao da ga pitam, otkud on to zna. Onda mi je stric Janez otkrio svoju i moju 16 godina čuvanu tajnu:

"Tebe su tvoji biološki roditelji prodali kao bebu mom bratu Francu S. za 40.000 dolara. Franc je plaćao u ratama svakih 6 meseci. Kako nije imao dovoljno para, ja sam mu dao nekoliko hiljada dolara. Posrednik u ovom poslu bio je jedan socijalni radnik iz Srebrenice!" - objasnio mi je stric Janez S. iz Novog Mesta.

- Nisam mnogo verovao u ovu priču - nastavlja svoju ispovest Ivan S. - dok u Beogradu, a i kod kuće, u albumu sa starim fotografijama, nisam našao slike tate Franca i mame Vere iz Srebernice, a i pisma u kojima se dopisuju sa nekim "komšijom" iz tog grada. Stric Janez mi je otkrio da je taj socijalni radnik iz Srebrnice bio tatin prijatelj i da mu se ponudio da mu reši životni problem, što Vera i tata nemaju dece. Tako je nađena porodilja iz Bosne, koja je namerno mene kao bebu donela u Beograd, u Zvečansku ulicu, da mi mama i tata mogli da me usvoje kao dete iz Srbije. A da za to dete, odnosno za mene, plate 40.000 dolara.

- Ne znam kako su moji biološki roditelji i taj socijalni radnik iz Srebrenice podelili tih 40.000 dolara, ali znam da sam tražeći odgovor na pitanja "Ko sam ja? Ko je moja prava majka, a ko moj pravi otac? Čija krv teče u meni?" pokrenuo lavinu drugih pitanja: "Da li je moja majka bogata ili siromašna žena, da li je Srpkinja ili muslimanka, da li želi da me vidi i upozna, da li će tražiti da joj se vratim, da li će tražiti da se možda prekrstim i postanem musliman, ko to skriva istinu o meni, da li sam ja i danas sa 19 godina velika smetnja nekome u Srebrenici, da li će me taj ko me prodao kao bebu ubiti ili ne?"

- Ako pretnje iz Bosne budu nastavljene, prijaviću to policiji u Beogradu. Opet ću da podnesem zahtev za otkrivanje pravih podataka o mojim biloškim roditeljima, jer ne verujem da je neko mogao da centru u Zvečanskoj ostavi lažno ime i prezime i pobegne natrag u Bosnu. A ako mi se i taj zahtev ne ispuni, tužiću državu Srbiju što mi uskraćuje zakonom zagarantovano pravo da saznam ko sam ja i ko su moji biološki roditelji - kategoričan je Ivan S.

Marko Lopušina

< nazad



VEČERNJE NOVOSTI, 16.4.2006. / izvor
Majka menja zakon

Na dnevnom redu Narodne skupštine Srbije uskoro stiže izveštaj Anketnog odbora, for­miranog radi utvrđivanja istine o novorođenoj deci nestaloj iz porodilišta u više gradova Srbije

Na dnevnom redu Narodne skupštine Srbije uskoro stiže izveštaj Anketnog odbora, formiranog radi utvrđivanja istine o novorođenoj deci nestaloj iz porodilišta u više gradova Srbije. Prva predložena mera je da se deblokira rad MUP, tužilaštva i sudova. Anketni odbor smatra da ministar unutrašnjih poslova treba da obrazuje specijalnu jedinicu, sastavljenu od stručnjaka za krvne delikte, organizovani kriminal i trgovinu ljudima, sa zadatkom da detaljno istraži sve slučajeve sumnji roditelja da su im novorođena deca nestala iz porodilišta.

Anketni odbor će dostaviti kompletnu dokumentaciju ministru, koji će za tri meseca, po usvajanju izveštaja, podneti informaciju Odboru za bezbednost parlamenta o radu i saznanju MUP.

Predloženo je i da specijalni tužilac i Specijalni sud za borbu protiv organizovanog kriminala postupaju po svim prijavama roditelja.

Kako je u rešavanju ovih slučajeva došlo do zastoja zbog zastarelosti krivičnih dela, predložena je hitna promena odgovarajućih zakona. Narodna skupština Srbije treba da formira radnu grupu poslanika i pravnih stručnjaka, koja za tri meseca podnosi republičkom parlamentu predloge zakona.

Bez Jočića

Anketni odbor je razgovarao sa 24 roditelja, a pozivu za javni razgovor odazvalo se 38 osoba.

Pozivu se petoro nije odazvalo, među kojima i Dragan Jočić, ministar unutrašnjih poslova, koji je pozivan više puta.

M. Ristović

< nazad



NEDELJNI TELEGRAF, 29.3.2006. / izvor
NT istražuje: Da li bebi mafija hara Srbijom

Nikola Šegrt, otac nestale muške bebe, optužuje:

Otimaju nam decu i prodaju strancima

Upravo završeni izveštaj skupštinskog Anketnog odbora za nestale bebe, čije delove NT ekskluzivno objavljuje, konačno će rasvetliti višegodišnju misteriju: postoji li u našoj zemlji organizovana trgovina novorođenčadima

Kriminalni lanac počinje u porodilištu, ide preko matičara i završava na grobljima
Država nas pravi ludim umesto da sprovede istragu
Roditelji, pazite: Srpske bebe sve traženije na Zapadu!

Predsednik Narodne skupštine Srbije Predrag Marković najverovatnije će tokom ove nedelji staviti na dnevni red raspravu o nestanku 300 beba u našoj zemlji. Time bi, kako NT saznaje, konačno bio otvoren tabu o misterioznim dešavanjima u srpskim porodilištima proteklih decenija.

Da li će nakon toga izveštaj o nestalim novorođenčadima, na kome je radio Anketni odbor za nestale bebe, biti dostavljen i javnosti - odlučiće narodni poslanici.
- Mi predlažemo da članovi parlamenta, posle razmatranja izveštaja, zatraže od MUP-a i Ministarstva pravde da otvore istragu i utvrde da li u čitavoj toj stvari ima elemenata organizovanog kriminala - kaže predsednica ovog odbora Živodarka Dacin.

Ovaj tajanestveni izveštaj je direktna posledica rada 50 najupornijih članova Beogradske grupe roditelja nestale dece, koji su posle višegodišnjeg lutanja po državnim institucijama i posete Vladi Srbije, uspeli da izdejstvuju formiranje posebnog skupštinskog odbora i otvaranje političke istrage o kradenim bebama u Srbiji.

- Mi smo Vladi Srbije prvi put 2004. poručili da samo želimo istinu o tome gde su naše bebe. Mi ne tvrdimo da su naša deca živa, niti da su ukradena, već samo da su nestala na putu od porodilišta do groblja. Kada sam na sastanku u Vladi rekla da verujem da je reč o organizovanom kriminalu, poručeno nam je da mi, roditelji, tu tezu moramo da dokažemo - objašnjava Mirjana Novokmet, bankarska službenica i predvodnik Beogradske grupe roditelja.

Zavera ćutanja

Mirjana Novokmet je sa 19 godina rodila sinčića, za kog su joj rekli da je mrtav. Mirjana se seća da je njen suprug, pogođen tom vešću, brinuo više o mladoj i nesrćenoj majci, nego o mrtvom novorođenčetu. Tek 2002, kada je Beogradska grupa roditelja otvorila pitanje krađe beba u srpskim porodilištima, porodica Novokmet, koja, inače, danas ima dve kćerke, uključila se u potragu za svojom bebom:

- Nismo ovo uradili zato što osećamo krivicu ili zato što želimo da pronađemo kradljivca, već da bismo konačno saznali istinu i, ako je naša beba živa, kakva mu je sudbina. Međutim, čim smo počeli da se raspitujemo u beogradskom porodilištu u Višegradskoj, a zatim u opštini Stari grad i kod matičara, naišli smo na arogantan i sinhronizovan otpor. Otkrili smo da te, navodno mrtvo rođene bebe nemaju imena, ni prezimena, da na izvodu rođenih piše samo ime i prezime njihovih roditelja. Mi nismo, međutim, našli nijedan dokument o rođenju, ni o smrti, niti o zavođenju deteta u matičnim knjigama. Tek kada nam je Ministarstvo zdravlja otvorilo svoje arhive pronašli smo 2002. obdukcijski nalaz moje bebe. Tada smo podneli krivičnu prijavu protiv N.N. izvršioca zbog krivičnog dela oduzimanja maloletnog lica i promene porodičnog stanja - kaže Mirjana Novokmet.

Krivične prijave su podneli i drugi roditelji, ali reakcija nije bilo. Ni u porodilištima, jer su lekari ćutali, a ni u drugim državnim institucijama. Pokazalo se da je to za njenu porodicu, a i za druge članove Beogradske grupe roditelja bio pogrešan korak, jer su ta krivična dela zastarevajuća, pa su ih tužilaštvo, sud i policija odbacili. Roditelji tvrde i da ih niko iz ovih institucija nije posavetovao sa kojim krivičnim delom mogu da pokrenu policijsku i sudsku istragu o nestanku svojih beba.

- Opšte ćutanje državnih organa ličilo nam je na zaveru. A kako u krivičnom zakonu nema krivičnog dela ilegalne trgovine novorođenom decom, već samo postoji trgovina ljudima i decom, u pravosuđu i policiji su nam stalno govorili da oni nisu nadležni za naš slučaj - priznala nam je jedna majka, koja želi da ostane anonimna.

Organizovani lanac

- Ako u Srbiji deluje farmaceutska mafija, mafija u belim mantilima, onda je sigurno da postoji i bebi mafija, koja se na organizovan način bavi krađom i preprodajom tek rođenih beba. Taj organizovani lanac kreće od porodilišta preko matičara i ustanova za socijalni rad do groblja. U tim institucijama novorođenčad jednostavno nestaju, tako da često nema dokaza ni da su rođena, a ni da su umrla, niti da su bilo gde sahranjena - tvrdi Nikola Šegrt, jedan od članova Beogradske grupe roditelja.

On je magacioner u Veterinarskom zavodu. U porodilištu u Višegradskoj njegova žena Arta rodila je mušku bebu, za koju je Nikoli dežurni doktor rekao da je mrtva. Šegrt se i danas seća tog trenutka:
- Doktor mi nije dao da vidim moje dete, niti mi je dao da ga sahranim. Bio sam mlad, imao sam 21 godinu, a moja žena 19 i nisam znao kakva su naša prava kao roditelja. Tak petnaestak godina kasnije, kada sam počeo u tom istom porodilištu da tražim podatke o našoj bebi, naišao sam na strahovit otpor lekara, tako da sam počeo da sumnjam da nešto nije u redu - priznao nam je Nikola Šegrt.

Prema njegovom svedočenju, porodilište u Višegradskoj je dugo odbijalo da mu da bilo kakve dokaze o porođaju njegove žene Arte. A onda je dobio čak tri knjige porodilja, iz oktobra 1993. u kojima je pored imena supruge naišao i na ime izvesne Ljiljane Šegrt, koja se porodila kasnije, a zavedena je pre njegove žene Arte.

- Zaključio sam da čitav protokol porođaja falsifikovan, da su imali duple knjige i to prijavio Ministarstvu zdravlja, koje je otvorilo istragu. Tokom istrage, koju su vodile dve inspektorke Ministarstva zdravlja, jedan od lekara iz Višegradske je pred njima doslovce priznao: "Krali smo bebe i davali nerotkinjama na usvajanje. Ta deca su naši novi janičari!" Kada je 2004. čitav slučaj došao na Odbor za predstavke Narodne skupštine, taj doktor nije želeo da ponovi svoj iskaz, koji su ove dve inspektorke potvrdile - seća se Nikola Šegrt.

Svi Šegrtovi napori da kasnije pozove doktora iz Višegradske i inspektorke iz Ministarstva zdravlja da svedoče o krađama novorođenčadi ostali su bez uspeha, jer se ovi svedoci više nisu oglašavali.

Haos u zdravstvu

Kako tvrde članovi Beogradske grupe roditelja, u njihovim dosijeima postoje podaci o mnogim porodiljama, na primer onima koje su rađale još 1955, ali i o majci iz Vršca, kojoj je beba nestala 2003. Najviše neistraženih nestanaka novorođenčadi ima na jugu Srbije, gde je, kako je utvrđeno, haos u zdravstvenoj i opštinskoj administraciji najveći:

- Kada u porodilištima nismo dobili podatke o mrtvorođenim bebama, a posebno kada su nam rekli da su sahranjene, krenuli smo po pogrebnim preduzećima da listamo registar umrlih. Jedan naš kolega ima spisak od 186 beba rođenih u Beogradu, ali na njemu nema njegovog deteta. Onda sam ja doktoru koji me porađao postavila otvoreno pitanje da li je moja beba bačena na deponiju kao medicinski otpad. Dobila sam grozan odgovor: "I to je moguće!" - rekla nam je Mirjana Novokmet.

Naime, prema našim zakonima, bebe rođene mrtve ili sa teškim oštećenjima, koje umiru posle 72 sata, tretiraju se kao "lešni otpad", pakuju u crne plastične vreće i spaljuju. Međutim, i o takvom postupku zbrinjavanja leševa vodi se protokol i postoji dokumentacija. Niko od članova Beogradske grupe roditelja nikada nije video nijedan dokumenat kojim se dokazuje da su se njihove bebe vodile kao "lešni otpad".
Nikola Šegrt veruje u priče da su bebe prodavana za usvajanje, a da su neka novorođenčad korišćena za medicinske eksprimente i potom uništavana kao medicinski otpad.

Prodaja strancima

Prema rečima naših sagovornika, krađa novorođenčadi i preprodaja beba u Srbiji započela je još pedesetih godina, kada je to bio više običaj u nekim zaostalim sredinama nego organizovan posao. Tek krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih, tvrde roditelji, krađa beba postala je organizovan posao.
Pokriće za to je bila komunistička ideja da porodice sa više dece, mogu da "daju" bebu familijama bez potomstva:

- Nama je ovu tezu potvrdio jedan matičar iz Pančeva, koji se seća vremena kada je u svoje matične knjige rođenih zavodio bebe, za koje nije imao potvrdu da ih je ta majka rodila. I danas je tako, jer sam ja video mnogo falsifikovanih dokumenata kod matičara - kaže Ivan Lisjak, jedan od članova Beogradske grupe roditelja, i dodaje:

- Bebi mafija postoji. Ja sam se u to uverio kada sam tražeći svoju bebu u bolnici, opštini, policiji i pravosuđu, uočio da su svi podaci, koje, inače, po zakonu državne institucije moraju trajno da čuvaju, odjednom nestali iz evidencije. Video sam matični broj moje bebe jednom i nikad više. Tako da sam doveden u situaciju da ne mogu uopšte da dokažem da je moja žena rodila dete - kaže Ivan Lisjak.

Po proceni 200 članova Beogradske grupe roditelja, samo u prestonici je nestalo 300 beba, dok je u čitavoj Srbiji nestalo oko 3.000 novorođenčadi. Bebe se u Srbiji još prodaju zbog produžetka porodične loze, ali i zbog trgovine organima.

- Naš poslednji adut da dokažemo da smo rodili bebe, koje su nestale, bila je medicinska arhiva, koja čuva kalupe, odnosno genetski materijal u vosku. Nama je, međutim, rečeno da genetski kalup nije sudski dokaz. Mi smo onda predložili da se na sud dovedu medicinski radnici i opštinski službenici, kao svedoci. Ali, država skriva činjenice o postojanju bebi mafije, jer bi to u ovom trenutku bila politička afera, koja može da uzdrma vlast - smatra Mirjana Novokmet.

Naši sagovornici tvrde da srpska policija nikada nije ozbiljno istraživala ovaj slučaj, pravdajući se da su svi ti nestanci, kao krivično delo, zastareli.
- U Srbiji deluje bebi mafija, koja strancima prodaje našu decu! Činjenica je i da je štite država i policija. Bojim se da će se i u budućnosti sve češće događati misteriozni nestanci beba, jer mafija pokušava da jača i širi svoj posao. Jer, u Srbiji odnedavno postoji praksa, ustanovljena mimo zakona, da se naše bebe daju na usvajanje u inostranstvo. Faktički, ta deca se prodaju, bez mogućnosti da mi kao država kontrolišemo njihov odgoj i uslove njihovog života. I takva praksa je povećala potražnju za našim bebama, ne samo u srpskoj dijaspori već širom sveta. Na Zapadu je, čak, određeno da porodice koje usvoje bebu, imaju poreske olakšice od 10 odsto. Takve olakšice će dobijati i homoseksualni bračni parovi, koji, takođe, podstiču tražnju za novorođenčadima. I ako bebi mafija jača u Grčkoj, Italiji, Francuskoj, Engleskoj, zašto ne bi i u Srbiji - pita se Nikola Šegrt.

Živodarka Dacin, predsednik Anketnog odbora

Imamo dokaze za nestanak više od 200 beba

Anketni odbor srpskog parlamenta za nestale bebe formiran je u julu 2005. i svoj rad završio je u februaru ove godine, posle 27 sednica. Predsednik Anketnog odbora mr Živodarka Dacin, farmaceut iz Kikinde i poslanik SPS, otkriva da njihov izveštaj ima 16 strana i da sadrži precizne podatke o 200 nestalih beba u Srbiji:
- Nisam sigurna da je u Srbiji poslednjih decenija nestalo 3.000 novorođenčadi iz naših porodilišta, ali sam sigurna da je tih nestanaka bilo više od 200, koliko je nama prijavljeno. Naime, prema podacima jednog beogradskog suda, samo na njegovom području poslednjih godina bilo je oko 700 slučajeva prijava nestanka ili krađe tek rođene dece. Nisam sigurna ni da je reč o bebi mafiji, jer za to nismo imali dovoljno dokaza. Prostudirali smo čak 20 naših zakona, i kako u njima ne postoji odredba o krađi novorođenčadi, odlučili smo se da ovaj fenomen definišemo kao nestanak beba.

Anketni odbor je saslušao 24 roditelja na sednicama zatvorenih za javnost. A 38 službena lica, koji su dali svoje iskaze, priznala su da u mnogim slučajevima zakon o zaštiti beba nije poštovan. Na osnovu toga je zaključio da je u radu zdravstvenih i opštinskih institucija bilo dosta aljkavosti i nemarnosti. I da su policija, sudstvo i tužilaštvo, zbog nedorečenosti propisa, bili blokirani da istraže ove slučajeve nestanka dece.

- Odgovor na pitanje da li je reč o nemarnosti državnih službenika, koji nisu provodili zakone ili o nečijoj nameri da organizuje nestanak dece, treba da pokaže istraga. Predložili smo izmenu zakona i deblokadu policije, sudstva i tužilaštva. I formiranje posebne specijalne jedinice policije, od stručnjaka za krvne delikte, organizovani kriminal i trgovinu ljudima, koji treba da istraže sve ove slučajeve. Imali smo posebne razgovore sa Draganom Jočićem, ministrom policije i on je sve naše predloge prihvatio. Nadam se da ćemo u parlamentu imati politički koncenzus i da ćemo rešiti pitanje nestanka beba u Srbiji i time povratiti poverenje građana u državne organe - rekla nam je mr Živodarka Dacin, koja očekuje da će sednica Narodne skupštine Srbije o ovom pitanju biti održana narednih dana.



Marko Lopušina

< nazad



VEČERNJE NOVOSTI, 25.3.2006. / izvor
Specijalci traže bebe

BEOGRAD - Anketni odbor Skupštine Srbije formiran radi utvrđivanja istine o novorođenoj deci nestaloj iz porodilišta u više gradova Srbije, predložio je da ministar unutrašnjih poslova obrazuje specijalizovanu jedinicu koja bi istražila sve slučajeve vezane za sumnje roditelja da su im novorođena deca nestala iz porodilišta.

U predlogu mera koje je Odbor uputio Skupštini predviđeno je da tu specijalizovanu jedinicu čine stručnjaci koji se bave krvnim deliktima, organizovanim kriminalom i trgovinom ljudima, a koji bi odgovarali direktno ministru.

Anketni odbor je u svom izveštaju ocenio da se mora izvršiti "deblokada rada MUP-a, tužilaštva i sudova" i predložio da ministar u roku od tri meseca podnese informaciju Odboru za bezbednost o saznanjima do kojih MUP bude došao.

Predloženo je i da postupanje po svim prijavama roditelja o nestaloj deci vode specijalni tužilac i specijalni sud za borbu protiv organizovanog kriminala kao i da se hitno promene određeni zakoni da bi se otklonile odredbe o zastarelosti pojedinih slučajeva i omogućilo procesuiranje svih krivičnih prijava.

Zatraženo je i da se precizno definišu procedure u slučaju smrti novorođene dece u zdravstvenim ustanovama koje bi podrazumevale obaveznu identifikaciju od roditelja, stručnu identifikaciju, obdukciju i uzimanje uzoraka tkiva za DNK analize.

To bi obuhvatalo i precizno definisan postupak preuzimanja i sprovođenja tela preminulog novorođenčeta od zdravstvene ustanove do pogrebnog preduzeća.

Anketni odbor je predložio da Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu aktivira inspekcijsku službu koja bi redovno kontrolisala rad matičnih službi kao i donošenje Zakona o DNK registru.

Razlozi

Anketni odbor obrazovan je 23. maja prošle godine na inicijativu SPS, pošto se Skupštini obratilo više stotina roditelja iznoseći problem da ne mogu da pronađu podatke o deci koja su preminula u bolnicama, naročito u periodu između 1970. i 1990. godine.

Anketni odbor je konstatovao da su roditelji imali velikih poteškoća da dobiju medicinsku dokumentaciju iz porodilišta, da ne postoji podudarnost između kliničke dijagnoze u potvrdi o smrti i konačne dijagnoze nakon obdukcije, što prema mišljenju odbora, opravdava sumnje roditelja.

Odbor je zaključio da se roditeljima nije dozvoljavalo da preuzmu tela svoje mrtve dece, niti su mogli da dođu do podataka gde su ona sahranjena, jer se u većini slučajeva gubi svaki trag između zdravstvene ustanove i pogrebnog preduzeća.

Tanjug

< nazad



VEČERNJE NOVOSTI, 1.3.2006. / izvor
UBPOK juri bebi mafiju

Aferom trgovine bebama u Srbiji pozabaviće se Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala. Da se sve sumnje o ovoj zaveri stoleća provere i na ovaj način, predložili su Anketnom odboru Skupštine Srbije sami roditelji, koji smatraju da su im deca ukradena.

Posle 23 održane sednice, Anketni odbor radi utvrđivanja istine o novorođenoj deci, nestaloj iz porodilišta u više gradova u Srbiji, nedavno je sa sumnjičavim roditeljima definisan izveštaj sa zaključcima, koji je potom dostavljen predsedniku Narodne skupštine. Na jednoj od narednih redovnih sednica republičkog parlamenta taj izveštaj će biti predočen i narodnim poslanicima.

Kako je zvanično najavljeno, sadržaće informacije do kojih su došli članovi Anketnog odbora i predlog mera koje treba da se preduzmu. Pre svega u zakonodavnoj oblasti, da bi se saznala istina o deci za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta, ali i da se spreče takve pojave ubuduće. Biće predložena, kako saznajemo, izmena članova 116 i 117 Krivičnog zakona Srbije, po kojima krivična dela oduzimanja maloletnog lica i promena porodičnog stanja - ne zastarevaju.

Istovremeno, predložiće se niz mera kako bi se "uveo red" u mnogim institucijama, u kojima je do sada dolazilo do mnogih propusta. Upravo te "administrativne greške", kako ih je brzopleto okarakterisala policija, dale su povod mnogim roditeljima za osnovanu sumnju da se nešto desilo sa njihovim bebama.

Biće zatraženo da se ubuduće poštuju predviđeni propisi, počev od prijema porodilje u porodilište, načina saopštavanja vesti o eventualnoj smrti bebe, do pokazivanja tela roditeljima, obdukcije i sahrane. Insistiraće se i na strogom poštovanju zakona prilikom prijave rođenja i smrti beba matičnim službama.

Širom Srbije

Predsednica Anketnog odbora Živodarka Dacin kaže da u Srbiji najverovatnije ima oko 3.000 slučajeva, u kojima postoji sumnja da je bilo krađe novorođenčadi iz porodilišta, a da su neki slučajevi stari i po tri decenije.

- Materijali ukazuju da su se ovakve pojave dešavale po celoj Srbiji, ali da se najveći broj slučajeva nestalih beba vezuje za porodilišta u Beogradu - kaže Dacin.

- Ova naša muka ne sme da se ispolitizuje, jer smo mi građani ove zemlje - kaže Mirjana Novokmet iz Beograda, jedna od sumnjičavih majki. - Zato očekujem da će svi narodni poslanici, bez obzira iz koje su stranke, da glasaju za usvajanje izveštaja i predloga Anketnog odbora. A posle ukidanja zastarelosti krivičnih dela, sumnjičavi roditelji očekuju da se pokrenu istrage, u kojima će se pre svega rešiti misterija o "mrtvim" bebama kojim se gubi trag od porodilišta do groblja. Grupa roditelja iz Beograda je, sa jakim argumentima, pred Anketnim odborom već dokazala sve svoje tvrdnje.

Predočili su da su od JKP "Pogrebne usluge" zatražili odgovor da li su njihove navodno preminule bebe sahranjene? Usledili su frapantni odgovori, jer su svi redom dobili zvanično zavedena obaveštenja da "nema podataka" da su njihova deca ikada sahranjena!

Anketnom odboru su predočeni i slučajevi koji su traumirali majke i posle par decenija, otkako im je saopšteno da su im bebe umrle. Majke su dobijale poziv da "umrlu" decu upišu u prvi razred osnovne škole. U dva slučaja iz Pančeva, roditelji su posle 31 i 34 godine pozvani u Centar za socijalni rad da daju imena svojoj deci. Stare rane roditelja otvorili su i pozivi za vojsku ili za vakcinisanje "umrle" dece. Da bi potom nesrećna majka dobila uverenje da joj dete pre toga nije bilo vaksinisano, jer je - odseljeno iz grada!

Miša Ristović

< nazad


VEČERNJE NOVOSTI, 3.2.2006. / izvor
Kremirana istina

Ukoliko se ukine zastarelost krivičnih dela oduzimanja maloletnog lica i promena porodičnog stanja, tužilaštva će imati pune ruke posla. Pre svega oko traženja odgovora kako su "mrtve" bebe mnogih roditelja nestajale na putu od porodilišta do groblja?

Grupa roditelja iz Beograda je nedavno, sa "crno na belo" argumentima, pred Anketnim odborom o nestalim bebama dokazala svoje sumnje. Predočili su da su od JKP "Pogrebne usluge" zatražili odgovor da li su njihove navodno preminule bebe sahranjene? Usledili su frapantni odgovori, jer su svi redom dobili zvanično zavedena obaveštenja da "nema podataka" da su njihova deca sahranjena!

- I polovinom devedesetih bilo je dosta nepravilnosti - predočio je pred Anketnim odborom Bogdan Šarengaća, upravnik Beogradskog groblja "Lešće", koji u JKP "Pogrebne usluge" radi od 1996. godine. - Svi sadržaji, koje smo dobili od zdravstvenih ustanova, bili su u zapečaćenim kesama. Jedan deo toga se kremirao, a drugi sahranjivao na Bežanijskom groblju u Beogradu. Međutim, sumnja je bila šta se tu nalazi, jer sadržaje nije pratila validna dokumentacija. Pitanje je da li su sa patoanatomskim otpadom i špricevima bila pomešana i novorođenčad, pa smo pokrenuli akciju da se uvede red, da se zna šta je gde i zašto ko odgovara.

Pravi haos

Šarengaća je predočio da su zdravstvene ustanove, u slučajevima umrlih beba, trebale da se pridržavaju pravilnika o načinu i postupku za utvrđivanje vremena i uzroka smrti, za obdukciju leša kao i za postupanje sa otklonjenim delovima ljudskog tela.
- Međutim, do 2003. godine vladao je pravi haos. Majke uopšte nisu obaveštavane da identifikuju svoje preminulo dete i potpišu dokumenta - istakao je upravnik groblja "Lešce". - Zdravstvene ustanove su nešto imale, mislim da je dolazila neka sprovodnica, ali ne u svim slučajevima.

Šarenćaga je istakao i da su mu predstavnici zdravstvenih ustanova pre nekoliko godina rekli da roditelji odbijaju da snose troškove za sahranjivanje dece.
- Danas mogu da kažem da je to bila apsolutno netačna informacija - bio je jasan Šarengaća.

Zanimljiv nastup pred članovima Anketnog odbora za nestale bebe imala je i Jovana Đurić, rukovodilac odeljenja nemedicinskih poslova Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta iz Beograda. Posle informacije da "Helios", privatna firma, "brine" o umrlim u ovoj ustanovi, ona je bila zamoljena da objasni kako je moguće da se na jednoj sprovodnici leša nalaze pečati sa nemačkom reči "anšreben" (u prevodu - upisano, zapisano)?

- Doktor Budisavljević je radio u Austriji, a kako se to desilo stvarno nije mi poznato - objasnila je Đurićeva. - Naravno da to nije u redu; a nismo imali saznanja da se tako nešto dešavalo sve dok se ovo nije desilo. Od svih slučajeva koje smo gledali, pečat je samo na toj sprovodnici. Reći ću vam najiskrenije, dobila sam informaciju kako se taj pečat tu našao. Pored njega je bila neka devojčica i ona je to stavila. Jovana Đurić je potvrdila da su 1999. godine zbog bombardovanja uništili sve istorije bolesti, ispod osamdesetog godišta.

- Prema usmenom odobrenju arhive, a na osnovu papira koji je potpisao tadašnji direktor profesor dr Miloš Pavićević, sve je uništeno, ništa nije mikrofilmovano - istakla je Đurićeva. - Obrazloženo je pravljenjem mesta za sklonište. Prema zakonu, to nije smelo da se tako uradi, jer su istorije bolesti trajne.

Miša Ristović

< nazad



VEČERNJE NOVOSTI, 26.1.2006.
Pisma čitalaca
"Prodaja beba"
Praksa jača od zakona

Ovo je reakcija na ranije objavljeno pismo jednog čitaoca: Pismo >

Iskreno se nadam da ćete ovo reagovanje objaviti kao što ste objavili i pismo primarijusa dr Vojislava Đorđevića iz Vrnjačke Banje u vezi s prodajom beba iz porodilišta. Ja sam jedan od roditelja koji je aktivno uključen u ovu aferu i zaista sam neprijatno "iznenađen", da ne upotrebim neku težu reč, na ovakvo reagovanje jednog doktora.

Žalosno je da pomenuti doktor, umesto da pomogne i roditeljima i Anketnom odboru, sam donosi zaključke i preduđuje. Doktor Đorđević daje sebi za pravo da se meša u rad Anketnog odbora, donoseći svoje zaključke, pokušavajući da ospori rad ovog tela, iako zaključci o radu Anketnog odbora još nisu zvanično usvojeni.

Bilo bi lepo da su doktorove tvrdnje tačne. Zakon i jeste regulisao protokol od dolaska porodilje u bolnicu, pa sve do njenog izlaska. Ali, nažalost, praksa ili "doktrina" koje su doktori izmislili pokazala se kao jača od zakona. Da ste, doktore Đorđeviću, pošteni, rekli biste da u tim našim protkolima porođaja postoje duple strane, postoje prazna mesta za upis određenog datuma, postoje duple knjige porođaja. Upisi u registar bolesnika su katastrofalni, pa se porodilja sa prijemom u, npr. 1993. godini, upisuje u 1983. Otpusne liste su nepotpune sa gomilom lažnih upisa. Uglavnom su nepotpisane, veliki broj zvaničnih dokumenata nikada nije zaveden. Mnoga dokumenta su namerno uništena.

Naravno, dešavaju se i smrtni ishodi. I to smo spremni da prihvatimo. Šta drugo preostaje majci ako ne želite da joj pokažete mrtvo čedo, ako joj oduzmete pravo da je dostojno sahrani? Ostaje joj da na grudi privije parče falsifikovanog papira na kojem piše da je deo nje, deo njene utrobe, završio život pre nego što je i počeo.

Najveći broj beba za kojima roditelji tragaju nikada nije ni stigao do groblja. Za to postoje materijalni dokazi. Osim vaših, falsifikovanih potvrda o smrti, bi nemate ništa drugo. Mi imamo. Imamo dokaze, a kada Anketni odbor bude završio svoj zakonodavni deo posla, sudovi će utvrditi istinu. Dokazaće ono što mi roditelji tvrdimo.

Goran Filipović
Beograd



< nazad



GLAS JAVNOSTI, 21.1.2006. / izvor
Roditelji otete dece traže pomoć

BEOGRAD - Grupa roditelja iz Beograda koji sumnjaju da su im bebe nestale iz porodilišta apelovala je juče na sve koji imaju bilo kakve informacije u vezi sa tim sumnjama da se jave Anketnom odboru Skupštine Srbije koji radi na tim slučajevima.

U saopštenju dostavljenom Beti, roditelji navode da već četiri godine pokušavaju da dođu do istine o svojoj deci, ali da "nailaze samo na zatvorena vrata, prazna obećanja i sve veće sumnje".

Oni su naglasili da nema razloga da se oni koji nešto znaju o tim slučajevima ne jave odboru ili porodicama, pošto domaće zakonodavstvo, zbog zastarevanja, ne priznaje krivičnu odgovornost eventualnih učesnika, što je, kako navode, potvrdio i ministar pravde Srbije Zoran Stojković.

Porodice naglašavaju da na tom problemu šest meseci radi skupštinski anketni odbor i da se taj odbor maksimalno zalaže da se dođe do istine.

Anketni odbor konstituisan je jula prošle godine, a do sada se sastao 23 puta. Posle razgovora sa roditeljima, predstavnicima zdravstvenih vlasti i ustanova, odbor je trenutno u fazi izrade izveštaja koji će biti dostavljen predsedniku Skupštine Srbije.

Kako je najavljeno, izveštaj će sadržati informacije do kojih su došli članovi Anketnog odbora i predlog mera koje treba da se preduzmu, pre svega u zakonodavnoj oblasti, da bi se saznala istina o deci za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta, ali i da se spreče takve pojave ubuduće.

Predsednica odbora Živodarka Dacin ranije je rekla da u Srbiji najverovatnije ima oko 3.000 slučajeva u kojima postoji sumnja da je bilo krađe novorođenčadi iz porodilišta, a da su neki slučajevi stari i po tri decenije.

Prema njenim rečima, materijali ukazuju na to da su se ovakve pojave dešavale po celoj Srbiji, ali da se najveći broj slučajeva nestalih beba vezuje za porodilišta u Beogradu i majke sa rizičnim trudnoćama.

< nazad



VEČERNJE NOVOSTI, 21.1.2006.
Nestale bebe

BEOGRAD (Beta) - Grupa roditelja iz Beograda, koji sumnjaju da su im bebe nestale iz porodilišta, apelovala je na sve koji imaju bilo kakve informacije u vezi sa tim sumnjama da se jave Anketnom odboru Skupštine Srbije koji radi na tim slučajevima.

U saopštenju roditelji navode da već četiri godine pokušavaju da dođu do istine o svojoj deci, ali da "nailaze samo na zatvorena vrata, prazna obećanja i sve veće sumnje".

< nazad



SRPSKI NACIONAL, 21.1.2006. / izvor
Otkrijte istinu o ukradenim bebama!

BEOGRAD - Grupa roditelja iz Beograda koji sumnjaju da su im bebe nestale iz porodilišta apelovala je na sve koji imaju bilo kakve informacije u vezi sa tim sumnjama da se jave Anketnom odboru Skupštine Srbije koji radi na tim slučajevima. U saopštenju, roditelji navode da već četiri godine pokušavaju da dođu do istine o svojoj deci, ali da "nailaze samo na zatvorena vrata, prazna obećanja i sve veće sumnje". Oni su naglasili da nema razloga da se oni koji nešto znaju o tim slučajevima ne jave odboru ili porodicama, pošto domaće zakonodavstvo, zbog zastarevanja, ne priznaje krivičnu odgovornost eventualnih učesnika, što je, kako navode, potvrdio i ministar pravde Srbije Zoran Stojković. Porodice naglašavaju da na tom problemu šest meseci radi skupštinski anketni odbor i da se taj odbor maksimalno zalaže da se dođe do istine. Anketni odbor konstituisan je jula prošle godine, a do sada se sastao 23 puta. Posle razgovora sa roditeljima, predstavnicima zdravstvenih vlasti i ustanova, odbor je trenutno u fazi izrade izveštaja koji će biti dostavljen predsedniku Skupštine Srbije. Kako je najavljeno, izveštaj će sadržati informacije do kojih su došli članovi Anketnog odbora i predlog mera koje treba da se preduzmu, pre svega u zakonodavnoj oblasti, da bi se saznala istina o deci za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta, ali i da se spreče takve pojave ubuduće.

< nazad



VEČERNJE NOVOSTI, 18.1.2006. / izvor
Pisma čitalaca
"Prodaja beba"
Naduvana Afera

Ni Anketni odbor Skupštine Srbije nije stavio tačku na pitanje da li je bilo krađe beba u porodilištima Srbije. Doduše, ministar zdravlja je nedavno izjavio da nijedan slučaj nije potvrđen. Kako to da članovi Anketnog odbora Skupštine Srbije još ovo nisu raščistili (to im je bio zadatak), i dalje baš oni seju sumnje i drže mnoge roditelje u neizvesnosti.

Radio sam u porodilištu preko 30 godina, pa sebi dajem pravo da sam kompetentan da o tome kažem svoje mišljenje. Dakle, porođaju žene ne prisustvuje i ne pomaže joj samo jedna osoba, već tim stručnjaka. Prilikom svakog porođaja prisutni su ginekolog-akušer, akušerska sestra (najmanje dve), pedijatrijska sestra i pedijatar (u većim porodilištima). Sve vezano za porođaj se upisuje u istoriju bolesti i u porođajni protokol. Dešava se da se rodi mrtav plod ili umire odmah posle rođenja. Praksa je bila da se takav plod ne pokazuje majci, ali joj se saopštava šta se dogodilo sa njenom bebom. Takav plod se šalje na obdukciju. Posle obdukcije služba za patologiju šalje telo pogrebnom preduzeću u mestu gde se radi obdukcija.

Naravno, sve je to propraćeno odgovarajućom dokumentacijom. Majka i rodbina moraju biti o svemu obavešteni. Obdukcioni nalaz daje se na uvid, na traženje roditelja ili bliskih rođaka.

Ko bi sada u ovom lancu mogao da ukrade i proda bebu, a da se o tome ne sazna? Ili se pokušava proturiti da su svi iz ovog tima upriličili prodaju, uzeli novac i podelili ga između sebe. To je apsurd.

Spadam u one koji u scenario prodaje beba ne veruju. Na kraju, i silne inspekcija koje su se bavile ovim problemom, kao i Anketni odbor, nisu našli nikakav trag, osim aljkavo vođene dokumentacije u pojedinim porodilištima.

Ne mogu ni medije da razumem zašto toliko eksploatišu ovu temu. I dalje obmanjuju jadne roditelje, podgrevajući lažnu nadu da su ta deca živa. Da ima u tome istine, valjda bi se jedno dete pronašlo. Mislim da je od mojih kolega ginekologa, a i od našeg udruženja, nekolegijalno, što ćute i ne reaguju na ovakve priče. Njihovo ćutanje možda i izaziva sumnju da tu nešto ima.

prim. dr Vojislav Đurđević
Vrnjačka Banja


Nekoliko dana kasnije objavljena je: Reakcija >
< nazad



VEČERNJE NOVOSTI, 3.1.2006. / izvor
Krađa beba ne zastareva

BEOGRAD - Anketni odbor za utvrđivanje istine o novorođenoj deci, nestaloj iz porodilišta u više gradova u Srbiji, predložiće Narodnoj skupštini izmenu članova 116 i 117 Krivičnog zakona Srbije, po kojima krivična dela oduzimanja maloletnog lica i promena porodičnog stanja - ne zastarevaju. Kako saznajemo biće inicirano i kao posebno krivično delo - "krađa bebe iz porodilišta".

Zločin eci - peci - pec...

Misterija

- Odbor smatra da je činjenica da se trag bebama gubi na putu od porodilišta do kapele i groblja vrlo važna i da nadležni treba da daju odgovor na tu misteriju - istakao je Miroslav Nedeljković.

- U razgovorima sa predstavnicima MUP-a i Tužilaštva došli smo do saznanja da su neprofesionalno postupali po tim predmetima.

- U slučaju nestalih beba svi su pravili propuste - kaže mr Živodarka Dacin, predsednica Anketnog odbora. - Nije greške pravila samo administracija, nemoguće je da su deca nestajala na putu od bolnice do groblja, a u 99 odsto slučajeva roditelji nisu videli dete, identifikovali ga i sahranili. Verujemo da će narodni poslanici prihvatiti naše predloge i da će da preovlada uverenje da materinstvo ne može nikada da zastareva.

Prema dosadašnjim izjavama članova Anketnog odbora, izvesno je da decenijama postoji opšta društvena zavera ćutanja, o krađi beba u Srbiji. Miroslav Nedeljković, član Odbora, ovu situaciju naziva začaranim krugom.
- Veliki broj roditelja, koji sumnjaju da su im deca ukradena, ukazuju na određene izvršioce - predočio je Nedeljković. - To su, uglavnom, doktori, ginekolozi, akušeri, pedijatri, koji uživaju nekakav "imunitet" u lokalnoj sredini. To su ugledni građani, pa su i istražni organi njima impresionirani. Sumnjičavi roditelji, koji su saslušani pred Anketnim odborom, predočili su potvrde da im "mrtva" deca nisu na groblju sahranjena, kao i da im nisu omogućene DNK analize. Jednako su loše primani u porodilištima gde su im se bebe rađale, kao i u opštinama gde su im decu zavodili.

Pomoć

Članovi Anketnog odbora već su predočili da će biti veliki problem, ako postoji makar jedan slučaj krađe bebe.
- Ako uspemo da pomognemo makar jednoj porodici da reši problem, ma kakva da je istina, učinićemo veliku stvar - istakli su narodni poslanici.

- Pozivam sve koji imaju informacije o otimanju beba iz porodilišta, da iz moralnih razloga bar nadležnim organima isprićaju šta znaju, jer zbog zastarelosti krivičnog dela više i ne mogu da odgovaraju - poručio je ministar pravde Zoran Stojković, koji je učestvovao u radu Odbora. - Kao čovek ne bih mogao da nosim takvu stvar, došao bih i rekao "Ljudi, znam". Da li ću krivično da odgovaram, to je manje bitno. Ali, ovde je za njih situacija manje problematična, osim sa moralne strane, jer niko više ne može da odgovara za to zastarelo krivično delo. Zato, dođi, pa kaži!



M. Ristović

< nazad

ENGLISH



DOLIJALI:

VESTI IZ SVETA



KAKO BI TREBALO:

PRIRODNI
I KUĆNI POROĐAJ




KRVNE GRUPE I DNK:

NASLEĐIVANJE



BAZA PODATAKA SLUČAJEVA:

1950-1969
1970-1979
1980-1989
1990-1999
2000-2009
2010-2016


DEČIJA BAZA PODATAKA:

TRAŽIM RODITELJE




vrh strane

kradjabeba.org