• Društvo je odgovorno da se „konačno reši ovako potresno ljudsko pitanje”

POLITIKA, 5.2.2022. / izvor

Društvo je odgovorno da se „konacno reši ovako potresno ljudsko pitanje”

" width="426" height="240" style="border:2px solid white;" align="right" alt=""> Viši sud u Novom Sadu, pred kojim je u toku 90 vanparničnih postupaka za utvrđivanje činjenica o nestalim bebama, naveo je da je čitavo društvo odgovorno da se „konačno reši ovako potresno ljudsko pitanje” i pokrene odgovornost određenih pojedinaca.

„Radi poštovanja dostojanstva članova porodica „nestalih beba” ne sme se dozvoliti da se ovi sudski postupci svedu na formalizam radi ispunjavanja obaveza prema Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu”, naveo je Viši sud u Godišnjem izveštaju o radu, prenosi Tanjug.

U izveštaju sud ukazuje na niz prepreka i teškoca sa kojima se susreće u utvrđivanju činjenica o novorođenčadi nestaloj u periodu od šezdesetih do devedesetih godina prošlog veka. Tako navodi da najveći broj zdravstevnih ustanova, u periodu kada se sumnja da su bebe nestajale, nije pravilno i uredno vodio evidenciju, niti je postupao po procedurama, ukoliko su procedure i bile propisane.

Zbog protoka vremena, ali i drugih razloga sud teško dolazi do medicinskih radnika, lekara, medicinskih sestara.

„Osim propusta u vođenju evidencija u zdravstvenim ustanovama, nepotpuni su, neobrazloženi i sumnjive verodostojnosti i upisi u matične knjige rođenih i umrlih, kao upisi i dodeljivanja jedinstvenih matičnih brojeva novorođenčadi”, naveo je sud.

Takode je ukazao na medicinski stav koji je prethodnih decenija preovladivao - da roditelje treba poštedeti bola sahranjivanja novorođenog deteta, čime je, kako smatra sud, pravdano uskraćivanje predaje tela bebe. Pored toga, nije bilo adekvatne i efektivne istražne procedure da se utvrde činjenice šta se sa navodno preminulom decom dogodilo, čime su se produžavale i produbljivale sumnje da su bebe bile protivpravno oduzimane od roditelja.

Predlog za pokretanje ovih postupaka do sada je podnelo ukupno 116 predlagača, a rešena su 22 predmeta. Predlagači su sudu dostavili podatke i dokumentaciju kojom raspolažu, predložili saslušanje svedoka i prikupljanje dodatne dokumentacije, DNK veštačenja parafinskih kalupa, te zatražili da sud utvrdi istinu o statusu novorođenčadi za koju sumnjaju da su nestala iz porodilišta.

U određenom broju predmeta, predlagači su postavili i zahtev za dosuđivanje nematerijalne štete zbog povrede prava na porodični život, koju sud odreduje po slobodnoj oceni, ceneći sve okolnosti slučaja, a pre svega intenzitet pretrpljenih duševnih bolova i straha i druga merila određena zakonom.

Odšteta ne može biti veća od 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, podseća sud.

„Predlagači u postupcima koji se vode pred našim sudovima opravdano očekuju potpunu posvećenost suda u utvrđivanju sudbine njihove dece. Iako je Zakonom propisana hitnost u postupanju, teškoće u prikupljanu podataka predstavlja selektivno i paušalno dostavljanje odgovora pojedinih zdravstvenih ustanova, ali i dostavljanje veoma obimne dokumentacije kao što su kompletne knjige protokola porođaja, matičnih knjiga i drugo”, ukazao je sud.

U pojedinim slučajevima, kako dodaje, utvrđeno je da je nakon obdukcije tela novorođenčadi, sačuvan „parafinski kalup”, te je određivano DNK veštačenje.

Međutim, u nekoliko slučajeva, utvrđeno je da materijal nije podoban za veštačenje, usled oštećenja nastalog ili tokom uzimanja tkiva i materijlala ili usled neadekvatnog čuvanja. U pokušajima da ispita sve zdravstvene radnike, matičare, sva druga lica koja bi mogla imati saznanja o nestalim bebema, sud se obraća i policiji, ali, kako navodi, nažalost nema pomoć Posebne jedinice policije, čije formiranje za postupanje je po Zakonu utvrđeno, ali ova jedinica nije formirana.

Pored toga, izostaje i saradnja Komisije čije formiranje je propisano` Zakonom, jer usled nesaglasnosti različitih Udruženja građana, ali i nepoverenja u rad institucija, još nije donet ni Statut Komisije, niti je sudu ova Komisija dostavila bilo koji podatak koji bi mogao biti od značaja, ukazao je novosadski Viši sud.

Napominje da je, ukoliko u postupcima ne utvrdi smrt deteta, sud dužan da preduzme sve radnje i mere radi utvrđivanja mesta nalaženja deteta, uključujući usvajanje, hraniteljstvo, smeštaj u instituciju koja se stara o nezbrinutoj deci, kao i da li je došlo do izvršenja nekog od krivičnih dela trgovine ljudima ili drugih krivičnih dela, radi pokretanja krivičnih postupaka.

„Odgovornost je čitavog našeg društva da ovako potresno ljudsko pitanje konačno reši, suoči se sa sopstvenom odgovornošću, neradom, nedostatkom i nepoštovanjem propisa i procedura i vršenja krivičnih dela i pokrene odgovornost određenih pojedinaca, a pre svega da okonča agoniju neznanja o sudbini deteta najbližim srodnicima”, zaključio je Viši sud u Novom Sadu.