ISTINOM PROTIV LAŽI, 26.10.2017. / izvor
Američki USAID, preko Centra za socijalni rad, roditeljima otima djecu!

Slučaj maloljetne šestogodišnje devojčice iz Beograda (Marija. T) koja je više od 20 dana odvojena od svojih bioloških roditelja uzburkala je duhove. Vijest je prenesena u cijelu regiju i mnoge zemlje svijeta!

Prošlo je više od 20 dana od odvajanja 6.godišnje djevojčice Marije T., rođene u Beogradu, od svojih roditelja po Privremenom Zaključku o osiguranju smještaja kojeg je donio Centar za socijalni rad "Zvezdara" u Beogradu pod brojem 56036-6972/2017 i to: u sastavu Dubravka Gavrilović, Smilja Igić (psiholog) mob. 062/8088497, Jelena Acić (soc. radnik) mob. 062/8013806 i Jasna Matović, mob.062/8013738.

Ovo su službeni telefoni na koje možete tražiti odgovore od ovih osoba, samo su, naravno, nedostupni!

Uvidom u priloženu dokumentaciju mogu se uočiti brojne nejasnoće i nepravilnostu u postupku (Zakon o Općem Upravnom Postupku, druga Zakonska i podzakonska akta koja reguliraju ovu oblast po pozitivnom zakonodavstvu RS kao i kršenje odredaba samog Ustava kao najvišeg pravnog akta i međunarodnih normi, propisa i deklaracija, međunarodnih akata i konvencija.

Obavljen je razgovor sa roditeljima i proučena je dokumentacija vrlo temeljno. Ovaj slučaj je presedan, jer je dijete više od 20 dana fizički odvojeno od svojih roditelja a da je pritom potpuno nejasan sadržaj donesenih akata, radnji i postupanja Centra za socijalni rad "Zvezdara". Daljim uvidom jasno se vidi da ne postoji pravni niti bilo kakav drugi osnov za oduzimanje djeteta (nema kaznene niti prekršajne odgovornosti roditelja, nema tragova eventualnog nasilja, roditelji su potpuno zdravi, nema svjedoka, nema utvrđenog materijalnog činjeničnog stanja.

Nema ničega, ali dijete je oduzeto!? I sada su Centar za socijalni rad i USAID u velikim problemima jer ne znaju kako opravdati ovu otimačinu, a prenijeli su je mnogi mediji i portali u svijetu.

Majka je izrazila bojazan da će njihovo dijete biti prodano.

S obzirom da je ovo vrlo teška trauma za dijete i njene roditelje, a slučaj nesvakidašnji, kao i to da su spomenute osobe Centra za socijalni rad upotrebljavale riječ “adaptacija djeteta” sve navodi na osnovanu sumnju da se ne radi o uobičajenom postupanju onih koji bi trebali zaštititi obitelj i dijete.

Kao primer mogu da poslužiti riječi male 6-godišnje Marije koja je plačući prilikom jedinog susreta sa svojim roditeljima izgovorila – citiramo: Neću ovde više biti! Hoću da živim sa mamom i tatom, nakon čega je čvrsto prigrlivši oca plačući izgovorila: Tata vodi me kući!

Otac male Marije

Iz svih navedenih i ovde nenavednih razloga tražimo odgovor:

1. Po kojem osnovu je dijete oduzeto od roditelja i zašto?
2. Kako je moguće da se usmeno roditeljima naloži da tog dana i u to vrijeme dovedu dijete koje će biti oduzeto od njih a da za to prethodno ne postoji nijedan pismeni akt!?
3. Zašto je nemoguće dobiti odgovore od Centra za socijalni rad Zvezdara (više puta pokušano)?
4. Do kada će biti zatočeno u nepoznatom tom objektu i zašto?
5. Zašto se roditeljima onemogućava posjeta i viđanje njihova djeteta?
6. Zašto se djetetu uskraćuje pravo da vidi svoje roditelje?
7. Zašto se djetetu uskraćuje pravo da bude sa svojim roditeljima?
8. Što zapravo znači “period adaptacije” kada je opće poznato da se termin koristi samo u slučaju trajnog a ne privremenog oduzimanja deteta (Zaključak glasi da se radi o privremenom smještaju)?
10. Da li je dijete oduzeto privremeno ili trajno?
11. Koje će se mjere nadalje primjenjivati prema djetetu?
12. Koje se mjere primjenjuju sada? (nijedan odgovor na brojna pitanja u pisanoj formi upućena organima socijalne i obiteljske zaštite po urgentnom postupku – do ovoga trenutka nisu dala odgovor)
13. Može li Centar za socijalni rad preuzeti ingerencije i nadležnosti drugih državnih organa prije svega organa pravosuđa i po kom zakonskom osnovu?
14. Da li će se dijete ikada više vratiti svojim roditeljima? (nikakav rad sa roditeljima nije poduzet od samog Centra, ukoliko uopće i postoji potreba za tako nečim, a ako ne postoji ZAŠTO je dijete i dalje fizički odvojeno od svojih roditelja)?
15. Po kom osnovu se vrši selektivna primjena Zakona? Jesu li heroinski i kokainski ovisnici koji zaista vrše nasilje u obitelji zaštićeni od Zakona zbog svog društvenog statusa, položaja, funkcija i slično i zašto se njima ne oduzima dijeca i ne pokrećete postupak za zaštitu dijece?
16. Odakle ''Autonomnom Ženskom Centru'' podaci iz Centara za Socijalni rad koji bi morali biti zaštićeni Zakonom o zaštiti podataka o osobama (naročito osjetljivih kategorija stanovništva) i tko im zapravo dostavlja te podatke, po kom osnovu, zakonskom aktu, dogovoru usmenom ili pismenom, za koje namjene zapravo kada oni ne postoje u bazi APR.Link
17. I ono što je najvažnije u cijeloj ovoj priči: U kom se svojstvu pojavljuje i šta stvarno radi američka organizacija USAID u Centrima za socijalni rad? Koja je njihova prava i stvarna namjena i uloga? Zašto baš u Centrima za socijalni rad? Ako Centri za socijalni rad nisu osposobljeni za obavljanje svojih poslova zašto onda i postoje kao takvi? Jesu li predali sve svoje ingerencije Organizaciji?
Zašto su Centrima isključeni telefoni dok na velikim plakatima USAID-a stoje desetine telefona gde se ljudi pozivaju da prijavljuju jedni druge i rade ili ne rade sve ono što je zapravo u ingerenciji ovih centara?

na gore postavljena pitanja u najkraćem mogućem roku kako bi se spriječila dalja duševna patnja i psihološke traume deteta i njenih roditelja, budite slobodni da kontaktirate na dole ostavljene kontakte kako bi javnost bila u detalje upućena u ovaj slučaj.

Duško Velkovski – istraživački novinar IFJ, EFJ (Međunarodne Federacije Novinara – IFJ – International Federation of Journalists (front & back).

U centrima za socijalni rad ne rade fiksni telefoni i to u prilično dugom vremenskom periodu cca 1 godina!? Koriste se mobilni telefoni koji preusmeravaju na druge mreže (zovete 063 prebace vas na 064)… praktički, komunikacija sa centrima za socijalni rad najugroženijeg dijela stanovništva je 'u prekidu'.

Jesu li USAID i ostale organizacije tzv “nevladinog sektora” i tzv “civilnog društva” Georgea Sorosa preuzele centre za socijalni rad? Jer, bez suda, sudaca, pravosuđa i zakona, dokumentom koji je nazvan “Privremeni zaključak o osiguranju smještaja,” u kojem se navode članovi Zakona o Općem Upravnom Postupku, uopće ne postoje u Zakonu o Općem Upravnom Postupku!!

Potpuno je jasno da USAID stoji iza ''posuđivanja'' djece. A iza ove 'humanitarne' agencije za međunarodnu pomoć i razvoj koju financiraju Soros i ostala ¨svjetska oligarhija imaju široko područje aktivnosti.

Tako se USAID direktno uključuje u predizborne kampanje u svim bivšim republikama Jugoslavije. Tako ona svojim promotivnim spotovima birače poziva ne samo da izađu na izbore, već im i sugerira za koga da glasaju, odnosno za koga ne bi trebali glasati.

Isto tako ova američka vladina agencija za međunarodni razvoj (USAID) uložila je sedam milijuna dolara u srpske mainstream medije za medijski rat protiv Rusije i Putina. Na način da su raspisali natječaj za podijelu milijuna na ime projekata “Medijske reforme u Srbiji'' navodeći da je cilj projekta poboljšanje pravnih, normativnih i ekonomskih uvjeta za rad u oblasti medija u Srbiji.

Naravno da je natječaj samo maska za upumpavanje dolara u medije koji će koordiniranom kampanjom rušiti rejting Rusije među Srbima. Kakve to ima veze sa Centrom za socijalni rad?

Oni su zajedno sa Centrom za socijalni rad izradili Zakon (sve što se događa u Srbiji sa zakašnjenjem će se dogoditi u Hrvatskoj, BiH i Crnoj Gori) koji dozvoljava socijalnim radnicama da mogu oduzeti dobrim i brižnim majkama dijete, ako na primjer dijete nema toplu vodu!?

Posebno su im ''na meti'' obitelji bez posla sa više djece. Umjesto da pomognu takvoj obitelji, nađu barem jednom članu posao, oni bez sudske odluke oduzimaju djecu. Tako su jedno dijete koje je dojilo i 24 sata bilo uz svoju majku, a koja nije zaposlena, oteli i poslali ''hraniteljima''. A slučajeva je sve više i više.

Pitanja: Što radi USAID u zgradi Centra za socijalni rad?

Zašto USAID nudi gratis svoje odvjetnike obiteljima kojima prijeti oduzimanje djece?

Stoji li USAID iza ove ozakonjene krađe djece?

Što se događa sa djecom nakon nekog vremena?

Jesu li djeca nakon otimanja zapravo topovsko meso za pedofile?

SRBSKI FBREPORTER, 6.10.2017. / izvor
„ROĐENI OTETI“ dokumentarni film o krađi beba – Razgovor sa Ivanom Miljkovićem kome je ukraden brat blizanac (video)

„ROĐENI OTETI“ je dokumentarni film koji svedoči o mukama roditelja koji su ostali bez svoje novorođene dece, čija su bebe otete… Ovaj film svedoči o najgnusnijoj otmici beba decenijama unazad. Istinit, bolan, rađen za one koji su izgubili svoje najmilije na način kakvo čovečanstvo sadašnjeg vremena nije videlo. Takođe, film je podrška roditeljima da se čuje njihov glas kako bi nadležni reagovali, sprečili i zaustavili ova dešavanja za sva vremena. Ovaj film je sniman isključivo za roditelje i njihovu decu, koju oni sami nemaju snage da vrate, te se ovim načinom oglašavanja o istini publici stavlja tačka o „sumnji“ da sve ono što se desilo, nije tačno. Da, itekako je tačno i želimo da ukažemo ovim istinitim filmom samo na istinu. Istina je bolna, ali se mora čuti… – poruka je autora filma „Rođeni oteti“ na jutjub kanalu MM Video Production.
Posle objave trejlera filma „Rođeni oteti“ za SRBski FBReporter sa gospodinom Ivanom Miljkovićem razgovarala Biljana Diković.

*Od kada se bavite potragom za odgovorima po pitanju nestalih beba i kakav je to utisak na vas lično ostavilo, te sudbine porodica čije ste priče čuli…

- Pitanjem otmice beba se bavim od 2003. godine kada smo krenuli u porodičnu istragu o mom otetom bratu blizancu. Rođen sam u Svilajncu pre 38 godina, sada radim i živim u Beogradu. Za ovih 14 godina shvatio sam kroz iskustva koja sam prošao i kroz mnogo slučajeva za koje sam saznao, da je ovo vrlo jako organizovana kriminalna grupa ljudi koja se bavi trgovinom i otmicom beba. Iskustva porodica koje imaju isti slučaj kao moj pokazuju da prolazimo golgotu, represiju i torturu od strane države i moćnika u institucijama, koji ne žele da se ovo pitanje razreši…

U pitanju je mnogo veliki broj otetih beba i smatram da je ovo čist genocid od doba komunizma, od kada je i prvi slučaj zabeležen, kada je na ovaj način otmicom beba komunistička elita širila bratstvo i jedinstvo, do dana današnjeg nijedna vlast nije imala volju da ovaj zločin nad čovečnošću zaustavi, već se drže Titove parole – „gde ja stadoh ti produži“…

Kakva su Vaša saznanja o povezanosti institucija države da se ovo pitanje ne rešava?

- Država uporno pokušava da sahrani istinu o ukradenim bebama i da bebi mafiji omogući što veću zaštitu. Upornost i delovanje državnih institucija koje ću objasniti pokazuju da Država, ako je možemo tako uopšte i nazvati, nekim predlogom zakona odredila cenu života ukradenih beba do 10.000 evra, sramota, tim predlogom zakona izbegavaju odgovornost ljudskog faktora, pokušavaju da ozvaniče nepostojeće činjenice smrti i to na najbrutalniji način obmanom da su ukradene, prodate bebe završile kao medicinski otpad i da su kremirane što je opet i protivustavno i protivzakonito, implantacijom nekakvih grupa i udruženja država razbija kritičnu masu oštećenih porodica i preko tih nekakvih kvazi eksperata manipuliše ovom materijom i porodicama, jer vođe i eksperti zarad lične promocije i ličnih interesa, balansiraju između roditelja i srodnika i ministarstava koja su ima dala status legitimnih pregovarača u ime svih oštećenih porodica u Srbiji. Čisto kršenje Ustava i zakona, jer protivpravno zastupanje i istupanje je krivi?no delo, većina porodica u Srbiji nije dala punomoćje nijednom od tih državnih produženih pipaka i kupuju vreme i obmanjuju javnost i opstruišu slučajeve i stvaraju lošu medijsku sliku o ovoj najbolnijoj i najtežoj materiji koja se tiče opstanka cele nacije, jer uzročno posledična stanja će se tek ispoljiti.

Ministar policije prednjači u zaštiti bebi mafije i obmani i oštećenih porodica i javnosti, protivzakonito daje mogućnost pregovarača nekoj sindikalno udruženoj tvorevini iz Kragujevca, nekom ekspertu koji nije rešio ni svoj slučaj, a kamoli tuđ, i dogovorili formiranje neke kao nezavisne komisije, a od nezavisne komisije ništa, jer ne može biti nezavisna, ako su članovi te komisije iz ministarstva pravde, policije, zdravlja, iz tužilaštava i potčinjeni Vladi Srbije… Vrana vrani oči ne vadi, zar oni što vršili krivična dela će udariti na ljude iz svojih redova… naravno da neće…

Doživesmo totalni krah pravnog sistema ali borba će trajati i biće sve jača svim mogućim pravnim sredstvima i dokazaćemo i otvorićemo oči javnosti da svi budu na oprezu, jer nijedna porodilja u Srbiji nije sigurna, potencijlna je meta ovih domaćih zulumćara, koji su se osilili i postaju sve bahatiji i osioniji, jer time pokazuju da su nedodirljivi pred zakonom. Možda je pravda spora ali dostižna, pa makar i Božija.

Šta predlažete da se uradi?

- Prvo i osnovno – da svako ko je izvršio bilo koje krivično delo mora biti etiketiran sa imenom, prezimenim, funkcijom i izvršenim krivičnim delima, kako bi javnost bila upoznata od koga se treba čuvati i paziti i na šta su sve spremni zarad sticanja protivpravne imovinske koristi.

Dosta je kupovine vremena i urušavanja ove materije. Država treba da otvori terminale MUP-a i drugi primerak matičnih (voskiranih) knjiga, tu je ključ i katanac svih slučajeva ukradenih beba i promena identiteta… Treba da se iskoristi prilika dok se iz upotrebe izbacuju knjige i prelazi na elektronske podatke – da se reše slučajevi nestalih beba… Inače, opet će tamo neki ljudi ubaciti u digitalne knjige podatke, pa će baza podataka biti ista šta i kako neko drugi želi, a ne kako u stvari i jeste. Mislim da se zato i prelazi na digitalne knjige između ostalih razloga, i zbog pranja identiteta pokradenih beba, a da bi se prikrila arbitraža državnih organa u vezi sa državljanstvom i matičnim brojevima.

Održana je i tribina u Udruženju Ćirilica, povodom objavljivanja trejlera filma „Rođeni oteti“, kada će film moći da se vidi u celosti i da li će biti prikazan u drugim gradovima Srbije, osim u Beogradu?

Premijera filma će biti održana u Beogradu u toku meseca oktobra, a u planu je i prikazivanje filma u mnogim gradovima u Srbiji, javnost će biti blagovremeno obaveštena o mestu i vremenu i premijere i prikazivanja.

Na tribini sam video da ljude veoma interesuje ova tema, bio je dobar odziv raznih struktura ljudi i grupacija, koji su svojim učešćem pružili podršku i porodicama koje su unesrećene otmicom beba i srodnika. Uz podršku su izneti i stavovi i mišljenja, kao i konstruktivni predlozi o tome kako naterati Državu da se ovo nacionalno pitanje razreši.

*Vaša poruka čitaocima SRBskog FBReportera…

Pozivam javnost i Premijerku i predsednika i ministre policije, zdravlja, državne uprave i pravde da izađu na crtu i da ukrstimo mačeve (dokaze) na bojnom polju javno i da dokažem da je moj brat blizanac Nenad Miljković živ, i da sada nosi nov identitet koji država krije i štiti njegove otmičare i kupce. Uskoro i premijera istinitog dokumentarnog filma „Rođeni oteti“ producenta Milana Lakića, produkcijske kuće MM videoporduction, koji će ugledati svetlost dana. Tu se kroz istinite dokumentovane iskaze raskrinkava funkcionisanje sistema bebi mafije i njihovih pomagača, u filmu je obuhvaćen veliki vremenski period od 1965.godine do 2016, krađe i zamene beba u porodilištima u Srbiji.

Preporučujemo i emisiju Snežane Terzić „Lajkovačkom prugom“ broj 18 (Radio Serbona) na ovu temu, jedan od sagovornika je Ivan Miljković.

POLITIKA / TANJUG, 21.9.2017. / izvor
Komitet ministara: Srbija da što pre usvoji zakon o bebama

STRAZBUR - Komitet ministara, koji nadzire izvršenje konačnih presuda Evropskog suda za ljudska prava, pozvao je srpske vlasti da što pre usvoje nacrt zakona o uvođenju mehanizma za slučajeve nestalih beba, navodi se u privremenoj odluci Komiteta dostavljenoj danas Tanjugu.

Komitet ministara je od 19. do 21. septembra analizirao koliko se sprovode presude Evropskog suda za ljudska prava, a na agendi se ponovo našao i slučaj „nestalih beba” u Srbiji, o čemu će zvanična odluka Komiteta biti objavljena sutra, navodi se u saopštenju Saveta Evrope.

Komitet je ispitivao da li je Srbija izvršila presudu koju je Evropski sud septembra 2013. doneo po tužbi Zorice Jovanović iz marta 2013.

U danas donetoj odluci, Komitet podseća da je presuda u slučaju „Jovanović protiv Srbije” postala konačna 9. septembra 2013. i da se odnosi na kršenje prava podnosioca tužbe na poštovanje porodičnog života jer država Zorici Jovanović nije pružila verodostojne informacije o sudbini njenog sina, koji je navodno preminuo u porodilištu 1983, tri dana nakon rođenja.

Komitet podseća i da je, imajući u vidu značajan broj potencijalnih podnosilaca tužbi po istom osnovu, Evropski sud zaključio da „odgovorna država mora do 9. septembra 2014. da donese sve odgovarajuće mere, najbolje putem lex specijalisa... kako bi se obezbedilo uspostavljanje mehanizma za pružanje pojedinačnog pravnog leka svim roditeljima u sličnim situacijama”.

Komitet je u privremenoj odluci izrazio ozbiljnu zabrinutost što, uprkos ponovljenim pozivima Komiteta i uveravanjima koje su srpske vlasti više puta dale, nacrt zakona s ciljem uvođenja gorepomenutog mehanizma još nije usvojen.

„Podsećajući na bezuslovnu obavezu Srbije prema Članu 46 Kovencije da se pridržava presuda Evropskog suda, Komitet poziva vlasti da preduzmu sve potrebne korake kako bi obezbedile da se zakonodavni proces privede kraju kao pitanje od najvišeg prioriteta”, stoji u privremenoj odluci.

Komitet je, takode, odlučio da nastavi sa razmatranjem ovog predmeta na svom sledećem sastanku u decembru 2017. (Tanjug)

POLITIKA, 15.8.2017. / izvor
Slučaj nestalih beba – od anketnog odbora, preko radne grupe do komisije

MUP pokrenuo inicijativu za formiranje ove komisije, a u Ministarstvu pravde očekuju usvajanje nacrta zakona koji predviđa ispitivanje ovih slučajeva

I dalje bez odgovora na sumnje u krađu beba

Inicijativa MUP-a o pokretanju vladine komisije za utvrđivanje istine u aferama o nestalim bebama, koju je nedavno najavio prvi čovek ovog ministarstva Nebojša Stefanović, predviđa da se u njen rad uključe predstavnici ministarstava pravde, zdravlja, rada, kao i tužioci i stručnjaci iz drugih delatnosti. Stefanović je nedavno ukazao da je MUP uputio urgencije koje predstavljaju još jedan mehanizam ubrzavanja procedure za formiranje ove vladine komisije.

„Nakon što sve nadležne institucije dostave imena svojih predstavnika, po hitnom postupku sprovešće se dalja procedura za formiranje komisije čija će nadležnost biti ispitivanje postupanja državnih organa u rasvetljavanju prijavljenih slučajeva nestale dece u Srbiji sa ciljem otklanjanja i poslednje sumnje koja postoji kod roditelja”, naveo je svojevremeno Stefanović.

U MUP-u su za naš list precizirali da je reč o inicijativi za formiranje mešovite komisije Vlade Srbije za ispitivanje postupanja državnih organa u rasvetljavanju slučajeva nestale dece u srpskim porodilištima.

„Predloženo je da svi članovi komisije zajednički utvrđuju plan i dinamiku prikupljanja činjenica u vezi sa istragama i predlažu konkretne mere koje je potrebno preduzeti. Kada je reč o predloženim članovima, Ministarstvo unutrašnjih poslova uputilo je predlog za imenovanje Zlatka Pantelića za zamenika predsednika komisije”, kažu u MUP-u.

Podsećamo, reč je o slučajevima od pre dve, tri i više decenija, za koje po pravilu ne postoji valjana dokumentacija.

Nameće se pitanje da li problem s kojim se Srbija suočava decenijama – nepostojanje mehanizama za otkrivanje odgovora na sumnje roditelja koji su ubeđeni da im deca nisu umrla kako im je rečeno u porodilištima, već da su ukradena – može da se reši osnivanjem još jednog tela koje će ispitivati ove slučajeve? Jer, roditelji koji veruju da su im bebe nestale u porodilištima bitku za istinu biju nekoliko decenija, a u poslednjih 15 godina država je osnovala anketni odbor čiji zaključci nikada nisu sprovedeni, kao i radnu grupu za donošenje zakona o nestalim bebama.

U Ministarstvu pravde ne odgovaraju konkretno na pitanje „Politike” koja je njihova uloga u pomenutoj komisiji, ali podsećaju da je već bila osnovana radna grupa čiji su članovi bili nadležni iz ministarstava pravde, zdravlja i unutrašnjih poslova, kao i predstavnici tužilaštva, suda i pravobranilaštva i grupa roditelja dece za koju postoji sumnja da su nestala u porodilištima.

„Ova radna grupa izradila je nacrt takozvanog zakona o nestalim bebama, koji je Vlada Srbije usvojila i prosledila Skupštini Srbije na usvajanje. Ali, zbog formiranja nove vlade taj zakonski predlog je povučen iz skupštinske procedure. Verujemo da će nova vlada nanovo usvojiti nacrt zakona i ponovo ga proslediti poslanicima na usvajanje”, navode u Ministarstvu pravde u pisanim odgovorima za naš list.

U resornom ministarstvu napominju da je usvajanje pomenutog zakona obaveza Srbije na osnovu presude Evropskog suda za ljudska prava. Podsećamo, ova presuda doneta je u septembru 2013. godine u slučaju Zorice Jovanović, koja nikada nije dobila kompletnu dokumentaciju o smrti novorođenog sina u ćuprijskom porodilištu 1983. godine, kao ni telo bebe. Sud u Strazburu zaključio je da naša zemlja nije ponudila adekvatne odgovore i istragu u vezi sa njenim sinom.

U Ministarstvu zdravlja kažu da će dati svu podršku ukoliko se osnuje nova komisija, ali podsećaju da je reč o slučajevima starim i četiri decenije za koje ne postoji dokumentacija.

Vlada Srbije: Nacrt zakona pred poslanicima na jesen „Nacrt zakona o nestalim bebama bio je u skupštinskoj proceduri, a prilikom formiranja nove vlade povučen je sa ostalim zakonima, što je uobičajena procedura koja važi kada se formira nova vlada. Kako je zakon spreman za skupštinsku raspravu, očekuje se da bude upućen parlamentu do početka jesenjeg zasedanja”, odgovorili su za „Politiku” iz pi-ar tima predsednika vlade na pitanje koja je sudbina već pripremljenog nacrta zakona o nestalim bebama. Medutim, odgovor na pitanje da li će vlada podržati inicijativu MUP-a za osnivanje komisije o aferama nestalih beba nismo dobili.

Goran Filipović iz Beogradske grupe roditelja nestalih beba smatra da pomenuta inicijativa o osnivanju nove komisije nije dobra za roditelje i podseća da su roditelji okupljeni u nekoliko grupa još 2014. godine odbili da učestvuju u takvim telima.

„Ovakva komisija ne može da pomogne ništa više od ranijih radnih grupa i anketnih odbora, budući da ni njihov rad nije dao rezultat. Bojimo se da će, ukoliko se osnuje ovakva komisija, njen zaključak biti da nema elemenata za pokretanje istrage u pojedinačnim slučajevima. Zbog toga smo tražili prijem kod premijerke i ministra policije i čekamo njihov odgovor”, napominje Filipović.

On podseća da cilj grupe kojoj pripada nije da se roditeljima isplati odšteta, već da se otkrije istina o nestaloj deci.

Dejana Ivanović

VEČERNJE NOVOSTI, 12.8.2017. / izvor
Istrage o bebama počinju na jesen?

Ministarstva počela da delegiraju članove u mešovitu komisiju za nestale mališane. Roditelji partneri u istraživanju sudbine svoje dece

Prvi članovi buduće mešovite vladine komisije koja će se baviti slučajevima nestalih beba već su delegirani, a predložilo ih je Ministarstvo zdravlja. U Udruženju “Za istinu i pravdu o bebama” očekuju da će i ostali resori imenovati svoje predstavnike posle godišnjih odmora i da će komisija startovati od jeseni.

Na inicijativu Udruženja, a u dogovoru sa Direktoratom policije, ministar unutrašnjih poslova i potpredsednik Vlade Nebojša Stefanović uputio je dva puta tokom jula zahtev Republičkom javnom tužilaštvu, kao i ministarstvima pravde i zdravlja, Ministarstvu za rad, zapošljavanje, socijalnu zaštitu i boračka pitanja, kao i za državnu upravu i lokalnu samoupravu, da se izjasne i predlože predstavnike za komisiju. Čim ove institucije dostave imena svojih predstavnika, po hitnom postupku sprovešće se procedura za formiranje komisije.

Njena nadležnost, kako je rečeno, biće ispitivanje postupanja državnih organa u rasvetljavanju prijavljenih slučajeva nestale dece u Srbiji. Radiša Pavlović, predsednik Udruženja “Za istinu i pravdu o bebama”, posle čijeg poziva je MUP pokrenuo ovu inicijativu, za “Novosti” objašnjava da će roditelji biti partneri u pojedinačnim istragama:

- Grupa roditelja je i 2014. dobila predlog za formiranje mešovite komisije, ali im tada nije data mogućnost da ravnopravno učestvuju u istragama. Sada je dogovoreno da predstavnici državnih organa ne mogu ništa da preduzimaju bez saglasnosti roditelja, koji dobijaju pravo veta na istragu ukoliko se pokušava nešto prikriti.

Lažne porodilje Ne postoje precizni podaci, ali roditelji sumnjaju da je u poslednje četiri decenije nestalo oko 10.000 beba. Neki od roditelja su tvrdili da su našli svoju ukradenu decu, poredeći spiskove žena koje su napustile porodilište tog dana kada je njihova beba navodno preminula. Sužavanjem liste sumnjivih na kraju bi se uvek ispostavilo da jedna od žena nije imala dokumentaciju o trudnoći, a izašla je sa bebom.

Pavlović dodaje da će na ovaj način biti ispunjena i presuda Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu u slučaju Zorice Jovanović protiv države. Rešavajući njen slučaj, Evropski sud naložio je Srbiji da reši i sve ostale slične slučajeve.

Pavlović takode tvrdi i da su od državnih organa tražili da u rad komisije ne budu uključene nevladine organizacije “Astra” i “Jukom”, budući da su one koautori, kako tvrde, zakona kojim bi se amnestirali krivice pripadnici “bebi-mafije”.

- Kada se istrage obave, videće se u kojim konkretnim situacijama su počinjena koja krivična dela. Tada država treba da donese leks specijalis i predvidi sankcije za počinioce. Zalažemo se za to da odštetu ne plaća država, već da je iz svog džepa nadoknade krivci - kaže Pavlović.

V. C. S.

VEČERNJE NOVOSTI / TANJUG, 26.7.2017. / izvor
Lončar: Učestvovaćemo u komisiji za slučaj nestalih beba

Ministarstvo zdravlja će učestvovati u radu i dati svog predstavnika u komisiji koja bi radila na rasvetljavanju slucaja "afera beba", a čije je formiranje inicirao ministar policije Nebojša Stefanović, izjavio je danas ministar zdravlja Zlatibor Lončar.

Lončar kaže da će Ministarstvo zdravlja učestvovati kao i do sada, te da će dati ne jednog nego koliko je potrebno članova i za komisiju i za zakon, za sve što će rešiti problem.

"Pokušavamo da nađemo najbolje rešneje. Imali smo razgovore sa ljudima iz Evropske komisije koji su insistirali na zakonu, imamo udruženja roditelja koji insitiraju na komisiji. To su stvari koje su se dešavale pre 30, 40, 50 godina. Stalo nam je da se te stvari reše", rekao je Lončar odgovrajući na pitanje novinara o predlogu za formiranje komisije koja bi se bavila tim slučajem.

Lončar, međutim, kaže, da ne zna koliko bi komisija imala ovlašćenja da se vraća nazad 20,30 godina kako bi nešto ispitala.

"Pokušavamo na sve načine da taj problem rešimo. Ima više ideja, koja bude najbolja, koja se najbolje pokaže, nemamo nijedan problem da prihvatimo bilo koju ideju da izađemo da kažemo šta se desilo", naveo je Lončar.

Upitan hoće li biti rešenja do zasedanja Saveta Evrope u septembru, Lončar kaže da se radi na tome svaki dan, te da se nada da će to pitanje biti rešeno.

Najbitnije je, kaže, da je urađeno sve da u ovom momentu u porodilištima u Srbiji ne može da se desi eventulana krađa beba, te da su uspostavljene duple kontrole i video nadzor.

VESTI ONLINE, 23.7.2017. / izvor
Zakon o nestalim bebama: Korak do istine ili mazanje očiju

Srbija je i posle više pritisaka iz Saveta Evrope bez zakona o nestalim bebama, ali će kako je saopštio ministar policije Nebojša Stefanović, oformiti komisiju za rasvetljavanje višedecenijske afere. Najavljeni potez je iznenadio roditelje nestale novorođenčadi i nevladin sektor kao učesnike u izradi nacrta zakona, ali oni ne kriju bojazan da bi ovo telo moglo da predstavlja "zamazivanje očiju" i njima i Evropskoj uniji.

Katarina Ivanović

Mirjana Novokmet iz Beogradske grupe, jedna od majki nestale bebe, podseća da je 2006. bio oformljen i anketni odbor, da su očajni roditelji tražili državne i nezavisne komisije, ali do danas ništa nije rešeno.

- Najava ministra je faktor iznenađenja, jer država nije htela da pregovara sa nama i odjednom čujemo da će na inicijativu kragujevačkih roditelja nestalih beba koje ne znamo biti oformljena komisija. Ne znam šta će to biti, ali znam da je ključ Vlada Srbije, a ne ministri pojedinačno i javna rasprava o ovom problemu - kaže Novokmetova za "Vesti".

Roditelji kao ukras na paketu Predstavnici NVO su nezadovoljni učešćem u izradi nacrta zakona o nestalim bebama, jer nisu uvaženi njihovi zahtevi. - Bili smo tamo reda radi, jer nisu hteli naše predloge i komentare i ništa naše nije prihvaćeno. Leks specijalis nam treba, ali sam pesimista da će opet ponuditi ovo što su već napisali - kaže Katarina Ivanović. Mirjana Novokmet takođe ukazuje da se učešce Beogradske grupe u izradi nacrta svelo na fizičko prisustvo jer njihove primedbe nisu uvažene, već su predstavnici države sve uradili kako njima odgovara.

Beogradska grupa roditelja nestalih beba, prema njenim rečima čeka bliže informacije, mada i dalje insistira na donošenju leks specijalisa.

- Zakonom možemo da idemo dalje ako se ne rešava ništa, a komisija može da zaključi da nema elemenata za istragu i da se slučajevi jednostavno zatvore - iznosi naša sagovornica bojazan.

Ministar policije kaže da je inicijativu za formiranje novog tela uputio 2. juna tužilaštvu i ministarstvima zdravlja, pravde, rada i državne uprave i zatražio da imenuju predstavnika u komisiji, a da je pre desetak dana i urgirao da se osnuje što pre.

Saosećajnost ministra - Kad dostave imena predstavnika po hitnom postupku će ići procedura za osnivanje komisije za ispitivanje postupanja državnih organa u rasvetljavanju prijavljenih slučajeva nestale dece sa ciljem otklanjanja i poslednje sumnje koja postoji kod roditelja - naveo je Stefanović, dodajući da ima u vidu bitku roditelja decenijama unazad da bi dokazali sumnju da su njihova novorođenčad nestala iz porodilišta.

U raspravi o izradi nacrta zakona učestvovala je i Astra, a predstavnica te organizacije Katarina Ivanović objašnjava za "Vesti" smatra da država izgleda pokušava da zataška veliku aferu.

- Predlog regulative je na štetu očajnih roditelja. Nije uvažen njihov zahtev da se slučajevi nestanka novorođenčadi tretiraju pojedinačno, a planirana novčana nadoknada do maksimum 10.000 evra za nestalu bebu deluje kao da država novcem maže oči nesrećnim ljudima - zaključila je Katarina Ivanović.

RTS, 4.7.2017. / izvor
Kako do istine o nestalim bebama?

Roditelji nestalih beba za novu vladu imaju stare zahteve. Kako je zakon povučen iz skupštinske procedure, jedna grupa roditelja traži hitan prijem kod premijerke i ministarke pravde, novu raspravu i izmene zakona. Druga udruženja traže formiranje nezavisne komisije po ugledu na Komisiju za istinu o ubistvima novinara. I jedni i drugi čekaju odgovor nadležnih. U istragu se uključio i francuski Interpol.

Godinama majka Ana Pejić pronalazi papir po papir da dokaže sumnju da je njena beba nestala. Upisana je bez imena, ali sa matičnim brojem, nedostaje papir koji bi potvrdio da je beba sahranjena, tvrdi majka. Grupa roditelja iz Srema je čekala na istragu nadležnog tužilaštva u Sremskoj Mitrovici, ali je pomoć potražila i od francuskog Interpola.

"Dali smo im dokumentaciju, nekoliko desetina stranica dokumenata su odneli. Nešto smo naknadno poslali mejlom", kaže Ana Pejić iz Grupe roditelja nestalih beba u sremskim porodilištima.

Dok čekaju prve informacije od međunarodne policije, nadaju se i rezultatima u Srbiji.

"Mi tražimo da država stane na našu stranu, tj. da budemo tim. Nikakav leks specijalis, ni ovaj koji je povučen, ni neki popravljeni, neće rešiti problem nestalih beba, nego će nastaviti našu agoniju", ističe Pejićeva.

Isti je cilj, ali drugačiji zahtevi Beogradske grupe koja godinama pokušava da dođe do istine. Oni se zalažu za donošenje leks specijalisa koji bi im pomogao. Na stari predlog koji bi mogao ponovo da dođe pred parlamentarce, imaju brojne primedbe i traže izmene.

"Smatramo da će imati sluha s obzirom na to da predloženi zakon apsolutno nije povoljan za roditelje, da je sraman, jer on govori samo o nadoknadi, a ne o istragama. Ključ svega i želja roditelja je da se sprovede istraga sa širim ovlašćenjima", kaže Mirjana Novokmet iz Beogradske grupe roditelja nestalih beba.

Obaveza da Srbija nađe način da se slučajevi nestalih beba reše, stoji još od 2013. godine, posle odluke Evropskog suda za ljudska prava – u slučaju Zorice Jovanović, kojoj je povređeno pravo na porodični život. Rok za pronalaženje rešenja, prema presudi, ali i Akcionom planu za poglavlje 23, istekao je pre dve godine.

"Propusti su brojni, prvo činjenica protoka ovoliko vremena i nedonošenja adekvatnog zakona, odnosno mehanizma. Drugo, i kada imamo neki eventualni, potencijalni mehanizam, pitanje njegove adekvatnosti je zaista veliko", tvrdi Ana Janković Jovanović iz Jukoma.

U Ministarstvu pravde podsećaju da su zakon zajedno pisali nadležni i predstavnici roditelja.

"Ministarstvo pravde veruje da će nova Vlada Srbije ponovo usvojiti taj nacrt zakona i ponovo ga proslediti poslanicima na usvajanje", navode u Ministarstvu pravde.

Ne zna se tačan broj, ali procene su da u Srbiji više od 3.000 roditelja traga za bebama koje su im oduzete, pod izgovorom da su preminule u porodilištu.

VEČERNJE NOVOSTI, 3.7.2017. / izvor
Francuski Interpol traga za nestalim srpskim bebama

Roditelji iz Srema animirali međunarodne organe da istraže jedan od kanala trgovine decom, koji, kako veruju, vodi direktno od vojvođanskih porodilišta do samog Pariza

Grupa roditelja iz Srema koji veruju da su im deca nestala iz porodilišta obratila se francuskom Interpolu, verujući da je jedan kanal trgovine bebama vodio do ove zemlje. Francuski istražitelji bili su nedavno u Srbiji, uzeli dokumentaciju i roditelji čekaju povratne informacije.

U međuvremenu, Zakon o nestalim bebama, kao i ostali zakoni, povučen je iz skupštinske procedure s formiranjem nove vlade. On će ponovo morati da prođe sve "pravne" stepenice i vrati se u Skupštinu. Roditelji se nadaju da će se opet naći i u javnoj raspravi, jer nisu zadovoljni ovom verzijom.

Njihova glavna primedba je ta što zakon ne predviđa formiranje tela koje bi imalo široka istražna ovlašćenja, već će se postupak utvrđivanja istine svoditi na vanparnični postupak. To znači, kažu, da se nikada neće utvrditi odgovornost onih koji su učestvovali u jednoj od najmračnijih priča domaće posleratne istorije. Takođe, roditelji moraju sami da dokažu da su im bebe ukradene, a tek retki uspevaju da dođu do dokumentacije.

- Zakon predviđa i da pravo da podnesu tužbu imaju samo oni koji su se već obraćali državi do septembra 2013, kada je Sud u Strazburu presudio u korist Zorice Jovanović, čije je dete nestalo iz porodilišta u Ćupriji pre više od 30 godina. To je veliki problem jer su mnogi roditelji odustali od obraćanja državnim organima budući da su oni masovno odbijali ove slučajeve kao zastarele - kaže Ana Pejić iz Rume. Ona je majka devojčice za koju sumnja da je nestala iz bolnice u Sremskoj Mitrovici, 1988. godine.

Predlog zakona o bebama ušao je u skupštinsku proceduru prošlog oktobra. Do danas, međutim, nije došao na dnevni red, iako je država u budžetu za ovu godinu već opredelila novac za odštetu roditeljima. Packe iz Saveta Evrope stigle su nekoliko puta, jer je Srbija "prešišala" rok za rešavanje ovog pitanja.

I dok se čekalo usvajanje "leks specijalisa", pomenuta grupa roditelja nije sedela skrštenih ruku. Podneli su 15 krivičnih prijava protiv sremskomitrovačke bolnice i konkretnih osoba.

- Prijave smo podneli osnovnim tužilaštvima. Kada smo zvali pre neki dan, rečeno nam je da su prosleđene Višem tužilaštvu u Mitrovici. To je prvi put da nisu odbijene kao zastarele - kaže Ana Pejić.

Pet udruženja, na stotine dece U Srbiji postoje dva registrovana udruženja roditelja nestale dece i još tri neregistrovana, među kojima je i ovo iz Srema. Državnim organima je prijavljen nestanak oko 650 beba, ali roditelji kažu da je taj broj daleko veći.

Ona dodaje da je u Srbiji i sada moguće procesuirati ova dela prema Krivičnom zakoniku, ako se podvedu pod kidnapovanje, koje ne zastareva. Roditelji su se već obraćali Savetu Evrope, izrazivši nezadovoljstvo. S obzirom da ih je jedan trag doveo do Francuske i ovdašnjeg ginekologa koji je kraće vreme radio u sremskomitrovackoj bolnici, a zatim otišao u Pariz, animirali su i Interpol.

- Svi naši slučajevi su slični i kada bi tužilaštvo ozbiljno počelo da proverava podatke iz bolnica i matičnih knjiga, istina bi izašla na videlo. Ali, izgleda da ovo društvo još nije spremno za istinu - kaže naša sagovornica.

U Sremu ima oko 50 roditelja sa sličnim problemima. Njihova deca su, prema bolničkoj dokumentaciji, umrla, ali nikada nisu stigla do groblja. U matične knjige su, suprotno zakonu, upisana bez imena i prezimena, samo sa JMBG, bez imena roditelja...

V. Crnjanski Spasojević

KURIR, 12.5.2017. / izvor
Ljiljana tvrdi da su joj na porođaju ukrali bebu, pa je prodali: Dete nemam, leš nemam, grob nemam!

Ljiljana Vukosavljević iz Beograda je nažalost imala tu nesreću da joj pri rođenju premine dete, bar prema rečima lekara.

U to je verovala sve dok joj se nije javila žena koja se porodila u istom periodu i u istoj bolnici kao i ona i rekla da postoji nada da je njeno dete živo.

Imala je sudbinu poput mnogih žena sedamdesetih godina. Imala je 21 godinu i jedno dete od godinu i po dana.

Iz provincije su je poslali za Beograd gde su je uspavali, a kada se probudila iz anestezije, rečeno joj je da se porodila i da je rodila ćerku.

Naime, ona se 1971. godine porodila u jednom beogradskom porodilištu, ali svoje dete nikada nije videla.

"Ja ništa nisam znala tada, jer su me pri porođaju uspavali. Ničeg se ne sećam. Počela sam da tražim informacije o svom detetu u februaru ove godine. Tada mi se javila jedna žena iz Minhena, koja se porodila u isto vreme i na istom mestu kao i ja. Deli nas ista sudbina, jer je i njeno dete navodno mrtvo rođeno".

Ljiljana je primila poziv od žene koja traga za svojim detetom. Dok je tražila svoje, došla je do nekih informacija da je Ljiljanino dete zapravo živo, i da nije preminulo na porođaju, ali i da je rodila dečaka, iako su joj rekli da je devojčica u pitanju.

"Tada sam počela da tražim sve papire i da kopam koliko god da mogu. Nigde nijedan trag o njegovoj smrti nisam našla". "Na Novom groblju su mi rekli da dete pod prezimenom Vukosavljević nigde nije sahranjeno, a to su mi saopstili i u Deligradskoj kapeli. A isto to mi je saopšteno i na Medicinskom fakultetu".

Ipak, uspela je da, kako kaže "na svoju ruku" dođe do nekih podataka, i otkrila je ubrzo da je jedan muškarac, po imenu Vujan, zaveden pod istim brojem, kao i njegovo dete, i da baš kao i ona ima nultu krvnu grupu.

"Uspela sam da dođem do njegovog broja i pozvala ga. Bio je otresit prema meni kada sam mu objasnila zbog čega sam ga pozvala, a ubrzo sam shvatila da je i po karakteru sličan mom starijem sinu", ispričala je Ljiljana, pa dodala:

"Ja shvatam da mu nije lako da priča sa mnom na tu temu. I jeste mi preko telefona svašta rekao, ali ne krivim ga. Ta žena, koja ga je kupila od lekara sedamdesetih godina, ga je odbacila. Nije mogla da izađe na kraj sa njegovim ponašanjem.

Ljiiljana je istakla da želi da stupi u kontakt sa svojim sinom na bilo koji način, da će se truditi preko svih državnih ustanova, pa čak i preko sudova, da se izbori za naklonost svog deteta.

"Ja samo želim da moje dete zna da ga ja nisam ostavila, odbacila, prodala niti poklonila. Da i dalje patim zbog njega i da ga volim svom dušom i srcem".

Ljijljana Vukosavljević je odlučila da svoj očaj izrazi otvorenim pismom koje vam prenosimo u celosti:

"Došlo je vreme da se više ne može ćutati. Radi se o nestaloj deci. Dete nemam, leš nemam, grob nemam, a ni dokumentaciju iz bolnice. Zašto ćutite o ukradenoj deci? Molim nadležne da odgovore gde su naša deca i da saznamo pravu istinu. Svaka beba koja se rodi mrtva ili umre po zakonu mora da se prijavi u roku od 24 časa, a ne posle mesec dana kao što je moje dete prijavljeno. Obraćam se vlasti da se uključi u rešavanje ovog problema. Nama roditeljima ne treba novac. Hoćemo da saznamo istinu o svojoj deci."

SRBIJADANAS.COM, 29.4.2017. / izvor
Rekli su da mi je beba umrla u porodilištu, ali ja znam da je živa i da je u Srbiji!

Ljubiša Milosavljević tvrdi da njegovo dete nije umrlo u porodilištu već da je žrtva trgovine ljudima

Ljubiša Milosavljević već 16 godina vodi bitku kako bi dokazao da mu je jedino dete žrtva trgovine ljudima i da, kako tvrdi, nije umrlo u porodilištu.

Njegova supruga porodila se carskim rezom 31. marta 2001. godine, a dete je odmah odneto na neonatologiju i stavljeno u inkubator.

- Kada su mi pokazali dete bilo je zdravo kao dren. Porođaj je bio komplikovan, trajao je četiri sata. Supruga mi je u medicinskoj struci i ni njoj nije jasno zašto se tako dugo čekalo da se izvrši carski rez, međutim sve je na kraju završeno dobro i beba je rođena zdrava – priča Ljubiša za SrbijaDanas.com

Majka nije mogla da vidi dete ni dok je bilo živo

Posle dva dana, 2. aprila 2001. godine, Ljubiši iz Leskovačke bolnice saopštavaju da mu je dete umrlo.

- Supruzi od momenta porođaja nisu dozvoljavali da viđa dete. Babica joj je na porođaju čak rekla: „Umesto da čuvate unuče i ćerku udajete, vi se sada porađate“, želeći da je ponizi što je tada imala 44 godine. Sve je još od samog porođaja teklo čudno jer nije dobila adekvatnu pažnju lekara. Jedan doktor je započeo porođaj, drugi ga završio tako što je uradio carski red, mimo svih protokola. Kada mi je načelnik ginekologije saopštio tužnu vest, izričito sam tražio da se telo deteta ni dira jer zahtevam obdukciju – objašnjava Ljubiša.

Sumnjiv uzrok smrti, nema imena deteta u Knjizi obdukcije

Prema njegovim rečima tada počinje niz čudnih događaja i ozbiljnih proceduralnih grešaka zbog kojih i dalje sumnja da mu je dete zaista umrlo u porodilištu.

- Posle 15 dana stiže izveštaj sa obdukcije iz Niša. Međutim, ime mog deteta nije bilo upisano u Knjizi obdukcija i ta greška je ispravljena tek posle 20 dana. Isto je problem što ni patolog koji je radio obdukciju nije stavio svoj potpis u Knjizi obdukcije u Leskovačkoj bolnici. Uzrok smrti da se dete udavilo od plodove vode takođe je sumnjiv, jer se upravo to navodi kao najčešći uzrok kod dece koja su ustvari oteta i daju se na usvojenje, da ne kažem prodaju.

Potom je došlo do nedoumice gde je rađena obdukcija tela preminule bebe. Ljubiša, inače, posmrtne ostatke svog deteta nikada nije uspeo da vidi.

- U izveštaju koji sam tek 2009. godine uspeo da dobijem od bolnice piše da je obdukcija radena na Institutu za sudsku medicinu u Nišu. U službenoj belešci policije stoji da je rađena u Zdravstvenom centru Leskovac. Niko iz policije i Tužilaštva nikada nije proverio gde je zapravo rađenja obdukcija. Medutim, ja verujem da obdukcije nikada nije ni bilo i da je to samo papirološki odrađeno.

Datum smrti upisan kao datum rođenja, nema imena majke

Sledeća misterija, prema tvrdnji Ljubiše, odnosi se na to što u izvodima iz Matične knjige rođenih i Matične knjige umrlih ne stoje tačni datumi rođenja i smrti njegovog deteta.

- Ništa se nigde ne uklapa. U izvodu iz Matične knjige rođenih piše da mi je dete rođeno 2. aprila 2001, a na taj dan je ustvari umrlo. U naknadnim beleškama piše da je dete umrlo 25. aprila 2001. godine, što apsolutno nije tačno. Na izvodu ne stoji ni ime majke, kao da je nepoznato ko je majka. Zašto su upisali datum smrti kao datum rođenja? Ubrzo sam shvatio da se ti datumi šteluju da bi se sredili čisti papiri za detetovo usvojenje.

Ljubiša je od 2001. godine podneo desetine krivičnih prijava i sam vodi bitku protiv, kako kaže, kriminalne grupe koja se bavi trgovinom dece.

- Boriću se do poslednje kapi krvi. Znam da mi je dete živo i čak znam i da je u Srbiji. Nameravam to da dokažem makar mi bilo poslednje u životu. To je jedino dete koje imam, a ova borba je sada moj jedini život.

Misteriozno oštećeni DNK kalupi

Dodatna sumnja na ceo slučaj pala je pretprošle godine kada je Leskovački sud naredio Sudskoj medicini u Nišu da se DNK kalupi pošalju na Biološki fakultet u Beograd na DNK analizu.

- Veštačenje DNK kalupa trebalo je da bude dostavljeno u roku od 15 dana. Sud je godinu dana čekao na to, a odgovor je dobio tek kada su pokrenute procedure za kažnjavanje odgovornih što to kasni. Lako možete da pogodite šta je kao odgovor dobio sud. Odgovor je da su DNK kalupi mog deteta oštećeni i da analiza ne postoji.

Apel da se slučaj istraži

Ljubiša kaže da će pravnu borbu za svoje dete voditi, ako treba, dok je živ.

- Ljudi na ozbiljnim položajima u pravosuđu su mi potvrdili da ovaj slučaj nije čist i da tu nešto ozbiljno ne valja. Ja zato i ovom prilikom apelujem na ministre policije i pravosuđa da nateraju nadležne da se ovo istraži do kraja. Ministri se menjaju, a problem nestalih beba ostaje. Ja ću svoje dete pronaći, ali moj slučaj nažalost nije jedini – zaključuje Ljubiša.

Vlada Živanović

BLIC, 6.3.2017. / izvor
Savet Evrope ponovo pritiska Srbiju, ali od zakona još ništa

Komitet ministara Saveta Evrope (SE) razmatraće na sastanku od 7. do 9. marta u Strazburu dokle je Srbija stigla u izvršenju presude Evropskog suda za ljudska prava u slučaju nestalih beba.

Predstavnici 47 članica SE razmatraće napredak Srbije u izvršenju presude "Zorica Jovanović protiv Srbije" o bebama koje su navodno nestale iz srpskih porodilišta.

Srbija je u februaru obavestila SE da će revidirani nacrt posebnog zakona o nestalim bebama biti usvojen bez daljeg odlaganja.

Vlasti u Beogradu navele su da će predlog zakona ući u skupštinsku proceduru 1. marta.

Skupština Srbije počela je prolećno zasedanje 1. marta, ali na predloženom dnevnom redu koji formalno još nije utvrđen, nije bilo tog zakonskog predloga. Sednica je potom prekinuta posle pola sata i biće nastavljena nakon završetka predsedničkih izbora koji su predviđeni za 2. april, a moguće je da Predlog zakona bude uvršten po hitnom postupku u dnevni red.

Komitet ministara insistira na donošenju zakona koji će stvoriti mehanizam za rešavanje više slučajeva nestalih beba na teritoriji Srbije.

Zakon će obuhvatiti pitanje nadležnosti sudova, stvaranja posebne posebne policijske jedinice koja će se baviti ovim slučajevima, dostupnosti medicinske dokumentacije, u skladu sa zahtevima roditelja nestale dece i predstavnika civilnog društva.

Evropski sud za ljudska prava presudio je u martu 2013. godine da Srbija mora da isplati Zorici Jovanović 10.000 evra odštete i obezbedi informacije o sudbini njenog novorođenčeta koje je nestalo iz porodilišta u Ćupriji pre više od 30 godina.

Isti model primenjivaće se na više stotina slučajeva navodnog nestanka beba iz porodilišta u Srbiji. Rok za izvršenje presude bio je 9. oktobar 2014. godine.

Presuda o slučaju nestalih beba nalazi se pod pojačanim nadzorom Komiteta ministara, a SE je nekoliko puta razmatrao kašnjenje u njenom izvršenju.

SE je više puta pozivao vlasti u Beogradu da bez odlaganja usvoje mehanizam koji će omoguciti roditeljima da saznaju sudbinu svoje nestale dece.

ALO, 23.2.2017. / izvor
Istraga zbog pretnje poslanici: Nisam joj pretila smrću!

"Nikome nisam pretila smrću", kaže za “Alo!” Jasmina Vuković, majka nestale bebe i članica Udruženja roditelja nestalih beba Srbije.

Protiv nje je, posle SMS-a upućenog poslanici Vesni Rakonjac, Više javno tužilaštvo u Beogradu pokrenulo istragu za pretnju smrću.

Jasmina se, kako je „Alo!” ekskluzivno objavio, tereti za sadržaj poruke: „Mala ti je poslanička plata! Oćeš još 10.000 evra? Znaš ti o kojih se 10.000 evra radi!“. Vukovićeva je tu poruku, kako tvrdi, poslanici poslala iz revolta jer je glasala da Zakon o nestalim bebama uđe u skupštinsku proceduru, a koji je sadžao odredbu da država porodicama isplati do 10.000 evra u slučajevima u kojima je dokazano da je beba nestala, a nikada nije nađena.

- Moja poruka je glasila: „Slatko ti dođe 10.000 evra!”. Ne znam zašto ona nije znala da sam joj ja uputila poruku jer je imala moj broj telefona. Čak sam joj imejlom slala neophodne obrasce jer je Vesna tvrdila da ima slučaj ukradene bebe u porodici.

Prvi naš susret bio je u decembru 2015. na sastanku u vezi sa nacrtom zakona o nestalim bebama. Nismo želeli da se takav usvoji jer je sadržao odredbu da država porodicama isplaćuje do 10.000 evra u slučajevima da je dokazano da je beba nestala, a nije nađena. Nismo prihvatali da prodajemo svoju decu, već želimo da ih nađemo - navodi Vukovićeva i dodaje da je na poslednjem sastanku Vesne Rakonjac sa članovima Udrženja, na kojem ona nije bila jer je imala operaciju, Vesna navela da dobija pretnje od nekoga, da ne može više da im pomaže i da se povlači.

- To je bilo pre moje poruke, koju sam poslala početkom ili sredinom decembra. Vesna je to prijavila policiji kao uznemiravanje. Bio je 30. decembar kada je policija došla po mene, tražili su da kažem da li je to moj broj telefona i pitali da li mogu da vide telefonski aparat. Tada su ga uzeli zajedno sa mojom ličnom kartom i tražili da krenem sa njima na informativni razgovor. Pitala sam kojim povodom me vode, rekli su da ću saznati u stanici.

Pitali su me da li sam u kontaktu sa Vesnom Rakonjac, rekla sam da jesam jer se znamo dve godine. Pitali su me kakve su to bile poruke, ja sam navela kakve. Rekla sam da sam poslala: „Slatko ti dođe 10.000 evra!”, ona mi je odgovorila: „Ko je to? O kojih 10.000 evra se radi?”, a ja sam joj onda napisala: „Znaš ti o kojih 10.000 se radi!“.

Rekla sam da sam to uradila iz revolta. Nisam nikom pretila smrću. Posle toga sam puštena kući. Vec 15 godina tražim istinu gde su naša deca. Mnogo je bolno. Ne znam, baš kao i mnoge majke, gde je grob mog deteta, da mogu da odem da se iskukam i ožalim ga kako treba - kaže Jasmina Vuković za Alo!

ALO, 21.2.2017. / izvor
Tužilaštvo naredilo istragu: Poslanici SNS prete zbog beba

Politika opasna po život!

Vesna Rakonjac (50), poslanica Srpske napredne stranke iz Kruševca, uverila se na svojoj koži da bavljenje politikom može da je košta života kada joj je majka otete bebe u SMS-u zapretila smrću!

Kako “Alo!” ekskluzivno saznaje, Vesna Rakonjac, inače lekar specijalista higijene, našla se na udaru žene iz Udruženja nestalih beba jer je kao član Odbora za prava deteta glasala da predlog Zakona o nestalim bebama uđe u skupštinsku proceduru! Ovaj slučaj je poveren Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu, koje je naredilo da se sprovede istraga i provere navodi uzemirujućih poruka.

- Pretnje je uputila majka jedne otete bebe iz Kragujevca, koja je član Udruženja nestalih beba. Ogorčena što je u skupšinsku proceduru ušao predlog Zakona o nestalim bebama, na kojem insistira Savet Evrope, ona je svoj bes iskalila na Vesni Rakonjac. Pomenutim predlogom zakona predviđeno je da se roditeljima ukradenih bebe isplati suma od 10.000 evra ukoliko se na sudu dokaže da je dete oteto, pa je Vesni Rakonjac ogorčeno napisala: “Mala ti je poslanička plata! Oćeš još 10.000 evra? A? Znaš ti o kojih se 10.000 evra radi!” - navodi naš izvor blizak istrazi.

Kako saznajemo, Vesna Rakonjac je krajem decembra prošle godine prijavila da su joj sa nepoznatog telefonskog broja stigle dve čudne poruke bez potpisa.

- Ubrzo posle njene prijave žena koja je slala poruke je identifikovana. Ona je pozvana na informativni razgovor i tada se ispostavilo da su lekarkine tvrdnje tačne. Zamenik Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu naredio je da se pribave listinzi i na taj način proveri koliko puta je osumnjičena žena upućivala poruke, posle čega će biti odlučeno da li ima osnova da se protiv nje pokrene istraga - navodi izvor blizak istrazi.

Pozvali smo juče Vesnu Rajkovac u pokušaju da dobijemo njen komentar i da je pitamo da li zna ko stoji iza pretećih poruka i šta se krije iza njih, ali ona nije htela da daje izjave u vezi sa tim slučajem.
- Nemam komentar - kratko je poručila poslanica SNS-a Vesna Rakonjac.

S. Dž. S.