• Umesto nestale bebe - 10.000 evra: Obeštećenje za nestalu decu dobilo 400 roditelja, novac čuvaju za postupke u Strazburu
• Gde su nestale bebe - tri godine od zakona bez odgovora i odgovornih
• Novokmet (Beogradska grupa roditelja nestalih beba*): Nezadovoljni smo zakonom, nije ispunio svoj cilj
• Jeziva ispovest stjuardese JAT-a o nestalim bebama: Shvatila kako su nošene za Ameriku? - To su radile "Rumunke"
• Poslanik Parandilović pozvao na „skup podrške majci Mariji“ u Loznici

VEČERNJE NOVOSTI, 16.3.2023. / izvor


Umesto nestale bebe - 10.000 evra: Obeštećenje za nestalu decu dobilo 400 roditelja, novac čuvaju za postupke u Strazburu

Otkad su sudovi počeli da postupaju u slučajevima roditelja koji sumnjaju da su im deca nestala iz porodilišta i bolnica u Srbiji, pre dve godine, dosad je ukupno podnet 761 predlog za utvrđivanje statusa te dece. Ovo je zvaničan podatak koji je Srbija poslala Komitetu ministara saveta Evrope.<>

Isti izveštaj pokazuje da je do kraja prošle godine MUP istraživao 309 slučajeva, ali se za sada ne znaju rezultati. U dve trećine rešenja koje je doneo sud navodi se, ipak, da se status nestale dece ne može utvrditi - niti ima dokaza da su umrla, kao što su bolnice tvrdile, niti ima dokaza da su odvedena iz porodilišta, kao što su sumnjali roditelji, pišu Novosti.

Nijedan sud ni za jedno dete nije utvrdio da je živo, dok je samo niški Viši sud konstatovao smrt nekolicine. Prema njihovim rešenjima, 12 beba je preminulo.

U skladu sa presudom Evropskog suda u Strazburu u slučaju Zorice Jovanović, koja je dobila spor protiv Srbije jer nikada nije saznala istinu o svom novorođenčetu, za roditelje, njih oko 400 kojima su stigla rešenja o nepoznatom statusu, obezbeđeno je po 10.000 evra nematerijalne odštete.

- Nezadovoljni smo sprovodenjem Zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta - kaže Mirjana Novokmet iz Beogradske grupe roditelja. - U startu smo znali da ima manjkavosti i pokušali da sugerišemo amandmane, ali u praksi se zakon pokazao kao izuzetno nedelotvoran. To tvrde i same sudije, koje su prošle specijalizovane obuke na Pravosudnoj akademiji, a to pokazuju i doneta rešenja, po kojima je u 90 odsto slučajeva sudbina dece ostala nepoznata.

Beogradski Viši sud u dva slučaja konstatovao je da se status deteta ne može utvrditi, ali se utvrđuje odgovornost bolnice i instituta! Doduše, bez sankcija. Zanimljivo je i da se nijedan sudija do sada nije obratio tužilaštvu, iako zakon predviđa tu opciju ako otkrije da je počinjeno krivično delo.

Stare predmete izvadili iz arhiva Paralelno sa vanparničnim postupcima pred sudom, prema Obaveznom uputstvu za postupanje, koji je izdala republička tužiteljka Zagorka Dolovac, vode se i istrage pred tužilaštvima u slučaju nestalih beba. Tužioci su izvadili iz arhiva stare predmete i oči roditelja su u njih sad uprte, iako su neke prijave već odbačene "jer nema dokaza za krivično gonjenje".

Nezadovoljni odlukama viših sudova, već 103 roditelja uložilo je žalbe apelaciji, a spremni su da se obrate i Ustavnom, kao i Evropskom sudu u Strazburu. Za to, kako kaže, Novokmet, čuvaju novac koji su dobili na ime nematerijalne odštete. Jer on im, priznaje, ne može biti nikakva satisfakcija, niti zameniti nestale mališane.
Poseban problem oko kog se i dalje "lome koplja" jeste DNK baza podataka. Naime, prema prošlogodišnjim Izmenama i dopunama Zakona o DNK registru, predviđa se registar DNK uzoraka koji bi dali roditelji ili deca koji su pokrenuli vanparnične postupke. Registar bi vodio MUP. Prednacrt je bio na javnoj raspravi, ali se roditelji nadaju da će biti povučen iz procedure i dorađen. Po rečima Novokmet, DNK bazu bi trebalo da vodi nezavisno telo, u kom bi bili sudija, tužilac, geneticar i predstavnici roditelja, a ne MUP. Drugo, roditelji misle da bi nacionalni registar trebalo da bude otvoren za sve koji sumnjaju da su im deca oteta ili za decu koja sumnjaju u svoje poreklo, a ne samo za one koji su pokrenuli sudske postupke.

Problem su i veštačenja DNK kalupa. Dok se u Novom Sadu npr. finansiraju iz budžeta, u Beogradu ih roditelji plaćaju.

Ipak, najveći problem je, prema rečima roditelja, opstrukcija sa raznih strana. Goran Filipović iz Beogradske grupe roditelja objašnjava da državna Komisija za istraživanje slučajeva nestalih beba, u kojoj i roditelji imaju predstavnike, po slovu zakona ima velika ovlašćenja. U praksi to, međutim, nije tako. Ne samo da im zdravstvene ustanove ne dostavljaju tražene podatke, a zakon za to ne predvida sankcije, već ponekad odbijaju i da ih prime.

- Iako su obavezni da nas prime i pokažu nam dokumentaciju koju tražimo, u jednom beogradskom porodilištu direktor je pozvao obezbeđenje da nas "isprati napolje". Sada smo tražili asistenciju policije - objašnjava Filipović.
Mada su ovi sudski postupci po zakonu hitni, ima roditelja kojima nije zakazano još nijedno ročište. Neki su, čekajući sudski epilog, preminuli, a nije redak slučaj ni da se godišnje održi samo jedno svedočenje pred sudom ili da se i ono odloži.

INSAJDER, 23.3.2022. / izvor
Gde su nestale bebe - tri godine od zakona bez odgovora i odgovornih

Zakon o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Srbiji - u javnosti poznatiji kao Zakon o nestalim bebama - usvojen je pre tačno tri godine. Od njega se očekivalo mnogo, pre svega da roditeljima odgovori na višedecenijsko pitanje: Šta se desilo sa njihovim bebama za koje sumnjaju da su nestala iz porodilišta? Tri godine kasnije - ni odgovora, ni odgovornih.

Tvrdnje da je neko pronašao sina, ćerku, brata ili sestru godinama se pojavljuju u medijima, najčešće bez potvrde nadležnih institucija, ali dovoljne da drugim roditeljima koji decenijama tragaju za decom daju nadu da će i njihova potraga imati isti epilog. Bile su potrebne decenije apelovanja i jedna presuda Evropskog suda za ljudska prava - reč je o slučaju Zorica Jovanović protiv države Srbije - pa da bude usvojen takozvani Zakon o nestalim bebama. Krajem 2019. godine, nadležni su tvrdili da su spremni da se suoče sa tim problemom.

"Naša država želi da zaštiti prava svojih gradana i da se suoči s jednim od najtežih kršenja ljudskih prava koja su se desila u prošlosti uvažavajući sudbinu ovih porodica", rekla je Maja Gojković, tadašnja predsednica Skupštine Srbije krajem novembra 2019.

Zakon o nestalim bebama usvojen je nekoliko meseci kasnije, 29. februara 2020. Predvideo je formiranje Komisije u kojoj su predstavnici državnih organa i udruženja roditelja. Oni koji sumnjaju da su im bebe ukradene, pred predstavnicima institucija ponovo su pitali - šta se dogodilo sa njihovom decom. Tako je bilo samo u prvoj godini primene Zakona.

"On je predvidao jednu vrstu vanparničnog postupka, šta to znači, to znači da roditelj zapravo podnosi jedan predlog da se utvrdi status i on je jedina stranka u tom postupku, a onda sudija koji zapravo nema nikakva istražna ovlašćenja zahteva od različitih institucija koje su dolazile u dodir s detetom, odgovore gde se zapravo nalazi telo deteta ukoliko je ono preminulo. Vrlo retko su sudije u ovim postupcima koji su roditelji pokrenuli dobili odgovore od institucija, čak i kada su kažnjavali institucije to se nije događalo. Vrlo retko su se svedoci pojavljivali, ako su roditelji navodili imena svedoka i to je dosta usporilo proces", rekla je Katarina Golubović iz Jukoma.

Prvi slučajevi nestalih beba u Srbiji datiraju iz 60-ih godina, a najviše ih je bilo 70-ih i 80-ih. Od Zakona se očekivalo da razjasni šta se desilo sa bebama koje su, kako tvrde njihovi roditelji, pod sumnjivim okolnostima proglašene mrtvim, bez umrlica i druge obavezne prateće dokumentacije. To se, međutim, nije desilo.

Iz Višeg suda u Beogradu u odgovoru Markeru navode da su od početka primene Zakona podneta 363 nova predloga roditelja za utvrđivanje statusa deteta, a da se radilo na ukupno 381 predmetu. Zaključena su 204 predmeta, a kod gotovo svakog trećeg (69) status nestalog deteta ne može da se utvrdi!

"Najčešće ukoliko je odgovora bilo jeste zapravo da ne može da se utvrdi status deteta i to je ono što smo mi prognozirali kao ishod ovih sudskih postupaka. Takođe, ovakav jedan ishod nije i primena presude Evropskog suda za ljudska prava zato što ona nalaže da Republika Srbija zapravo učini sve da se utvrdi status, a ne da jednim zaključkom da ne može da se utvrdi status zapravo okonča postupak i da kažemo stavi tačku na ovu priču", dodaje Golubović.

Tačka se stavlja i novčanom naknadom od 10 000 evra, koju je država u obavezi da isplati roditeljima u slučaju kada je zaključeno da status nestalog deteta ne može da se utvrdi. Roditelji novac ne žele, postupke uglavnom nastavljaju žalbom, obraćanjem Ustavnom sudu, a zatim i Evropskom sudu za ljudska prava.

INSAJDER, 23.2.2023. / izvor
Novokmet (Beogradska grupa roditelja nestalih beba): Nezadovoljni smo zakonom, nije ispunio svoj cilj

Mirjana Novokmet iz Beogradske grupe roditelja nestalih beba izjavila je u Markeru da roditelji nisu zadovoljni Zakon o nestalim bebama, koji je usvojen pre tacno tri godine, jer nije ispunio svoj cilj - da se pronadu nestala deca.

"Zakon je nedorečen, nije dobar, ima hiljadu rupa. Zakon ima niz nedostataka koji se vide tek primenom i tokom razgovora sa sudijama a koji se slažu s nama", rekla je Novokmet.

Novokmet je rekla da su roditelji nestalih beba i pre tri godine bili nezadovoljni zakonom i da su zbog toga organizovali protest.

"Da bi nas sklonili sa ulice pozvani smo u Vladu, a otišli smo sa zahtevima. Od naših šest zahteva, usvojena su samo dva", navela je ona.

Dodala je da je usvojen zahtev da Zakon o nestalim bebama obuhvata i osobe koje sumnjaju u svoje biološko poreklo i da se formira Komisija u kojoj su predstavnici državnih organa i udruženja roditelja.

"Komisija je nailazila na otpor i opstrukcije. Kada Komisija krene na teren, imamo problema. Prilikom obilaska institucija - zdravstvenih i centara - vrši se otpor prijema članova Komisije. Ima više nivoa tih opstrukcija - nedolazak predstavnika državnih institucija, komisija donosi određene zaključke koji se ne realizuju, ne dobijamo odgovore koji su ključni za roditelje da ih prosledimo tužilaštvu i policiji za postupak", navela je Novokmet.

Novokmet je rekla da je ključni problem to što istraga "ne postoji", ali i to obavezno uputstvo koje je 2020. godine izdalo Republičko javno tužilaštvo.

"Kada su sudije tražile od tužilaštva šta je urađeno svih proteklih godina, mi smo bili odbijani i govorili su da su nam slučajevi zastareli ili da nema dokaza. Onda je Republička javna tužiteljka izdala opšte obavezno uputstvo u kojem je ista priča - da tužioci opet prikupljaju dokaze, a tu rezultata nema", navela je ona.

Novokmet je navela da su roditelji došli do zaključka da bi rešenje bilo registar DNK, koji bi bio napravljen po uzoru na slučajeve iz Argentine.

"DNK mora da obuhvata sve roditelje, svu decu koja sumnjaju, svakog čoveka koji želi da da svoj uzorak. Međutim, ko uzima uzorke, kako se čuvaju, da li mogu da se zloupotrebe - hiljade pitanja se otvara. Na kraju, mi smo tražili da to bude nezavisno telo koja će se time baviti", rekla je Novokmet.

Povremeno se u medijima pojavi neki slučaj u kome se tvrdi da su roditelji pronašli svoju decu ili braća i sestre jedni druge ali, po pravilu, izostaju zvanične potvrde institucija. Na pitanje o čemu se tu radi, Novokmet je odgovorila da roditelji koji tvrde da su pronašli svoje dete moraju to da dokažu analizom DNK, ali da to izostaje.

"Prvi slušaj je dečko koji je uradio analizu DNK sa svojom majkom, on je proglašen da je preminuo. Obratio se institucijama, ali godinu i po dana nemamo odgovor. Pravno, država još nije priznala da su se otimala i krala naša deca", naglasila je ona.

MONDO, 31.1.2023. / izvor
Jeziva ispovest stjuardese JAT-a o nestalim bebama: Shvatila kako su nošene za Ameriku? - To su radile "Rumunke"

Ispovest stjuardese o nestalim bebama u Srbiji šokirala je javnost.

Bivša stjuardesa "JAT-a" Milica Luković govorila je na temu nestalih beba u Srbiji i šokirala je javnost. Ispričala je da je u periodu od 1974. do 1979. godine u avionima, koji su leteli za Ameriku, viđala neobične žene sa novorođenim bebama koje su bile specifične po tome što tokom leta, koji je trajao i po deset sati, nisu plakale.

Kako je navela, takve žene su dispečeri, koji su bili nadležni za praćenje aviona, nazivali "Rumunke". Istakla je da joj tad ništa nije bilo sumnjivo, ali da su joj se posle više od 40 godina vratile scene i da je imala osećaj kao da se srušio neki zid ispred nje. Napomenula je da joj te slike posle nisu davale mira.

"Mogu samo da svedočim, a mislim da mogu i moje koleginice. Mi smo tad nešto videle što je nama bilo normalno, ali to nije bilo normalno gledajući iz ove perspektive. Avionom su letele bebe za Ameriku, pratile su ih neke žene koje su usta imale, a jezik nisu, ništa tražile od nas nisu. Uvek je išla po jedna žena bez supruga, nikad nisam videla da je pored nje išao kakav muškarac, a disprecer koji je zadužen za praćanje aviona nam je govorio: "Opet imamo one Rumunke". Nama je to bilo normalno da idu Rumunke neke za Ameriku i nose tamo neke bebe, valjda su im tamo muževi. Ja sam jednom imala četiri žene sa četiri bebe", ispričala je za TV Hepi bivša stjuardesa.