Krađa beba u Srbiji - kradjabeba.org - Vesti iz 2018. godine
POČETNA STRANA

Vaš komentar

KONTAKT

POSTOJEĆI KOMENTARI


VESTI:

2018
2017
2016
2015
2014
2013
2012
2011
2010
2009
2008
2007
2006
2005
2004
2003
2002

ZATAŠKANO:

2001
1998
1996
1972 Izvoz beba



LITERATURA

STATISTIKA

AKTI


Vesti / 2018. godina



  • KRADJABEBA.ORG, 20.8.2015.
  • Upozoravamo sve roditelje da aktivnosti kao što su konferencija za štampu 24.8.2015. u Medija centru i najavljeni protest protiv novog zakona (leks specijalis) uz podršku nevladinog sektora i vodećih prozapadnih medija organizuju isti oni ljudi koji su nelegitimno predstavljali sve naše porodice pred vlastima i učestvovali u izradi za nas nepotrebnog i neprihvatljivog leks specijalisa koji nam se uporno nameće godinama. Oni su taj leks specijalis i predložili, a vlast načinila samo verziju njihovog predloga, suštinski istovetnu. Ne dozvolite da budete izigrani i da vaše prisustvo na tim skupovima bude zloupotrebljeno i u medijima prikazano kao vid podrške tim ljudima. S obzirom da je velika većina roditelja izrazila nezadovoljstvo novim zakonom, ovi samozvani predstavnici čine sve da preusmere svoje aktivnosti, a da pritom ne snose odgovornost za to što su godinama davali legitimitet vlastima za donošenje odluka u vezi tog posebnog zakona. Svim tim odugovlačenjima se krade i naše dragoceno vreme. Ta su lica koristeći se imenom naše Beogradske grupe roditelja propagirala zastarelost naših slučajeva zajedno sa političkim činiocima i vodećim medijima. Apelujemo na roditelje i članove porodica otetih beba da se ne odazivaju na njihove pozive i ne odlaze na njihove skupove, jer time daju privid legitimiteta tim licima i njihovim pogrešnim odlukama.
    Izglasavanje u skupštini bilo koje od verzija leks specijalisa potisnuće postojeće zakonske odrednice po kojima bez problema mogu da se vode pune istrage i sprovedu sudski postupci kada se bude otklonila politička blokada kao što smo zahtevali u našim Osnovnim načelima. Pravna prepreka ne postoji. Izgovor za usvajanje leks specijalisa je uporno ponavljana politička parola o zastarelosti koje zapravo nema u našim slučajevima, jer su krivična dela otmice i promene porodičnog stanja još uvek u toku!










    VEČERNJE NOVOSTI, 18.6.2018. / izvor
    Prave bazu podataka o nestalim bebama

    Da li će konačno, posle ravno 40 godina, biti rešene afere novorođenčadi u Srbiji. Biće otvoreni centri u Kruševcu, Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu. Besplatna DNK analiza ako se otkrije nestalo dete

    Mešovita komisija koja će se baviti slučajevima beba za koje roditelji sumnjaju da su po rođenju nestale iz porodilišta zvanično je startovala početkom prošle nedelje, a 9. jula usvojiće poslovnik o radu. Prema predlogu poslovnika koji je svim članovima dostavio Radiša Pavlović, predsednik Udruženja "Za istinu i pravdu o bebama", koje je iniciralo nastanak ove komisije i koji je i sam njen član, komisija (država i predstavnici roditelja) će prvo formirati bazu podataka svih roditelja i dece za koje se sumnja da su nestala.

    - Insistiramo da se u ovoj bazi prikupi sva dokumentacija koju roditelji imaju, kao i sve prijave koje su do sada podnošene organima gonjenja - kaže Pavlović. - Biće formirano pet centara preko kojih će komisija raditi na terenu, u Novom Sadu, Nišu, Beogradu, Kragujevcu i Kruševcu, iz kog je sve i krenulo.

    Tu će, kako se očekuje, naći i podaci iz izveštaja Anketnog odbora Skupštine, koji se ovim pitanjem bavio 2005. i 2006, kao i dve radne grupe koje su postojale između 2006. i 2010.

    - Kada svi podaci budu sumirani, mešovita komisija će u saradnji sa specijalnom jedinicom MUP, otvarati slučaj po slučaj. Svi dokazi do kojih se dođe o eventualnim krivičnim delima biće prosleđeni Tužilaštvu za organizovani kriminal - kaže Pavlović.

    On dodaje i da će svaki član komisije, prema ovom predlogu imati pravo da sa roditeljima i srodnicima istražuje okolnosti pojedinačnih nestanaka dece i o tome će dostavljati izveštaj ostalim članovima, kao i Generalnom sekretarijatu Vlade. Ukoliko se u istraživanjima dođe do potencijalnog nestalog deteta, država će se obavezati da obezbedi besplatnu DNK analizu.

    - Verujemo da postoji ozbiljna politička volja da se "bejbi afera" reši posle toliko godina, i da ćemo to i uspeti uprkos protivljenju pojedinih nevladinih organizacija koje instruišu nesrećne roditelje da traže zakon - kaže Pavlović.

    Sa njim se ne slaže Beogradska grupa roditelja, koja izražava sumnju u efekte rada ove Komisije sastavljene od predstavnika države i roditelja.

    - Nije nam jasno kako će se te istrage voditi, ni kome će se podnositi tužbe, žalbe itd. Zato se Komisijom ne bavimo, već skupljamo potpise za peticiju kojom tražimo povlačenje zakona o nestalim bebama iz skupštinske procedure i izradu novog propisa - kaže Goran Filipović, iz ove grupe i dodaje da su za nedelju dana prikupili više od 1.000 potpisa, a da do jeseni očekuju 30.000.

    ŠVEDSKA, SAD, FRANCUSKA...

    Oko 6.000 porodica u Srbiji sumnja da su njihova novorođenčad proglašavana mrtvim, a zatim prodavana ili poklanjana ljudima sa političkim vezama. Najstariji slučaj potiče iz 1959, a roditelji su Sava i Ružica Babić iz Inđije, krznarski radnici u penziji. Njihov sin Nikola je, navodno nestao u beogradskoj bolnici za nedonoščad, da bi nesrećni roditelji 1996. dobili anonimni telefonski poziv da im je dete zapravo živo.

    Sumnjičavi roditelji širom Srbije tvrde da su njihovi mališani odvedeni u Švedsku, Dansku, Norvešku, Francusku, Ameriku...

    HRONOLOGIJA "NESTANAKA"

    * PRVU istragu o nestalim bebama Republičko javno tužilaštvo otvorilo je 2003. Godinu dana kasnije istraga je prekinuta zbog zastarelosti krivičnog dela, a 2006. je, u međuvremenu formirani, Anketni odbor Skupštine usvojio izveštaj sa zaključcima od kojih do danas nijedan nije realizovan.

    * POKOJNI novinar "Večernjih novosti", dopisnik našeg lista iz Niša Miša Ristović 15 godina je istraživao "bejbi aferu" i svedočio pred Anketnim odborom. On je 2006. objavio knjigu "Rođeni da nestanu" sa autentičnim ispovestima roditelja koji sumnjaju da su im bebe ukradene.

    * U njoj je objašnjeno i kako se preko šifara i JMBG može ući u trag nestalim mališanima, kao i kako je roditeljima iz Beograda zvanično potvrđeno da su njihova deca nestajala na putu od porodilišta do groblja. Tu su i tekstovi o "mrtvim" bebama koje su dobijale pozive za vojsku ili vakcinaciju.

    V. Crnjanski Spasojević

    < nazad














    TELEGRAF, 9.6.2018. / izvor
    Počinje istraga o nestalim bebama: Ispituje se i odgovornost onih koji su godinama sprečavali da se sazna istina

    Komisija za sprovođenje istrage startuje u ponedeljak

    Mešovita komisija koja će istraživati slučajeve nestalih beba, a koju sačinjavaju predstavnici državnih institucija i roditelja dece koji sumnjaju da su im mališani nestali iz porodilišta, četiri meseca posle osnivanja, u ponedeljak, 11. juna, startuje sa radom, pišu Novosti.

    Ovo je potvrdio Radiša Pavlović, član Komisije i predsednik Udruženja "Za istinu i pravdu o bebama".

    A upravo o zakonu je raspravljao Komitet ministara Saveta Evrope, koji nadgleda sprovođenje odluka Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu. Komitet duboko žali jer su vlasti u Beogradu propustile da sprovedu mere iz sudskih presuda da bi se osiguralo uspostavljanje mehanizma za pružanje pojedinačnih obeštećenja svim roditeljima "nestalih" beba.

    Iz Komiteta ministara Saveta Evrope upućen je poziv Srbiji, uz insistiranje da se uvede ovaj mehanizam i pozvane vlasti da dostave informacije o tome šta je urađeno na usvajanju zakona do 1. oktobra 2018. Komitet ministara će ovo pitanje opet razmatrati u decembru.

    Privremena rezolucija od decembra

    Inače, nalog Srbiji za institucionalno rešavanje pitanja nestalih beba Evropski sud u Strazburu izdao je pre pet godina, kada je doneo presudu u slučaju Zorice Jovanović protiv Srbije. Tada je našoj zemlji naloženo da Jovanovićevoj isplati 10.000 evra i sudske troškove jer država duže od tri decenije nije dala odgovor na pitanje šta se desilo sa njenom bebom, koja je zdrava rođena 1983. godine, u Ćupriji i tri dana kasnije misteriozno preminula.

    Ukoliko do decembra ne bude usvojen nacrt zakona o bebama (koji je pre dva meseca poslat u skupštinsku proceduru), Komitet ministara zatražiće od Sekretarijata da pripremi nacrt privremene rezolucije. Njom će pozvati Komitet za ljudska prava da razmatra neispunjavanje presude iz Strazbura sve dotle dok ona ne bude ispunjena.

    < nazad



    INFORMATIVNA SLUŽBA DVERI, 22.5.2018. / izvor
    Sednica Narodne skupštine Republike Srbije
    Narodni poslanik Marija Janjušević - Pitanja za vladu: Zašto se dozvoljava gej parada, a zabranjuju roditeljski skupovi

    Marija Janjuševi? je pitala predsednika da li ?e biti na ?elu gej parade, a Vladu da li ?e povu?i poguban zakon o nestalim bebama, kako ?e rešiti problem zakona koji zabranjuje ulazak u obrazovne ustanove nevakcinisanoj deci i zašto zabranjuju skupove.

    Ona je predstavnike vlasti pitala i da li planiraju da u Srbiji legalizuju gej brakove i kako je moguće da su gej parade dozvoljene, a sveroditeljski protest zabranjen.

    Janjušević je pitala i kada će iz skupštinske procedure biti povučen poguban zakon o nestalim bebama. Istakla je da su roditelji koji sumnjaju da su im bebe ukradene protestovali ispred zgrade Vlade u Nemanjinoj, ali niko nije izašao pred roditelje da sa njima razgovara.

    „Na koji način ćete rešiti primenu represivnog zakona koji zabranjuje upis u obrazovne ustanove nevakcinisanoj deci, i predviđa represivne mere i novčane kazne? Da li roditelji imaju pravo da na uvid dobiju poreklo i sastav vakcine koja se daje njihovoj deci? Da li je ministar zdravlja održao obećanje dato u ovom visokom domu da će sačuvati Torlak i da će se tamo proizvoditi vakcine za našu decu?“ – pitala je poslanica Dveri.

    Poslanica Dveri je pitala dokle će oni koji misle drugačije trpeti zabrane skupova i tužbe i istakla da je članu Političkog saveta Dveri Vladimiru Dimitrijeviću uručena tužba zbog promovisanja isključivo porodičnog modela društva. „Da li smatrate da slobodan čovek u Srbiji ima pravo da iznese svoj stav i da li to na mala vrata uvodite verbalni delikt kao krivično delo?“ – pitala je ona.

    Ona se obratila i Centru za socijalni rad u Nišu sa pitanjem zbog čega više od pet godina ne mogu da reše slučaj nasilnog oca. „Da li ste upoznati da su oštećene majke svoju priču iznele u javnost i sutra će biti emitovana na nacionalnoj fekvenciji u emisiji "Život priča" i da li je to jedini način da roditelji rešavaju svoje probleme, pritisak javnosti?“ – rekla je Janjušević.

    < nazad








    VIDOVDAN.ORG, 21.5.2018. / izvor
    U Americi se reklamira usvajanje dece iz Srbije: Dodeš u Srbiju, odabereš dete i vodiš ga!

    Proces usvajanja, navodno, traje od 18 do 24 meseca i potrebna je samo jedna poseta Srbiji

    Jedna organizacija registrovana u Birminhamu, najvećem gradu u američkoj saveznoj državi Alabami, posreduje u procesu usvajanja dece. Na njihovoj internet stranici lifelinechild.org je ponuđeno nekoliko država iz kojih se može usvojiti dete. Među njima su Makedonija, Bugarska i Srbija.

    Kada se klikne na kvadratić sa imenom zemlje otvara se prozor sa oskudnim informacijama, ali kada se stigne do cenovnika, vidi se detaljna lista država.

    Tu se nalaze i svi uslovi usvajanja dece, rokovi i koliko to košta. Za Srbiju piše da je uključena u program od 2015. godine i da je iz te zemlje dozvoljeno usvajanje dece uzrasta od 1 do 15 godina starosti, a da je nadležan organ Ministarstvo za rad i socijalnu politiku.

    Pored toga, piše da proces usvajanja traje od 18 do 24 meseca, da je potrebna samo jedna poseta Srbiji, a da nije odlučeno da li će nakon usvajanja država vršiti nadzor, ali poseta Srbiji je jedino što je pored novca potrebno ispuniti.

    Navedeno je i to da će onaj ko namerava da usvoji dete iz Srbije morati da odvoji 40.459 dolara ili 33.000 evra. Isti je iznos i za decu iz Makedonije. Od te sume, za agenciju ide 12.000 evra, za treću stranu (nije naznačeno koju) skoro 13.000 evra, a za putne troškove 8.000. Tabela sa cenama dece po zemljama, cifre su izražene u dolarima;

    Osim Srbije i Makedonije, od balkanskih zemalja u ovaj program je uključena i Bugarska.

    Predstavljajući se kao potencijali usvojitelj, novinar skopske Televizije 24 poslao je pitanje toj organizaciji iz Alabame interesujući se da li se zaista dete dobija za dve godine, da li može da se bira pol, uzrast i boja kose, i da li dete dolazi od roditelja ili socijalnih službi.

    – Iako imamo porodice u Makedoniji, još uvek nemamo završeno usvajanje. Još ne znamo tačne detalje za putovanje i susret. Možemo da potvrdimo da su roditeljska prava raskinuta i da su deca legalno dostupna za usvajanje. Svakako da možete birati uzrast, pol i medicinske potrebe – piše u odgovoru lifelinechild.org.

    Televizija 24 se obratila i Ministarstvu za rad i socijalnu politiku, odakle odgovor tek očekuju, a na dostavljena pitanja MUP-u nisu dobili konkretan odgovor da li su aktivnosti koje nudi organizacija iz Alabame legalne u Makedoniji.

    – Obaveštavamo vas da nadležne organizacione jedinice u MUP do sada nisu dobile prijavu i nije registrovan ni jedan slučaj usvajanja dece sa teritorije Makedonije preko internet stranice od strane odredene američke organizacije – piše u odgovoru, uz naznaku da će MUP dopunski istražiti aktivnosti te organizacije u Makedoniji.

    Novčani izos koji je dala inostrana agencija najverovatnije se odnosi na finansijske implikacije koje usvojitelji treba da podmire u SAD, ističu iz Ministarstva. Prema Haškoj konvenciji, finansijska dobit od usvajanja je zabranjena, a ako se za nju dozna, nadležan organ ima obavezu da to odmah odmah prijavi centralnom državnom organu.

    ORGANIZACIJA POVEZANA SA CRKVOM

    Na internet stranici organizacije iz Alabame se navodi da su aktivnosti povezane sa crkvom, ali nije rečeno kojom. Prilično je jasno na osnovu podataka o procentu protestantske populacije koja je navedena za Srbiju, da je reč o nekoj od mnogobrojnih protestantskih denominacija u Americi. U delu ciljevi i misija organizacije stoji: „Usvajanje je prekrasna slika jevanđelja na zemlji koje nas usmerava nazad ka Bogu.

    U psalmu 68, David nam kazuje da Bog smešta usamljene u porodice. Verujemo da je usvajanje način na koji Bog porodicama daje ranljivu decu koja treba da znaju ljubav porodice i ljubav Hristosa“.

    Pomenuta američka organizacija nudi podršku i bremenim ženama koje žele da se odreknu majčinstva, a posreduje i u donatorskim aktivnostima za decu iz trećih zemalja.

    < nazad



    DANAS, 11.5.2018. / izvor
    Državni organi još uvek preispituju odluku kojom su se hvalili Savetu Evrope, a roditelji bi mogli biti primorani da vrate odštetu
    Prva presuda za „nestale bebe“ poslata na reviziju

    Prva presuda za isplatu odštete od 10.000 evra roditeljima „nestalih beba“ koju je doneo Osnovni sud u Kikindi, poslata je na reviziju Vrhovnom kasacionom sudu na zahtev Državnog pravobranilaštva.

    Presuda je poslata na reviziju nakon što je Apelacioni sud u Novom Sadu odbio žalbu pravobranilaštva na prvostepenu presudu.

    Ana Janković Jovanović, pravnica Jukoma koja prati ovaj i povezane slučajeve, objašnjava za Danas da brojne nelogičnosti u ovom postupku mogu dovesti do toga da roditelji budu primorani da novac od odštete vrate i to sa kamatama.

    – Prvo se ne zna po kom osnovu je doneta odluka, koje je obrazloženje za odbijanje žalbe, a sada stoji da će njima biti isplaćena odšteta, ali ako se revizijom utvrdi drugačije onda će morati da vrate taj novac i to sa pripadajućim kamatama. Ceo predmet je čudno izvučen iz konteksta, jer ništa ne ukazuje da na bilo koji način ima veze sa nestalim bebama. Sam predmet vodio se isključivo kao naknada štete, ukazala je Janković Jovanović.

    Prvostepena presuda doneta je 6. februara u korist roditelja koji je podneo zahtev za odštetu zbog sumnje da je njegovo dete nestalo iz porodilišta. Kako podaci o ovom predmetu nisu javno dostupni, i pravnicima Jukoma bilo je nejasno po kom osnovu je sutkinja donela presudu, s obzirom da zakon o „nestalim bebama“ koji predvida ovakve odštete, još uvek nije usvojen.

    Državni organi Srbije uputili su Nacrt ovog zakona Skupštini na usvajanje sredinom marta, praktično istog dana kada je bio rok da podnesu izveštaj Savetu Evrope o napretku koji su ostvarili po ovom pitanju. U istom izveštaju, Srbija je navela pomenutu presudu suda u Kikindi, koja u tom trenutku još nije bila pravosnažna, kao pokazatelj ostvarnog uspeha i ispunjenja obaveza prema Evropskom sudu za ljudska prava.

    Presuda Osnovnog suda iz Kikinde istovetna je presudi Evropskog suda za ljudska prava iz 2013. godine u korist Zorice Jovanović protiv Srbije. Tom presudom Srbiji je naloženo da reši pitanje nestalih beba, kao i da Zorici Jovanović isplati 10.000 evra odštete i sudske troškove, budući da 30 godina nije dobila odgovor šta se desilo sa njenom bebom koja je rođena zdrava u Ćupriji oktobra 1983. godine, da bi posle tri dana navodno umrla.

    < nazad






    DANAS, 4.5.2018. / izvor
    Premijerka ćuti, ministar Đordević okrenuo leđa roditeljima
    Održan protest protiv nacrta zakona o „nestalim bebama“

    Na zahteve roditelja „nestalih beba“ da se sporni nacrt zakona povuče iz skupštinske procedure, premijerka Ana Brnabić nije imala nikakav odgovor, dok je ministar za rad i socijalna pitanja Zoran Đordević okrenuo leđa njihovom protestu i zvižducima, da bi kasnije i u Predsedništvu bili odbijeni za razgovor

    Roditelji koji sumnjaju da su njihova deca ukradena ili oteta iz porodilišta širom Srbije okupili su se danas ispred Vlade Srbije pred početak sednice ministara kako bi zahtevali razgovor sa premijerkom o povlačenju Nacrta zakona za utvrđivanje činjenica o njihovoj deci, koji je Vlada uputila Skupštini.

    Dok su oni ispred Vlade čekali na bilo kakav odgovor na sednicu je pristigao i ministar za rad i socijalna pitanja Zoran Đordević, u pratnji svojih telohranitelja, a iako je i ministarstvo koje on vodi nadležno za rešavanje afere „nestalih beba“, ministar se nije ni zaustavio da razgovara sa roditeljima. Naprotiv, okrenuo im je leđa i ne primetivši njihove zahteve, molbe i transparente kojima traže istinu o svojoj deci, što je ispraćeno gromoglasnim zvižducima i negodovanjem okupljenih.

    Nezadovoljni i besni roditelji čekali su više od dva sata na bilo kakav odgovor iz Vlade – da li će ih neko primiti na razgovor i saslušati njihove zamerke na nacrt zakona.

    Vlada, kao predlagac zakona koji je neprihvatljiv za roditelje, taj zakon može i da povuče, naglasila je Mirjana Novokmet, iz Beogradske grupe roditelja ukazujući da je iz postupaka vlasti očigledno da ne postoji volja da se ovaj problem reši.

    – Vladajuća stranka koja je u većini u skupštini kao predstavnici sa kojima smo razgovarali – recimo predsednik skupštinskog Odbora za zdravlje, pokazuju veliku nezainteresovanost. Oni i ovim zakonom samo formalno ispunjavaju obavezu, ali nema volje da se reši ono što je suština – da mi dobijemo istinu o svoj deci, zato hoćemo da razgovaramo direktno, ističe Novokmet. Ona dodaje da je bitno da se ova afera što pre reši jer roditelji „odlaze“, a odlaze i oni koji bi trebalo da odgovaraju i snose krivicu.

    Dosta je da nas prave budalama

    Ljubav majke i želja za istinom ono su što jednoj od majki na jučerašnjem protestu daje snagu i volju da se i posle više od 20 godina bori za istinu o svom detetu. Vesna Nedić do danas nije uspela da dobije prave informacije i dokumentaciju o jednom od blizanaca koje je rodila, a za koje joj je rečeno da preminulo na porođaju. Ona ističe da ne veruje ni da će joj novi zakon pomoći u borbi za istinu, ali kaže da će nastaviti da protestuje, jer je „dosta da nas svi prave budalama“.

    Kako nikakav odgovor nisu dobili, roditelji su, razočarani i umorni od, kako ističu, višegodišnjeg čekanja na istinu i pravdu, pokušavali da uđu u zgradu Vlade tražeći da ih neko sasluša. Policajci na ulazu su im onemogućili prilaz, što je izazvalo još veće nezadovoljstvo. Kasnije su roditelji dobili poruku da moraju da se udalje od ulaza pa su se uputili prema Predsedništvu na Andrićevom vencu. Ni ovde niko nije bio raspoložen da ih sasluša vec su ih savetovali da ostave zvanični dopis sa svojim primedbama.

    Primedbe na ovo zakonsko rešenje – da ne omogućava istrage i saznavanje istine, utvrđivanje odgovornosti i krivice, već samo nudi odštete – oni su upucivali više puta, na sve adrese nadležnih, u vidu dopisa, poziva i preporuka. Ipak, Vlada je zakon, bez izmena ključnih za roditelje, uputila Narodnoj skupštini kako bi u poslednjem trenutku ispunila obavezu prema Savetu Evrope i izbegla nove kritike evropske zajednice. Donošenje ovog zakona za državu Srbiju je obaveza iz presude Evropskog suda za ljudska prava koja je doneta još 2013. godine, a koju je Srbija trebalo da ispuni krajem 2014. godine.

    A. Popović

    < nazad



    KURIR, 2.5.2018. / izvor

    Žena mu je umrla posle porođaja, pa mu javili da mu je i sin preminuo: A onda se uživo u Parove javio ključni svedok krađe bebe! Godinama ćutala iz straha!

    Predrag Mijatović, koji je bio gost Parova, ispričao je svoju priču i sumnju da je i on jedna od žrtava krađe beba.

    Naime, njemu je posle porođaja preminula supruga, a samo jedan od blizanaca preživeo. Mijatović od početka sumnja da su za smrt njegove žene krivi ljekari, a da je njegov drugi sin živ.

    Dok je on izlagao svoju priču, javila se ženska osoba koja je godinama radila u bolnici u Vršcu na neonatologiji i potvrdila da je bila svedog organizovanog kriminala.

    "Ne bih želela da se predstavim, radila sam u bolnici i preko mene je išla sva papirologija. Bila sam svedok prepravljanja dokumenata", počela je gledateljka svoju priču.

    "Kad se žena porodi, ujutro se skuplja sva dokumentacja i šalje u opštinu da se prijavi. Kada dete umre, popunjavam umrlice. Međutim, dešavalo se da mi kažu, kada treba da popunim umrlicu, da nema potrebe. Po mome, sva deca koja su slata za Beograd, uglavnom su nestajala", objasnila je.

    Na mnogo puta spominjanu temu o sahranjivanju dece i kremaciji, bivša zdravstvena radnica je dala šokanatan odgovor: "Radila sam i na patologiji godinu i po dana, znam šta se radilo sa bebama. Kako je moguće da se kremiraju bebe, kada kremacija ne postoji, nema peći. Kada je dete stvarno umrlo, roditelji se pitaju da li žele da sahrane svoje dete... Ukoliko je rečeno da je dete umrlo, a u stvar nije, rečeno je kao i ovom čoveku, da su oni već sve završili".

    < nazad



    021.RS / Politika / N1, 21.4.2018. / izvor
    Komisija za nestale bebe počinje sa radom narednih dana

    Vladina komisija za ispitivanje rada državnih organa u svim slučajevima nestalih beba u Srbiji trebalo bi da počne sa radom u narednih desetak dana.

    To je za "Politiku" izjavio predsednik UO Udruženja za istinu i pravdu o bebama i clana komisije Radiša Pavlović.

    "U toku su pripreme za početak rada Komisije za ispitivanje postupaka državnih organa u rasvetljavanju prijavljenih slučajeva nestale dece u Republici Srbiji, koja je formirana kao nezavisno telo kako bi se uz postojanje zakona pojačali mehanizmi za praćenje ovog izuzetno važnog pitanja. Komisija će, u okviru svojih ovlašćenja, ispitati svaki slučaj posebno i sve prikupljene činjenice do kojih se došlo tokom rasvetljavanja", navode za "Politiku" nadležni u vladi.

    Prvi zadatak komisije je usvajanje poslovnika o radu, a zatim će se donositi odluke o obrazovanju radnih tela komisije po okruzima i gradovima, na osnovu toga gde se nalaze porodilišta sa najvećim brojem prijavljenih slučajeva nestanka beba, objašnjava Pavlović.

    Cilj komisije je da kroz istraživanja i provere otkrije istinu o svakom slučaju ponaosob, ali i da utvrdi odgovornost u postupanju državnih organa čiji su predstavnici svojevremeno stopirali istrage, navodi Pavlović.

    Premijerka Ana Brnabić je 16. marta potpisala rešenje o osnivanju komisije, a ubrzo posle toga u skupštinskoj proceduri našao se i nacrt zakona o nestalim bebama, navodi "Politika".

    Podsetimo, roditelji nestalih beba protestovali su pre desetak dana u Beogradu zbog Zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta. Vlada je zakon poslala u skupštinsku proceduru iako ga roditelji smatraju spornim. Roditelji veruju da cilj nije utvrđivanje istine o njihovoj deci već da država namerava da im isplati po 10.000 evra i tako zatvori njihovu priču.

    Zato su tražili povlačenje zakona iz skupštinske procedure. U njemu, kažu, nije predviđena istraga već samo novčana naknada koja roditelje ne zanima.

    < nazad



    VEČERNJE NOVOSTI, 11.4.2018. / izvor
    Protest ispred Skupštine: Roditelji nestalih beba traže istragu o svakom slučaju

    Roditelji nestalih beba protestovali ispred Doma narodne skupštine

    Protest roditelja nestalih beba danas je održan ispred Narodne skupštine Srbije. Skup je organizovala Beogradska grupa roditelja, ali prisustvovali su koordinatori iz više od 20 gradova širom zemlje. Pedesetak roditelja iskazalo je nezadovoljstvo nacrtom zakona koji je ušao u skupštinsku proceduru. Zahtev je samo jedan - istina.
    Prema rečima Gorana Filipovića iz Beogradske grupe roditelja, ceo zakon o nestalim bebama je sporan.
    - On upućuje sve roditelje na parnični i vanparnični postupak, gde mi moramo da dokazujemo zašto je naše dete nestalo iz porodilišta - kaže Filipović. - Nas interesuju snažne istražne radnje, gde će se utvrditi pojedinačna istina u svakom slučaju. Sve ispod toga za nas je neprihvatljivo. Zakon mora biti povučen.
    Kako napominje Filipovic, cija je beba nestala 1998. godine, današnji protest je samo upozorenje.
    - Ukoliko zakon bude izglasan, na istom mestu okupiće se 3.500 ljudi koji dele istu sudbinu. Proglašavali su nas da smo ljudi koji ne mogu da prihvate gubitak deteta. Ipak, do danas smo pomerili čitavu planinu. O ovome se priča u Evropi i celom svetu. Sa ovom vlašću imamo koliko-toliko korektnu saradnju i nadamo se razumevanju - dodaje naš sagovornik.

    G. N.

    < nazad



    N1, 10.4.2018. / izvor
    Roditelji nestale dece: Nisu važne naknade, hoćemo istragu

    Pet godina posle presude Evropskog suda za ljudska prava, kojom je Srbija obavezana da reši sudbinu nestalih beba, još se čeka usvajanje zakona. Vlada je u martu Skupštini poslala predlog, međutim Beogradska grupa roditelja nestalih beba traži povlačenje teksta, smatraju da predloženi zakon neće rasvetliti sudbinu njihove dece.

    Da li ovih šest strana zakona može da reši misteriju dugu nekoliko decenija? Roditelji koji godinama sumnjaju da su im bebe ukradene iz porodilišta nisu optimisti. Zato traže da Predlog zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Srbiji, koji je Vlada poslala u Skupštinu, bude povučen iz procedure.

    "Država je u obavezi da nama kaže gde su naša deca. Ovim zakonom se neće reći gde su naša deca", izjavio je Nikola Šegrt, iz Beogradske grupe roditelja nestalih beba.

    Najproblematičnije im je, kažu, to što zakon ne predvida opsežnu istragu o nestalim bebama, već vanparnični postupak.

    Ako se sudbina deteta u takvom postupku ne utvrdi, država je spremna da plati maksimum 10.000 evra i to zove pravičnom novčanom naknadom nematerijalne štete.

    "Država je jasno stavila do znanja da hoće da nam ispati novčanu nadoknadu, što nas kako roditelje uopšte ne interesuje i suština je da mi kao roditelji tražimo istinu o našoj deci", naglasio je Šegrt.

    Zato su tražili sastanke sa predsednicima osam skupštinskih odbora. Odazvao se samo predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava.

    "Ako nećemo slušati roditelje i majke nestalih beba koji su pročitali ovaj tekst zakona i koji imaju ozbiljne primedbe, onda ne vidim čemu vodi bilo kakva rasprava. Zašto mi onda donosimo Zakon? Zato što je neki sud u Strazburu rekao da moramo da ga donesemo. Pa dobro ok, donećemo kao država, ali dajte da taj zakon ne zadovoljava samo jednu stranu, dajte da zadovolji i roditelje", izjavio je Meho Omerović.

    Ministarstvo pravde iz kojeg je zakon potekao nema nameru da ga povlači i menja. Podsećaju da je tekst već bio na javnoj raspravi 2015. godine.

    "Potrebno je imati u vidu da je Savet Evrope dao pozitivnu ocenu na Nacrt zakona, da je većina preporuka Saveta Evrope usvojena, i da je Nacrt usklađen sa tim preporukama. Takođe, ističemo da je nova verzija dodatno usaglašena sa predlozima roditelja i nevladine organizacije Yukom", navodi Ministarstvo u saopštenju.

    Usvajanjem zakona, koji je obaveza Srbije po presudi Evropskog suda za ljudska prava još iz 2013, Vlada je loptu prebacila na Skupštinu.

    Uvereni da su narodni poslanici adresa na koju treba da se obrate, iz Beogradske grupe roditelja nestalih beba za sredu u podne najavljuju protest ispred Skupšitne Srbije. Za poslanike imaju jednu poruku - ne glasajte za zakon ovakav kakav je stigao u skupštinsku proceduru.

    < nazad



    VEČERNJE NOVOSTI, 20.3.2018. / izvor
    "GDE SU NAŠE BEBE": Borba brisanjem iz knjiga umrlih

    Kako fondacija "Gde su naše bebe" traga za istinom o nestaloj novorođenčadi. Kad postanu "pravno živi", policija će morati da se uključi u potragu

    Fondacija "Gde su naše bebe, dr Marko Mladenović", osnovana 10. marta, na dan smrti čuvenog profesora Pravnog fakulteta u Beogradu, velikog borca protiv bele kuge i osnivača katedre za socijalni rad i socijalnu politiku na FPN, pored bitke za natalitet, baviće se i pitanjima dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta.

    Fondacija će pokušati da okupi roditelje nestalih beba koji su međusobno podeljeni, sa sasvim novom idejom. Po njima, istrage o nestanku dece moguće je otvoriti i po postojecim propisima, bez donošenja najavljenog Zakona o nestalim bebama, koji je nedavno "prošao" Vladu i upućen je Skupštini. Dovoljno je pokrenuti proces u kom bi se sudskim putem osporio upis deteta u matičnu knjigu umrlih.

    Kako kažu u Fondaciji, za upis lica u knjigu umrlih potrebna su tri dokumenta: izveštaj o smrti sa obdukcionim nalazom, potvrda o smrti i prijava smrti. U najvećem broju slučajeva "nestalih beba" izveštaja o smrti nema.

    Zbog nepotpune dokumentacije moguće je brisanje imena iz knjige umrlih. U tom slučaju lice postaje pravno živo, roditelji mogu da prijave njegov nestanak, jer ovakvi slučajevi ne zastarevaju, i organi gonjenja moraju da se uključe u potragu. Ukoliko bolnice i porodilišta ipak dostave izveštaj o smrti, lice se može ponovo upisati kao mrtvo.

    Prve parnice već su pokrenute i roditelji željno očekuju njihov ishod.

    KO VODI FONDACIJU

    Na čelu Upravnog odbora Fondacije "Gde su naše bebe" nalazi se sin dr Marka Mladenovića, filozof i pesnik dr Milan Mladenović, a predsednik je advokat Milena Janković, koja i sama traži dete za koje sumnja da je ukradeno iz porodilišta.

    V. C. S.

    < nazad



    VESTI ONLINE, 19.3.2018. / izvor
    Država još krije nestale bebe

    Iako je prošlo pet godina od presude Evropskog suda za ljudska prava kojom je naloženo našoj zemlji da zakonski i institucionalno reši pitanje nestalih beba, ništa se nije pomerilo s mrtve tačke. Još u decembru prošle godine Komitet ministara Saveta Evrope naložio je Srbiji da hitno usvoji zakon koji će rešiti ovo sporno pitanje

    Komitet je prethodnih dana zasedao i konstatovano da je Vlada Srbije uputila Skupštini 8. marta na usvajanje Nacrt zakona o nestaloj deci. Zbog toga što je donošenje zakona više puta odlagano što zbog održavanja izbora, rekonstrukcija Vlade i zgusnutog dnevnog reda Skupštine Srbije, Evropska unija je osudila ovu neažurnost države. Da li će to rezultirati suspenzijom Srbije iz Saveta Evrope još se ne zna.

    Na prethodnom sastanku, telo za nadzor Saveta Evrope je takođe primetilo da je Osnovni sud u Kikindi 6. februara doneo prvostepenu presudu uzimajući u obzir sudsku praksu Evropskog suda za ljudska prava i ocu nestale bebe dosudio naknadu od 10.000 evra.

    Mirjana Novokmet iz Beogradske grupe roditelja nestalih beba ističe da je najnoviji nacrt koji je prosleđen Komitetu samo bacanje prašine u oči roditeljima i Evropi.

    - Nije tačno da je Vlada Srbije uputila zakon na usvajanje Skupštini. Zvala sam informativni centar Skupštine, Nacrt zakona nije stigao. Rečeno je da je stigao u Odbor za ljudska i manjinska prava, tamo samo proverila, takođe nije stigao. Dakle, tom Nacrtu se ovih dana gubi trag kao i našoj deci. Mi sad kao roditelji ne znamo gde je taj Nacrt zakona. To je sramota za državu - kaže za "Vesti" Novokmet.

    Kako ističe, sporan je i sam sadržaj zakona, jer on suštinski ne rešava problem i ne donosi istinu o deci.

    Presuda Strazbura

    U martu 2013. godine Evropski sud za ljudska prava naložio je Srbiji da isplati 10.000 evra odštete i sudske troškove Zorici Jovanovic jer država ni posle 30 godina nije uspela da objasni šta se dogodilo sa njenom bebom, koja je rodena zdrava u Cupriji u oktobru 1983. godine, a zatim tri dana kasnije umrla. Porodilji nikada nije ponudeno objašnjenje niti joj je bilo dozvoljeno da vidi telo deteta, a vlasti nisu uspele da pronadu ni bebinu umrlicu ni rezultate autopsije, a tužbe protiv osoblja klinike odbijene su kao neosnovane. U Strazburu je takode naloženo da Srbija u roku od godinu dana obezbedi odgovarajuce nadoknade za sve roditelje, ali i da se pruže uverljivi odgovori o tome šta se desilo sa svakim nestalim detetom.

    Ana Jovanović-Janković iz Jukoma - Komiteta advokata za ljudska prava, ističe da zabrinjava način na koji država pristupa ovom problemu.

    - Jukom već pet godina intenzivno radi na ovom zakonu, a nas niko ni na jedan sastanak nije pozvao. Srbija je obavestila Savet Evrope da su neki sastanci održani s roditeljima i udruženjima, ali nisu naveli sa kojim roditeljima i sa kojim udruženjima. Ovako ispada da su se sastajali sa nama, a nisu. Mi smo se trudili da budemo uključeni, ali uzalud - kaže Ana Jovanović-Janković.

    Ona ističe da nacrt suštinski ne donosi adekvatno izvršenje presude iz Strazbura.
    - Država predviđa vanparnični postupak, a ovakvo pitanje se ne može rešavati u vanparničnom postupku. Roditelji tako neće dobiti ključni odgovor, gde su njihova deca, jer u takvom postupku prava istraga ne može biti sprovedena, a krivci kažnjeni - objasnila je Ana Jovanović-Janković.

    < nazad



    GOVORI SRBIJA, 19.3.2018. / izvor
    Majka našla svoje ukradeno dete u selu Orašac kod Obrenovca: Kad sam je videla, znala sam da je moja!

    Slučaj Milijane Čumić, koja je ćerku našla u kući žene s kojom je bila u porodilištu, smatra se najjačim u aferi „nestale bebe“.

    Jedna od mnogih žrtava afere „kra?a beba“, Milijana Čumić (63) iz Beograda, posle 25 godina lične istrage i prateći bolničku dokumentaciju, pronašla je svoju ćerku Anu, za koju su joj rekli da je rođena mrtva.

    Njena prvorođena ćerka završila je, kako Milijana tvrdi, kod žene koja se porodila istog dana kad i ona, u istom porodilištu Gradske bolnice.

    – Babica koja me je 21. decembra 1978. porodila saopštila mi je da sam rodila mrtvu devojčicu. To sam prihvatila vrlo teško. Ali istog dana u drugoj smeni došla je druga babica, koja mi je donela bebu na podoj, a ja sam joj plačući rekla da je moja beba umrla. Zapravo mi je ona otvorila oči. Nakon pretrage bolničke dokumentacije saznajem da su se tog istog dana porodile još dve žene. Nas tri rodile smo dve devojčice i jedno defektno dete, koje je umrlo – priča Milijana i dodaje da je nakon 25 godina borbe otkrila da je njeno dete kod jedne od te dve porodilje. Skupila je snagu i otišla da je upozna.

    – Pronašla sam moju Anu u selu Orašac kod Obrenovca, u kući te žene koja se porodila kad i ja. Objasnila sam toj ženi da sumnjam i zatražila joj da mi pomogne ako se nečega seti, a ona je sve vreme crvenela. Odmah mi je sve bilo jasno. Kad sam videla Anu tog dana, prošla me je jeza od glave do pete, znala sam da je ona moja – priseća se Milijana. Dodaje da je nakon nekog vremena Ani sve ispričala i suočila je sa istinom.

    – Nekoliko puta smo se čule i videle, dugo razgovarale, ali ona ne želi da uradi DNK analizu. Ne zameram joj, ta žena ju je ipak odgajila, ne mora da nas prihvati, ali neka se zna istina. Ja sam najsrećnija što je ona među živima. Njoj sam samo rekla da tu ženu odvede u crkvu i nek joj se zakune tamo da ju je ona rodila – zaključila je Milijana.

    Ona je 2002. podnela krivičnu prijavu zbog zamene novorođenčeta, ali sud nikad nije naložio DNK analizu, uz obrazloženje da je slučaj zastareo.

    Brojne nelogičnosti
    NEMA POTVRDE O SMRTI

    Prikupljajući papire, Milijana je, kako kaže, stalno nailazila na nelogičnosti koje su je navodile da sve čvršće veruje da joj je beba ukradena:

    – Porodila sam se u 5.45 sati, a u porođajnom protokolu stoji u 6.30. Na otpusnoj listi pisalo je da je težina deteta 2.400 grama, a moja devojčica je bila teška 2.850. Pisalo je i da je nedonošče iako je rođena s punih devet meseci. U registru matične službe Ana je zavedena pod četiri razna broja, a u bolnici ne postoji ni prijava ni zapisnik o smrti. Isto tako ne postoji ni potvrda o smrti, kao ni zapisnik sa obdukcije.

    < nazad



    DANAS, 19.3.2018. / izvor
    Roditelji: Država ne može da se igra sa nama

    Roditelji su nezadovoljni predlogom Zakona o nestalim bebama, kako se najavljuje navela je za N1 Mirjana Novokmet iz Beogradske grupe roditelja nestalih beba

    Zakona o nestalim bebama, uskoro bi trebalo da se nade pred poslanicima, a roditelji ga smatraju skandaloznim.

    Sud u Kikindi dosudio je pre dve nedelje prvu odštetu u Srbiji, u iznosu od 10.000 evra, ocu bebe koji sumnja da mu je dete nestalo iz porodilišta, navoid se na N1.

    Gotovo istovremeno Savet Evrope je zatražio hitno usvajanje Zakona o nestalim beba, dok ministarka pravde Nela Kuburović tvrdi da će se taj dokument uskoro naći pred poslanicima.

    „Nezadovoljni smo predlogom zakona jer država ne može ovako da se igra sa nama, i radi se o životu te dece“, rekla je za N1.

    Kako je navela za N1, vlast namerava da usvoji taj zakon po skraćenom postupku, bez javne rasprave, što je „nedopustivo“, jer bi se roditljei o njemu informisali iz Službenog glasnika. Ona je dodala i da predlozi roditelja nisu ušli u nacrt zakona.

    Ona je objasnila da su roditelji nezadovoljni jer se u predlogu zakona navodi termin deca nestala iz porodilišta, dok su deca nestajala i iz zdravstvenih ustanova, kao i da se uvodi mogućnost vanparničnih postupaka, a roditelji ne veruju da se tako može doći do istine. Nije prihvaćen ni predlog da se u zakon stave i usvojena deca koja po važećem zakonodavstvu ne mogu da dođu do svojih bioloških roditelja.

    „Zato smo htelu i tu grupu da stavimo u zakon, ali i to je izostalo. Prepušteni smo na milost i nemilost ljudi koji nam kroje sudbinu, skandalozno je ovo što se dešava, u jednoj demokratskoj zemlji gde je potrebno da ljudsko pravo na porodični život niko ne remeti“, kazala je gošca N1.

    Govoreći o slučaju iz Kikinde, Novokmet je ocenila da je to zloupotreba presude koja još nije na snazi, kako bi se „bacila prašina roditeljima u oči“. Ona smatra da će ta presuda biti oborena na apelaciji, jer ni mnogo jači slučajevi nisu rešavani.

    Ona je rekla i da se u tom slucaju rešava problem nadoknade, dok roditelji to ne žele. „Zašto se suština predloga zakona, koji još nije u skupštinskoj proceduri bazira na nadoknadama? Mi to ne želimo, već želimo da saznamo šta se desilo sa našom decom, a to se ovim predlogom ne može postići“, kaže Novokmet.

    „Želimo da se izbaci nadoknada, tražimo ili živo dete ili gde se telo nalazi – treće ne postoji. Ako nema politicke volje da se problem reši, onda nema ni naše dece“, rekla je za N1.

    Samo upornost roditelja i politička volja pojedinaca mogu da pomognu, a i dobar plan i saradnja bi mogli da pomognu da dođemo do istine, ali sa ovakvim iznošenjem neistina i obmana roditelja nećemo daleko stići, zaključila je Novokmet.

    < nazad






    VEČERNJE NOVOSTI, 17.3.2018. / izvor
    Prva odšteta za nestalu bebu!

    Osnovni sud u Kikindi dodelio 10.000 evra roditelju. Presuđeno prema postojećim zakonima

    SUDIJA kikindskog Osnovnog suda Radojka Radovanović dosudila je prvu odštetu u Srbiji, u iznosu od 10.000 evra, ocu bebe koji sumnja da mu je dete nestalo iz porodilišta. Ova presuda izazvala je mnogo nedoumica: Vlada je tek prošle nedelje usvojila tzv. zakon o nestalim bebama, dok je sudija Radovanović donela presudu 6. februara.

    - Presudu nisam mogla doneti po novom zakonu, s obzirom na to da još nije usvojen, već u skladu sa aktuelnim zakonskim propisima - kaže sudija Radovanović, za "Novosti". - Odštetu je tražio otac koji sumnja da mu je beba nestala iz porodilišta, kao naknadu za duševni bol, jer nije dobio nikakve informacije o sudbini svog deteta: nije video njegovo telo, ne zna gde je sahranjeno... Obraćao se policiji, tužilaštvu, ali nije došao do istine.

    Prvostepena presuda nalazi se pred Apelacionim sudom u Novom Sadu, po žalbi Državnog pravobranilaštva. Dok se čeka odluka novosadske apelacije, koja će uticati i na sve ostale presude u sličnim slučajevima, sudiju Radovanović čeka još jedan istovetan postupak. Presudu Apelacionog suda željno iščekuje još najmanje 650 roditelja koji su se do sada obraćali državi sumnjajući da su im deca nestala po rođenju.

    Presuda sudije Radovanović istovetna je presudi Evropskog suda za ljudska prava iz 2013. u korist Zorice Jovanović protiv Srbije. Našoj državi je sud u Strazburu naložio da reši pitanje nestalih beba, kao i da Jovanovićevoj isplati 10.000 evra odštete i sudske troškove, pošto za 30 godina nije dobila odgovor na pitanje šta se desilo sa njenom bebom koja je rođena zdrava u Ćupriji, u oktobru 1983, da bi posle tri dana navodno umrla. Majci nije dozvoljeno da vidi telo, a nije bilo ni umrlice.

    Ministarka pravde Nela Kuburović potvrdila je da je Vlada 8. marta usvojila Predlog zakona o nestalim bebama i podsetila na to da se on već nalazio u skupštinskoj proceduri, ali je po formiranju nove vlade iz nje povučen.

    - Ovog puta su u Predlog implementirane odredbe koje su bile deo dogovora s pojedinim udruženjima roditelja i JUKOM-om. One su u tom momentu bile predložene kao amandmani, a sada smo skratili proceduru i odmah ih implementirali u predlog zakona - rekla je Kuburovićeva.

    Nezadovoljno, Udruženje roditelja "Za istinu i pravdu o bebama" obratilo se Kancelariji Saveta Evrope u Beogradu, tražeći da se njihove primedbe proslede Komitetu ministara.

    - Nije tačno da su se vlasti u Srbiji konsultovale sa Udruženjem roditelja u vezi sa predlogom zakona u januaru. Prema njemu, nemoguće je implementirati presudu Evropskog suda, jer nisu predviđeni ni mehanizam ni nadzorno telo koje bi kontrolisalo istražne radnje. Vlasti guraju zakon da bi u sudovima sve zataškali - piše Udruženje Savetu Evrope.

    Njihova inicijativa upućena vlastima, koja je prihvaćena, podrazumeva formiranje mešovite komisije (kao mehanizma i nadzornog tela, predviđenih presudom iz Strazbura), koju bi činili predstavnici udruženja roditelja i države. Ona bi istražila svaki pojedinačni slučaj nestalih beba.

    NAKNADA I AKO SE NE SAZNA SUDBINA

    Prema predlogu zakona, roditelj ili blizak srodnik bebe za koju se sumnja da je nestala iz porodilišta ili druge zdravstvene ustanove sudu podnosi predlog za utvrđivanje činjenica o statusu deteta. Na zahtev suda, posebno obučeni policijski službenici sprovode istragu. Sud može da odredi novčanu naknadu i ako se ne utvrdi sudbina deteta.

    < nazad



    KURIR, 18.3.2018. / izvor
    Potresno! Ispovest oca kome je nesto prvenac: Dokazao sam da mi je sin ukraden i prodat!

    Bogdan Janjić iz Kikinde prvi je roditelj u Srbiji koji je od domaćeg suda dobio odštetu od 10.000 evra jer mu je dete nestalo iz porodilišta

    Presudu kikindskog Osnovnog suda da mu dosudi 10.000 evra kao odštetu za nestalu bebu otac tog deteta Bogdan Janjic (59) dočekao je kao konačnu pobedu pravde.

    Ovaj Kikinđanin je punih 35 godina pokušavao da dokaže da je njegov sin Dejan, nedugo nakon rođenja, ukraden u beogradskom Institutu za majku i dete, a onda i prodat.

    Iako je svestan da presuda koju je 6. februara donela sudija Radojka Radovanović nije pravosnažna, Janjić tvrdi da je uspeo da „pravdu istera na čistac“. Ovo je, inače, prva prvostepena presuda u Srbiji u predmetu nestalih beba, a sada se nalazi pred Apelacionim sudom u Novom Sadu po žalbi Državnog pravobranilaštva.

    Janjić podvlači da nije materijalista i da će novčani iznos od 10.000 evra, koliko treba da dobije na ime odštete od države Srbije zbog pretrpljenih duševnih boli i patnje, ustupiti sinu (33) i ćerki (30). U ispovesti za Kurir kaže da i nakon toliko vremena oseća i zna da je njegovo prvo dete živo.

    - Ne želim da mu kvarim život. On je, možda, uspešan i ostvaren čovek sa roditeljima koje voli. Želim mu sve najbolje. Garantujem životom da je moj sin prodat u Institutu za majku i dete, sa odeljenja neonatologije. Neko je mog sina prodao, a meni i njegovoj majci napravio pakao od života - kaže Janjić, koji se od supruge razveo 1996. godine, 13 godina nakon što im je prvence nestalo.

    - Supruga je Dejana na svet donela 3. juna 1983, ali je u noći izmedu 5. i 6. juna hitno prebačen iz kikindske bolnice u Institut za majku i dete, uz obrazloženje da se napio plodove vode. Dejana su nakon rođenja videle njegove bake i ja. Čim sam saznao da je odnet u Beograd, zaputio sam se tamo, ali do sina nisam mogao da dođem. Šetali su me od jedne do druge bolnice - priseća se Janjić i nastavlja:

    - Docnije su sa mnom telefonom kontaktirali. Izrazili su saucešće i rekli da je moj sin preminuo u 21.15 sati, a kao razlog naveli su da je imao obimno krvarenje u plućima. Nisam od lekara dobio nikakav zvaničan dokument da je Dejan preminuo i od čega, a rekli su mi da je sahranjen o trošku države u Beogradu. Tvrdim da je centar krađe i prodaje beba odeljenje neonatologije - ubeđen je on.

    Bogdan se obraćao kikindskoj policiji i tužilaštvu. Nada ga nije napuštala, a onda je pre nekoliko godina obnovio borbu za pravdu:

    - Nije meni do para. Nema od toga vajde, ali iz inata hoću novac, koji ću ostaviti sinu i ćerki. Sve vreme sam samo hteo da dokažem da je njihov brat otet i prodat - kaže ovaj unesrećeni otac, čiji je život pun i drugih trauma. Bogdan navodi da je dva puta bio na ratištu, ostao bez slezine, kao i da je u jednom trenutku pokušao sebi da oduzme život.

    U Srbiji šest hiljada roditelja traži istinu o ukradenim bebama.

    Istražuje krađu beba
    BIRALI SU LEPE RODITELJE KAO METU

    Bogdanova advokatica Vukica Midorović potvrđuje da u slučaju njenog klijenta nigde nije zvanično utvrđeno da je njegov sin preminuo, kao i da je predmet pun kontradiktornih podataka:

    - Istraživala sam krađu dece. Taj model je funkcionisao u celoj državi. Gledali su da to budu mladi i lepi roditelji. Od njih su uzimali zdravorođenu decu. Imam još jedan takav predmet u Kikindi, koji je pri kraju. Reč je o nestanku devojčice iz novosadske Betanije, za koju su roditeljima rekli da je mrtva nekoliko dana nakon što je rođena.

    OGORČENI - Beogradska grupa roditelja
    NEĆEMO PARE, VEĆ ISTRAGU

    Mirjana Novokmet iz Beogradske grupe roditelja iznenađena je što uopšte doneta jedna presuda s obzirom na to da su roditelji koji su podnosili krivične prijave uglavnom dobijali odbijenice od tužilaštva pod izgovorom da se čeka zakon ili da su slučajevi zastareli.

    - Naravno da je presuda iz Kikinde za nas u stvari jedno veliko razočaranje. To znači da će država ubuduće svima davati nadoknade i da se neće baviti istragama. Suština ovog zakona, koji je prošle nedelje otišao na usvajanje u Skupštinu, jeste nadoknada, a ne istraga na kojoj mi roditelji insistiramo. Nama novac ne treba, naš cilj je suština, da saznamo istinu gde su nam deca i da nam država to dokaže - ističe Novokmet. Ona se pita po kom postojećem zakonu je roditelj iz Kikinde dobio odštetu? Zašto onda ostali tužioci nisu radili po tim propisima?

    M. B.

    < nazad



    N1, 17.3.2018. / izvor
    Prva odšteta za nestalu bebu u Srbiji

    Osnovni sud u Kikindi izrekao je prvu odštetu u Srbiji za nestalu bebu u iznosu od 10.000 evra. Sudija je ovaj iznos dosudila ocu bebe koji sumnja da mu je dete nestalo iz porodilišta, pišu "Večernje novosti".
    List podseća da je Vlada tek prošle sedmice usvojila predlog zakona o nestalim bebama, dok je sudija Radojka Radanović presudu donela 6. februara.
    "Presudu nisam mogla doneti po novom zakonu, s obzirom na to da još nije usvojen, već u skladu sa aktuelnim zakonskim propisima", rekla je sudija Radanović.
    Ona je objasnila da je odštetu tražio otac koji sumnja da mu je beba nestala iz porodilišta, kao naknadu za duševni bol, jer nije dobio nikakve informacije o sudbini svog deteta - nije video njegovo telo, niti zna gde je sahranjeno.
    Prvostepena presuda nalazi se pred Apelacionim sudom u Novom Sadu, po žalbi Državnog pravobranilaštva.
    Presuda Osnovnog suda iz Kikinde istovetna je presudi Evropskog suda za ljudska prava iz 2013. godine u korist Zorice Jovanović protiv Srbije.
    Tom presudom Srbiji je naloženo da reši pitanje nestalih beba, kao i da Zorici Jovanović isplati 10.000 evra odštete i sudske troškove, budući da 30 godina nije dobila odgovor šta se desilo sa njenom bebom koja je rođena zdrava u Ćupriji oktobra 1983. godine, da bi posle tri dana navodno umrla.
    Ministarka pravde Srbije Nela Kuburović potvrdila je da je Vlada Srbije 8. marta usvojila predlog zakona o nestalim bebama, te podsetila da je već bio u skupštinskoj proceduri, ali da je po formiranju nove Vlade povučen.
    "Ovog puta su u predlogu implementirane odredbe koje su bile deo dogovora s pojedinim udruženjima roditelja i JUKOM-om. One su u tom momentu bile predložene kao amandmani, a sada smo skratili proceduru i odmah ih implementirali u predlog zakona", objasnila je Kuburović.

    < nazad



    KURIR, 16.3.2018. / izvor
    Narednih meseci na dnevnom redu skupštine
    Kuburović: U Predlogu zakona o nestalim bebama i amandmani roditelja

    BEOGRAD - Ministarka pravde Nela Kuburović povrdila je danas da je Vlada Srbije na nedavnoj sednici usvojila Predlog zakona o "nestalim bebama" u koji su ugrađene i odredbe koje su sugerisala udruženja roditelja nestalih beba i da očekuje da će se on narednih meseci naći na dnevnom redu skupštine radi usvajanja.

    Ona je podsetila da se predlog zakona već nalazio u skupštinskoj proceduri, ali, kako je navela, kao i svi zakoni po formiranju nove Vlade je morao da bude povučen da bi se pribavila nova mišljenja.

    "Ovog puta su u Predlog implementirane odredbe koje su bile deo dogovora sa pojedinim udruženjima roditelja i JUKOM-om i koje su u tom momentu već bile predložene kao amandmani, tako da smo ovog puta skratili proceduru i implementirani ih u predlog zakona", napomenula je Kuburović odgovarajući na pitanja novinara u Palati Srbija.

    Upitana kada će zakon biti usvojen u skupštini, Kuburović je rekla da to ne zavisi od nje, već od predsednika Narodne skupštine koji odlučuje kada će nešto da stavi na dnevni red.

    "Ali obaveza je Srbije da u što kraćem roku zakon usvoji, tako da verujem da će u narednim mesecima biti na dnevnom redu", rekla je Kuburović, ukazujući da je suština tog zakona "da može da se odredi novčana naknada ako ne može da se utvrdi status deteta za koje se pretpostavlja da je nestalo iz porodilišta".

    Savet Evrope juče je ponovo pozvao vlasti u Srbiji da preduzmu sve neophodne mere za usvajanje Zakona o nestalim bebama u cilju uvođenja mehanizma za pružanje pojedinacnih obeštećenja svim roditeljima "nestalih" beba i da mu pristupe kao pitanju od najvišeg prioriteta.

    Savet Evrope u ovom slučaju sprovodi nadzor nad izvršenjem presude Evropskog suda za ljudska prava iz 2013. godine, kojom je, povodom predstavke Zorice Jovanović u čiju je korist presudio, državi Srbiji naložio da zakonski i institucionalno reši pitanje nestalih beba.

    Tom odlukom je Srbiji naloženo da isplati 10.000 evra odštete i sudske troškove Zorici Jovanović jer država ni posle 30 godina nije uspela da objasni šta se dogodilo sa njenom bebom, koja je rođena kao zdrava na klinici u Ćupriji u oktobru 1983, a zatim tri dana kasnije umrla.

    Porodilji nikada nije ponuđeno objašnjenje niti joj je bilo dozvoljeno da vidi telo deteta, a vlasti nisu uspele da pronađu ni bebinu umrlicu ni rezultate autopsije, a tužbe protiv osoblja klinike odbijene su kao neosnovane.

    < nazad



    OK RADIO, 16.3.2018. / izvor

    Evropa pozvala Srbiju da hitno usvoji zakon o nestalim bebama

    Komitet ministara Saveta Evrope pozvao je danas Srbiju da hitno usvoji zakon o "nestalim bebama" kako bi se rasvetlila sudbina dece koja su navodno nestala iz srpskih porodilišta. Komitet ministara je konstatovao da su srpske vlasti izmenile Nacrt zakona nakon konsultacija sa roditeljima "nestalih beba" koje su održane u januaru, kao i da je Vlada Srbije 8. marta odobrila taj nacrt zakona i poslala ga u parlament na usvajanje. Ipak, na sajtu Vlade među propisima o kojima je Vlada odlučivala na sednici tog dana, ovaj Nacrt se ne navodi.

    „Srbija mora da preduzme sve mere za uspostavljanje mehanizma koji će omogućiti pojedinačna obeštećenja svim roditeljima čije su bebe nestale iz porodilišta u Srbiji“, saopštio je Savet Evrope.
    Podsetimo, Evropski sud za ljudska prava presudio je u martu 2013. godine da Srbija mora da isplati Zorici Jovanović 10.000 evra odštete i obezbedi informacije o sudbini njenog novorodjenčeta koje je nestalo iz porodilišta u Ćupriji pre više od 30 godina.
    Kako Komitet ministara Saveta Evrope navodi, ponovo će razmatrati dokle je Srbija došla u izvršenju presude Evropskog suda za ljudska prava o "nestalim bebama" u junu.
    Isti model primenjivaće se na više stotina slučajeva nestanka beba iz porodilišta u Srbiji. Rok za izvršenje presude bio je 9. oktobar 2014. godine.
    Srbija, prema članu 46. Evropske konvencije o ljudskim pravima, ima obavezu da izvršava presude Suda u Strazburu, a u suprotnom bi mogla da se suoči sa sankcijama ili suspenzijom pojedinih prava u SE.

    Insajder: Za istinu su se borili samo roditelji

    Kako je Insajder ranije objavio, pitanje nestanka beba iz porodilišta bi svaka ozbiljna država morala ozbiljno i da istraži. Međutim, za istinu su se borili samo roditelji pokušavajući da nateraju državne organe da rade na utvrđivanju istine.
    Njihova borba traje od 2002, kada počinju formalna obraćanja udruženja roditelja nadležnim institucijama, kako bi saznali sudbinu svoje dece. Od tada do danas ništa se nije dogodilo. Njihove dece nema i još nije zvanično utvrđeno da li su umrla u porodilištu ili ih je neko ukrao. Neki roditelji međutim, uvereni su da je reč o bebi mafiji koja im je otela decu.
    Nijedan slučaj nestanka beba iz porodilišta do sada nema sudski epilog. Niko ni zbog čega do danas nije osuđen. HiIjade stranica dokumenata koje svedoče o najgrubljim greškama u zavođenju statusa beba koje su navodno umrle posle rođenja ili su bile mrtvorođene, a koje su godinama prikupljali roditelji koji sumnjaju da su im deca oteta, leže po njihovim privatnim fijokama.
    Većina slučajeva je zastarela. U udruženjima roditelja sumnjaju da će im predlog novog Zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Srbiji, pomoći da saznaju pravu istinu o sudbini tih beba.

    Insajred/OK Radio

    < nazad



    FB REPORTER, 11.3.2018. / izvor
    Državna rasprodaja SRPSKE DECE – Belo roblje na Crnom tržištu

    Ko će sprečiti mafijašku otimačinu dece iz Srbije u kojoj učestvuju i državni organi

    Belo roblje na crnom tržištu

    Sve je više jasnih dokaza da je prodaja maloletne dece iz Srbije bogatim strancima jedan od najunosnijih izvoznih poslova ove unesrećene države. Još 2014. su članovi za borbu protiv trgovine ljudima specijalizovane švedske vladine agencije posetili Srbiju i prikupljali podatke o delovanju jedne privatne švedske organizacije na ovim područjima koju zvaničnici Srbije lažno predstavljaju kao državnu agenciju. U međuvremenu su i naši saradnici iz skandinavskih zemalja uspeli da uđu u elektronsku arhivu norveškog državnog sistema „Barnevernet” i otkriju veliki broj ovdašnjih službenika koji protivzakonito odaju strogo poverljive podatke o maloletnim licima koja bi mogla da budu interesantna za usvajanje u nekoj od skandinavskih zemalja. Uz sve to, Narodna banka Srbije toleriše novčane uplate na račune nepostojećih, odnosno neregistrovanih privatnih organizacija koja prodaju decu iz Srbije.

    Piše: Milan Malenović

    Početkom februara ove godine Gradski centar za socijalni rad u Beogradu – Odeljenje Palilula posetila je jedna švedska delegacija. Sudeći po zvaničnim izveštajima koje su objavili zvaničnici samog Centra, mogao se steći utisak da se radi o delegaciji neke zvanične državne ustanove, posebno jer se na nekoliko mesta navodi: švedska agencija za međunarodna usvojenja “Adoptionscentrum”.

    Na zvaničnom sajtu „Adoptionscentrum”-a vidi se da je u pitanju, međutim, privatna organizacija koja postoji od 1969. i bavi se posredovanjem u usvajanju strane dece koja se, zatim, prebacuju u Švedsku gde žive sa novim roditeljima. Kako sami navode, do sada su na ovaj način odveli preko 25.000 dece u ovu skandinavsku zemlju i to iz više od 50 zemalja u svetu. Stalno sarađuju sa 20 zemalja, među kojima je i Srbija koja, navodno, u centrali pomenutog udruženja ima svog posebnog koordinatora koji je takođe početkom februara bio u poseti Gradskom centru za socijalni rad u Beogradu.

    Sve su ovo, blago rečeno, poluistine smišljeno plasirane kako bi se javnost navela na pogrešan zaključak. Jelena Jovanović Hansen, koja se u materijalima Gradskog centra navodi kao koordinator za Srbiju, na zvaničnom sajtu organizacije nosi titulu „Senior Program Officer” i to za Aziju?!? Postoji još nekoliko osoba sa sličnim nazivom delatnosti i ni jedna od njih nije zadužena samo za Srbiju. Za Evropu, kojoj bi, valjda, trebalo da pripada i naša zemlja, zadužen je izvesni gospodin Nils Karlstrem koji se u delegaciji nije nalazio.

    Kao predstavnik i zastupnik organizacije (nikakve agencije) „Adoptionscentrum” u Srbiji predstavljena je Jelena Jovičić. Na zvaničnoj internet prezentaciji Univerziteta u Stokholmu gospođa Jovičić je predstavljena kao doktorant, a njena adresa je Universitetsvägen 10 B, plan 9, Room B 942. Kako ona može da živi u Stokholmu, a da vodi predstavništvo u Beogradu? I koje to predstavništvo ona vodi?

    Po podacima Agencije za privredne registre u Beogradu u Republici Srbiji u trenutku kada je pomenuta delegacija obilazila Gradski centar, a ni kasnije nije registrovano nikakvo zvanično zastupništvo švedskog udruženja „Adoptionscentrum”. Ako neko vodi nekakvo njihovo predstavništvo čini to na nezakonit način ili se lažno predstavlja. Sve je to veoma čudno za jednu organizaciju koja se hvali poluvekovnom tradicijom poslovanja.

    Iako nema zvanično zastupništvo u Srbiji, „Adoptionscentrum” održava veoma živ platni promet sa našom zemljom.
    Po zvaničnom i javnom izveštaju Narodne banke Srbije „Adoptionscentrum” iz Švedske je samo 2015. izvršio najmanje dve uplate na račun izvesne organizacije „Foster Care and Adoption” u Nišu, od kojih je jedna bila vredna 7.500 evra.

    Po Agenciji za privredne registre „Foster Care” ne postoji u Srbiji?!? Po jednom dokumentu koji je izdalo „Udruženje stručnjaka za podršku deci i porodici FICE Serbia” (registrovano kod APR-a sa matičnim brojem 17516035, sadašnja predsednica Željka Burgund) „Foster Care” je član ove organizacije, a u Nišu se tada zvao „Centar za porodični smeštaj i usvojenje” i bio je na adresi Gutenbergova 4A. Ni pomenuti „Centar” se ne nalazi u Agenciji za privredne registre kao posebno udruženje ili drugo pravno lice, tako da nije ni mogao da ima sopstveni račun u banci.

    Ostaje, tako, pitanje kako je Narodna banka mogla da dozvoli najmanje dve uplate u korist privrednog subjekta koji ne postoji?

    Kao svrha pomenutih uplata bila je navedena „donacija”, međutim, kako se radi o fantomskim udruženjima bliže je istini da je novac u stvari provizija za neko usvojenje deteta iz Srbije.

    I sam Gradski centar za socijalni rad u Beogradu priznao je u februaru ove godine kako sa švedskom privatnom organizacijom „Adoptionscentrum” sarađuje već punih 15 godina. Švedske vlasti su još 17. septembra 2014. posetile Srbiju kako bi kontrolisale delovanje pomenutog privatnog udruženja. Kontrolu je obavilo posebno telo švedske vlade MIA koje se, između ostalog, angažuje i u borbi protiv trgovine ljudima. Sa kim su švedski zvaničnici razgovarali u Srbiji i koji su bili njihovi zaključci, nije navedeno. Zanimljivo je da ni ovdašnje vlasti, koje na sva zvona objavljuju dolazak svake strane delegacije, uopšte nisu izvestile javnost o poseti istražitelja iz Švedske.

    Usvajanje ili trgovina belim robljem?

    Sve ovo navodi na zaključak kako se kod usvajanja dece iz Srbije i njihovog prebacivanja u inostranstvo ne radi na zakonom propisan način, već da je to daleko manje „usvajanje”, a daleko više trgovina belim robljem. Inače ne bi bilo potrebe da se u ceo slučaj uključuje švedska vladina agencija koja se bavi upravo borbom protiv trafikinga i da se poseta njihovih stručnjaka ovde taji.

    Da je Srbija postala svojevrsni Eldorado za oduzimanje dece i njihovo nezakonito „usvajanje” od strane bogatih stranaca potvrđuju i dokumenti o delovanju agenata (tačniji izraz bi bio „tajnih agenata”) norveškog zloglasnog vladinog sistema za navodnu zaštitu dece „Barnevernet” o kome je Magazin Tabloid već pisao (Deca više ne pripadaju svojim roditeljima već postaju vlasništvo države).

    Počele da pristižu informacije – baze podataka bušne – na pomolu afera planetarnih razmera

    Slobodni novinar istraživač Duško Velkovski sa međunarodnom ispravom u kojoj je navedeno da je „investigative journalist IFJ, EFJ” došao je u posed više stotina elektronskih dokumenata iz baze podataka “Barnevernet”-a koje je predao redakciji Magazina Tabloid.

    Iz ovih dokumenata, koji se mogu uporediti sa američkim diplomatskim depešama koje je svojevremeno objavljivao sajt „Wikileaks”, vidi se da je veliki broj državnih službenika Republike Srbije, na prvom mestu osoba koje rade u različitiim Centrima za socijalni rad, Norvežanima za novac protivno zakonima ove zemlje prodavao informacije o „adoptivno interesantnoj deci”, odnosno o maloletnim osobama koje su ili već slobodna ili još uvek nisu slobodna za usvajanje, ali to mogu ubrzo da postanu (razume se, uz dodatnu novčanu naknadu).

    Norvežani zainteresovani da dobiju neko od ove dece trebalo je samo da se jave „Barnevernet”-u i navedu identifikacioni broj deteta koje žele i ono bi momentalno u montiranom postupku bilo oduzeto biološkim roditeljima u Srbiji i predato na usvajanje.

    U pomenutim dokumentima vidi se ne samo ko je pošiljalac izveštaja, već i kojoj lokalnoj organizaciji u Norveškoj su oni prosleđeni. S obzirom da su izveštaji ciljano slati, jasno je da su i nastali na osnovu prvobitnog upita neke od podružnice „Barnevernet”-a u kome su navedene želje za usvajanje spremnih roditelja (na primer, koliko treba da bude staro dete, kog pola, kakve boje kože, kose, očiju…).

    Kao jedan od doušnika „Barnevernet”-a navodi se i Smilja Igić, inače zaposlena u Centru za socijalni rad Zvezdara. Kako se vidi iz propratne kartice ona je psiholog – pedagog koji se u norveškom sistemu za oduzimanje dece vodi kao spoljni saradnik pod brojem 3202936539.

    Gospođa Igić je 12. oktobra 2016. „Barnevernet”-u dostavila i svoj izveštaj od 16. septembra 2016. koji je označen ograničeno dostupnim javnosti na osnovu člana 25, ali se ne navodi kog zakona ili drugog pravnog akta.

    Gospođa Igić je samo jedan od plaćenika koji norveškim, a moguće i drugim stranim službama koje se bave oduzimanjem dece od bioloških roditelja u Srbiji, prodaje informacije o „adoptivno interesantnim licima”. U do sada pregledanim dokumentima pominju se još sledeća imena: Mileva Novković, Blagica Stanoevska, Sanja Krvavac, Goran Jakšić (nije “Barnevernet”-ov stalni pedagog/saradnik, ali se njegovo ime nalazi na spisku u vezi dokumenta broj 42422/2016 sastavljenog 7. oktobra 2016.), Slaviša Josifović, Biljana Šuković, Vladimir Trajković, Jasmin Fajić…

    S obzirom da se radi o stotinama, moguće i hiljadama dokumenata, koja još nisu mogla sva da budu pregledana i procenjena, verovatno će se u toku daljeg rada pojaviti još neka imena osoba koja primaju paralelno platu iz srpskog budžeta, ali i od za usvajanje zainteresovanih stranih organizacija.

    Kolega Velkovski se obratio Gradskom centru za socijalni rad u Beogradu kao i drugim nadležnima institucijama sa pitanjima da li je odavanje podataka o maloletnim licima koja još uvek nisu proglašena spremnim za usvajanje stranim agencijama u skladu sa ovdašnjim zakonima, ali mu niko do sada nije odgovorio.

    U međuvremenu, saradnici Magazina Tabloid u skandinavskim zemljama su došli i do finansijskih izveštaja koji pokazuju koliko se para uložilo u ovu modernu trgovinu belim robljem iz Srbije, a koji će biti objavljeni u jednom od narednih brojeva, čim budu prevedeni sa norveškog.

    Pismo iz Ćićevca: kako službenice Centra za hraniteljstvo i usvajanje u Kragujevcu otimaju decu

    Borila sam se sama, sa mašinerijom, i naravno izgubila. Nisam pravila snimke, videa, jer zaista vremena nisam imala, od moljakanja raznoraznih institucija, predsednika, premijera, zaštitnika građana, i ništa. Gledaću da vam ukratko objasnim moj slučaj, koliko to može u ovom kratkom pismu.

    Zovem se Vesna Miljković, iz Ćićevca sam, udata i imam jedno dete. Moj suprug i ja smo odlučili da postanemo hranitelji, naša ćerka je već velika, zašto da ne, mislili smo da usrećimo još neko dete, što smo i uradili. Usrećila je i ona nas i mi nju. Prošli smo edukaciju uspešno, tako su nam rekli. Ponudili su nam devojčicu koja se nalazila u porodilištu i imala je samo 24 dana. Prihvatili smo. Uzeli smo je iz porodilišta i tog dana smo mislili da veći i srećniji trenutak ne postoji. Kući smo sredili sobu, krevetac, sto za presvlačenje itd. Mi nismo dobili bebu, mi smo dobili anđela. Vrlo brzo smo se privikli na na nju i nije se znalo ko će prvi da je uzme kada se probudi, da je presvuče, da je nahrani…

    U međuvremenu smo dobili još jednu devojčicu iz Zvečanske, dete koje je umereno ometeno u razvoju. Posto je verovatno promena za nju bila velika dolaskom u nasu kuću, pošto je tada imala 9 godina, morali smo da je vodimo kod dečjeg psihijatra da je pregleda i da se konsultujemo u vezi daljeg rada sa devojčicom. Sve u svemu, više puta vodili smo sa nama kod doktorke vodili ovog malog anđela.

    Doktorka u Ćuprijskoj bolnici, Snežana Stanojević (mislim da je prezime ispravno, a možda i grešim), rekla je da će ona imati problem u razvoju, ali neće biti toliki kao ove druge devojčice iz Zvečanske. Bili smo zapanjeni, mada genetski ima velike predispozicije za tako nešto. Zatim su iz naše ambulante dečjeg lekara počeli da nas šalju na preglede, upravo zbog tih predispozicija koje su na žalost i bile tu. Posle svega toga, ona je imala kašnjenje u psihomotornom razvoju, kasnila je za svojom generacijom.

    Nismo pali duhom, počela sam po Internetu da tražim literaturu vezanu za umereno ometenu decu i za decu koja imaju kašnjenje u psihomotornom razvoju. Zatim smo morali u vrtić po naređenju “gospođa”. Krenula je u vrtić gde se vrlo teško privikla, ali za dobrobit deteta, zadržali smo je. Rekli smo im da želimo da je usvojimo još kad je imala osam meseci, naravno malo su bili začuđeni, jer imamo biološko dete, koje je kasnije, zamislite, bilo i jedan razlog zašto nismo podobni da je usvojimo?!

    Uglavnom, po njihovim pričama, mi smo još malo pa među najboljim hraniteljima, oduševljeni su kako deca napreduju. Za skoro šest godina koliko je naš anđeo bila kod nas, a takođe i starija devojčica od pet i po godina, dolazak nadležnh službi mogao je da se izbroji na prstima jedne ruke, a i kad bi došlo, rekli bi “vi to radite besprekorno”.

    No, desile su se promene, Centar za socijalni rad u Ćićevcu, potpao je pod Centar za hraniteljstvo i usvajanje u Kragujevcu, gde smo mi dobili “osobu za praćenje”, ne znam kako da je nazovem, ali ime joj je Ivana Rakić.

    Gospođa nas je takođe posetila za dve i po godine oko dva puta. Da ne zaboravim, tim za usvajanje CZS iz Ćićevca je sačinjavao psihologa, Milenu Vilemonović, pa zatim tu je bila izvesna Dobrila (ne znam prezime, pedagog ujedno i staratelj), Suzana Gajić pedagog (neću da pišem kako koju krase i koji “maniri” ih krase, a, naravno, nisu pozitivni) i Nikola Jeftić advokat. Kasnije je je u svu tu priču ušla i žena, mislim da se zove Mila, socijalni radnik, nisam sigurna, a na čelu parade direktor. Znam ga kao Miško. Od 17 maja 2015. godine, ženturača Ivana Rakić sa Suzanom Gajić dolazi u našu kuću u posetu i saopštavaju nam da mi ne možemo da usvojimo devojčicu. Navele su i razloge, da je moj muž stariji mesec i sedamnaest dana od dozvoljenih 45 godina razlike, finansijska situacija (koja nije bila loša) te da već imamo biološko dete!

    Šok! Ne možemo da progovorimo. Tada je Ivana Rakić videvši mog muža vidno uznemirenog, počela da provocira na jedan odvratan način, svojstven samo osobi sa niskim moralnim, psihičkim i svakojakim pobudama. Moj suprug je rekao da njenu viku i histeričan smeh ne može da sluša i izašao je napolje. Bilo je tu svakojakih napadanja od strane gospođa iz Centra za porodični smeštaj i usvajanje Kragujevac, počev od Ivane Rakić, pa mislim da se osoba koja se ne bi mogla nazvati gospođom jer ono njeno prezrivo gledanje, vrećanje “na fin način”, ne krasi jednu gospođu nego je nalik uličarki najgoreg reda.

    Doživeli smo neviđenu psihičku torturu. Dete su par puta vodili u centar odakle se ona vraćala skroz smušena, neraspoložena, gurala bi mi se u krilo i samo ćutala. Kada je pitamo šta se dešava, tužno nam je odgovarala da je to tajna! Pomutili su joj razum skroz. Strašno, ne mogu više da proživljavam ovo iznova i iznova… Jednostavno, ne može sve da stane ovde.

    Dana 27.07.2016. godine, mislim da je bilo dva sata popodne, zove Suzana Gajić i pita supruga da li smo kući. Ja sam radila, rekao im je da sam na poslu i da dolazim oko pola tri. Došla sam, deca spavaju, vani vrućina, a njih dve gospođe sa jednim gospodinom ulaze u našu kuću. Počinje Suzana Gajić priču kako su oni “kao tim” odlučili da više nije u interesu da naš anđelčić ostane kod nas!!!

    Čekajte, kažem ja, jeste li svesni šta radite detetu? Nisam napomenula jer ne znam šta ću pre, da je to dete bilo veoma vezano za nas, za mog supruga, za njenu sobu, njen krevet, njeno dvorište, njen vrtić i vaspitačice Dudu i Dušicu. Takođe, napominjem da su i zaposlemni u dečjem vrtiću dobili pretnju od osobe za koju ja odlično znam ko je i kako koristi frazu: “…nemojte sa mnom da šalite”. Dakle i vrtić je dobio telefonsku pretnju da se ne mešaju u ovu stvar! To su bile reči Ivane Rakić iz Kragujevca.

    Molila sam, nemojte ljudi, poremetićemo sve što smo postigli, unazadićete dete… Ništa nije vredelo, doslovno su izvukli dete iz kreveta. Ona izlazi, a osmeh joj zaleđen, oči ogromne, strah…

    Kako je njoj bilo ne znam, a i ne smem da se pitam jer znam koliko nas je volela. Molila sam Boga samo da ne pati mnogo da joj da snage da prebrodi to što joj se desilo i pitam se, zar je moralo to da joj se desi!? Ne samo što je ostavljena od bioloških roditelja, nego su još došli da je otmu od nas koji smo je voleli i koji će je uvek voleti, koji smo ginuli da je naučimo nečemu i podignemo je kako treba.

    Tabloid List Protiv Mafije

    IZVOR: Global Media

    < nazad



    VEČERNJE NOVOSTI, 19.2.2018. / izvor
    Nestala deca ne smeju da ostanu tajna

    Neizvesno formiranje komisije za slučajeve eventualne otmice dece.
    Pavlović: Ne treba donositi nikakav zakon, država da nam kaže istinu


    Mešovita komisija koja bi istražila pojedinačne slučajeve eventualne otmice dece još nije formirana, iako je to najavljeno sredinom prošle godine. Situacija se dodatno zakomplikovala zbog predloga nadležnih da iznad mešovite bude državna komisija, koja bi celokupne rezultate istrage proglasila državnom tajnom - tvrdi, za “Novosti”, Radiša Pavlović, predsednik Udruženja za istinu i pravdu o bebama.

    To udruženje neće dozvoliti da se ponovo sahrani istina, naglašava Pavlović, i ukazuje na to da neko za zločin mora da odgovora.

    - Ne treba donositi nikakav zakon - tvrdi Pavlović. - Imamo Ustav i Zakon o suzbijanju organizovanog kriminala. Nama treba mehanizam i nadzorno telo da priču izguramo do kraja, a država bi morala da nam kaže istinu o tome šta se dogodilo sa našom decom.

    Kako je ranije dogovoreno, mešovita komisija bi trebalo da obuhvati predstavnike tužilaštva, ministarstava zdravlja, pravde, zatim ministarstava za rad, zapošljavanje, socijalnu zaštitu i boračka pitanja, kao i za državnu upravu i lokalnu samoupravu, i, naravno, same roditelje. Ministarstvo pravde je, s druge strane, već spremilo zakon o bebama i poslalo ga u skupštinsku proceduru, ali je on povučen s formiranjem nove vlade, pa se očekuje da se uskoro neizmenjen propis ponovo pošalje pred poslanike.

    Inače, Komitet ministara Saveta Evrope krajem prošle godine je zatražio da se hitno preduzmu neophodne mere za usvajanje zakona o nestalim bebama u cilju rasvetljavanja sudbine dece koja su navodno nestala iz srpskih porodilišta. U zaključku je takođe naglašeno da će na sledećem sastanku Komiteta u martu 2018. biti utvrđeno da li je Srbija ispunila ove obaveze i razmatrano da li treba preduzeti neke druge aktivnosti.

    V. N.

    < nazad






    DANAS, 13.2.2018. / izvor
    Skoro pet godina nakon presude Evropskog suda za ljudska prava
    Zakon o nestalim bebama se vraća u Skupštinu Srbije

    Predlog Zakona o nestalim bebama, čije se usvajanje najavljuje već nekoliko godina, trebalo bi u narednih mesec dana da bude vraćen u skupštinsku proceduru, saznaje Danas

    Prema rečima, Gorana Filipovića iz Beogradskog udruženja nestalih beba, zakonski predlog blago je unapređen u odnosu na prethodnu verziju, ali ističe da je i dalje neprihvatljiv za članove udruženja.

    – Cilj zakona je da se zadovolje preporuke presude Evropskog suda za ljudska prava. On se bavi formom, a ne suštinom. Nigde u zakonu se ne spominju nestala deca, već se govori samo o nadoknadi – ističe Filipović.

    Kako dodaje, zakon roditelje koji sumnjaju da su im oteta deca upućuje na parnični postupak, što ocenjuje kao apsurd.

    – Umesto da država sprovede istragu i utvrdi šta se dogodilo sa nestalom decom, zakon nas upućuje da mi moramo da dokazujemo da su deca nestala. Pritom se govori samo o novčanoj nadoknadi, a nas ništa osim istine, kakva god ona bila, ne interesuje – kaže Filipović.

    Podsetimo, predlog Zakona o nestalim bebama je iz formalnih razloga povučen iz procedure kada je na mesto predsednice Vlade stupila Ana Brnabić. Usvajanje zakona o nestalim bebama je jedna od obaveza koja izvire iz presude Evropskog suda za ljudska prava u slučaju „Zorica Jovanović protiv Srbije“. Zorica Jovanović tužila je državu zbog toga što navodna smrt njenog novorođenog sina 1983. godine nikada nije istražena. Sud u Strazburu je 2013. godine presudio u korist majke, utvrdivši da joj je povređeno pravo na porodični život, i da je država Srbija obavezana da joj plati naknadu od 10.000 evra i sudske troškove. Sud je naložio da Srbija u roku od godinu dana od stupanja na snagu presude preduzme mere da obezbedi odgovarajuće naknade u svim sličnim situacijama. Proces, prema sudskoj presudi, treba da nadzire nezavisno telo sa adekvatnim ovlašćenjima, tako da se pruže uverljivi odgovori o tome šta se desilo sa svakim nestalim detetom i obezbedi adekvatna naknada. Savet Evrope je u više navrata upozoravao Srbiju da kasni sa ispunjenjem obaveza iz presude Evropskog suda za ljudska prava.

    Tačan broj dece za koje se sumnja da su po rođenju kidnapovana se ne zna, ali spekulacije su da je od pedesetih godina prošlog veka do danas prijavljeno više hiljada ovakvih slučajeva.

    Plaše se šta će otkriti

    Goran Filipović iz Beogradskog udruženja nestalih beba ističe strah kao glavni razlog zbog kojeg se nijedna vlast u prethodnih nekoliko decenija nije odvažila da pokuša da otkrije šta se dogodilo sa nestalim bebama. „Sve vlasti je strah da ne budemo prva zemlja koja će otvoriti ovo pitanje. Međutim, taj strah je neutemeljen pošto su, između ostalih, to već uradile Španija i Argentina. Vlast je strah i šta bi našli kada bi počeli da istražuju slučajeva. Boje se da bi se stiglo do znatno više od par hiljada slučajeva“, naglašava Filipović.

    V. Jeremić

    < nazad



    SRBIJADANAS.COM, 14.2.2018. / izvor
    Srbija je konačno dočekala: Osniva se Komisija za rasvetljavanje afere nestalih beba

    U ovom telu biće i predstavnici udruženja roditelja, a državu predstavljaju nadležni iz MUP-a, ministarstava pravde, zdravlja i rada, ali i tužilaštva.
    Komisija za ispitivanje postupanja državnih organa u rasvetljavanju prijavljenih slučajeva nestale dece u Srbiji trebalo bi uskoro da bude osnovana, jer su predstavnike u njoj odredili svi nadležni, naveli su u MUP.
    - Pre dva dana pokrenuta je procedura po poslovniku vlade, u kojoj je potrebno pribaviti mišljenja Ministarstva finansija, Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo i drugih državnih organa. Ova komisija prepoznata je kao nezavisno telo koje će u okviru svojih ovlašćenja ispitati svaki slučaj posebno i sve prikupljene činjenice do kojih se došlo tokom njihovog rasvetljavanja - navode u MUP-u.

    Podsećamo, prošlog leta MUP je pokrenuo inicijativu za osnivanje ovakve komisije, ali se do sada čekalo sa njenim formiranjem, jer je nadležnima bilo potrebno vreme da delegiraju svoje članove.
    U njoj državu predstavljaju nadležni iz ministarstava unutrašnjih poslova, pravde, zdravlja i rada, ali i tužilaštva.

    < nazad






    BLIC, 11.2.2018. / izvor
    Već sedam decenija iz porodilišta u Srbiji NESTAJU BEBE, a za to niko nikad nije odgovarao

    Prijave za krađu tek rođene dece nesrećni roditelji u Srbiji podnose još od pedesetih godina prošlog veka, procena je da je do današnjih dana prijavljeno više od 20.000 slučajeva. Broj onih koji to nisu učinili, iz raznih razloga, a najčešće zbog nepoverenja u državne organe, mogao bi biti isto toliki...

    Menjale su se vlasti, komunisti, socijalisti, demokrate, sve do ovih današnjih, ali niko nikada nije odgovarao za ovaj zločin!

    Slučajevi nestajanja novorođenčadi u srpskim bolnicama prijavljivani su decenijama. Na hiljade roditelja svedočilo je da su im lekari govorili kako je njihova beba naprasno umrla neposredno ili dan-dva nakon rođenja. Roditeljima najčešće nije bilo dozvoljeno ni da vide telo, a samo retkima je predato, pa i u tim slučajevima roditelji ozbiljno sumnjaju da je reč o njihovom novorođenčetu.

    Kolale su priče po hodnicima srpskih porodilišta da su deca prodavana ubrzo po rođenju. Roditelji su zbunjeno gledali kartone njihove izgubljene dece i čudili se nelogičnostima - obim glave se nije poklapao, beba koja je rođena zdrava, umirala bi nakon samo nekoliko dana sa fatalnom dijagnozom. Nakon smrti, dokumentacija o umrlim bebama ponekad bi nestajala zbog naprasne poplave objekta... Kanal je, tvrde roditelji, išao od Srbije ka Parizu, odakle su deca prodavana dalje po Evropi, najčešće u Švajcarsku. Jedno dete, priča se, “koštalo je” od 12.000 do 40.000 evra, a sve zavisno od toga ko su mu roditelji, da li su obrazovani, koliko godina imaju i slično... Gotovo sedam decenija smenjuju se generacije roditelja kroz porodilišta gubeći decu pod čudnim i nelogičnim okolnostima. Ako su optužbe makar desetog dela očajnih roditelja tačne, kako je moguće, bez sprege sa otmičarima, da policija nikada nije rešila nijedan slučaj?!

    Takvih roditelja, prema statistici Udruženja “Za istinu i pravdu o bebama”, ima na hiljade. U Udruženju kažu da su im u Direkciji policije prilikom jednog sastanka rekli da je zvanično podneseno 615 prijava za nestanak beba. Ali Radna grupa MUP-a, samo za period od 2001. do 2006. godine, ustanovila je da je prijavljen čak 1.351 slučaj o nestanku ili otmici novorođenčadi!

    - Od 2001. do novembra 2006. godine najveći broj prijavljenih slučajeva bio je u Nišu (122 bebe), Kruševcu (120) i u Kragujevcu (106). Nakon 2006. godine postoji oko 2.100 prijavljenih slučajeva, dok njih oko 3.000 nikada nije prijavilo svoju sumnju zbog nepoverenja u rad državnih organa - objašnjavaju iz Udruženja.

    Državni organi do sada su, kažu u ovom udruženju, odbacivali svaku krivičnu prijavu za otmicu beba kao zastarele ili neosnovane.

    Posle petooktobarskih promena, predstavnici udruženja pokretali su inicijative za sprovođenje istraga, protestovali, pisali MUP-u, ali uzalud.

    - Bilo je očigledno da državni organi sve zataškavaju - odnose i sklanjaju kako medicinsku i drugu dokumentaciju tako i direktne dokaze - parafinske kalupe navodno obdukovanih beba - kažu u Udruženju.

    Jedini pomak desio se 14. jula 2006. godine, kada je Narodna skupština Srbije usvojila izveštaj koji je pripremio anketni odbor, osnovan po zahtevu roditelja otete dece i koji je dao za pravo opravdanim sumnjama roditelja. U zaključcima se preporučuje da se “promenom zakonodavstva roditeljima omogući adekvatna satisfakcija”. I od tada - ništa.

    Ipak, nešto se konačno pokrenulo posle odluke Evropskog suda za ljudska prava u martu 2013. godine u slučaju “Zorica Jovanović protiv Srbije”. Zorica Jovanović tužila je državu Srbiju zbog nikada istraženog slučaja navodne smrti njenog sina koga je zdravog rodila 1983. godine u porodilištu u Ćupriji. Treći dan po rođenju, saopštili su joj da je dete preminulo, nikada joj ne pokazavši telo. Sud u Strazburu je odlučio da je država Srbija povredila pravo na privatnost i na porodični život Zorice Jovanović, odredio nematerijalnu naknadu štete zbog pretrpljenih bolova u iznosu od 10.000 evra, ali i doneo još jednu veoma važnu odluku, koju je država Srbija morala da izvrši u roku od godinu dana od dana pravnosnažnosti ove odluke (naravno, ta odluka ni danas nije izvršena): “Polazeći od toga da je interes roditelja pre svega u tome da saznaju istinu o sudbini svoje nestale dece, i da je to suštinska satisfakcija, sud je odredio da Srbija mora preduzeti sve odgovarajuće mere, a najbolje donošenjem posebnog zakona koji je predložio Ombudsman, kojim bi propisala mehanizam čiji je cilj da obezbedi individualnu satisfakciju svim roditeljima čiji je položaj isti ili dovoljno sličan sa položajem Zorice Jovanović. Nad ovim mehanizmom nadzor mora vršiti nezavisno telo, snabdeveno potrebnim ovlašćenjima. Ta ovlašcenja moraju biti podobna da obezbede verodostojan odgovor o sudbini svakog deteta i da obezbede adekvatnu naknadu...”

    U Srbiji se otezalo sa primenom odluke suda o nezavisnoj istrazi. Komitet ministara Saveta Evrope izrazio je još 2015. godine zabrinutost zbog kašnjenja Srbije u izvršenju presude Evropskog suda za ljudska prava u slučaju nestalih beba i pozvao vlasti u Beogradu da što pre usvoje poseban zakon koji bi omogućio rešenje tog problema.

    - Tražimo da mešovita komisija, sastavljena od predstavnika Ministarstva pravde, policije i roditelja obavi pune i nezavisne istrage na svakom prijavljenom slučaju - kažu u Udruženju.

    Udruženje je iniciralo i predložilo formiranje mešovite komisije za ispitivanje postupanja državnih organa u rasvetljavanju prijavljenih slučajeva nestale dece u Srbiji, što je prvo odobrio direktor policije, a potom je ministar Nebojša Stefanović inicijativu prosledio u proceduru usvajanja.

    - Pokrenuta je procedura u kojoj je potrebno pribaviti mišljenja Ministarstva finansija, Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo i drugih državnih organa. Ova komisija prepoznata je kao nezavisno telo koje će u okviru svojih ovlašćenja ispitati svaki slučaj posebno i sve prikupljene činjenice do kojih se došlo tokom njihovog rasvetljavanja - kaže se u odgovoru MUP-a na naše pitanje o sudbini komisije.

    Ovim bi država prvi put omogućila roditeljima da budu partneri, ali i kontrolori u istragama.

    Slucaj Zorice Jovanovic

    Zorica Jovanović je prva žena iz Srbije koja je uspela da pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu dokaže da su joj bila povredena ljudska prava i da joj država Srbija nije omogućila da se ispita sudbina njenog deteta.

    - Oktobra 1983. godine rodila sam zdravo dete, sina, u Klinickom centru u Ćupriji. Dva dana sam provela s njim u naručju, dojila sam ga, bio je odličnog zdravlja i dobio ocenu 10 od lekarskog osoblja. Trećeg dana u 6.30 ujutru babica je ušla u sobu i rekla da je moje dete preminulo. Razlog - pucanje kapilara na mozgu - pričala je Zorica.

    Ona 2002. godine dolazi do informacije da je njen sin upisan u matičnu knjigu rođenih, ali ne i u knjigu umrlih.

    Andriana Janković

    < nazad

    ENGLISH



    DOLIJALI:

    VESTI IZ SVETA




    VAŽNO ZNATI:

    KUĆNI POROĐAJ


    GEN I DNK ILUZIJE


    EUGENIKA



    BAZA PODATAKA SLUCAJEVA:

    1950-1969
    1970-1979
    1980-1989
    1990-1999
    2000-2009
    2010-2016


    DEČIJA BAZA PODATAKA:

    TRAŽIM RODITELJE




    vrh strane

    kradjabeba.org