SRBIJA DANAS, 12.10.2020. / izvor
Afera koja nema rok trajanja u Srbiji: Stranci ilegalno usvajali i otimali srpsku decu!

Komisija po Zakonu o nestalim bebama ima ingerencije da sprovede istragu o ovim slučajevima

Usvajanja srpske dece u inostranstvu nisu bila moguća do pre nekoliko godina, pa ipak Udruženje "Za istinu i pravdu o bebama", tačnije tri njegova člana, koja su ujedno i članovi državne Komisije za prikupljanje činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Srbiji, došli su do svedoka koji ovo demantuje i tvrdi da su mnogo ranije bebe, ilegalno, "prelazile granicu".

Bebe su, kako tvrdi Milica Spasojević iz sela Brđana, kod Gornjeg Milanovca, još davnih sedamdesetih godina prošlog veka odlazile na usvajanje u inostranstvo. Milica je bila hraniteljka od 1963. do 2005. godine, a kroz njen dom je prošlo više od 50 dece, među kojima i beba Katarina Ilić.

- Od mene je šestoro dece otišlo direktno na usvajanje. Troje je otišlo u druge zemlje, jedno u Kragujevac, jedno u Beograd i jedno u Novi Sad.

Kako su njoj rekli, mala Katarina je nađena pred pragom bioskopa u Čačku.

- Posle sedam dana provedenih u bolnici, radnici Centra za socijalni rad su je doveli kod mene, u Brđane. Ovde je bila 10 meseci, ja sam joj i dala ime Katarina Ilić - kaže Milica Spasojević.

Tragovi sumnje o otimanju

U Udruženju kažu, ukoliko su deca ilegalno usvajana i odvođena iz naše zemlje, to bi mogao da bude trag i da su bebe otimane od majki u porodilištu, proglašavane mrtvima, i davane ili prodavane stranim usvojiteljima.

Napuštena beba je stigla u dom hraniteljke u drugoj polovini 1971. godine, da bi se već naredne godine, pred kraj leta, desilo i usvojenje. Usvojitelji su bili bračni par iz Švedske - Norvežanin Ingvad Hana i njegova supruga Šveđanka Lena. Do Brđana su, kako se seća Milica, došli preko, sada već pokojnog, Milovana Studovića, nuklearnog fizičara iz Instituta u Vinči. I sam Ingvad je bio nuklearni fizičar, koji je poslom došao u Beograd, gde je upoznao Milovana. Milica ima fotografije ne samo sa bračnim parom, već i sa Milovanom.

Švedski bračni par je tu proveo mesec dana, i stalno putovao na relaciji Beograd - Čačak - Brđani, dok nisu dobili papire za usvajanje. U međuvremenu su im Spasojevići pokazali kako se u Srbiji peče prase, gostili su ih domaćom rakijom, i pripremali malu Katarinu za put.

- Kad su konačno dobili papire, otišla sam sa njima u Čačak, u Centar za socijalni rad, da potpišu ugovor o usvojenju - seća se Milica.

Još neko vreme, po odlasku iz zemlje, javljali su se usvojitelji iz Švedske Katarininoj starateljki i slali fotografije, ali se vremenom kontakt prekinuo. Do ove žene predstavnici Udruženja došli su jer su čuli da u Brđanima postoji baka koja je othranila pedesetak mališana.

Tragajući za sudbinom svojih beba, posetili su je pre nekoliko dana. Tako su saznali za priču o inostranim usvajanjima naše dece.

- Po tadašnjim zakonima strani državljani nisu smeli da usvajaju našu decu. Nama državni organi tvrde da se ovako nešto nije dešavalo. Kako nije, kada imamo svedoka da jeste - potvrđuje Radiša Pavlović, predsednik Udruženja i član Komisije.

Ostala bez penzije

Milica Spasojević je pune 42 godine bila hranitelj. Pre nekoliko godina, prilikom dodeljivanja plakete, tadašnji ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić obećao joj je da će dobiti penziju. Do dana današnjeg ova žena je nije dobila. Odgovorno tvrdimo da sedamdesetih godina prošlog veka ništa nije moglo da se desi u Institutu u Vinči, a da za to ne znaju bezbednosne službe. Dakle, morale su znati i za ovaj i za ostale slučajeve sličnih, protivzakonitih usvajanja dece u inostranstvu. Komisija po Zakonu o nestalim bebama ima ingerencije da sprovede istragu o ovom slučaju i na prvom sastanku tražićemo da se otvore arhive - navodi Radiša Pavlović.

N1 / RADIO SLOBODNA EVROPA, 10.10.2020. / izvor
Roditelji nestalih beba na protestu u Beogradu: Naša borba traje predugo

Roditelji nestalih beba održali su na beogradskom Trgu Republike protestni skup sa ciljem da još jednom skrenu pažnju javnosti na sudbinu dece, za koju veruju da su im po rođenju oteta, a zatim prodata ili data na usvajanje.

Oni su se okupili i kako bi pozvali nadležne institucije u Srbiji da rasvetle okolnosti pod kojim su njihova deca nestala.

„Mi smo ogorčeni, mi smo besni, mi smo čemerni, razočarani, mi smo izgubljeni ljudi, ljudi bez pravde“, navela je u izjavi za Radio Slobodna Evropa nakon protesta Ana Pejić iz Rume, sekretarka Udruženja roditelja nestalih beba Vojvodine, koja i sama decenijama traga za odgovorom o sudbini devojčice koju je rodila u avgustu 1988. u porodilištu u Sremskoj Mitrovici, a za koju joj je dva dana posle porođaja rečeno da je preminula.

Zakon o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece, za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Srbiji, stupio je na snagu 11. marta 2020. godine, a u članu 17 propisuje se da je rok za pokretanje postupaka pred sudom u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu.

Osnovne zamerke koje su roditelji izneli na zakon jeste to da on roditeljima, umesto odgovora šta se desilo sa nihovom decom – nudi novčanu naknadu.

Zaštitnik građana Srbije Zoran Pašalić izjavio je 11. septembra u danu kada je isticao zakonski rok za pokretanje sudskih postupaka za utvrđivanje činjenica o nestalim bebama, treba da bude produžen za više od mesec i po dana koliko je trajalo vanredno stanje uvedeno zbog epidemije COVID-19, jer su u tom periodu uredbom Vlade Srbije prestali da teku svi rokovi u sudskim postupcima.

Od momenta usvajanja zakona nadalje, sve ono što se desilo, roditelji nestalih beba smatraju „razvlačenjem i dobijanjem na vremenu“, izjavila je za RSE Ana Pejić.

„Ova naša borba i neizvesnost traje već predugo. Apsolutno se ništa nije pomerilo, nijedan sudski postupak, nijedan predmet. Sve ovo je urađeno u svrhu razvlačenja, računajući da smo mi svi u godinama i da ćemo uskoro zaboraviti i gde smo se porodili, a ne kako smo se porodili“, izjavila je Pejić.

Srbiju je na donošenje posebnog zakona, koji bi bio pravni okvir za rešavanje svih slučajeva „nestalih beba“, obavezala presuda Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu iz 2013. u slučaju jedne od majki Zorice Jovanović.

Presuda koju je 2013. Evropski sud za ljudska prava doneo protiv Srbije u slučaju Zorice Jovanović, koja je tužila državu, jer više od trideset godina nije dobila odgovor na pitanje šta se desilo sa bebom za koju joj je u porodilištu u Ćupriji rečeno da je umrla dan nakon rođenja, bio je ključan momenat.

U toj presudi naloženo je da se pitanje nestale dece mora sistemski rešiti, a predlog zakona u Skupštini se našao gotovo šest godina nakon isteka roka koji je Srbija dobila od Saveta Evrope.

U Srbiji više od 2.000 roditelja, okupljenih u udruženjima, traži istinu o bebama rođenim pre dve, tri i više decenija, za koju im je u porodilištima rečeno da su umrla, u šta sumnjaju, jer mnogi od njih nikada nisu dobili ni tela dece, ni prateću dokumentaciju.

DANAS, 10.10.2020. / izvor
Protest roditelja nestalih beba: Naša borba predugo traje

Roditelji nestalih beba održali su 10. oktobra na beogradskom Trgu Republike protestni skup sa ciljem da još jednom skrenu pažnju javnosti na sudbinu dece za koju veruju da su im po rođenju oteta, a zatim prodata ili data na usvajanje.

Oni su se okupili i kako bi pozvali nadležne institucije u Srbiji da rasvetle okolnosti pod kojim su njihova deca nestala.

„Mi smo ogorčeni, mi smo besni, mi smo čemerni, razočarani, mi smo izgubljeni ljudi, ljudi bez pravde“, navela je u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) nakon protesta Ana Pejić iz Rume, sekretarka Udruženja roditelja nestalih beba Vojvodine, koja i sama decenijama traga za odgovorom o sudbini devojčice koju je rodila u avgustu 1988. u porodilištu u Sremskoj Mitrovici, a za koju joj je dva dana posle porođaja rečeno da je preminula.

Zakon o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Srbiji, stupio je na snagu 11. marta 2020. godine, a u članu 17 propisuje se da je rok za pokretanje postupaka pred sudom u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu.

Osnovne zamerke koje su roditelji izneli na zakon jeste to da on roditeljima, umesto odgovora šta se desilo sa nihovom decom – nudi novčanu naknadu.

Rok za pokretanje postupka pred sudom produžen je za vreme koliko je trajalo vanredno stanje zbog epidemije korona virusa.

U Srbiji više od 2.000 roditelja, okupljenih u udruženjima, traži istinu o bebama rodenim pre dve, tri i više decenija, za koju im je u porodilištima rečeno da su umrla, u šta sumnjaju, jer mnogi od njih nikada nisu dobili ni tela dece, ni prateću dokumentaciju.

NOVA.RS, 27.9.2020. / izvor
Afera “Nestale bebe”:
Ćerku su mi ukrali iz porodilišta

U razotkrivanju afera nestalih beba u Srbiji, možda je najdalje otišao Dragan Brđović iz Vrnjacke Banje. On tvrdi da njegova ćerka nije preminula pre 40 godina, već da je živa, da zna ko je i gde sada živi. Ovaj Vrnjčanin otkriva kako je bračni par iz Niša pratio trudnoću njegove supruge Lidije, pa zatim i porođaj. Ali, posle šest dana provedenih u porodilištu, u trenutku kada su trebali da ga napuste, Brdovićima su rekli da je njihova ćerka preminula.

Lidija Brđovic se porodila 23. decembra 1980. godine u porodilištu u Nišu. Njenom suprugu Draganu i njoj je to bilo prvo dete, devojčica kojoj su dali ime Ana.

Majka je šest dana dojila bebu u porodilištu, da bi tog 29. decembra kada je otac Dragan otišao u porodilište po njih dve, doživeo težak emotivni udarac. Saopšteno mu je da je devojčica umrla.

“To je bio šok za suprugu i mene. To se dogodilo oko 11 sati. Rekao sam doktoru da je dete šest dana bilo živo i da želim da ga sahranim.

Ne, druže, tako je rekao. Oni se ne sahranjuju, već se spaljuju sa ostalim materijalom, pošto se smatra kao pobačaj. Rekao sam mu da hoću da vidim svoje dete, makar mrtvo”, ispričao je Dragan.

Dragan kaže da je otišao na patologiju, ali da su mu rekli da dete nije došlo do njih, i da je odvezeno u Beograd.

Ali, kako kaže, beba nije ni tamo stigla.

Kada su dobili otpusnu list, na njoj je pisalo da je beba preminula u 12, a Brdović kaže da je njemu sat vremena ranije doktor rekao da je ona mrtva.

On kaže da je sumnja počela kada je na klinici u Nišu u sobi njegove supruge Lidije došla jedna Nišlijka, objašnjavajući joj da se porodila carskim rezom, da je dobila devojčicu, da sa bebom nešto nije u redu i na kraju zatražila mleko.

“To je već u startu bila mala sumnja. Ali, kasnije iz priče u komšiluku gde je ova žena stanovala, saznao sam da posle porođaja nije komunicirala ni sa kim, da su stan odmah napustili i otišli kilometar dalje, i da je prekinula svaku komunikaciju sa svim prijateljicama. Nešto tu nije bilo u redu”, kaže ovaj otac.

Dragan Brdovic kaže da su se zbog tadašnjeg komunističkog uređenja, vratili u Švajcarsku, primirili i čekali pravi trenutak da ponovo krenu u potragu za ćerkom. To se dogodilo 17 godina kasnije, kada su otišli u nišku gimnaziju da vide sada svoje dete.

“Našli smo je u školi i sav sam se naježio kada sam je ugledao. Znao sam da je moja. I liči na mene i starijeg sina. Posle tri dana sam došao sa suprugom i sinovima.

Direktorka je izvela na stepenište da se vidimo. Moja supruga joj je rekla, jel znaš da sam te dojila šest dana. Ona je bila sva uplašena i drhtala je, ali ništa nije kazala”, priseća se Dragan.

Ana, kako je Dragan zove, kaže da sada živi u Kini, gde radi kao nastavnica. Ova niška afera okončana je rešenjem Okružnog javnog tužilaštva, kojim je krivična prijava Brdovića odbačena kao neosnovana.

“Nju niko od njihovih prijatelja nije mogao da vidi, od trenutka kada je došla kući. Bili smo na sudu. Oni su moju porodicu tužili za klevetu. Ja sam zahtevao da sudija odobri da se uradi DNK nalaz, pošto živim u Švajcarskoj, bilo je moguće to uraditi u međuzoni.

Ćerka je tada imala 17 godina, ali je on kategorički rekao da to ne dolazi u obzir. Nisam to shvatio, jer bi tako sve bilo jasno”, rekao je Brđović.

Ova priča je pre dvadesetak godina pokrenula lavinu sumnji mnogih roditelja čija su deca u tom periodu umrla u niškom porodilištu. Iz tog razloga je osnovana i Fondacija Dragan Brđović.

021.RS, 16.9.2020. / izvor

Pred sudom pokrenuto 107 slučajeva povodom nestalih beba

Roditelji koji sumnjaju da su im bebe po rođenju nestale iz porodilišta imaju novi rok, do 3. novembra, da podnesu sudu predlog za utvrđivanje činjenica o statusu svoje dece.

"Novosti" navode da je tom listu potvrđeno u višim sudovima u Beogradu i Nišu da je "prvobitni rok do 11. septembra produžen u skladu sa uredbom o rokovima u sudskim postupcima za vreme vanrednog stanja".

Prethodno je 11. septembra, kada je isticao rok za podnošenje sudskih predloga po zakonu o nestalim bebama, koji je stupio na snagu 11. marta i predviđao je šest meseci za podnošenje predloga, Zaštitnik građana zatražio da se roditeljima da još mesec i po dana da se obrate pravosuđu, jer to nisu mogli tokom vanrednog stanja uvedenog zbog epidemije virusa korona.

U međuvremenu, kako je za "Novosti" potvrđeno u Vrhovnom kasacionom sudu, postupak po Zakonu o utvrđivanju činjenica o statusu beba za koje se sumnja da su nestale iz porodilišta, do 1. juna je pokrenulo 37 roditelja.

Član beogradske grupe roditelja nestalih beba Goran Filipović za "Novosti" je izjavio da je to udruženje 11. septembra Višem sudu u Beogradu dostavilo dodatnih 70 predmeta, što znači da ih je do sada podneto najmanje 107.

"U petak smo predali 70 obrađenih predmeta Višem sudu u Beogradu a spremamo još njih tridesetak koje su nam u međuvremenu roditelji dostavili. Nadamo se da će ih sudovi prihvatiti", kazao je Filipović.

"Novosti" navode da je u Nišu za 18. septembar zakazana obuka sudija kako da postupaju po novom zakonu.

Prema Zakonu, utvrđivanje slučajeva nestalih beba može sudovima da podnosi i Zaštitnik građana.

SRBIJA DANAS, 5.9.2020. / izvor

"Nikad neću oprostiti" - Majka joj na samrti priznala užasnu istinu, a nakon toga joj nije otišla ni na sahranu

Izuzetno potresna priča devojke sa naših prostora

Afera o ukradenim bebama širom porodilišta bivše Jugoslavije, koje su prodavane za velike pare porodicama bez dece iz inostranstva, jedna je od najpotresnijih i najtragičnijih koje svet zna.

Priče o hiljadama beba koje su nestale iz jugoslovenskih porodilišta i proglašene umrlim su aktuelne poslednjih godina i istrage o svim tim užasnim delima se vode na prostorima svih bivših SFRJ republika. U međuvremenu je neimenovana devojka na jednoj internet stranici napisala ispovest o tome kako je saznala da je u stvari jedna od ukradenih beba iz Jugoslavije i da ju je kupio nemački par koji nije mogao da ima dece.

- Ceo život sam mislila da sam Nemica. Tamo sam odrasla, navodno se tamo rodila, roditelji Nemci. Pre pet godina mi se majka neizlečivo razbolela, otac je umro sedam godina ranije, a pošto je osećala pred smrt grižu savesti, priznala mi je da ja nisam njena biološka ćerka nego da su me kupili u Jugoslaviji - započinje ispovest devojka.

Detalji njenog usvajanja od strane nemačkog para deluju zaista neverovatno.

- Nisu mogli da imaju decu, a valjda im je bilo teško da usvoje dete u Nemačkoj, jer je bio dug i komplikovan proces, pa su došli u Jugoslaviju planirajući da usvoje dete. Dogovorom sa nekim doktorima su obezbedili da dobiju dete ako plate. Kaže da su znali da uzimaju dete od nekoga i da nije iz sirotišta. Od tog momenta kad mi je rekla, prestala sam sa njom pričati, nisam joj ni na sahranu otišla. Mesecima sam tražila svoje biološke roditelje. Na kraju sam saznala da su umrli. Jedino mi je tetka živa. Pričala mi je kako je moja majka bila ubeđena da sam ja živa i da je umrla nekoliko godina nakon mog rođenja, razbolela se od stresa i tuge. Nikad neću oprostiti svima koji su bili umešani - napisala je devojka na stranici "Ispovesti.com".

ALO, 21.7.2020. / izvor
Formirana specijalna komisija - Pripadnici tajnih službi tragaju za nestalim bebama u Srbiji

Komisija se sastoji iz predstavnika ministarstava pravde, zdravlja, za rad i zapošljavanje, za državnu upravu i lokalnu samoupravu, MUP i BIA

Vlada Srbije formirala je novu komisiju za nestale bebe, odnosno za prikupljanje činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u našoj zemlji.

Njen zadatak biće, kako kaže Goran Filipović iz Beogradske grupe roditelja, koji je ujedno član novog tela, da po nalogu suda pribavi dokumentaciju i dokaze na osnovu predmeta koje je sud pokrenuo, a kod kojih roditelji sumnjaju da su im deca nestala, odnosno ukradena iz porodilišta.

Komisija se sastoji iz predstavnika ministarstava pravde, zdravlja, za rad i zapošljavanje, za državnu upravu i lokalnu samoupravu, MUP i BIA. U njoj je i devet članova koje su imenovala tri roditeljska udruženja - "Za istinu i pravdu o bebama", "Beogradska grupa roditelja nestalih beba" i "Nestale bebe Beograda".

- Sudovi bi po novom zakonu trebalo da otvore prve istrage o slučajevima nestalih beba posle 11. septembra - tvrdi Filipović. - Dotle će biti završene obuke sudija, prikupljeni prvi predmeti i prosledeni sudovima i naša komisija će doneti poslovnik o radu.

Na pitanje šta je sa prethodnom komisijom, formiranom pre donošenja ovog zakona, čiji je inicijator bio MUP, Filipović tvrdi da joj je istekao mandat. Radiša Pavlović iz Udruženja za istinu i pravdu o bebama, koji je bio član i prethodne komisije, ističe da će istrage koje je ona pokrenula ipak biti nastavljene u okviru novog tela.

N1, 13.3.2020. / izvor
Ministarstvo: Srbija nije više pod specijalnim nadzorom SE zbog nestalih beba

Ministarstvo pravde saopštilo je da Srbija više nije pod specijalnim nadzorom Komiteta ministara Saveta Evrope zbog slučaja "nestalih beba", nakon što je Skupština Srbije usvojila Zakon o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta.

Kako se navodi, u Strazburu je od 3. do 5. marta održan sastanak Komiteta ministara Saveta Evrope koji je bio posvećen nadgledanju izvršenja presuda i odluka Evropskog suda za ljudska prava, među kojima je i presuda u slučaju "Zorica Jovanović protiv Srbije".

"Komitet ministara Saveta Evrope izrazio je zadovoljstvo zbog usvajanja tog zakona i pozdravio napore nadležnih organa da u saradnji sa različitim organizacijama civilnog društva pronađu način i sredstva za rešavanje problema roditelja, uključujući i konsultacije sa roditeljima koje je organizovala predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić", navodi se u saopštenju.

Ministarstvo pravde dodaje da je Komitet ministara SE pozvao Srbiju da preduzme sve neophodne mere kako bi se osiguralo efikasno sprovođenje novog mehanizma za utvrđivanje činjenica i da nastavi saradnju sa tim telom u cilju pune i efikasne implementacije presude.

U saopštenju dostavljenom agenciji Beta 6. marta, Komitet ministara Saveta Evrope je objavio da je na zasedanju od 3. do 5. marta odlučio da Srbija mora da sprovede presudu Evropskog suda za ljudska prava iz 2013. godine u predmetu "Zorica Jovanovic´ protiv Srbije", u vezi s navodima o bebama nestalim iz porodilišta, i da najkasnije do 1. oktobra 2020. godine dostavi sveobuhvatne informacije o tome.

U tom saopštenju iz Strazbura je bilo navedeno da je Komitet ministara Saveta Evrope "odlučio da nastavi svoj nadzor nad ovim slučajem po standardnoj proceduri".

AL JAZEERA, 7.3.2020. / izvor
Roditelji nestalih beba:
Milena 55 godina traži kćerku Karolinu

Milena Stanimirović 55 godina ne zna kakva je prava sudbina njene ćerke Karoline, koju je rodila 10. maja 1965. godine u Šapcu. Više od pola veka traje njena bol. Ta bol je prvo bila zbog verovanja da joj je ćerka umrla, a onda se vremenom pojavila sumnja da je njena Karolina delila sudbinu na desetine nestalih beba. Kada se jauk roditelja za svojim bebama dovoljno glasno i jasno čuo, i Milena je, uz pomoć ćerke Vere, počela da traga za istinom.

Tog 10. maja 1965. godine Milena je na svet donela svoje prvo dete, ćerku, kojoj su dali ime Karolina. Beba je na svet došla bez ikakvih komplikacija, zdrava, i sve je bilo kako je trebalo da bude, kako se nadao mladi šabacki bračni par.

“Imala sam samo 20 godina, a moj pokojni muž Živorad 24. Prekinula sam studije na ekonomiji kada sam ostala u drugom stanju. Rodila sam Karolinu, imala je dva kilograma i 250 grama. Cela familija je narednih dana dolazila da vidi našu ćerku. Živorad je i slavlje, kako već ide, napravio. Svakoga dana su mi donosili Karolinu na podoj. Rođenje ćerke smo prijavili nadležnim organima”, priča Milena.

Telegrami iz beogradske bolnice

Četvrtog-petog dana od porođaja Milena je videla neko blago komešanje na spratu na kojem je ležala.

“Do tog trenutka, tih nekoliko dana, niko ni u jednom momentu nije rekao da sa Karolinom nešto nije u redu. A onda mi je tog dana prišla jedna sestra i rekla da dete mora hitno da se prebaci u Beograd. Krenula sam da se pakujem. Pitali su me šta to radim, a ja sam im odgovorila da idem sa svojim detetom. Zaustavili su me i rekli da ne mogu da idem za Beograd, da nema potrebe i da idem kući. Tako sam i uradila”, kaže Milena.

Bilo je takvo vreme, nije se postavljalo mnogo pitanja, verovalo se institucijama, lekarima. Milena dodaje da je bila mlada, nespremna na situaciju u kojoj se našla.

“Zamislite vreme u kojem nije bilo ni fiksnih telefona. Moj muž je iz zadruge zvao bolnicu da pita kako nam je ćerka. Dobijao je odgovore da je sve u redu. A onda su počeli polako da ga pripremaju – beba nije dobro, teško da će da preživi, ako i preživi, imaće teške posledice… Odlučili smo da odemo do bolnice u Beogradu. Dalje od portirnice nismo mogli da stignemo. Nisu nam dali, ljudi na portirnici. Rekli su da dete nije dobro i da ne treba da je vidimo u takvom stanju. Seli smo na klupu, sami, mladi, i plakali. Na kraju smo se vratili kući”, seća se Milena.

Posle dva-tri dana, najkasnije 22. maja na njihovu adresu je stigao telegram da je Karolina preminula. Sutradan su dobili još jedan telegram u kojem je pisalo da je beba sahranjena o trošku bolnice i da nemaju potrebe da dolaze u Beograd.

“Stalno postavljam sebi pitanja: ‘Što ovo, što ono?’, ali tada jednostavno nisi smeo da sumnjaš u zvaničnu verziju. Takvo je vreme bilo. Kako je neko mogao da sahrani dete bez znanja roditelja, nije mi jasno. Sva ta pitanja sam potisnula u svoju bol. Živela sam sa time. Posle dve godine, dobili smo ćerku, a ubrzo i sina. Kada se u Srbiji aktivirao problem nestalih beba, odlučili smo da prijavimo i naš slučaj”, dodaje Milena.

Neće prestati tragati za istinom

Ona i njena ćerka Vera Stanimirović Palinkaš podigle su krivičnu prijavu protiv N. N. lica. Svesne su da je od tog događaja prošlo 55 godina, ali ne odustaju. U ovom, jednom od najstarijih registrovanih slučajeva nestalih beba, ima mnogo spornih situacija.

“Imamo izvod iz Matične knjige rođenih na Karolinino ime, u kojem u napomeni piše da je preminula 1. 6. 1965. Prvi telegram roditelji su dobili oko 20. maja i u njemu ih je bolnica obavestila da je dete umrlo. U toj napomeni naveden je i redni broj pod kojim tvrde da je Karolina upisana u Matičnu knjigu umrlih”, ističe Vera Stanimirović Palinkaš.

“Međutim, istina je drugačija. Ona nikada nije upisana u Matičnu knjigu umrlih, a pri tom je redni broj pod kojim je navodno zavedena iz oktobra 1965. godine. Šabacka matična služba je informaciju o smrti dobila na osnovu pismenog dopisa bolnice da je dete preminulo 1. 6. 1965. na običnom parčetu papira. To je sve do sada utvrdila policija.”

Vera Stanimirović Palinkaš dodaje da je u toku pribavljanje svih ostalih dokumenata, posle kojih će predmet biti prosleđen Osnovnom javnom tužilaštvu u Šapcu, na dalje postupanje. Ona i njena majka ne odustaju. Svesne su da će u jednom trenutku naleteti na zid, ali ne žele da dignu ruke od traganja za istinom.

Zakon po naredbi Suda iz Strazbura

Sudbina Karoline je samo jedna od nekoliko stotina novorođenčadi koje su na sumnjiv način nestale tokom nekoliko decenija. Pažnju javnosti porodice koje tragaju za istinom dobile su ponovo zahvaljujući usvajanju Zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Srbiji poslednjeg dana februara prestupne 2020. godine.

Ovaj akt, po tvrdnjama vladajuće većine, trebalo bi da omogući da se dođe do istine o nestaloj deci. Kako su naveli, usvojenim amandmanima, koje je prethodno Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, dogovorila sa predstavnicima udruženja roditelja, predviđeno je formiranje posebne komisije koja će imati uvid u dokumenta institucija nadležnih u slučajevima nestalih beba, čime se, po njihovom tumačenju, otvara prostor za sprovođenje istraga.

Srbiju je na donošenje posebnog zakona, koji bi bio pravni okvir za rešavanje slučajeva u kojima se sumnja da su bebe ukradene, obavezala presuda Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu iz 2013. godine, u slučaju Zorice Jovanović, jedne od majki nestalih beba.

Usvojeni zakon o bebama, kako piše u tom aktu, predviđa sudski nalog za isplatu novčane nadoknade do 10.000 evra ukoliko nije moguće utvrditi status deteta za koje roditelji sumnjaju da je ukradeno. Postupci će se, predviđa zakon, sprovoditi u slučajevima u kojima se roditelj ranije obraćao državnim institucijama, kako bi se sprečile zloupotrebe, kao i da će krivična prijava biti podneta ako istraga pokaže da je dete nestalo uz činjenje krivičnog dela.

Novac ne može ‘nadoknaditi’ dijete

Roditelji, koji su organizovanu kampanju potrage za svojom decom počeli ranih dvehiljaditih, godinama su isticali da ne žele novac, već istinu i kažnjavanje odgovornih. Za ministra unutrašnjih poslova Srbije Nebojšu Stefanovića, koji je branio ovaj zakon u Skupštini Srbije, njegovo usvajanje je tek prvi korak.

“Tema nestale dece je jako teška i nema dovoljno dobrog zakona i rešenja koje će vratiti dete i odagnati bol roditeljima. Važno je, međutim, da se pitanje nestalih beba pokrenulo sa mrtve tačke, posle mnogo decenija neprihvatljive tišine. Razgovarali smo sa roditeljima, udruženjima, stručnjacima… Cela Vlada se angažovala i donošenje zakona je prvi značajan korak. Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo pravde su usaglasili stav da tužilaštva imaju mogućnost da gone nekog za krivično delo, iako je to učinio pre, recimo, 30 godina”, odgovara Stefanović.

Karolinina majka Milena ne gubi nadu. Svesna je vremena koje je proteklo, ali bol koja je sve vreme prisutna ne dozvoljava joj da odustane. Drago joj je što krivično delo koje je ona naznačila u svojoj prijavi neće moći da zastari i nada se da će istraga uspeti da skloni tamnu zavesu sa sudbine njene ćerke Karoline.

Nenad Kulačin

TELEGRAF, 6.3.2020. / izvor
Razgovor u Vladi o pitanju nestalih beba: Na sastanak sa premijerkom nisu došla dva udruženja

- Ne možemo da ispravimo propuste koji su ranije učinjeni, ali preuzimamo odgovornost za sve što se bude radilo u budućnosti - poručila je premijerka

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić sastala se danas sa predstavnicima nekoliko udruženja roditelja nestalih beba, sa kojima je razgovarala o daljoj saradnji i primeni Zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji.

Sastanku su prisustvovali predstavnici Beogradske grupe roditelja nestalih beba, Udruženja "Za istinu i pravdu o bebama" i Udruženja "Nestale bebe Beograda", predstavnici Inicijative A11 i Komiteta pravnika za ljudska prava, kao i Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, Ministarstva pravde i Ministarstva unutrašnjih poslova.

Premijerka Brnabić izrazila je žaljenje što sastanku ne prisustvuju predstavnici Udruženja roditelja nestalih beba Srbije i Udruženja roditelja nestalih beba Vojvodine, koji su takođe bili pozvani. Ona je podvukla da je Vlada Srbije otvorena za nastavak saradnje i što bolju komunikaciju sa svim udruženjima roditelja.

Brnabić je rekla da je prioritet formiranje Komisije za prikupljanje činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji, koja je usaglašena amandmanima na zakon neposredno pre njegovog usvajanja.

- Ne možemo da ispravimo propuste koji su ranije učinjeni, ali preuzimamo odgovornost za sve što se bude radilo u budućnosti - poručila je premijerka.

Predstavnici Beogradske grupe roditelja nestalih beba, Udruženja "Za istinu i pravdu o bebama" i Udruženja "Nestale bebe Beograda" rekli su da je usvajanje novog zakona prvi i važan korak koji je napravljen i da su spremni za dalju saradnju sa svim nadležnim državnim organima. Takođe, predstavnici Inicijative A11 i Komiteta pravnika za ljudska prava istakli su da su spremni da podrže ceo proces, uključujući i budući rad na izmenama i dopunama i unapređenju zakona.

DANAS / FONET, 5.3.2020. / izvor
Roditelji nestalih beba ne odustaju od nastavka borbe

Potpredsednica Beogradske grupe roditelja nestalih beba Rada Pantelić izjavila je FoNetu da je zakon koji se odnosi na nestale bebe, nedavno usvojen u Skupštini Srbije, „samo jedna stepenica napred u korist roditelja“ i otvoren prostor za sprovođenje istraga, ali da je bitno kako će se zakon primenjivati u praksi.

Opisujući svoj slučaj, Pantelić u serijalu Bez rukavica kaže da se porodila 8. avgusta 1983. godine u Kosovskoj Mitrovici i da je rodila blizance, koji su tada prebačeni na Institut za prevremeno rođenu decu, gde su joj petog dana saopštili da je jedno dete umrlo. „Naravno veći blizanac. Uvek je, kada je blizanačka trudnoća u pitanju, nestalo veće dete.

Nisu dali da ga sahranimo, identifikujemo, nikakve papire nismo dobili“, ukazuje Pantelić i tvrdi da to nije samo njen primer. Kako nepominje, stotine je roditelja sa istom famoznom pričom – „mladi ste, imaćete još dece, pazite sad na ovo dete“ – kojom su „psihički uticali na nas“.

Precizira da 90 odsto roditelja u organizaciji čija je članica imaju podatke da tela njihove dece, koja su proglašena mrtvom, nikada nisu stigla ni na jedno groblje i da je osnovno pitanje „gde su leševi dece“. Kao dobro rešenje, Pantelić je označila formiranje Komisije za prikupljanje činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Srbiji.

Komisija će imati šira ovlašćenja i u njebnom sastavu će roditelji činiti devet od 15 članova, dok ce šestoro biti predstavnici države, objasnila je ona i predvidela da će institucije morati da se otvore.

Poslanica Stranke moderne Srbije (SMS) Tatjana Macura, koja se zalagala za donošenje Zakona i prilagodavanje zahtevima roditelja, takođe je pohvalila usvajanje amandmana o formiranju Komisije.

Ona je istakla da su u „foto finišu“ usvajanja Zakona zapravo prihvaćene ključne odredbe i procenila da će Komisija olakšati istragu roditeljima. Imaće pristup bolničkoj dokumentaciji, ali i sudskoj dokumentaciji, koja nije bila lako dostupna, naglasila je Macura i podsetila da Zakon, pre usvajanja mandmana, nije roditeljima omogućavao istragu kakva im je potrebna. Protest roditelja tokom rasprave o Zakonu bio je potpuno opravdan, ocenila je Macura, dok je Pantelić podsetila da je, pre amandmana, veoma sporan bio član 21. Po toj verziji, sudija bi, ako ne može da se utvrdi status deteta, doneo rešenje o tome i naložio da roditelji dobiju naknadu štete do 10.000 evra, što njima, kako je predočila, ništa ne znači, ako ne znaju šta im je sa detetom.

Ako neko kaže da je dete umrlo, onda roditelji traže dokaz za to da je dete preminulo, a da ako se utvrdi da je živo, traže da se njihovo dete i pronađe, poručila je Pantelić. Tu je prihvaćen važan amandman, jer je u član 21, dodala je Macura, unet još jedan stav koji kaže da to nije konačan proces i da roditelji mogu da nastave sa istražnim radnjama.

S druge strane, Pantelić je rekla da Zakonom o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Srbiji nije prihvaćen njihov zahtev o paralelnoj DNK analizi.

Ona je objasnila da veliki broj roditelja kojima je rečeno da su im deca umrla imaju obdukcione kalupe, da sada roditelji moraju da daju svoj uzorak na DNK analizu, kako bi se uporedili sa kalupima, ali da roditelji traže da dobiju deo kalupa kako bi sami izvršili nezavisne analize gde žele.

„Država je izgubila poverenje za ovih 18 godina. Mi ne možemo apsolutno da verujemo da je bilo pravde. Da je bilo političke volje, ovo bi se davno rešilo“, uverena je Pantelić. Ona sumnja u „svaki ishod i korak države“ i najavljuje da roditelji neće odustati dok se ne reši i poslednji slučaj. I Macura očekuje da se roditelji ujedine i budu solidarni i prgnozira da bi, kao većina u Komisiji, mogli da dođu do nekih rezultata.

Druga stvar koju očekuje je da roditelji, poslanici i Savet Evrope ukažu ako bude problema sa sprovođenjem zakona. Ona je istakla da je ovo prvi takv zakon usvojen u državama nastalim raspadom Jugoslavije. Sve bivše jugoslovenske republike imale su problem sa nestankom beba iz porodilišta, rekla je Macura i zaključila da bi Zakon usvojen u Skupštini Srbije, kao primer, mogao da posluži i ostalima.

N1, 3.2.2020. / izvor
Insajder debata o zakonu o nestalim bebama

(Kako je preko noći došlo do usvajanja nove vrteške - novog Zakona o nestalim bebama... - prim. kradjabeba.org)

INSAJDER, 29.2.2020. / izvor
Skupštinski odbor usvojio amandmane na Predlog zakona o nestalim bebama: Osnivanje Komisije u kojoj su roditelji vecina

Skupštinski odbor za pravosude usvojio je amandmane na Predlog zakona o nestalim bebama, objavila je na svom Tviter nalogu poslanica Stranke moderne Srbije Tatjana Macura, koja je objavila i tekst amandmana. O njima danas na vanrednom zasedanju raspravljaju poslanici. Roditelji iz Beogradske grupe roditelja nestalih beba tražili su tokom nedelje da zakon bude povučen iz procedure, ali nakon sinoćnjeg sastanka sa premijerkom Anom Brnabić, saopšteno je da su usaglašena tri amandmana i da su roditelji zadovoljni.

Jedna od glavnih izmena je predviđanje osnivanja Komisije za prikupljanje činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta. Navodi se da će ona imati 15 članova, šest imenuje Vlada, a devet članova će biti iz udruženja roditelja.

Zadatak Komisije, koja bi trebalo da bude formirana 30 dana od početka primene zakona, je da prikuplja i obrađuje sve činjenice i podatke koji se nalaze u posedu pravosudnih organa, policije, medicinskih ustanova, matičnih službi, pogrebnih preduzeća, centara za socijalni rad, i svih drugih državnih organa koji bi mogli da imaju činjenice i saznanja koja se odnose na oduzimanje i trgovinu novorođenom decom.

Navodi se da su sve institucije i ustanove u obavezi da članovima Komisije omoguće pristup navdenim podacima.

Jednom od najspornijih članova – da sud može da donese rešenje kojim konstatuje da ne može da utvrdi činjenice o detetu, dodat je stav u kojem se navodi: „Pravnosnažno rešenje kojim je sud konstatovao da ne može da se utvrdi status nestalog novorođenog deteta ne sprečava predlagača da ponovo pokrene postupak o istoj stvari, ako je saznao nove činjenice ili našao ili stekao mogućnost da upotrebi nove dokaze“.

Dodat je i član da predlog za pokretanje postupka utvrđivanja statusa novorođenog deteta može da podnese i lice koje sumnja u svoje poreklo, bez obzira na to da li se obraćalo državnim organima u vezi sa svojim porodičnim statusom, kao i da to može da učini Zaštitnik gradana.

Nakon jučerašnjeg sastanka iz Vlade je saopšteno da roditelji iz Beogradske grupe roditelja nestalih beba smatraju da je napravljen veliki iskorak.

„Oni su istakli da su svesni da je reč o izuzetno teškom i kompleksnom problemu, ali da je jako važno što je na današnjem sastanku, nakon dugo vremena, napravljen ozbiljan pomak u daljoj saradnji sa državnim organima“, prenosi Vlada Srbije u saopštenju.

Sastanku su prisustvovali predstavnici Beogradske grupe roditelja nestalih beba, predstavnici Inicijative A11, Fondacije za otvoreno društvo, kao i narodna poslanica Tatjana Macura iz Stranke moderne Srbije. Takode, bili su prisutni i predstavnici Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, Ministarstva pravde, Ministarstva unutrašnjih poslova i drugih državnih organa.

Podsetimo, krajem prošle nedelje iznenada je na dnevni red stavljen Predlog zakona o nestalim bebama kome se već mesecima protive nevladine organizacije i udruženja roditelja nestalih beba, tvrdeći da ovaj zakon ne garantuje da će roditelji saznati šta se dogodilo sa njihovom decom.

Oni su zatim od ponedeljka svaki dan ispred Skupštine Srbije tražili povlačenje zakona iz skupštinske procedure. Povlačenje su tražili i predstavnici opozicije, a najsporniji član ovog zakonskog Predloga bio je član koji je propisivao da sud rešenjem može roditeljima pružiti novčanu naknadu i to tako što bi doneo rešenje da je nemoguće utvrditi istinu.

RTS, 29.2.2020. / izvor
Usvojen Zakon o nestalim bebama

BEOGRAD - Skupština Srbije usvojila je danas Zakon o utvrđivanju činjenica o statusu dece za koju se sumnja da su nestala u porodilištima u Srbiji, a koji, po rečima nadležnih, treba da omogući da se dođe do istine i pomogne roditeljima da dođu do odgovora za kojim tragaju decenijama.

Usvojenim amandmanima koje je premijerka Srbije Ana Brnabić dogovorila s predstavnicima udruženja, predviđa se formiranje komisije i time otvara jasan prostor za pokretanje istraga, dalje sprovođenje istraga i sve neophodne istražne radnje.

Komisiju će činiti predstavnici državnih organa, ali i predstavnici registrovanih udruženja roditelja koja se bave pitanjima nestale novorođene dece, a koji će u ovoj komisiji imati većinu.

Jedan od razloga za donošenje zakona jeste presuda Evropskog suda za ljudska prava iz 2013. godine po kojoj je utvrđeno da je Zorici Jovanović povređeno pravo na porodični život.

Tom presudom je Srbija obavezana da utvrdi činjenice i u drugim slučajevima.

Kako je ranije kazao ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, sudski postupak kao rezultat može imati odbijanje zahteva ako se dokaže da dete nije nestalo, ako se utvrdi smrt ili konkretno šta se desilo, kao i koja institucija je odgovorna, a može i da kaže da nije moguće utvrditi šta se dogodilo.

Ukoliko nije moguće utvrditi status deteta na zahtev predlagača može se dosuditi novčana naknada ne veća od 10.000 evra.

Postupci će se sprovoditi u onim slučajevima ako se roditelj ranije obraćao državnim institucijama, kako bi se sprečile zloupotrebe.

Ako istraga pokaže da je dete nestalo uz činjenje krivičnog dela, biće podneta krivična prijava.

Poslanici Srpske radikalne stranke pozvali su danas na povlačenje Predloga zakona o utvrđivanju činjenica o statusu dece za koju se sumnja da su nestala u porodilištima u Srbiji,uz obrazloženje da on neće doprineti da se sazna istina.

Tokom rasprave o amandmanima na predloženo rešenje, poslanica SRS Nataša Jovanović je navela da je anketni odbor Skupštine Srbije 2006. godine podneo izveštaj u kojem je, kaže, utvrđeno da su tužilaštva i policijske uprave širom Srbije zataškavala otmice beba.

“U pitanju je očigledno međunarodna trgovina novorođenom decom. Vi ste sada reagovali, zato što vam to traže mentori iz Evropske unije i zbog presude iz 2013 godine koju je dobila Zorica Jovanović”, rekla je Jovanović.

Jovanović je za opstrukciju i zamenika republičkog javnog tužicoa Jasminu Kiurski", a Zagorku Dolovac, što se, kako kaže, uopšte ne oglašava.

Vjerica Radeta iz SRS je kritikovala što su juče sastanku koji je organizovala premijerka Ana Brnabić sa roditeljima nestale dece, Radeta je kritikovala učesnike sastanka među kojima su bili poslanica SMS Tatjana Macura i izvršni direktor Fondacije za otvoreno društvo Milan Antonijević.

Antonijevića je nazvala “stranim plaćenikom”, a Macuru “kradljivac mandata”, s obzirom da je u skupštinu ušla kao poslanik Dosta je bilo, pitajući koje nju izvukao iz šešira da prisustvuje ovom sastanku, a vlast optužila da želi u predizbornoj kampanji da kaže da je rešila pitanje nestale dece.

Macura je odgovorila da je od Radete očekivala takve “kletve i uvrede” i poručila da svakog ko zloupotrebljava temu nestale dece treba da ga bude sramota i apelovala na sve poslanike da, kako je rekla, dobro poslušaju šta su bili zahtevi roditelja i u kom smislu su tražili da se zakon modifikuje.

Milorad Mirčić iz SRS ponovio je stav koji je iznela i Nataša Jovanović da je Komisija iz 2006. godine prikupila sve relevantne podatke, ali su podaci, kaže, nestali iz javnosti. “Nadamo se da postoje još neki tragovi, jer je svaki slučaj obrađen”, rekao je Mirčić i dodao da se ne zna broj formiranih komisija, i vladinih, i skupštinskih.

Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković je diskutovala iz poslaničke klupe i odbacila navode radikala da se zakon donosi na brzinu, navodeći da je predlog podnet pre dve godine i da je bilo dovoljno vremena da se zakon poboljša i bude prihvatljiviji za sve.

Ona je navela da problem nestanka beba nisu rešavale vlasti od Tita, preko Slobodana Miloševića i Koštunice, a da se računi, bez obzira ko je krivac, sada ispostavljaju vlasti Srpske napredne stranke.

“Normalno je da vlada čini sve da se reši problem koji nije lak”, rekla je Gojković i dodala da je pročitala izveštaj Anketnog odbora iz 2006.godine, te poručila da je to javan dokument koji svako može da dobije, uključujući i vladinu komisiju.

Broj tog dokumenta 0102445/05 a izveštaj je iz 27. februar 2006. godine i u njemu ima raznih svedočenja, rekla je Gojković i dodala da se tadašnji ministar unutrašnjih poslova Dragan Jočić nije odazvao ni na jedan poziv tog Anketnog odbora.

“To je toliko komplikovana tema i teška materija da nisu napravljeni pomaci od Tita do dana današnjeg”, rekla je Gojković.

Ponovila je da postoji presuda Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Zorice Jovanović i da ona sada obavezuje Srbiju da donese zakon i postupi po toj presudi.

“Ako hoćemo pravnu državu moramo da poštujemo presude sudova, tamo piše 10.000 evra, tako je i uneto u predlog zakona”, rekla je predsednica parlamenta.

Pitala je i poslanicu Demokratske stranke Aleksandru Jerkov koja je zakon kritikovala ranije iz skupštinskog hola šta je uradila za rešavanje pitanja nestale dece dok su demokrate bile na vlasti, kao i zbog čega tada nije držala konferencije za štampu.

Anketni odbor je preporučivao da se donese “leks specijalis”, zbog čega, pitala je Gojković, to tada nije urađeno. Jerkov, napomenula je Gojković, nije podnela nijedan amandman, niti je ušla u salu da o ovom problem razgovara.

“Problem nestalih beba nije nastao 2012.godine dolaskom na vlast Srpske napredne stranke, ali ćemo ga rešiti. Ovo je prvi korak. Hvala svim poslanicima koji su ozbiljno učestvovali i podneli amandmane”, rekla je Gojković.

Na jučerašnjem sastanku premijerke Ane Brnabić sa roditeljima nestalih beba usaglašena su tri amandmana na predloženi zakon, a kojim se rešavaju neka od spornih pitanja na koja su roditelji ukazivali.

Predloženim amandmanima predviđa se formiranje komisije za prikupljanje ?injenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Srbiji čime se otvara jasan prostor za pokretanje istraga, dalje sprovođenje istraga i sve neophodne istražne radnje.

Posebno je važno što će Komisiju činiti predstavnici državnih organa, ali i predstavnici registrovanih udruženja roditelja koja se bave pitanjima nestale novorođene dece, a koji će u ovoj komisiji imati većinu.

Amandmani su jutros prošili kroz nadležne odbore i danas se očekuje njihovo usvajanje, odnosno usvajanje celokupnog zakona o utvrđivanju činjenica o statusu dece za koju se sumnja da su nestala u porodilištima u Srbiji.

Jedan od razloga za donošenje zakona je i presuda Evropskog suda za ljudska prava iz 2013. godine po kojoj je utvrđeno da je jednoj od porodica povređeno pravo na porodični život.

DANAS / BETA, 29.2.2020. / izvor
Skupština: Nastavljena rasprava o Zakonu o nestalim bebama

Vanredno zasedanje Skupštine Srbije nastavljeno je danas razmatranjem Predloga zakona o nestalim bebama.

Poslanici su na ranijim raspravama o zakonu o nestalim bebama ocenili da je tema krađe beba teška i mučna, da razumeju emocije roditelja koji se godinama bore za istinu, s tim što poslanici vladajuće većine od tog zakona očekuju ispravljanje nepravde.

Opozicioni predstavnici tražili su povlačenje zakona iz procedure smatrajući da je skandalozan.

Predsednica Beogradske grupe roditelja nestalih beba Mira Novokmet ocenila je u četvrtak da se taj zakon ne bavi ključnim pitanjem – gde su nestale bebe i zato je apelovala na predsednika Srbije Aleksandra Vučića da taj zakon ne potpiše.

Na dnevnom redu je i Predlog zakona o potvrđivanju konvencije o međunarodnom ostvarivanju izdržavanja dece i drugih članova porodica.

Amandmana na taj Predlog zakona nema.

BLIC - TANJUG, 29.2.2020. / izvor
Komisija će istraživati slučajeve nestalih beba - jedan je od tri amandmana o kome će se odlučiti danas u Skupštini

Poslanici Skupštine Srbije nastavljaju danas rad raspravom o amandmanima na Predlog takozvanog zakona o "nestalim bebama" koji treba da omogući roditeljima da dođu do istine, a kojim Srbija ispunjava i međunarodne obaveze.

Na jučerašnjem sastanku premijerke Ane Brnabić sa roditeljima nestalih beba usaglašena su tri amandmana na predloženi zakon, a kojim se rešavaju neka od spornih pitanja na koja su roditelji ukazivali.

Predloženim amandmanima predviđa se formiranje komisije za prikupljanje činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Srbiji čime se otvara jasan prostor za pokretanje istraga, dalje sprovođenje istraga i sve neophodne istražne radnje.

Posebno je važno što će Komisiju činiti predstavnici državnih organa, ali i predstavnici registrovanih udruženja roditelja koja se bave pitanjima nestale novorođene dece, a koji će u ovoj komisiji imati većinu.

Amandmani su jutros prošili kroz nadležne odbore i danas se očekuje njihovo usvajanje, odnosno usvajanje celokupnog zakona o utvrđivanju činjenica o statusu dece za koju se sumnja da su nestala u porodilištima u Srbiji.

Jedan od razloga za donošenje zakona je i presuda Evropskog suda za ljudska prava iz 2013. godine po kojoj je utvrđeno da je jednoj od porodica povređeno pravo na porodični život.

BLIC, 29.2.2020. / izvor
Brnabić s roditeljima nestale dece: Usaglašena tri amandmana

Na popodnevnom sastanku premijerke Ane Brnabić s roditeljima nestalih beba usaglašena su tri amandmana na predloženi zakon, koji će odmah biti upućeni Narodnoj skupštini, a kojima se rešavaju neka od spornih pitanja na koja su udruženja roditelja ukazivala.

Predloženim amandmanima predviđa se formiranje komisije za prikupljanje činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Srbiji čime se otvara jasan prostor za pokretanje istraga, dalje sprovođenje istraga i sve neophodne istražne radnje.

Posebno je važno što će Komisiju činiti predstavnici državnih organa, ali i predstavnici registrovanih udruženja roditelja koja se bave pitanjima nestale novorođene dece, a koji će u ovoj komisiji imati većinu.

Roditelji nestalih beba iz beogradske grupe smatraju da je danas napravljen veliki iskorak i da je to iskrena osnova za budući zajednički rad Vlade i roditelja.

Oni su rekli da su svesni da je reč o izuzetno teškom i kompleksnom problemu, ali da je jako važno što je na današnjem sastanku, posle dugo vremena, napravljen ozbiljan pomak u daljoj saradnji sa državnim organima, dok je Brnabić izrazila žaljenje što do ovakvog sastanka nije došlo ranije i istakla da su i Vlada i ona lično opredeljeni za nastavak dijaloga i saradnje sa udruženjima i roditeljima.

Upravo zato, premijerka je rekla da će se već sledeće sedmice sastati sa svim predstavnicima udruženja roditelja, kako bi detaljnije razgovarali o zakonskim rešenjima, problemima sa kojima se suočavaju i o budućoj saradnji.

Inače, današnji sastanak inicirala je premijerka kako bi i lično čula njihove primedbe i bojazni u vezi sa Predlogom zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Srbiji, a koji je u skupštinskoj proceduri.

Sastanku su prisustvovali predstavnici Beogradske grupe roditelja nestalih beba, predstavnici Inicijative A11, Fondacije za otvoreno društvo, kao i narodna poslanica Tatjana Macura iz Stranke moderne Srbije. Sastanku su takođe prisustvovali i predstavnici Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, Ministarstva pravde, Ministarstva unutrašnjih poslova i drugih državnih organa.

RTS, 28.2.2020. / izvor
Poslanici o nestalim bebama, porodice traže povlačenje iz procedure

U Skupštini je počela rasprava o Predlogu zakona o utvrđivanju činjenica o novorođenoj deci za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta. Cilj je, kažu u Vladi, da se utvrdi istina i pomogne porodicama da dobiju odgovore na pitanja koja postavljaju decenijama. Poslanici vladajuće većine za predlog kažu da je dobar, a poslanici opozicije i Udruženja roditelja nestalih beba traže da se zakon povuče iz procedure.

Marija za istinom o svom bratu traga pola života, njena majka već 42 godine. Iako su svesne da je postupak složen i da je Srbija jedna od retkih zemlja koja donosi Zakon, upozoravaju da roditelji u njegovu izradu nisu bili uključeni i da će izostati adekvatna istraga.

"I drugi kraj štapa jesu deca koju mi tražimo. Ovaj zakon tu decu nije video nigde i nije ih predvideo uopšte. Ja sam poslala svoj biološki materijal jednoj genetskoj laboratoriji i u slučaju da se on pronađe sa mojim bratom, njegovim uzorkom, mi apsolutno ne možemo ništa i ne ostavlja mogućnost da oni traže nas", napominje Marija Markanović iz Beogradske grupe roditelja nestalih beba.

Zakon o nestalim bebama drugi put je pred poslanicima ovog saziva, prvi put bio je 2016. I dok opozicioni posalnici tvrde da ni danas nije unapređen, pre četiri godine pod pritiskom javnosti, Udruženja roditelja, nevladinih organizacija, povučen je iz procedure.

"Postavlja se pitanje odakle ovaj zakon s obzirom na to da u međuvremenu nije održana javna rasprava", poručuje Tatjana Macura iz Stranke moderne Srbije.

Ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović napominje da zakon predviđa ne samo poseban postupak i pojačan proces discipline u formalno-pravnom smislu, već i dostavljanje dokaza i podataka za sud u najbržem mogućem roku, hitan postupak, isključenje javnosti, posebno obučeni policijski kadar.

Zakonu prethodi presuda Suda u Strazburu da je Zorici Jovanović povređeno pravo na porodični život. Od tada je država obavezna da utvrdi činjenice i isplaćuje nematerijalnu štetu do 10.000 evra.

"Koliko košta jedno dete, šta je ta cifra, ne postoji cena. Ovo je samo naknada države roditeljima čija su deca nestala u drugoj državi i možda nemarom administrativnog osoblja. Danas nema dokaza da je dete mrtvo, ili je možda i nestalo", smatra Nebojša Stefanović, ministar unutrašnjih poslova.

"Ako Vlada Srbije zaista želi da se ovo reši na pravi način, ne novčano, moraju da sednu da pričaju sa nama", dodaje Marija Markanović.

Očekuje se da poslanici zakon izglasaju do kraja nedelje. Beogradska grupa roditelja poručuje – od borbe za istinu neće odustati. Tražice da se zakon povuče, a obratiće se i predsedniku države i Savetu Evrope.

SRBIJA DANAS, 27.2.2020. / izvor
Ministar Stefanović: Zakon o nestalim bebama prvi korak za rešavanje problema!

Kako je ministar rekao govoreći o slučajevima nestalih beba iz porodilišta iz sedamdesetih, osamdesetih, devedesetih, u rešavanju se odnekud ipak mora krenuti

Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović rekao je danas u Narodnoj skupštini odgovarajući na pitanja poslanika da je predlog Zakona o nestalim bebama samo prvi korak u rešavanju ovog problema i svakako ne jedini. On je ujedno podsetio i da je stav da istrage neće biti obustavljene jedno od rešenja, pored pomenutog Zakona.

Odgovarajući na pitanje Đorđa Kosanića iz Jedinstvene Srbije, Stefanović je rekao i da treba svakako razgovarati i na temu mogućih izmena Krivičnog zakonika.

- Ovo je teška i veoma emotivna tema. To što se tim ljudima dogodilo pre 40, 30, 20 godina... horor je koji je teško i zamisliti. Svako ko ima svoje dete, zna šta mu sve prođe kroz glavu kad vam dete padne sa bicikla, a ne, ne daj Bože kad vam se takvo nešto dogodi. Svestan sam da nema tog zakona koji će biti dovoljno dobar, niti zakona, koji može da nadomesti bol koji su ti ljudi proživeli i proživljavaju - rekao je Stefanović.

- Ono što mi možemo da uradimo je da pokrenemo zaista ovo sa mrtve tačke i to posle decenija tišine, neprihvatljive tišine, posle mnogo decenija nečinjenja, jer razne prethodne vlasti nisu smele, nisu bile spremne, nisu mogle, uopšte ne želim da ulazim u to da li su imale želju da se to reši, ali prosto ništa nisu uradile i to je činjenica. Mi smo razgovarali sa roditeljima, udruženjima, različitim stručnjacima i napravili prve značajne korake - rekao je Stefanović govoreći o predlogu Zakona o nestalim bebama, ali i o rešenjima koja su iznađena pored ovog zakona.

On je podsetio i da su, pored predloga Zakona, MUP i Ministarstvo pravde zauzeli stav u vezi sa istragama o nestalim bebama da se u ovim slučajevima radi o krivičnom delu sa produženim trajanjem što će omogućiti da se osumnjičeni mogu krivično goniti i ukoliko je krivično delo počinjeno pre 30 godina. Kako je istakao, očekuje da će se Republičko javno tužilaštvo, koje je svakako samostalno, odlučiti da na ovaj način tretira ove slučajeve.

Ministar je ujedno zaključio i da se plaši da se neće u svakom pojedinačnom slučaju doći do istine šta se dogodilo sa decom, ali da moramo pokušati.

- Na kraju krajeva jedna od obaveza Republike Srbije, koje su ustanovljene presudom Evropskog suda za ljudska prava, nije samo kako to provejava u jednom delu javnosti da se isplate odštete. Sumu od 10.000 evra kao nadoknadu za patnje je dosudio Evropski sud, ali i obavezu da se identifikuje institucija koja nije uradila svoj posao, bilo da je pripadala nekadašnjim SFRJ, SRJ, SCG, svejedno - objasnio je ministar, ističući da je to jedan segment, dok su istrage o potencijalnim krivičnim delima u ovim slučajevima drugi segment.

Poslanika JS Đorđe Kosanić pitao je da li u narednom periodu treba pokrenuti i promenu Krivičnog zakona, baš što se tiče ovog pitanja o nestalim bebama. Stefanović je podsetio da je Krivični zakonik menjan prošle godine u pravcu pooštravanja kazni i da se veći deo odnosio upravo na krivična dela čije su žrtve deca.

- Mislim da sa prošlogodišnjim izmenama Krivičnog zakonika, kojima su pooštrene kazne i za dela gde su deca žrtve, možemo reći da imamo dobru kaznenu politiku. Ne isključujem mogućnost i o tome treba ozbiljno razmisliti ni da imamo još izmena u ovom smislu u kome ste vi rekli, ali bih voleo i da sudovi, koji jesu nezavisni, čuju potrebe naroda, ne ni ministara, ni poslanika, ni političara, da oslušnu svoj narod i da drakonskim kaznama pokažu da se kao društvo nikako ne možemo ni pomiriti, ni složiti sa nekim ko se usudi da dodirne neko od naše dece - rekao je Stefanović, dodajući da su i MUP i Ministarstvo pravde spremni da razgovaramo o svakoj od ovih tema.

BETA / INSAJDER, 26.2.2020. / izvor
Stefanović: Nema zastarevanja krivičnog dela u slučaju nestalih beba

Poslanici Skupštine Srbije započeli su danas raspravu o Predlogu zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Srbiji.

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović rekao je da bi ovaj zakon trebalo da pruži mogućnosti i instrumente nadležnima da utvrde okolnosti pod kojima je došlo do nestanka beba kao i da se na neki način pomogne porodicama da dobiju odgovore na pitanja koja postavljaju decenijama.

Razlog za donošenje zakona je, između ostalog, presuda Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu od marta 2013. godine, kada je utvrđeno da je Zorici Jovanović povređeno pravo na porodični život, i time je Srbija obavezana da utvrdi činjenice, i u ovom konkretnom slučaju isplati naknadu nematerijalne štete. Od 3. do 5. marta biće održana sednica Komiteta ministara Saveta Evrope posvećena izvršenju presuda Evropskog suda za ljudska prava.

Stefanović je pred poslanicima rekao da sudski postupak može kao rezultat imati rešenje da se odbija predlog ako se dokaže da dete nije nestalo, da se utvrdi smrt ili konkretno šta se dogodilo, kao i koja institucija je odgovorna za taj ishod.

Sud može da utvrdi da nije moguće utvrditi šta se desilo, jer kako je rekao ministar, neće biti lako utvrditi krivično delo od pre 40 godina, ako izvršioci možda nisu živi, ili ne postoji ni dokumentacija o tome.

Iz Evropskog suda Srbija je preuzela i da sud može utvrditi naknadu nematerijalne štete do 10.000 evra, rekao je Stefanović i dodao da naravno niko ne stavlja cenu ili odgovara na pitanja koliko košta dete.

"Ne postoji cena, ovo je samo naknada države roditeljima čija su deca nestala u SFRJ i možda nemarom administrativnog osoblja danas nema dokaza da je dete mrtvo, ili je možda je i nestalo, ali to ne može da se utvrdi", rekao je Stefanović.

Postupci će se sprovoditi ako se roditelj ranije obraćao porodilištu, kako bi se sprečile zloupotrebe, a ako istraga dođe do činjenica da dete nestalo kriv. delom, odmah se podnosi krivična prijava.

On je dodao da ovo delo ne zastareva zato što se smatra da, ukoliko ima krivičnog dela, njegovo izvršenje i danas traje pa je Tužilaštvo dužno da pokrene istragu, postupak je hitan, a istražne radnje sprovodiće posebno obučeni policijski službenici.

Tatjana Macura, poslanica Stranke moderne Srbije pozvala je poslanike vladajuće većine da iz moralnih razloga ne izglasaju ovaj zakon, da ga povuku iz skupštinske procedure kako bi bio napisan potpuno novi zakon.

Macura je pozvala i predsednika države da zakon, ukoliko bude usvojen, vrati u skupštinsku proceduru, jer zakon o kome se raspravlja nije prošao javnu raspravu i ne rešava probleme roditelja čije su bebe nestale iz porodilišta.

Ministarka Slavica Đukić-Dajanović rekla je da zakon neće biti povučen iz skupštinske procedure i da vraćanje na početak ne vodi ničemu.

„Bolje je doneti zakon koji može pretrpeti izmene, nego uopšte ne regulisati ovu materiju“, rekla je ministarka.

Ona je izrazila nadu da će tekst biti popravljen amandmanima.

U javnosti su se poslednjih dana najčešće čule primedbe da ovakvim zakonom roditelji neće moći da dođu do istine, a suma od 10.000 evra ukoliko se ne može ništa saznati, ocenjena je kao skandalozna.

Poslanici će o ovom zakonu glasati do kraja nedelje.

Između 350 i 650 roditelja obraćalo se nadležnim institucijama zbog sumnji da su njihova deca ukradena u porodilištima u Srbiji, ali do danas nisu saznali istinu.

Roditelji nestalih beba i nevladine organizacije traže da se ovakav Predlog zakona povuče jer, tvrde, umesto istine roditeljima nudi nadoknadu.

N1, 26.2.2020. / izvor
Žustra rasprava i suze u Skupštini zbog zakona o nestalim bebama

Zakon o nestalim bebama u porodilištima u Srbiji bio je tema današnje, veoma žustre rasprave u Narodnoj skupštini. Zakon je podelio javnost pošto su brojna udruženja roditelja koji sumnjaju da su im deca oduzeta na rođenju i proglašena mrtvom, tražila značajne izmene predloga zakona, a na kraju i njegovo povlačenje iz procedure.

Dok poslanici u Skupštini raspravljaju, majke iz Beogradske grupe roditelja nestale dece još jednom apeluju - povucite zakon. Kažu da nema istine u saopštenju Ministarstva pravde da su u tekst zakona ugrađeni predlozi roditelja i Jukoma, i da im je Zoran Balinovac iz Ministarstva pravde jasno rekao da na neke članove zakona ne može da utiče.

"Kada smo rekli da treba da se izvrši ispravka člana 5 - istrage - koje su bile šturo napisane, on je rekao da ne može da se meša u resor unutrašnjih poslova. Mi smo se zahvalili i rekli da nećemo predlagati nikakve amandmane i da imamo informaciju iz Skupštine da će se taj zakon povući", kaže Mirjana Novokmet.

Ministar unutrašnjih poslova rekao je, braneći zakon pred poslanicima, da je teško rešiti slučajeve iz sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, ali da zakon omogućava vođenje istraga.

"Bilo je nekoliko komentara...Koliko košta jedno dete. Ne postoji ta cena, ne postoji ta cifra. Ovo je samo nadoknada države porodicama koje su možda pre 30 ili 40 godina u jednoj drugoj državi SFRJ, ali na teritoriji Republike Srbije, možda nemarom administrativnog osoblja izgubili podatke, možda je to dete i nestalo...Ali, ne može tačno da se utvrdi i ovo je samo pomoć porodici u situaciji kada realno jako teško možemo tačno da utvrdimo šta se dogodilo", izjavio je ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović.

Opozicija je žestoko napala predlog zakona i iz pravnog i iz ugla humanosti.

"Problem kod ovog režima jeste što misli da sve može da se reši novcem, pa ukoliko isplati novac, neko izađe ispred Ministarstva pravde i kaže da je ova vlast rešila posle 20 ili 30 godina toliko i toliko slučajeva nestalih beba", izjavio je poslanik Aleksandar Šešelj.

"Zamislite kako je bilo tim ljudima koje su decenijama lagali i koje su mnogi smatrali ludim. ne rešava probleme i ne odgovara na ključna pitanja: Da li je dete umrlo i ako jeste, gde je sahranjeno? Da li je živo, ako jeste gde je? Da li je srećno, da li imam unučiće", upitala je Tatjana Macura.

U Jukomu naglašavaju da njihove ključne amandmane Ministarstvo pravde nije usvojilo i da Zakon ne obezbeđuje istragu koja bi uključila posebno telo sa stručnjacima za kriminalistiku, sa administrativnim ekspertima koji bi utvrdili gde su rupe u dokumentaciji i kako je dokumentacija lažirana.

"A onda na osnovu toga da se ide dalje: Da se ustanovi svedok saradnik, svedok pokajnik, svi ti elementi jer bez toga što su roditelji i tražili, nećemo doći do istine", kaže Katarina Golubović iz Jukoma.

Ministarstva unutrašnjih poslova i pravde zauzela su zajednički stav da krivična dela otmice i zamene dece u porodilištima nisu svršena - da još traju - pa da su shodno tome nema zastarevanja i moguće su istrage.

U Jukomu, pak naglašavaju da je važno kakav će stav zauzeti Republičko javno tužilaštvo koje te istrage i treba da vodi.

BLIC, 26.2.2020. / izvor
"Jedan doktor mi čestita rođenje sina, drugi izjavljuje saučešće": Bolne ispovesti roditelja koja sumnjaju da su im deca ukradena iz porodilišta

"Moje zdravo dete, koje su ocenili desetkom na porođaju, zamenili su detetom koje je rođeno sa Daunovim sindromom. Moje zdravo dete je tri dana posle rođenja izašlo sa nekom drugom majkom iz bolnice". Ovo tvrdi Radinka Vagić iz Vrčina, koja veruje da je samo jedna od majki koja godinama pokušava da dokaže da je njeno dete oteto iz porodilišta.

Više od 2.000 roditelja u Srbiji preko raznih udruženja roditelja nestalih beba, traže istinu o svojim bebama rođenim pre dve, tri i više decenija, jer ni tela dece, ni prateću dokumentaciju, a posebno umrlice, mnogi od njih nikada nisu dobili. Ništa, osim rečenice da je njihovo dete mrtvo rođeno.

Svi oni, sa protesta odžanog u ponedeljak, od poslanika su zatražili da ne usvoje Zakon o utvrđivanju činjenica o nestalim bebama, jer veruju da im zakon neće omogućiti da saznaju šta se dogodilo sa njihovom decom, pravo na nadoknadu štete u visini do 10.000 evra po nestalom detetu nije ono za šta se oni bore, već želja da saznaju gde se sada nalaze njihova deca.

Svoju tužnu priču, kao i obrazloženje zbog čega bašˇ sumnjaju da im je dete "oteto" za "Blic" su ispričala četiri roditelja koji ne odustaju od potrage za svojom decom.

Ubeđivali ga da ne treba da sahranjuje sopstvenu decu

Beograđanin Goran Rađenović (48) i njegova supruga od 2002. godine bore se za istinu.

- Supruga je rodila blizance 2001. godine. Bebe su bile rođene u sedmom mesecu trudnoće i zbog male kilaže, bile su u inkubatoru. Dolazio sam svaki dan. Obilazilo sam ih i donosio potrebne stvari. Međutim, kada sam četvrtog dana došao, zatekao sam prazan inkubator. Rečeno mi je da je jedna beba umrla tokom noći. Nakon toga sledeći dan, umire i druga, takođe preko noći, to je bio šok - priseća se bolnih uspomena Goran Rađenović.

Slomljen od svega što ga je snašlo, Goran je najpre mislio da nije bilo adekvatnog lečenje od strane doktora, ali kasnije je došao do drugih podataka.

- Nisu nam odmah dali otpusnu listu. Kada ih pitate kada možemo sahraniti decu, kreću sa raznim pričama, da je najbolje da se bebe ne preuzimaju, da bi to bila obaveza bolnice. Na kraju su mi rekli da postoji mogućnost da se majka ne pomiri sa tim, pa da obilazi često groblje, da uđe u psihički problem. Nikada ništa nisam potpisao, da bih godinu dana nakon toga podneo krivičnu prijavu - dodaje Rađenović.

Kako dodaje, bolnica je navodno sahranila bebe, ali niko nije izvršio identifikaciju.

- Oni su te bebe trpali u crne džakove koje niko nije otvarao i navodno su ih kremirali. To se tako završavalo. Brz naše saglasnosti sve su odradili - tvrdi Goran Rađenović.

Pronašla ćerku ali ne uspeva da dokaže da je njena

Svetlana Bukvički iz Loznice tvrdi da zna gde se trenutno nalazi njena ćerka, za koju joj je rečeno da je preminula nakon porođaja. Ona se porodila 16. aprila 1999. godine.

- Nakon porođaja ja sam ostala u Loznici, a moju bebu su navodno poslali za Beograd, a da mi pritom nisu dozvolili da i ja pođem. Samo su mi javili da je beba preminula. Krenula sam sa istragom 2002. godine i za tri godine saznala sam kod koga je moja ćerka. Pre 10 godine prvi put sam stupila u kontakt sa njom. Uporno sam tražila da se odradi DNK test, dostavila sam sudu i tužilaštvu adresu gde je ona, kao i tužbu protiv lica kod kojih je. Međutim, sud nije reagovao. Pisala sam i Strazburu i ja se nadam da ću pravdu isterati i da će moja ćerka konačno biti sa mnom - ispričala je Lozničanka Svetlana Bukvički.

Dete ocenjeno desetkom, a onda preminulo jer je rođena sa Daunovim sindromom

Svetlana Škerović porodila se 1994. godine i nije odmah posumnjala da su joj dete uzeli.

- Sumnjam da su moje zdravo dete, koje su ocenili desetkom, na porođaju zamenili detetom koje je rođeno sa Daunovim sindromom. Moje zdravo dete je tri dana posle rođenja izašlo sa nekom drugom majkom iz bolnice. Tome u prilog govore i podaci iz otpusne liste u mom kartonu, koju sam navodno ja potpisala. Stoji da sam ja otpuštena kući sa tim zdravim detetom treći dan posle porođaja - priča Svetlana.

Međutim, u kartonima postoje dve otpusne liste potpisane njenom rukom.

- Ne znam kako sam mogla da potpišem dve. Još sam pronašla mnogo nelogičnosti i nepravilnosti, prepravljenih datuma, prepravljenih izjava lekara - dodaje naša sagovornica koja kaže da bih prihvatila novac koji im se navodno nudi spornim Zakonom jer nju novac ne zanima, već istina šta se sa njenim detetom desilo.

Prvo čestitke za dečaka, a onda tužna vest da je rodila mrtvo dete

Radinki Vagić iz Vrčina saopštili su da je rodila dečaka, a nakon toga drugi lekar, da je rodila mrtvo dete.

- Nisam uspela da se porodim kada je doktor to pokušao, pa su me nakon toga odveli u jednu lepu dvokrevetnu sobu, u kojoj nisu bile ostale trudnice. Kasnije je došla još jedna žena koja nije imala stomak i sećam se da je bila dosta starija od mene. Samo je prenoćila sa mnom. Rano ujutru ona je ustala i odveli su je negde. Bila je čudna, činilo mi se da je bila stranac, jer kao da me nije razumala kada pričam. Posle njenog izlaska došli su po mene i odmah su me odveli u salu. Uradili su mi carski rez bez objašnjenja zbog čega. Posle nekog vremena doktor je došao u moju sobu pitao me:"Šta imate kod kuće?", ja sam rekla da imam sina, a doktor mi je rekao da sam dobila još jednog sina. Nakon toga došao je drugi, stariji doktor i saopštio mi da sam rodila mrtvo dete - ispričala je Radinka Vagić koja i danas traga za sinom.

Miljana Vranić

POLITIKA, 25.2.2020. / izvor
Protest roditelja nestalih beba

Nezadovoljni predloženim zakonom traže njegovo povlačenje iz skupštinske procedure

Iako u Skupštini Srbije poslanici juče nisu otpočeli raspravu o predlogu zakona o nestalim bebama, koji je, inače, uvršten na dnevni red zasedanja pod tačkom šest, o pitanjima koja on uređuje, ali i o samom zakonu govorilo se juče u skupštinskom holu, ali i ispred parlamenta.

Članovi Udruženja roditelja nestalih beba protestovali su juče ispred Narodne skupštine tražeći da se predlog Zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji, kako glasi njegov pun naziv, povuče iz skupštinske procedure. Oni su zatražili da se zakon dopuni predlozima tog udruženja, a kako je novinarima izjavila predsednica udruženja Mirjana Novokmet, nezadovoljni su pre svega članom 21, kojim je predviđeno da se, u slučajevima u kojima ne može da se utvrdi šta se dogodilo s decom koju smatraju nestalom, roditeljima isplati naknada od 10.000 evra.

„Nijedan roditelj na to neće pristati za bilo koju svotu novca. I ranije smo iskazivali nezadovoljstvo pripremom zakona, zato što se nije dozvolilo učešće roditeljima koji su u ovoj priči 20 godina”, rekla je Mirjana Novokmet, a prenosi Tanjug.

Na odvojenim konferencijama za novinare u holu Narodne skupštine poslanice Tatjana Macura (Stranka moderne Srbije), Aleksandra Jerkov (Demokratska stranka), Sanda Rašković Ivić (Narodna stranka) najavile su da neće podržati predlog zakona o nestalim bebama jer on, kako su obrazložile, ne rešava pojedinačne slučajeve, ne daje roditeljima koji sumnjaju da im je beba nestala odgovore na ključna pitanja šta se desilo s njihovim detetom i ko je za to odgovoran, ali i da se njime „ozakonjuje mogućnost ponovne prodaje dece” i umesto istine, roditeljima nudi 10.000 evra naknade. Da zakon mora da bude povučen iz procedure, izjavio je juče na konferenciji za novinare u skupštinskom holu i Zoran Živković (Nova stranka), koji je predložio formiranje nove radne grupe koja bi se bavila načinima na koje da se rasvetli sudbina svakog nestalog deteta.

Stefanović: Istraga o krađi beba neće biti obustavljena

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović izjavio je za Tanjug da su MUP i Ministarstvo pravde juče usaglasili stav po kojem će, kako smatraju, tužilaštva moći da nastave s gonjenjem osumnjičenih za potencijalnu krađu dece jer, kako su ocenili, reč je o krivičnom delu koje nije svršeno. Kako je objasnio, tužilaštva će moći da nastave s istragama jer je reč o krivičnom delima koja nisu svršena i još traju.

Ovo je, inače, stav o kojem su se juče usaglasila dva ministarstva i predstavlja jedan od mehanizama koji tužilaštva i policija mogu da primenjuju da se dođe do istine i pravde, a nije u suprotnosti s Krivičnim zakonikom. Suština je, kaže, da se pruži pravda roditeljima čija su deca na takav način nestala i da se vrati poverenje u pravni sistem.

Na pitanje da li to znači da istraga neće biti prekinuta predloženim zakonskim rešenjem, Stefanović je kazao da i danas traju određene istrage.

– Nijedna istraga neće biti obustavljena i uveren sam da će tužilaštva moći da gone svakog i u svakom slučaju u kome postoji sumnja da je dete nestalo, kao i da se istraži rad svih institucija koje su bile dužne da čuvaju određene podatke koji se odnose na svako dete koje je rođeno u ovoj zemlji – naveo je Stefanović.

VEČERNJE NOVOSTI, 24.2.2020. / izvor
Nova potraga za nestalom decom: U Skupštini zakon koji se bavi "ukradenim bebama", tužilaštvo naložilo otvaranje starih predmeta

Nastavak istraga u celoj Srbiji, poručio je Stefanović

Apelaciono javno tuzilastvo u Novom Sadu donelo je 13. februara istorijsku odluku kada je reč o "aferi nestalih beba". Usvojilo je prigovor Lj. K. iz Rume na rešenje kojim je Više tužilaštvo u Novom Sadu prethodno odbacilo njenu krivičnu prijavu za krađu deteta kao zastarelu, i dalo obavezno uputstvo tužilaštvima u Vojvodini da se slučajevi nestalih beba ispitaju! Ovo je za "Novosti" potvrdila Milena Janković, predsednik Udruženja roditelja nestalih beba Beograda.

Nestale bebe bile su glavna tema i u Skupštini Srbije, gde je počela rasprava o predlogu zakona kojim bi trebalo da se reši ovo pitanje.

Inače, Lj. K. iz Rume je u Novom Sadu 1986. rodila živu devojčicu, ali su joj sledećeg jutra rekli da je preminula. Nisu joj dozvolili da vidi telo jer je "poslato na obdukciju", gde nikad nije stiglo, niti je ikad zvanično sahranjeno.

U obaveznom uputstvu Apelaciono tužilaštvo se poziva na Međunarodnu konvenciju za zaštitu lica od prisilnih nestanaka, čiji je Srbija potpisnik, a u kojoj se propisuje da zastara krivičnog gonjenja počinje od momenta kada je osoba nađena, živa ili mrtva.

- Ova odluka obavezuje niža tužilaštva da pribave dokaze iz zdravstvenih ustanova šta se sa decom zaista desilo - kaže Jankovićeva, čije udruženje jedino podržava donošenje zakona o nestalim bebama, ali uz amandmane koje su predložili. Jedan od njih, da se obrazuje DNK registar, usvojio je skupštinski Odbor za zakonodavstvo i ustavna pitanja.

Da će istrage o slučaju nestalih beba biti nastavljene bez obzira na zakon koji se nasao pred poslanicima, potvrdio je ministar policije Nebojša Stefanović. On je naveo da su MUP i Ministarstvo pravde usaglasili stav po kojem će tužilaštva moći da nastave sa gonjenjem osumnjičenih za potencijalnu krađu dece, jer je reč o krivičnom delima koja još traju.

Prvca presuda iz Strazbura Evropski sud za ljudska prava presudio je 2013. u korist Zorice Jovanović, koja je tužila Srbiju zbog nedavanja relevantnih dokaza o sudbini njene bebe nestale iz porodilišta. Sud je obavezao Srbiju da nađe mehanizam da reši sve slične slučajeve i da isplati Zorici 10.000 evra nematerijalne stete. Upravo zbog toga, zakon predvida istu odštetu i u svim drugim slučajevima.

Nijedna istraga neće biti obustavljena i uveren sam da će tužilaštva moći da gone svakog i u svakom slučaju gde postoji sumnja da je dete nestalo, kao i da se istraži rad svih institucija koje su bile dužne da čuvaju podatke koji se odnose na svako dete - naveo je Stefanović.

Beogradska grupa roditelja nestalih beba protestovala je ispred Skupštine Srbije tražeći da se zakon povuče i dopuni njihovim predlozima. Prema rečima Gorana Filipovića, nezadovoljni su članom prema kom se roditeljima, u slučaju kada ne moze da se utvrdi šta se dogodilo sa detetom, isplaćuje naknada od 10.000 evra. Oni misle da će svi slučajevi biti završeni upravo tako.

BETA / DANAS, 24.2.2020. / izvor
Sanda Rašković Ivić: Povucite janičarski Zakon o nestalim bebama

Potpredsednica Narodne stranke i poslanica Sanda Rašković Ivić pozvala je poslanike vladajuće većine da "ako imaju obraza, povuku sraman Zakon o nestalim bebama", jer se tim aktom "ozakonjuje ponovni otkup dece" i predstavlja bruku i poniženje za sve građane Srbije, a najviše za roditelje nestale dece.

"To je janičarski zakon i ne priliči evropskoj državi kakva je Srbija, jer se njime ozakonjuje otkup roditeljske tuge novcem u zamenu za ćutanje. Ne može se tolika tuga i rana otkupljivati novcem", rekla je Sanda Rašković Ivić na konferenciji za novinare u Skupštini Srbije.

Potpredsednica Narodne stranke je podsetila da se zakonom određuje novčana naknada zbog povrede prava na porodični život i navodi da "pravična novčana naknada ne može da se dosudi u iznosu većem od 10.000 evra".

"Da li to znači da je najskuplje dete ono koje vredi 10.000 evra, a da postoje deca koja vrede 300 evra ili 500 evra? Strašno je da živimo u društvu u kojem se prodaju bebe a kao rešenje se nudi novčana naknada za ukradeno dete do 10.000 evra", rekla je Sanda Rašković Ivić.

Ona je navela da je kao psihijatar i kao poslanik razgovarala sa roditeljima nestalih beba i da niko nikada nije pominjao novčanu naknadu, nego su svi zahtevali da saznaju istinu o svojoj deci.

Sanda Rašković Ivić je istakla da država nije ništa učinila da "kazni zlikovce koji su u udruženom zločinačkom poduhvatu trgovali bebama".

"Lako je utvrditi ko je odgovoran, jer svaki roditelj zna kada mu je dete rođeno i kada mu je rečeno da mu je dete preminulo. Putem delovodnih knjiga može se lako utvrditi ko je tada radio u porodilištima, ko je potpisivao, a moguće je obaviti i grafološka ispitivanja da bi se videli da li su potpisi možda falsifikovani. Država ima načina da i posle nekoliko decenija utvrdi vinovnike i da ih goni", rekla je Sanda Rašković Ivić.

Ona je dodala da se zakon sada donosi na brzinu jer je Evropski sud za ljudska prava još pre šest godina naložio Srbiji da uspostavi mehanizam rešavanja nestalih beba.

"Sada vlast utvrđuje taj mehanizam tako što ozakonjuje mogućnost ponovne prodaje dece koja su jednom već oteta", rekla je Sanda Rašković Ivić.

Potpredsednica Narodne stranke je upitala zašto se kupuje ćutanje roditelja i da li postoje indicije da su u nestanak dece umešani ljudi koji i danas nešto znače ili su nešto značili, pa bi "njihovo markiranje bilo šok za društvo i državu".

"Uverena sam da je morala postojati zločinačka vertikala, jer nisu umešani samo babica i dežurni lekar, morao je da bude uspostavljen ceo sistem trgovine ljudima koji je išao do vrha države", rekla je Sanda Rašković Ivić.

INFO RADAR, 24.2.2020. / izvor
Nela Kuburović: Ne zanima nas istina o nestalim bebama - to je problem nastao u vreme prethodnih vlasti!

Ministarka pravde Srbije Nela Kuburović izjavila je danas da je problem nestalih beba, o čijem rešavanju skupština sutra počinje raspravu, nastao u vreme prethodnih vlasti, a ne sadašnje, koja nastoji da ga reši.

U saopštenju za javnost, ona je ocenila da će ova vlast rešiti problem nestalih beba prostom isplatom oštećenima. Istina o organizovanim kriminalnim grupama koje i danas rade u našem zdravstvu ih ne zanima.

Istovremeno su posanici više opozicionih stranaka u Skupštini Srbije zatražili su polaćenje iz skupštinske procedure Predloga zakona o utvrdivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta, a koji je na dnevnom redu sednice parlamenta.

Ocenjeno je da taj zakon neće omogućiti roditeljima čija su deca nestala da saznaju istinu o svojoj deci, niti ko je kriv za krađu beba.

Ostaje nejasno “Po kojim će se kriterijumima meriti bol roditelja, zapitao je Živković i dodao da roditeje nestale dece treba saslušati na pravi način i da je potrebno formirati novu Radnu grupu koja bi se bavila načinima na koje da se rasvetli subina svakog nestalog deteta.

Aleksandra Jerkov, poslanica Demokratske stranke pozvala je svoje kolege da ne podrže Predlog zakona o nestalim bebama, napominjući da roditelji u udruženjima nestalih beba poslednjih 30 ili 40 godina svakoga dana postavljaju sebi isto pitanje vezano za njihovu decu.

„Ako je živo gde je? Ako je mrtvo gde je?“. Ona je upitala ministarku pravde Nelu Kuborović, čije je ministarstvo predložilo zakon, za koliko novca bi ona dala svoje dete, aludirajući na predlog prema kome roditelji dobijaju finansijsku nadoknadu do 10.000 evra, u slučaju da ne može da se reši njihov slučaj.

Jerkov je navela da je u prethodnih „šest godina više od 300 puta molila svoje kolege“ da se u krivični zakon unese samo jedna izmena, a to je da se krivično delo krađe beba svrsta među ona krivična dela koja ne zastarevaju, ali je to odbijeno.

Napredna vlast jednostavno ne želi da ta vrsta kriminala prestane tako što će odgovorni biti kažnjeni, oni žele NAŠIM novcem MAJKAMA NOVCEM ISPLATITI DECU, a kriminalce koji se bave trgovinom ljudima ostaviti spokojne.

SRBIJA DANAS, 24.2.2020. / izvor
Nestala vam je beba? Dobićete 10.000 evra: Sramnu tačku Zakona o nestalim bebama suvišno je i komentarisati!<

Onaj ko glasa za zakon, jednako je kao da amnestira krivce koji su decu ubili ili prodali.

Predsednik Nove stranke Zoran Živković izjavio je danas da Predlog zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta mora da bude povučen iz skupštine.

Živković je na konferenciji za novinare u parlamentu kazao da roditelje nestale dece treba saslušati na pravi način i da je potrebno formirati novu Radnu grupa koja bi se bavila načinima na koje da se rasvetli subina svakog nestalog deteta.

On kaže da pisac zakona ovakvim predlogom ne očekuje da se nađe put do deteta.

- Bez toga besmisleno je pisati bilo šta, a posebno tačku koja kaže da će postojati nadoknada za izgubljeno dete čija će se visina meriti intenzitetom pretrpljenog bola i to do 10.000 evra. Po kojim će se kriterijumima meriti bol roditelja - pitao je Živković.

Živković je poručio da "svako ko bude glasao za predloženi zakon je kriv za nestanak dece koji su nestala pre tri decenije, jer svojim glasanjem amnestira krivce koji su tu decu, kako kaže "ubili ili prodali".

SPUTNIK, 24.2.2020. / izvor
Predlog „zakona o nestalim bebama“ danas pred poslanicima

Poslanici Skupštine Srbije danas će na vanrednom zasedanju početi raspravu o Predlogu zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta - poznatijeg kao "zakon o nestalim bebama".

Usvajanjem ovog zakona Srbija će ispuniti obavezu prema Evropskom sudu za ljudska prava, koji je 2013. godine u slučaju "Zorica Jovanović protiv Srbije", pored ostalog, naložio državi da uspostavi mehanizam za utvrđivanje istine i obeštećenje za roditelje koji dokažu da su njihove bebe nestale nakon porođaja.

U izradi teksta zakona učestvovali su predstavnici svih relevantnih institucija.

Pored predstavnika tri ministarstva - pravde, unutrašnjih poslova i zdravlja, Radna grupa je bila sastavljena i od predstavnika Republičkog javnog tužilaštva, Vrhovnog kasacionog suda, Državnog pravobranilaštva, kao i od predstavnika grupa roditelja dece za koju postoji sumnja da su nestala u porodilištima u Republici Srbiji, preneo je Tanjug.

Komitet ministara Saveta Evrope više puta u toku prethodnih godina pozivao je Srbiju da što hitnije usvoji zakon o nestalim bebama i omogući roditeljima pravo na obeštećenje.

DANAS, 24.2.2020. / izvor
Roditelji „nestalih beba“ nisu ludi

Pred raspuštanje Narodne skupštine, pred izbore, poslanici će raspravljati, a moguće i glasati o Predlogu zakona o nestalim bebama sa amandmanima koji su nepoznati roditeljima i javnosti.

Vlada je u petak, 21.2. predložila da Skupština uvrsti u dnevni red predlog ovog zakona za usvajanje, pa će nadležni odbor već u ponedeljak, raspravljati o njemu.

O konsultacijama

Svoje pravničko znanje, poznavanje međunarodnih standarda i mehanizama smo uložili da „Predlog zakona za nestale bebe“ bude bolji. Od predloga koje smo dali – i Jukom i roditelji – usvojena je „zapeta“. Dovoljno da Ministarstvo pravde više puta izjavi da smo konsultovani, da smo učestvovali i da su neki predlozi prihvaćeni. Takvim izjavama, uz nepružanje informacije javnosti da se svi javno protive predlogu zakona, Ministarstvo pravde obmanjuje javnost i vređa profesionalni ugled i dostojanstvo svih onih koji su se uključili u proces da Srbija ispuni obavezu prema roditeljima: da donese poseban zakon koji će omogućiti dobijanje pouzdanih odgovora u vezi sa sudbinom svakog deteta.

Motiv

Imali smo jedan motiv: da pomognemo u otkrivanju istine. Verujemo da su se dogodila teška krivična dela. Videli smo da su posledice tog krivičnog dela: ogromno nepoverenje u državu u kojoj žive, rasturene porodice jer su roditelji često više poklanjali pažnju detetu koje je negde nego onoj koja su tu i mnogo mnogo bola. Pored svih tih posledica, videli smo i borbene ljude.

Kako su roditelji posumnjali u informaciju da im je dete umrlo? Različiti su slučajevi, ali za gotovo 95 posto je zajedničko: telo deteta nije predato roditeljima kako bi ga sahranili. Oni borbeniji tj. oni koji su se udubili u papirologiju, u silne procedure, u propise došli su do mnogih saznanja. Oni su otkrivali deo po deo veoma složene slagalice. Upoređivali su statističke podatke, potvrde i protokole, informacije u posedu organa i ustanova koje su morale da evidentiraju njihovo dete ili telo njihovog deteta. I shvatili da jedna greška u zavođenju, možda i nije greška. Telo deteta se gubi na putu do groblja, nekome između dve bolnice i slično. Neko je dobijao potvrde groblja sa datumom kremacije još dok je dete bilo živo.

Dakle, roditelji nestalih beba su mnogo toga saznali jer su bili uporni. LJudi iz ustanova su im, „ispod žita“ dali dokumentaciju na uvid, kada su tužilaštva bila u potpunosti zatvorena za njih. Onda kada su počeli javno o tome da govore, shvatili su da ima dosta ljudi u sličnoj situaciji. I da nisu „ludi“. Tako su se i udružili.

Roditelji znaju šta im je bilo zabranjeno da istraže i koja ustanova i u kom segmentu je ostala zatvorena za davanje odgovora.

Roditelji znaju šta zahtevaju u procesu saznavanja istine – od forenzičko-genetičke analize do veštačenja leša, do postojanja svedoka saradnika. To su instrumenti u istrazi. Otuda zajednički zahtev da se omogući istraga.

Tih instrumenata nema u „vanparničnom postupku“ koji ova država nudi predlogom zakona. Bez njih, sudija sudi na osnovu papira koje pribavlja od organa po instruktaži malo vičnijih roditelja. U papirima koji će biti dostupni nema istine: u njima ima samo potkrepljene sumnje.

U Narodnoj skupštini, pre tri meseca, 28. novembra svi roditelji, koji su po mnogim pitanjima u sukobu, su se izjasnili protiv predloga zakona. U ponedeljak će svi oni, sa svojim porodicama, doći ispred Narodne skupštine. Da se oštro suprotstave usvajanju ovog predloga. Oni znaju da ovo rešenje koje bi trebalo da bude za njih, to nije. Nije ni za njihovu decu.

Dr Katarina Golubović
Autorka je predsednica YUCOM-a, Jugoslovenskog komiteta pravnika za ljudska prava

TANJUG / DNEVNIK, 23.2.2020. / izvor
Stefanović: Ignorisali prijave za nestale bebe, sad manipulišu

Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović izjavio je danas da su pripadnici bivšeg režima, a danas dela opozicije, ignorisali prijave roditelja beba za koje se sumnja da su nestajale, a najviše prijava je bilo 2004, a danas, kaže Stefanović, manipulišu tom temom.

On je tako reagovao na izjavu Marinike Tepić, potpredsednice Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa, da je predloženi zakon koji predviđa novčanu nadoknadu roditeljima nestalih beba, umesto da im se obezbedi istina.

"Cena jedne nestale bebe u Srbiji je 10. 000 evra", navela je Tepić kako ona vidi zakon o novčanoj nadoknadi roditeljima i dodala da roditelji koju sumnjaju da su im deca oteta ne zahtevaju novčano namirenje, već istragu i odgovornost, ako se utvrdi da su njihove sumnje opravdane, za sve koji su im uskratili mogućnost da budu roditelji.

„Nažalost, ni deca odavno nisu sveta tema jednom delu opozicije u Srbiji, te se u nastavku svoje trke za skupljanjem jeftinih političkih poena danas ne libe ni da manipulišu temom nestalih beba", konstatuje tim povodom ministar Stefanović u pisanoj izjavi dostavljenoj Tanjugu.

On kaže da lekcije vladajućoj koaliciji, koja, usvajanjem Zakona o nestalim bebama planira da rešavanje ovog pitanja, koje je decenijama gurano pod tepih, pomeri sa mrtve tačke, drže upravo ljudi koji su nas i doveli u ovu gotovo bezizlaznu situaciju.

"Isti oni ljudi koji su nemo posmatrali prijave roditelja beba, za koje se sumnja da su nestajale iz porodilišta sedamdesetih, osamdesetih, dvedesetih i nadalje, a za šta su nesrećni roditelji podnosili prijave u najvećem broju 2004. godine", ističe ministar.

Baš isti ti ljudi, dodaje, koji su tada bili na vlasti i imali i svoje tužioce i sudije, sedeli su skrštenih ruku i sačekali i dozvolili da u najvećem broju slučajeva nastupi apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja u ovim slučajevima.

"Otuda ne moram ni da pitam šta je današnji stranački šef Marinike Tepić Dragan Đilas uradio kada je imao priliku za ove roditelje, šta je njihova Demokratska stranka uradila i šta je ona zajedno sa tadašnjom pokrajinskom Vladom uradila da reši pitanje nestalih beba i zašto nisu ništa uradili", kaže Stefanović.

Podseća da i Tepić i Đilas znaju da je to nešto što od Srbije traži Savet Evrope i to nakon donošenja presude u korist roditelja.

"Slušamo i predloge marketinških trikova kojima bi se oni sigurno poslužili da su kojim slučajem na vlasti, odnosno da bi trebalo da fingiramo optužnice i suđenja za ove slučajeve, iako unapred znamo da bi s obzirom na apsolutnu zastarelost to bilo suprotno Krivičnom zakoniku i da bi naravno palo na sudu", navodi ministar Stefanović i zaključuje da to ova vlast neće raditi, jer je, za razliku od bivše, odgovorna i bira da traži istinska rešenja.

021.RS / N1, 22.2.2020. / izvor
N1: Turska televizija objavila nova otkrića i svedoke o aferi nestalih beba u Srbiji

Predlog zakona o utvrđivanju činjenica o nestalim bebama iz porodilišta u Srbiji naći će se pred poslanicima naredne nedelje.

Srbija čeka Zakon već šest godina, ali su predloženo rešenje već odbacile sve grupe roditelja, trvrdeći da im neće doneti istinu. Za to vreme, mediji izvan Srbije donose nove detalje o aferi koja je u Srbiji zataškavana, piše N1.

Nova svedočenja o događajima starim nekoliko decenija, koji su i danas bez epiloga. Akteri su progovorili u dokumentarnom filmu Turske radio-televizije o nestalim bebama u Srbiji.

Najpre babica, koja svedoči o sumnjivim posetama nepoznatih ljudi porodilištu u Beogradu. "Nakon posete tih nepoznatih ljudi, koji nemaju veze sa klinikom, obično lekar ginekolog koji je vodio porođaj saopštava da je beba preminula", rekla je babica.

A potom i priča onih koji su u bebi blokove dolazili po decu, čije je usvajanje trebalo da plate hiljadama tadašnjih maraka.

"Doktor reče - je li lepa? Kao anđeo, ja se zaljubio. Ja sam tada po prvi i poslednji put neki osećaj dobio da sam ja otac. I kroz to razmišljanje, doktor reče - biraj. Kad je on rekao biraj, ja sam se sledio, skamenio, ja sam se razbio kao čaša o beton. Onda sam ja shvatio da nešto ne štima".

Da ne štima shvatili su i roditelji okupljeni u nekoliko udruženja koja tragaju za istinom o nestalim bebama. Sa nepotpunim smrtovnicama u rukama i bez obdukcionih nalaza, godinama upozoravaju na nelogičnosti, na činjenicu da osim da su im deca mrtva ne znaju ni za njihovo grobno mesto, ni tačan razlog smrti deteta. Od države su tražili mehanizam da se utvrdi istina, a dobili su vladin predlog zakona. Mišljenje o njemu izneli su u skupštini na javnom slušanju krajem novembra.

"Ovaj zakon, gospodinu gostu se izvinjavam što ću ovo da uradim ovako (cepa zakon). Donesite zakon o ukradenim bebama", rekao je Vladimir Čičarević na javnom slušanju u Skupštini krajem novembra.

Bez izmena, predlog zakona koji je tada pocepan, već naredne nedelje naći će se na dnevnom redu Skupštine pred poslanicima.

"Ovaj zakon je propast za nas roditelje. Taj zakon nas neće dovesti do istine. Nikada nećemo saznati šta je sa našom decom", smatra Jasmina Stojanović iz Beogradske grupe roditelja.

Ovako razlog za to vidi majka deteta koje je preminulo pre 27 godina. "Na brzinu ubačen da bi se, ajde da narodski rečeno kažem, zamazale oči Evropskom sudu za ljudska prava", smatra ona.

Zakonom se u članovima 22. i 23. određuje novčana naknada zbog povrede prava na porodični život i ukoliko ne može da se utvrdi status nestalog novorođenčeta. "Pravična novčana naknada ne može da se dosudi u iznosu većem od 10.000 evra", stoji u zakonu.

Narodna poslanica Aleksandra Jerkov koja je, kaže, više od 300 puta predlagala izmene krivičnog zakonika i da krivično delo krađe beba ne zastareva sada pita - koliko koštaju deca članova Vlade?

"Kako će, ko će da odlučuje vrednost dece, ako piše da imaju mogućnost odštete do 10.000 evra, ko će odlučivati o tome koje dete vredi 500 evra, koje 5.000, a koje 10.000? Tako da je ovaj zakon sve, samo ne ono što treba da bude", navodi poslanica Aleksandra Jerkov.

A prema presudi Evropskog suda za ljudska prava, Srbija je već šest godina u obavezi da uspostavi mehanizam za rešavanje svih slučajeva poput Zorice Jovanović koja je Srbiju, zbog nestale bebe, dobila u Strazburu. Predlog zakona to nije, upozoravaju iz organizacije Astra.

"Tretiraće se slučajevi kroz vanparnične postupke, što isključuje pravu istragu o sudbini dece i najviše je sporan član 21. koji otvara vrata sudu da donese odluku da je nemoguće utvrditi status deteta", kaže Hristina Piskulidis, NVO Astra. A to je, saglasne su sagovornice N1, povratak na početak, legalizacija statusa kvo i nerešavanje problema.

DANAS, 28.1.2020. / izvor
Lični stavovi
Afera „otetih beba“ je zločin

Kao predsednik ekspertskog volonterskog savetodavnog tima roditelja otetih srpskih beba, imao sam uvid u desetine originalnih medicinskih dokumenata koji bi se pre mogli nazvati kriminalnim dokumentima.

Goran Belojević

To je otpusna lista za srpsko novorođenče sa nemačkim pečatom „Einschreiben“.

To je operacija na novorođenčetu koja je izvrsena dan posle njegove smrti.

To je rađanje ženskog deteta, koje zatim umre kao muško dete.

To je spaljivanje preminulog novorođenčeta u furuni za otpad.

To je rađanje deteta sa ocenom Apgar 10 (živo i potpuno zdravo), a zatim umiranje tog istog novorođenčeta posle nekoliko sati sa sepsom, gušenjem, krvarenjem u mozgu i popustanjem srca i pluća.

To je umiranje novorođenčeta pre njegovog rađanja.

To je falsifikovan potpis porodilje na raznim pristancima.

To su umiranja dve blizanačke sestre jedne za drugom tačno u 6:30 ujutro u dva uzastopna dana.

To je potpuno bespotrebno intravensko davanje porodilji sedativa koji izaziva amneziju, odmah posle prirodnog i normalnog porođaja.

To je oduzimanje prava majci da vidi svoje novorođenče.

To je novčano kažnjavanje majke zbog uzimanja svog novorođenčeta posle porođaja na svoju odgovornost i iznošenja iz porodilišta.

To je potpuno nepotrebno noćno buđenje porodilje i vaginalni pregled kojim joj se probija vodenjak. To su dve otpusne liste za isto novorođenče od kojih se u jednoj otpušta kao živo i zdravo, a u drugoj je umrlo. I tako dalje i sve gore.

Afera otetih beba u Srbiji počela je pre šest decenija.

Stravične cifre smrtnosti srpske novorođenčadi iz šezdesetih godina dvadesetog veka od oko 80/1000, koje su se sve do 2000. godine održavale na nekoliko desetina, da bi se posle petooktobarskog revolucionarnog prevrata u Srbiji odjednom sunovratile na 10 i ispod, govore da je u pitanju lažna smrtnost, odnosno posredni dokaz organizovanog i sistematskog otimanja srpskih beba na državnom nivou.

I dalje ne znamo sve motive ove kriminalne aktivnosti. Jasno je da su milijarde dolara u pitanju, ali da li postoje i drugi motivi? Da li je u pitanju višedecenijska antidržavna delatnost?

Kakva groteska!

Srbija preduzima mere za povećanje nataliteta, da bi se zatim otimale te iste bebe i iznosile u inostranstvo.

Ne treba imati nikakve dileme o tome da su oni „roditelji“ iz Srbije i van nje koji su naručivali i plaćali „na ruke“ otetu decu takođe kriminalci i da treba da dođu pod udar Zakona.

Nema nikakvog zastarevanja ovog krivičnog dela i nije tačno da to kriminalno delo ne postoji u Krivičnom zakoniku Republike Srbije. To je član 134 KZ RS „Otmica“, koji u stavu 3 pominje otimanje maloletnog deteta, a u stavu 5 organizovanu grupu koja vrši otmicu maloletnog deteta. Ovo je najteže krivično delo, za koje sleduje najmanje pet godina zatvora, a gornja granica ne postoji. Dakle, isto što i silovanje maloletnog deteta ili ratni zločin!

Zapanjen sam ćutanjem države na očigledni zločin i vapaj srpskih majki. Posledice ovakvog neodgovornog ponašanja državnih vlasti mislim da će biti veoma teške po Srbiju.

Kada je zločin započet pre šest decenija, nisu postojale DNK analize, nije postojao internet, nije postojao Fejsbuk, nije postojala Evropska unija.
Sada to sve postoji i zločin se ne može sakriti, a svi dokumenti ne mogu se uništiti. Srbiji preti protektorat Evropske unije nad sprovođenjem zakona u Srbiji.

Srbiji preti prekid pregovora o pristupanju Evropskoj uniji, a da se to narodu ne saopštava. Srbiji preti velika politička kriza i to neposredno pred izbore.

Nesagledive su posledice zanemarivanja gaženja osnovnih ljudskih prava biološki najvažnijeg dela srpske populacije – porodilja i njihovih čeda.
Boga molim da nisam u pravu.

Goran Belojević
Autor je redovni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

VEČERNJE NOVOSTI, 15.1.2020. / izvor
Videle su sinove, dojile ih, a posle nekoliko dana im je rečeno da su preminuli: Vranjanke za decom tragaju više od četiri decenije

Majke Mira Spasova i Slavica Arsić iz Vranja tvrde da su im novorođena muška deca ukradena posle porođaja

Mira Spasova/Slavica i Đorđe Arsić

MAJKE Mira Spasova i Slavica Arsić više od četiri decenije tragaju za sinovima koji su im, kako tvrde, oteti posle porođaja. Nisu se porodile iste godine, čak ni u istom gradu, ali su njihove drame gotovo identične. Mnogobrojni propusti u protokolu i nedostatak umrlica za dva muška novorođenčeta povod su za sumnje da su i njihove porodice žrtve krađe i prodaje beba u Srbiji.

Te 1976. godine, kada je na svet donela zdravog dečaka, Mira Spasova je živela u Bosilegradu. Kada je porođaj počeo, najpre je prebačena za Vranje, a potom u Surdulicu. Porodila se 23. jula i, kako kaže, sve je bilo u najboljem redu.

- Dečak je dva sata bio pored mene - s tugom govori Mira. - Bio je zdrav. Sutradan su mi na podoj doneli devojčicu, a kada sam im rekla da to nije moja beba, babica mi je odgovorila da je moja u inkubatoru. Tražila sam da vidim sina, ali mi to nisu dozvolili. Kasnije su mi saopštili da je dete umrlo.

Sutradan je kod Mire došla druga babica, koja je od nje tražila da potpiše dokument i da detetu da ime. Ona je to odbila rečima da se mrtvom novorođenčetu ne daje ime. Babica joj je, međutim, rekla da se dečak zove Stanko.

Godinama je Mira živela sa nemirom, a 2004. godine, njene sumnje su se obistinile. Zbog zakonske regulative, koja je podrazumevala poseban radni staž za majke s troje dece, 2004. je otišla u matičnu službu u Surdulici i doživela šok.

- Dobila sam izvod iz matične knjige da je moj sin živ - uznemireno priča Mira. - Ispostavilo se da sam u porodilištu navodno potpisala da se odričem deteta! A to je laž. Nikada nisam dobila izvod iz knjige umrlih. Zbog toga sam se obratila tužilaštvu.

U međuvremenu, s Mirom Spasov je kontaktirao mladić za koga ona sumnja da je njen sin, ali se jos nisu sreli i upoznali, pa zasad ne želi da govori o tome.

Izjasnila se i zdravstvena inspekcija

Vranjanci Slavica i Đorđe Arsić su 18. novembra 1977. dobili prvo dete - dečaka. Žena je zbog mogućnosti prevremenog porođaja prevezena iz Vranja u nišku bolnicu. Tu je na svet donela dečaka, kog je dojila pet dana.

Tuže državu Porodice sa juga Srbije, kojih nije malo, sve češće se odlučuju da pravdu potraže na sudu. Nakon što je krajem prošle godine Osnovni sud u Vranju doneo nepravosnažnu presudu u "bebi aferi" i Ljubomiru Trojanoviću, iz Vranja, zbog nemarnosti u slučaju njegove potrage za, kako sumnja, nestalom bebom, dodelio odštetu od 1,25 miliona dinara, mnogo je onih koji su se odlučili da krenu njegovim stopama.

- Prvi plač sam čula, sve je proteklo dobro... - priča Slavica. - Dojila sam zdravog dečaka. Tog poslednjeg, petog dana, nekoliko sati posto sam ga podojila, lekar mi je saopštio da je mrtav. Kao i mnogobrojne majke koje žive sa sumnjom da su im deca oteta, i ja sam tada čula rečenicu koja mi i danas odzvanja u ušima: "Mladi ste. Imaćete još dece".

Tako je i bilo. Slavica Arsić je rodila još dvoje dece, ali tuga i bol zbog toga što njeno prvo dete negde živi ne znajući ko su mu roditelji ne daju joj mira.

Njen suprug Đorđe je, kada mu je Slavica javila šta se desilo, istog trenutka seo u automobil i došao, ali ga nisu pustili da uđe u porodilište.

- Napravio sam skandal, zeleo sam da vidim lekara - priča Đorđe Arsić. - Došla je policija i privela me. Tražio sam samo da vidim sina, mrtvog ili živog. Nisu mi dozvolili.

Iz bolnice nikada nisu dobili dokumentaciju.

- Pogrešni datumi rođenja, moji i Slavičini, pomešana mesta rođenja, nalaz stručne zdravstvene inspekcije koji niko ne ume da pročita... Sve to nas je iznova potresalo - kaže Đorđe. - Godine 2002, podneo sam tužbu u Nišu. Dobio sam samo zapisnik, i dan-danas ne znam u kojoj je fazi postupak.

Nemoguće sakupiti sva dokumenta

Ispostavilo se da u dokumentaciji ne postoji uput iz Vranja niti bilo šta što svedoči o transportu iz vranjske bolnice, a Slavicu je u Niš odvezla Hitna pomoć u pratnji medicinske sestre. Kasnije, kada je počela da radi kao patronažna sestra u Zdravstvenom centru, Slavica je saznala da je njen zdravstveni karton kod ginekologa potpuno prazan, kao da nikada nije bila trudna.

Arsići, kako tvrde, sumnjaju da njihov sin živi u okolini Niša. Ne žele da pričaju o imenima, kao ni o situaciji kada su se sreli sa čovekom za koga su ubeđeni da je njihov sin.

J. Stojković

VEČERNJE NOVOSTI, 4.1.2020. / izvor
Prodavali su decu za 25.000 evra, najskuplja su bila svetle puti i plavih očiju: Sudija Radomir Vujačić kaže da je imao dokaze, ali su pritisci umešanih u krađe bili prejaki

Da bi dokazali navodnu smrt, uzimali su DNK uzorke drugih beba, pa i životinja

Bebe koje su ukradene iz porodilišta prodavane su van Srbije po cenama koje su dostizale 25.000 evra. Najskuplja su bila deca svetle puti, sa plavim očima. Uspevao sam da dođem do neke od te dece, ali mnoga od njih nisu želela da se istina otkrije. Imali su izgrađene živote i bojali su se da bi sve moglo da se uruši.

Ovako svedoci Radomir Vujačić, istražni sudija iz Niša, koji je tragajući za istinom o nestalim bebama, tokom radnog veka dugog 40 godina, otkrio niz nelogičnosti, prevara i nepodudarnosti koje su ukazivale na to da su u nekim slučajevima žive bebe proglašavane mrtvorođenima, a zapravo su, najverovatnije, prodavane u inostranstvu.

Slučajevi koje je Vujačić istraživao odnose se na porodilišta na jugu Srbije tokom poslednje tri decenije 20. veka.

Kao ključni dokaz, Vujačić navodi DNK analize. Uzorci tkiva beba koje se po rođenju proglase mrtvim, odnosno parafinski kalupi na osnovu kojih bi se radile DNK analize koje bi potvrdile da je beba zaista mrtva, često su, kako tvrdi, uzimani od drugih beba, pa čak i od životinjskih vrsta.

- Kalupi su se uzimali na patologiji u Nišu, a onda su slati na analizu u Beograd. Međutim, ja sam iz niškog porodilišta nekoliko puta tražio kalup nekog deteta, a analize nisam slao samo u Beograd, već u više gradova u drugim zemljama. Rezultati koji su mi stizali za isti kalup bili su različiti, nisu se podudarali. Stizali su mi čak i rezultati da su to kalupi životinjskih organa - kaže Vujačić.

On je slučajeve nestalih beba počeo da istražuje početkom sedamdesetih i, prema sopstvenim rečima, vodio je mnogo slučajeva i svaki je bio težak kao crna zemlja. Iako u ovoj borbi nije bio sam, već je imao jaku podršku nekolicine kolega, pritisak je, kaže, bio strahovito jak sa svih strana.

Nisu štedeli ni kolege Poslednji slučaj na kojem je Vujačić radio bila je, kako kaže, otmica bebe medicinske sestre iz Niša. - Ona je tu godinama radila, znala je šta se dešava. Na kraju je i sama postala žrtva. Došla je kod mene i rekla da joj lekari nisu dozvolili da vidi navodno mrtvorođeno dete. Nisu štedeli čak ni svoje kolege - priča Vujačić.

Zbog sumnje da je zloupotrebio službeni položaj, Vujačić je 2003. godine proveo 44 dana u pritvoru. Veruje da je to posledica njegovog istraživanja slučajeva nestalih beba i da je to hapšenje trebalo da bude opomena. Kaže, međutim, da od svoje borbe nije odustao i da je, čim se vratio na posao, nastavio da prikuplja dokaze:

- Slučaj nestalih beba ličio je na hobotnicu. U pitanju su bila teška krivična dela koja su se dešavala više od dvadesetak godina. Bili su umešani mnogi, od državnih organa do političara. Zato sam od strane raznih rukovodilaca i državnih organa bio žigosan, govorili su da sam korumpiran, samo da me omalovaže. Bilo je poštenih sudija, mučili smo se da to dokažemo, bili smo zajedno u toj borbi protiv nekih drugih sudija koje su radile za kriminalce.

Veruje da bi uspeo da raspetlja slučaj do kraja da ga u tome nije sprečila reforma koja je ukinula istražne sudije. Spisi i predmet koji su bili rezultat mukotrpnog četrdesetogodišnjeg rada bačeni su u vodu.

- Doneli su nezakonitu odluku o obustavljanju istrage od strane suda. Odlaskom u penziju sve sam morao da ostavim. Moji predmeti su bili čisti, jaki, potkovani dokazima i medicinskom dokumentacijom - zaključuje Vujačić, i ističe da će do kraja života žaliti što nije mogao da priču "istera" do kraja.

J. Ćosin

VEČERNJE NOVOSTI, 3.1.2020. / izvor
Dobila je bolove, došla da se porodi i sada proživljava agoniju: Užas u Petrovcu na Mlavi, porodilji ne daju njeno mrtvo dete!

Gužva u bolnici zbog nerazjašnjene smrti bebe Džesike Floranović (23). Bolnica tvrdi da je beba mrtvorođena i da će je sahraniti kao medicinski otpad!

Porodilište u Petrovcu na Mlavi našlo se pod lupom policije i tužilaštva posle prijave koju su podneli poslednjeg dana stare godine David Nedeljković iz sela Ranovac i Udruženje "Za istinu i pravdu o bebama". Tu je Davidova supruga Džesika Floranović (23) rodila, po rečima lekara, mrtvu bebu, čije posmrtne ostatke ne žele da im daju.

- Doveo sam suprugu u bolnicu 26. decembra zbog bolova, da se porodi. Bila je u četrdesetoj nedelji trudnoće. Uradili su joj ultrazvuk i CTG, sve je bilo u redu. Uveče me je pozvala i rekla da beba nema otkucaje srca. Odjurio sam u bolnicu. Dežurno osoblje je ponavljalo da pitam šta se desilo lekara koji ju je primio, a koji je odavno otišao kući - kaže David.

Dzesiki su rađena ukupno tri CTG-a. Na prva dva vidi se da je beba živa, a razmak između njih je neuobičajeno dugačak - 15 sati. U međuvremenu Džesika potpisuje saglasnost za carski rez, jer beba leži poprečno. Treći CTG pokazuje da nema tonova.

- Džesika nam je rekla da joj je lekar probušio vodenjak tek 28. decembra, a da je plodova voda bila bistra, a ne zelena kao kod mrtvog ploda - kaže Radiša Pavlović, predsednik Udruženja "Za istinu i pravdu o bebama" i član Vladine Komisije za nestale bebe.

Slučaj su odmah prijavili policiji, jer bolnica ne želi da da bebu roditeljima, uz obrazloženje da nije živorođena, pa se zato tretira kao fetus, koji će biti uništen kao medicinski otpad.

Doktor - Svedok Na Džesikinoj otpusnoj listi navodi se da je imala visokorizičnu trudnoću. Po rečima Pavlovića, ginekolog koji joj je vodio trudnoću ovu demantuje i spreman je da svedoči.

- Fetus je do 26. nedelje, a u četrdesetoj je beba. Želimo da se uradi obdukcija na beogradskom Institutu za majku i dete, prvo da se vidi da li je to uopšte Džesikina beba, ili možda imamo slučaj krađe. Drugo, ukoliko jeste i ako je mrtvorođena zašto je ne daju porodici? Da li je čuvaju za neki "štek", da je daju drugim roditeljima kao dokaz da im je beba umrla? Ili je samo u pitanju lekarska greška, ili su lekari čekali novac da je porađaju pošto je italijanski osiguranik - kaže Pavlović.

(Kako sačuvati video? Desni klik - Save linked content as...)

DANAS, 2.1.2020. / izvor
U Vranju Osnovni sud izrekao prvu presudu u slučaju nestale bebe
Trojanovići dokazali krađu deteta

Posle više od dvadeset godina konstantnog dokazivanja i pokrenutog sudskog spora Ljubomir i Sunčica Trojanović, bračni par iz Vranja, presudom Osnovnog suda u Vranju dobili su spor kojim je potvrđeno da je im je iz vranjskog porodilišta ukradena novorođena beba.

Presudom se obavezuje „da tuženi, kao naknadu za trpljenje nematerijalne štete, duševne bolove, neodgovaranje državnih organa i namerno skrivanje informacija o stvarnoj sudbini njegove ćerke, tužiocu plati rešenjem nadoknadu od 1,25 miliona dinara sa pripadajućom zateznom kamatom od dana podnošenja tužbe a u roku od petnaest dana od dana donošenja presude – navodi se u nepravosnažnoj presudi Osnovnog suda u Vranju.

Trojanovici su novinarima rekli da je „na ovaj način potvrđena njihova višegodišnja sumnja da je iz porodilišta Opšte bolnice u Vranju pre više od dvadeset godina oteto njihovo novorođenče“. Oni tvrde i da znaju ko je njihova kćerka, ko je sve učestvovao u otmici i gde ona živi i koji su bili njeni „lažni roditelji“.

Otac otete devojčice, inače penzionisani radnik Policijske uprave u Vranju, sudsku presudu je prokomentarisao kao „način da se roditeljima nadoknadi njihov bol, pre svega u smislu višegodišnjih administrativnih i institucionalnih ignorisanja i nedelovanja institucija sistema pred kojima je dokazivao otmicu svoga novorođenčeta, te da se ne radi o odšteti za sve ono što su preživeli“.

– Advokatski tim kancelarije Nikolić iz Vranja podneo je tužbu pozivajući se na do sada izrečenu jednu presudu u ovakvom istom slučaju, kao i na dosadašnje postupke Suda za ljudska prava u Strazburu vezano za nestanak beba – rekao je u izjavi za portal Infovranjske Trojanović.

Tek nakon pravosnažnosti presude na potezu će biti Više tužilaštvo u Vranju koje bi moglo da pokrene sudski postupak protiv svih koji su bili umešani u ovaj prvi rasvetljeni slučaj nestanka bebe iz porodilišta na jugu Srbije.

V. R.