• Predsednica komisije za nestale bebe: Neke institucije nam ne dozvoljavaju ni da uđemo
• "Sin vam je umro, idi rađaj drugo dete" - Bolna ispovest doktorke koja tvrdi da su joj ukrali i prodali bebu: "Prilikom ekshumacije, umesto deteta u sanduku zatekli flaše"
• "Molila sam da je vidim, rekli su mi 'ne'!" - Ispovest Ane koja tvrdi da joj je beba ukradena u porodilištu - Leša nije bilo!
• Jasmina već 36 godina traži svoju sestru bliznakinju: Jedan čovek mi je rekao da me je video u Srbiji, to je bila ona
• Umesto nestale bebe - 10.000 evra: Obeštećenje za nestalu decu dobilo 400 roditelja, novac čuvaju za postupke u Strazburu
• Gde su nestale bebe - tri godine od zakona bez odgovora i odgovornih
• Novokmet (Beogradska grupa roditelja nestalih beba*): Nezadovoljni smo zakonom, nije ispunio svoj cilj
• Jeziva ispovest stjuardese JAT-a o nestalim bebama: Shvatila kako su nošene za Ameriku? - To su radile "Rumunke"
• Poslanik Parandilović pozvao na „skup podrške majci Mariji“ u Loznici

N1, 15.10.2023. / izvor
Predsednica komisije za nestale bebe: Neke institucije nam ne dozvoljavaju ni da uđemo

Predsednica Komisije za nestale bebe i članica Beogradske grupe roditelja nestalih beba Radojka Pantelić izjavila je u razgovoru za FoNet da u Srbiji nema političke volje da se reši pitanje nestanka dece iz porodilišta.

BEOGRAD

Komisija čiji je puni naziv Komisija za prikupljanje činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Srbiji osnovana je pre tri godine i nema rezultate.

"Ne postoji politička volja u ovoj državi da se afera nestalih beba reši. Na papiru Komisija ima velika ovlašćenja, ali kada idemo na teren neke institucije sarađuju, a neke institucije nam ne dozvoljavaju ni da uđemo", poručila je Pantelić.

Ona je ukazala da u institucijama vide da je dokumentacija nestala, a da se službenici ni ne trude da im daju objašnjenje, dok zdravstvene institucije nemaju podatke o tome kome su i kada predale navodno preminulu decu.

Pantelić je rekla da devet članova Komisije dolazi iz tri udruženja roditelja, a šest iz državnih organa, ali da se od početka državni predstavnici često menjaju zbog izbora, neredovno dolaze, ne učestvuju u radu i uzdržani su na sednicama. "Najbitniji čovek u Komisiji iz reda državnih organa je predstavnik Ministarstva zdravlja, koji od 20 sednica nije došao na 16 sednica", rekla je Pantelić.

Ona je dodala da je Komisija od Ministarstva unutrašnjih poslova tražila obučenu osobu da sa njima ide na teren, dok su od Ministarstva zdravlja tražili da im da zdravstvenog inspektora, ali ništa od toga.

Pantelić je ukazala da ministar zdravlja neće da ih primi da ukažu na probleme.

Kako je dodala, oni su tražili da se hitno donese DNK registar, da su saznali da postoji radna grupa MUP koja radi na tome.

Ove godine je 9. maja bilo održano tajno savetovanje Pravosudne akamije o nestalim bebama, ali Komisiju niko nije obavestio o tome, ukazala je Pantelić.

"Ne dotiče nikoga, izgleda da samo nas boli", ocenila je ona i dodala da država mora da pomogne makar da je samo jedna majka u pitanju, a reč je o hiljadama uništenih i unesrećenih porodica, među kojima su i porodice koje nikada više nisu imale decu posle nestanka bebe.

Ona je rekla da i druga dva udruženja imaju svoje vizije kako treba raditi.

Istakla je da su njeno udruženje i još jedno udruženje podneli predloge sudu, dok treće udruženje to ne želi i podstiče roditelje koji sumnjaju da su im deca nestala da se ne obraćaju sudu.

Pantelić je precizirala da je sudu podneto 784 predmeta, što je malo u odnosu na broj oštećenih roditelja.

Prema njenim rečima, važno je da se poštuju procedure, odnosno da se ide sudskim putem, kako bi se u Srbiji iscrpele sve mogućnosti i potom išlo i pred evropske institucije.

Kako je objasnila, roditelji u sudu dobijaju odbijenicu, odnosno rešenje da ne može da se utvrdi status detata, štp je pomak, jer država više ne tvrdi da su deca preminula.

Ona je istakla, država mora da stvori novi mehanizam da bi se rasvetlile sudbine nestale dece, sprovele istrage i MUP radio posao kako treba.

Pantelić je dodala da drugi predstavici roditelja iz drugih udruženja nju okrivljuju za nerad Komisije, ali da ona, kao predsednica, nema nikakva posebna ovlašćenja, već samo zakazuje i vodi sednice.

Presuda Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Zorica Jovanović protiv Srbije doneta je 2013. godine i u njoj je državi naloženo da nađe mehanizam i roditeljima pruži informacije šta se dogodilo sa nestalom decom i isplati im pravednu naknadu, dok je zakon koji to omogućava donet 2020. godine.

BLIC, 3.10.2023. / izvor
Ispovest dr Gordane Radelić kojoj su ukrali i prodali bebu
"Sin vam je umro, IDI RAĐAJ DRUGO DETE" Bolna ispovest doktorke koja tvrdi da su joj UKRALI I PRODALI BEBU: "Prilikom ekshumacije, umesto deteta u sanduku zatekli FLAŠE"

Već četrdeset i jednu godinu dr Gordana Radelić traži istinu o svom detetu za koje tvrdi da je ukradeno. Kako kaže, njene tvrdnje niko nije demantovao, niti je kritikovao, a "afera beba" do danas nema raspleta, niti su pronađena odgovorna lica.

U emisiji "Biseri" koja se emituje večeras od 21h na Blic televiziji dr Radelić priča svoju ispovest o borbi za istinu o nestalim bebama.

- Nadam se da su naša oteta deca živa. Ja se nadam da je moj sin našao divnu porodicu koja ga je volela. On sada ima 41 godina. Nadam se da je živ i zdrav, možda ima i decu - kaže dr Radelić.

Za jedno dete 10 hiljada maraka, za blizance 15

Prema njenim tvrdnjama, bebe blizanci su se prodavale za 15 hiljada maraka, jedna beba za 10. A u tom lancu krađe deteta nalazi se dosta karika.

- Ako se bebe uzimaju po rođenju, onda tu imamo ginekologa, pedijatra, babicu, drugu sestru i lanac ide dalje do isporuke. Potrebno je otvoriti arhive BIA, a potom upis od policije. Postoje dva upisa, prvi koji dete dobije po rođenju, a drugi upis pokazuje ko je usvojitelj. Kada bi se otvorio drugi upis, mi bismo svi znali gde su nam deca - tvrdi doktorka Radelić.

Prvi slučajevi nestalih beba u Srbiji, datiraju iz 60-ih godina prošlog veka, a najviše ih je bilo 70-ih i 80-ih godina. Prema statistici živorođene dece iz tog perioda, jasno je da se nešto ne uklapa, ističe dr Radelić.

- U svetu umre 2-4 bebe na 1.000 živorođenih. Kod nas 80 beba na 1.000 živorođenih. Ako uzmemo u obzir da je ipak od 2-8 beba umrlo, onda dođemo do računice da je 200.000 beba "umrlo". Tu računicu treba pomnožiti puta dva najmanje. Kažem to jer kada uzmemo u obzir koliko je beba zapravo tada prijavljeno, jasno je da se ti brojevi ne poklapaju - rekla je doktorka gostujući na Blic televiziji.

"Rodila sam živog dečaka, a onda mi je saopšteno da je poplaveo"

Dr Gordana Radelić 1. februara 1982. godine rodila je zdravog dečaka Nevena. Kako priča, bio je veselo i napredno dete.

Sa četiri i po meseca, Neven dobija visoku temperaturu usled čega su morali da ga odvedu na Institut za majku i dete.

- Da je bilo sreće da nismo. Na Institutu nam je rečeno da mora da ostane tu na lečenju. Dvadeset dana kasnije, 13. jula, mi je rečeno da je moje dete ozdravilo i da mogu da dođem po njega kada se završi vizita da ga vodim kući - priča dr Radelić.

Dr Gordana je zajedno sa svojom sestrom otišla u Institut kako bi izvela svoje dete iz bolnice.

- Čekale smo na terasi koja je gledala na njegovu sobu. Videla sam ga kako se smeje i to je zadnja slika koju ja imam o mom detetu u mojoj glavi. Čekale smo da nam predaju dete, međutim, u predvorje ne dolazi doktor koji je lečio moje dete, već drugi lekar - priča dr Radelić.

Doktor je uveo u prostor intenzivne nege, gde joj je saopštio da je njeno dete iznenada preminulo.

- Pognute glave mi je rekao da mi je dete "poplavelo", da je primio adrenalin i rekao potom da mi je dete umrlo. Ja sam svoje dete pet minuta pre toga videla, bio je živ i zdrav. Zahtevala sam da vidim svoje dete, on mi nije dozvolio. Rekao je "ne može, to je po pravilu Instituta". To je rečenica koja se stalno ponavljala svim roditeljima. Ja sam i dalje insistirala da hoću da ga vidim, on me je uzeo grubo i izgurao iz tog prostora tako da sam pala sestri pred noge, zaključao vrata i nestao - priča dr Radelić.

"Idite i rađajte drugo dete"

Dr Radelić je šest meseci, svaki dan, nakon navodne smrti deteta išla na Institut za majku i dete, ne bi li srela doktora koji je prvobitno lečio njenog sina.

Kada je dobila priliku za razgovor, doktor koji je lečio njenog sina rekao je da joj potvrda o smrti deteta ne treba i da "ide da rađa drugo dete".

- Kada smo seli i razgovarali on je meni rekao da nisu videli zapaljenje pluća i da je zbog toga moj sin umro. Radeći kao doktor, apsolutno je nelogično da se zapaljenje pluća ne vidi, druga stvar, dete je tog dana bilo zdravo, bez temperature i bez ikakvih simptoma bolesti. Potvrdu o smrti nikada nisam dobila a doktor mi je rekao "idite i rađajte drugo dete" - ispričala je dr Radelić.

Doktor koji je lažirao smrt deteta priznao u otvorenom pismu da je bio "vesnik smrti"?!

Doktor koji je dr Radelić saopštio u predvorju intenzivne nege da je njen sin iznenada preminuo, obratio joj se putem advokata, nakon 40 godina, otvorenim pismom i priznao da je bio "vesnik smrti".

- Njega su specijalisti odredili da saopštava roditeljima smrt njihove dece. Zatim je ponovio da je to bilo pravilo Instituta. Taj doktor sada ima 70 godina. Rekao je da su to radili specijalisti i da je on po njihovom naređenju saopštavao roditeljima da im je dete umrlo. Nije želeo da prizna od koga je dobio naređenje. Ja sam ga pozvala na suočavanje, on nije želeo da pristane. Rekao mi je da bi mi sada pokazao moje dete - ispričala je doktorka Radelić.

Ljudi umesto dece u sanduku zaticali flaše koka-kole

Ljudi kojima je krivični sud dozvolio ekshumaciju, kako bi utvrdili DNK, u sanducima su zaticali flaše koka-kole, umesto deteta, tvrdi dr Radelić.

- Meni još uvek krivični sud nije dozvolio da pokrenem proces ekshumacije. U krivičnom zakonu ne postoji "krađa beba", zato su oni toliko i zaštićeni. Pojedini doktori koji su to radili i dalje predaju na fakultetu - ispričala je dr Radelić gostujući na Blic televiziji.

ISTINA Vlasti, pojedinci koji se reklamiraju kao predstavnici i predvodnici roditelja, nevladine organizacije, kao i copy/paste mediji u javnosti godinama šire neistine da ne postoji zakon po kome bi se procesuirala krivična dela krađa beba, ili otmica beba. Ovo su decenijama važeći članovi Krivičnog zakonika Republike Srbije i sami zaključite da li se mogu, ili ne mogu krivično goniti počinioci otmice naše dece, ili to ne čine pravosudni i istražni organi svesno, organizovano, usled korupcije, ili po nečijem nalogu, kršeći tako i sami zakone i pridružujući se otmičarima naše dece: Otmica Član 134 (1) Ko silom, pretnjom, obmanom ili na drugi način odvede ili zadrži neko lice u nameri da od njega ili drugog lica iznudi novac ili kakvu drugu imovinsku korist ili da njega ili koga drugog prinudi da nešto učini, ne učini ili trpi, kazniće se zatvorom od dve do deset godina. (2) Ko radi ostvarenja cilja otmice preti ubistvom ili teškom telesnom povredom otetom licu, kazniće se zatvorom od tri do dvanaest godina. (3) Ako je oteto lice zadržano duže od deset dana ili je prema njemu postupano na svirep način ili mu je teško narušeno zdravlje ili su nastupile druge teške posledice ili ko delo iz stava 1. ovog člana učini prema maloletnom licu, učinilac će se kazniti zatvorom od tri do petnaest godina. (4) Ako je usled dela iz st. 1. do 3. ovog člana nastupila smrt otetog lica ili je delo izvršeno od strane grupe, učinilac će se kazniti zatvorom od pet do osamnaest godina. (5) Ako je delo iz st. 1. do 3. ovog člana izvršeno od strane organizovane kriminalne grupe, učinilac će se kazniti zatvorom od najmanje pet godina. Promena porodičnog stanja Član 192 (1) Ko podmetanjem, zamenom ili na drugi način promeni porodično stanje deteta, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina. (2) Ko zamenom ili na drugi način iz nehata promeni porodično stanje deteta, kazniće se zatvorom do tri meseca. ) kradjabeba.org

MONDO, 27.6.2023. / izvor
"Molila sam da je vidim, rekli su mi 'ne'!" - Ispovest Ane koja tvrdi da joj je beba ukradena u porodilištu - Leša nije bilo!

Ko je krao bebe iz porodilišta? Ana Pejić iz "Centra za otete bebe i napuštenu decu" iz Rume je u emisiji "Životne priče" govorila o svom iskustvu. Ovaj centar ima još tri naziva: "Dečji osmeh", "Udruženje roditelja nestalih beba", "Pokret otetih beba." Ana koja je jedna od članica ovog centra je i sama doživela bolnu sudbinu.

"Moje dete je ukradeno 1988. godine u avgustu u Sremskoj Mitrovici. Ja sam se susrela sa tom istinom negde oko 2014. godine. Od 88' do 2014. godine prošla sam taj put pakla koji su prošle sve žene koje su iz porodilišta izašle bez bebe. To znači jedna teška socijalna drama u kojoj smo mi živele te godine. Toliko teška da mi nismo smele ni da posumnjamo, ni da proverimo, ni da pitamo šta je bilo sa našim detetom koje nismo videle ni živo ni mrtvo", rekla je Ana.

Ana je dodala da je to izgledalo tako da kada se žene porode, da se deca odmah sklanjaju. "Mene su konkretno porodili na carski rez. Kada sam složila kockice 2014. godine i kada sam otišla u bolnicu i matičnu službu Sremska Mitrovica da povadim dokumenta i da rastumačim taj događaj u samom startu sam dobila jedan životni šamar, a na prvom dokumentu je pisalo da sam ja rodila devojčicu, a na drugom da mi je umro sin. To je bila kontradiktornost koja me povukla da ja istražujem dalje", dodala je Ana u emisiji "Životne priče".

Rekla je da je zadnja istraga kod njenog slučaja je završila u Ministarstvu spoljnih poslova i da ona ima dokaz da su mnoga deca, pa i njeno, po JMBG broju, po DKP rešenju, iznešena napolje i da se tu završio trag o njenom detetu. "Ja od tad tražim svoje dete po celom svetu. Deca su se prodavala, deca se i danas prodaju. Deca su najprofitabilnija roba. Jedno dete može da vredi kao jedan stan u Beogradu. Zavisi gde kad kako, da li ide dete celo ili u rezervnim delovima. Prodaju se organi koji su veoma na ceni. Kada se posebno uzme srce, bubreg, to je toliko veliki novac da ja ne mogu ni da ga izgovorim sad. Krađa beba na prostorima bivše Jugoslavije je zabeležena posle II svetskog rata. Grupe stručnjaka su uradile nekoliko naučnih radova gde je obrađeno 6 slučajeva, deca su se posle rata prodavala zbog toga što smo bili jako siroti, i bilo je puno siročadi i zanimljivo je to da su ti projekti službe bili velika tajna", rekla je.

Ana je rekla da su se deca otimala nepodobnim porodicama ili građanima od kojih tadašnja zemlja je mislila da neće imati neku štetu i ona tvrdi da je to bila politička igra, sve do momenta kada je umro Tito. "Kada se raspala Jugoslavija došlo je i do raspada službi. Najviše su se deca otimala u Bosni i Srbiji. Krađa beba je vrlo kompleksna. Jedno je zanimljivo. Iste rečenice su izgovarane meni u Sremskoj Mitrovici, majci u Nišu, majci u Tuzli, majci u Banja Luci. Što znači da su oni imali iste instrukcije i da su bili obučavani, naravno ne svi. To je radila jedna mala grupa. Ti doktori nisu sa lokalnim stanovništvom imali emotivne veze jer su ih tu dovodili. Žena dođe da se porodi, a nije mu ni školska drugarica, ni rod ni ništa i on može da uradi to što treba da uradi. A treba da uradi da decu isporuči u centar svega, a centar je bio Beograd" rekla je Ana u emisiji "Životne priče".

Ona je u emisiji pozvala da se jave usvojena deca od posle rata do danas. Dodala je da misli na usvojenu decu koja ne znaju svoje poreklo i da bi to dosta pomoglo organizaciji jer bi možda neki roditelji koji ceo život pate došli napokon do svoje dece. Takođe Srbija ima zakon koji govori da svako dete koje navrši 15 godina ima pravo da zna istinu o svom poreklu.

Ana Pejić je rekla da se prvi put porodila sa sedamnaest godina. "Mene su porodili po sistemu kad te nahvataju, a nahvataju te tako što dođeš na kontrolu, požališ se na nešto i porađaju te pre vremena. Psihološki je lakše reći majci da joj je dete umrlo jer je rođeno pre vremena", rekla je Ana. Kako je dodala, njeno dete je rođeno živo i zdravo, carskim rezom, u sredu, a doktor joj je rekao da će dete da vidi tek u petak, jer je malo i mora u inkubator. Ipak, kako kaže, u petak ujutru joj je rečeno da je dete tokom noći preminulo.

"Kada je došao petak ujutru ušla je vizita i načelnik odeljenja koji mi je rekao da je moja beba preko noći preminula. To je još jedan dokaz o krađi beba. Sve su bebe umirale noću, znači noć je odnela našu decu", priča Ana Pejić. Ona navodi da je noć pogodna za "mutne poslove" jer je noću manje osoblja. "Kleknula sam na zemlju i molila doktora samo jedan minut da je vidim. Rečeno je 'ne'. Mi smo dobijali samo otpusnu listu da idemo kući i da je dete umrlo. Leša nema, oni su nama rekli da će to dete sahraniti. To je kod svakoga bilo bez izuzetka. Kada majka insistira makar sveću da zapali, on kaže 'zapaliću ja za tebe'. Naša deca su krenula i nisu stigla na groblje. Deca su otišla na kapiju i sa kapije su otišla u novi život. Kakav život, to me znamo", ove detalje je ispričala svojevremeno za Blic TV.

KURIR/MONDO, 22.6.2023. / izvor

Jasmina već 36 godina traži svoju sestru bliznakinju: Jedan čovek mi je rekao da me je video u Srbiji, to je bila ona

Jasmina Bekić (36) iz Maribora poslala je apel za pomoć na Fejsbuku gde moli ljude da joj pomognu da pronađe svoju sestru bliznakinju, za koju je uverena da je živa iako su njenoj majci kazali da je ona preminula na porođaju.

Mlada mama iz Slovenije oglasila se u Fejsbuk grupi Udruženje roditelja nestalih beba Vojvodine u želji da stavi tačku na višedecenijsku agoniju još iz vremena SFRJ kad se njena mama, 27. marta 1987. godine, porodila u Mariboru. Ona strahuje da je njena sestra ukradena od njene majke i da se nalazi u Srbiji, zbog čega je apel i napisala na srpskom fejsbuk profilu.

Slovenka, sada i sama majka, objavila je da traži svoju sestru bliznakinju i piše zašto je toliko ubeđena da joj je sestra živa iako su njenoj majci na porođaju rekli da joj je druga devojčica rođena mrtva.

"Dragi moji! Molim vas da ovo delite jer ja tražim svoju sestru bliznakinju. Rođene smo 27.3.1987. u Mariboru. Mama se porodila carskim rezom, a kad se probudila iz anestezije lekari i medicinske sestre su joj rekli da sam preživela samo ja, a da je druga bliznakinja mrtvorođena iako smo uprkos tome obe bile zdrave u stomaku, do dana porođaja. Mami je bilo rečeno i da je tako bolje jer bi "druga bila invalid i da mama treba da bude srećna što ima mene jednu", napisala je Jasmina.

Slovenka objašnjava zašto je posle ovoliko godina odlučila da traži sestru? Kako kaže, previše zje brke među dokumentima i više ne želi da krije svoiju muku.

"Najviše snage mi daje to što je moja majka mene videla u tržnom centru u Mariboru, kad sam imala 4 godine, a ja sam tad bila kod babe i dede?! Za ovih mojih 36 godina koliko su me puta moji prijatelji pozvali i rekli da su me videli iako sam ja u tom trenutku bila sasvim negde drugde". Čak mi je i jedan gospodin, mislim da je vozač kamiona, pre tri meseca rekao da sam devojka iz Srbije", navela je Jasmina.

Ona apeluje i moli sve da dele njene fotografije i objavu u nadi da će naći svoju sestru bliznakinju za koju i dalje čvrsto veruje da je ukradena od nje i njene majke, te da je živa.

"Ako vidite neku sličnu meni, javite mi!", moli mlada Slovenka.

Ona dodaje da su njenoj majci do porođaja govorili da nosi jednojajčane blizance da bi po rođenju u dokumentima one bile zavedene kao dvojajčane, što joj tek budi sumnju.

VEČERNJE NOVOSTI, 16.3.2023. / izvor
Umesto nestale bebe - 10.000 evra: Obeštećenje za nestalu decu dobilo 400 roditelja, novac čuvaju za postupke u Strazburu

Otkad su sudovi počeli da postupaju u slučajevima roditelja koji sumnjaju da su im deca nestala iz porodilišta i bolnica u Srbiji, pre dve godine, dosad je ukupno podnet 761 predlog za utvrđivanje statusa te dece. Ovo je zvaničan podatak koji je Srbija poslala Komitetu ministara saveta Evrope.<>

Isti izveštaj pokazuje da je do kraja prošle godine MUP istraživao 309 slučajeva, ali se za sada ne znaju rezultati. U dve trećine rešenja koje je doneo sud navodi se, ipak, da se status nestale dece ne može utvrditi - niti ima dokaza da su umrla, kao što su bolnice tvrdile, niti ima dokaza da su odvedena iz porodilišta, kao što su sumnjali roditelji, pišu Novosti.

Nijedan sud ni za jedno dete nije utvrdio da je živo, dok je samo niški Viši sud konstatovao smrt nekolicine. Prema njihovim rešenjima, 12 beba je preminulo.

U skladu sa presudom Evropskog suda u Strazburu u slučaju Zorice Jovanović, koja je dobila spor protiv Srbije jer nikada nije saznala istinu o svom novorođenčetu, za roditelje, njih oko 400 kojima su stigla rešenja o nepoznatom statusu, obezbeđeno je po 10.000 evra nematerijalne odštete.

- Nezadovoljni smo sprovodenjem Zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta - kaže Mirjana Novokmet iz Beogradske grupe roditelja. - U startu smo znali da ima manjkavosti i pokušali da sugerišemo amandmane, ali u praksi se zakon pokazao kao izuzetno nedelotvoran. To tvrde i same sudije, koje su prošle specijalizovane obuke na Pravosudnoj akademiji, a to pokazuju i doneta rešenja, po kojima je u 90 odsto slučajeva sudbina dece ostala nepoznata.

Beogradski Viši sud u dva slučaja konstatovao je da se status deteta ne može utvrditi, ali se utvrđuje odgovornost bolnice i instituta! Doduše, bez sankcija. Zanimljivo je i da se nijedan sudija do sada nije obratio tužilaštvu, iako zakon predviđa tu opciju ako otkrije da je počinjeno krivično delo.

Stare predmete izvadili iz arhiva Paralelno sa vanparničnim postupcima pred sudom, prema Obaveznom uputstvu za postupanje, koji je izdala republička tužiteljka Zagorka Dolovac, vode se i istrage pred tužilaštvima u slučaju nestalih beba. Tužioci su izvadili iz arhiva stare predmete i oči roditelja su u njih sad uprte, iako su neke prijave već odbačene "jer nema dokaza za krivično gonjenje".

Nezadovoljni odlukama viših sudova, već 103 roditelja uložilo je žalbe apelaciji, a spremni su da se obrate i Ustavnom, kao i Evropskom sudu u Strazburu. Za to, kako kaže, Novokmet, čuvaju novac koji su dobili na ime nematerijalne odštete. Jer on im, priznaje, ne može biti nikakva satisfakcija, niti zameniti nestale mališane.
Poseban problem oko kog se i dalje "lome koplja" jeste DNK baza podataka. Naime, prema prošlogodišnjim Izmenama i dopunama Zakona o DNK registru, predviđa se registar DNK uzoraka koji bi dali roditelji ili deca koji su pokrenuli vanparnične postupke. Registar bi vodio MUP. Prednacrt je bio na javnoj raspravi, ali se roditelji nadaju da će biti povučen iz procedure i dorađen. Po rečima Novokmet, DNK bazu bi trebalo da vodi nezavisno telo, u kom bi bili sudija, tužilac, geneticar i predstavnici roditelja, a ne MUP. Drugo, roditelji misle da bi nacionalni registar trebalo da bude otvoren za sve koji sumnjaju da su im deca oteta ili za decu koja sumnjaju u svoje poreklo, a ne samo za one koji su pokrenuli sudske postupke.

Problem su i veštačenja DNK kalupa. Dok se u Novom Sadu npr. finansiraju iz budžeta, u Beogradu ih roditelji plaćaju.

Ipak, najveći problem je, prema rečima roditelja, opstrukcija sa raznih strana. Goran Filipović iz Beogradske grupe roditelja objašnjava da državna Komisija za istraživanje slučajeva nestalih beba, u kojoj i roditelji imaju predstavnike, po slovu zakona ima velika ovlašćenja. U praksi to, međutim, nije tako. Ne samo da im zdravstvene ustanove ne dostavljaju tražene podatke, a zakon za to ne predvida sankcije, već ponekad odbijaju i da ih prime.

- Iako su obavezni da nas prime i pokažu nam dokumentaciju koju tražimo, u jednom beogradskom porodilištu direktor je pozvao obezbeđenje da nas "isprati napolje". Sada smo tražili asistenciju policije - objašnjava Filipović.
Mada su ovi sudski postupci po zakonu hitni, ima roditelja kojima nije zakazano još nijedno ročište. Neki su, čekajući sudski epilog, preminuli, a nije redak slučaj ni da se godišnje održi samo jedno svedočenje pred sudom ili da se i ono odloži.

INSAJDER, 23.3.2022. / izvor
Gde su nestale bebe - tri godine od zakona bez odgovora i odgovornih

Zakon o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Srbiji - u javnosti poznatiji kao Zakon o nestalim bebama - usvojen je pre tačno tri godine. Od njega se očekivalo mnogo, pre svega da roditeljima odgovori na višedecenijsko pitanje: Šta se desilo sa njihovim bebama za koje sumnjaju da su nestala iz porodilišta? Tri godine kasnije - ni odgovora, ni odgovornih.

Tvrdnje da je neko pronašao sina, ćerku, brata ili sestru godinama se pojavljuju u medijima, najčešće bez potvrde nadležnih institucija, ali dovoljne da drugim roditeljima koji decenijama tragaju za decom daju nadu da će i njihova potraga imati isti epilog. Bile su potrebne decenije apelovanja i jedna presuda Evropskog suda za ljudska prava - reč je o slučaju Zorica Jovanović protiv države Srbije - pa da bude usvojen takozvani Zakon o nestalim bebama. Krajem 2019. godine, nadležni su tvrdili da su spremni da se suoče sa tim problemom.

"Naša država želi da zaštiti prava svojih gradana i da se suoči s jednim od najtežih kršenja ljudskih prava koja su se desila u prošlosti uvažavajući sudbinu ovih porodica", rekla je Maja Gojković, tadašnja predsednica Skupštine Srbije krajem novembra 2019.

Zakon o nestalim bebama usvojen je nekoliko meseci kasnije, 29. februara 2020. Predvideo je formiranje Komisije u kojoj su predstavnici državnih organa i udruženja roditelja. Oni koji sumnjaju da su im bebe ukradene, pred predstavnicima institucija ponovo su pitali - šta se dogodilo sa njihovom decom. Tako je bilo samo u prvoj godini primene Zakona.

"On je predvidao jednu vrstu vanparničnog postupka, šta to znači, to znači da roditelj zapravo podnosi jedan predlog da se utvrdi status i on je jedina stranka u tom postupku, a onda sudija koji zapravo nema nikakva istražna ovlašćenja zahteva od različitih institucija koje su dolazile u dodir s detetom, odgovore gde se zapravo nalazi telo deteta ukoliko je ono preminulo. Vrlo retko su sudije u ovim postupcima koji su roditelji pokrenuli dobili odgovore od institucija, čak i kada su kažnjavali institucije to se nije događalo. Vrlo retko su se svedoci pojavljivali, ako su roditelji navodili imena svedoka i to je dosta usporilo proces", rekla je Katarina Golubović iz Jukoma.

Prvi slučajevi nestalih beba u Srbiji datiraju iz 60-ih godina, a najviše ih je bilo 70-ih i 80-ih. Od Zakona se očekivalo da razjasni šta se desilo sa bebama koje su, kako tvrde njihovi roditelji, pod sumnjivim okolnostima proglašene mrtvim, bez umrlica i druge obavezne prateće dokumentacije. To se, međutim, nije desilo.

Iz Višeg suda u Beogradu u odgovoru Markeru navode da su od početka primene Zakona podneta 363 nova predloga roditelja za utvrđivanje statusa deteta, a da se radilo na ukupno 381 predmetu. Zaključena su 204 predmeta, a kod gotovo svakog trećeg (69) status nestalog deteta ne može da se utvrdi!

"Najčešće ukoliko je odgovora bilo jeste zapravo da ne može da se utvrdi status deteta i to je ono što smo mi prognozirali kao ishod ovih sudskih postupaka. Takođe, ovakav jedan ishod nije i primena presude Evropskog suda za ljudska prava zato što ona nalaže da Republika Srbija zapravo učini sve da se utvrdi status, a ne da jednim zaključkom da ne može da se utvrdi status zapravo okonča postupak i da kažemo stavi tačku na ovu priču", dodaje Golubović.

Tačka se stavlja i novčanom naknadom od 10 000 evra, koju je država u obavezi da isplati roditeljima u slučaju kada je zaključeno da status nestalog deteta ne može da se utvrdi. Roditelji novac ne žele, postupke uglavnom nastavljaju žalbom, obraćanjem Ustavnom sudu, a zatim i Evropskom sudu za ljudska prava.

INSAJDER, 23.2.2023. / izvor
Novokmet (Beogradska grupa roditelja nestalih beba): Nezadovoljni smo zakonom, nije ispunio svoj cilj

Mirjana Novokmet iz Beogradske grupe roditelja nestalih beba izjavila je u Markeru da roditelji nisu zadovoljni Zakon o nestalim bebama, koji je usvojen pre tacno tri godine, jer nije ispunio svoj cilj - da se pronadu nestala deca.

"Zakon je nedorečen, nije dobar, ima hiljadu rupa. Zakon ima niz nedostataka koji se vide tek primenom i tokom razgovora sa sudijama a koji se slažu s nama", rekla je Novokmet.

Novokmet je rekla da su roditelji nestalih beba i pre tri godine bili nezadovoljni zakonom i da su zbog toga organizovali protest.

"Da bi nas sklonili sa ulice pozvani smo u Vladu, a otišli smo sa zahtevima. Od naših šest zahteva, usvojena su samo dva", navela je ona.

Dodala je da je usvojen zahtev da Zakon o nestalim bebama obuhvata i osobe koje sumnjaju u svoje biološko poreklo i da se formira Komisija u kojoj su predstavnici državnih organa i udruženja roditelja.

"Komisija je nailazila na otpor i opstrukcije. Kada Komisija krene na teren, imamo problema. Prilikom obilaska institucija - zdravstvenih i centara - vrši se otpor prijema članova Komisije. Ima više nivoa tih opstrukcija - nedolazak predstavnika državnih institucija, komisija donosi određene zaključke koji se ne realizuju, ne dobijamo odgovore koji su ključni za roditelje da ih prosledimo tužilaštvu i policiji za postupak", navela je Novokmet.

Novokmet je rekla da je ključni problem to što istraga "ne postoji", ali i to obavezno uputstvo koje je 2020. godine izdalo Republičko javno tužilaštvo.

"Kada su sudije tražile od tužilaštva šta je urađeno svih proteklih godina, mi smo bili odbijani i govorili su da su nam slučajevi zastareli ili da nema dokaza. Onda je Republička javna tužiteljka izdala opšte obavezno uputstvo u kojem je ista priča - da tužioci opet prikupljaju dokaze, a tu rezultata nema", navela je ona.

Novokmet je navela da su roditelji došli do zaključka da bi rešenje bilo registar DNK, koji bi bio napravljen po uzoru na slučajeve iz Argentine.

"DNK mora da obuhvata sve roditelje, svu decu koja sumnjaju, svakog čoveka koji želi da da svoj uzorak. Međutim, ko uzima uzorke, kako se čuvaju, da li mogu da se zloupotrebe - hiljade pitanja se otvara. Na kraju, mi smo tražili da to bude nezavisno telo koja će se time baviti", rekla je Novokmet.

Povremeno se u medijima pojavi neki slučaj u kome se tvrdi da su roditelji pronašli svoju decu ili braća i sestre jedni druge ali, po pravilu, izostaju zvanične potvrde institucija. Na pitanje o čemu se tu radi, Novokmet je odgovorila da roditelji koji tvrde da su pronašli svoje dete moraju to da dokažu analizom DNK, ali da to izostaje.

"Prvi slušaj je dečko koji je uradio analizu DNK sa svojom majkom, on je proglašen da je preminuo. Obratio se institucijama, ali godinu i po dana nemamo odgovor. Pravno, država još nije priznala da su se otimala i krala naša deca", naglasila je ona.

MONDO, 31.1.2023. / izvor
Jeziva ispovest stjuardese JAT-a o nestalim bebama: Shvatila kako su nošene za Ameriku? - To su radile "Rumunke"

Ispovest stjuardese o nestalim bebama u Srbiji šokirala je javnost.

Bivša stjuardesa "JAT-a" Milica Luković govorila je na temu nestalih beba u Srbiji i šokirala je javnost. Ispričala je da je u periodu od 1974. do 1979. godine u avionima, koji su leteli za Ameriku, viđala neobične žene sa novorođenim bebama koje su bile specifične po tome što tokom leta, koji je trajao i po deset sati, nisu plakale.

Kako je navela, takve žene su dispečeri, koji su bili nadležni za praćenje aviona, nazivali "Rumunke". Istakla je da joj tad ništa nije bilo sumnjivo, ali da su joj se posle više od 40 godina vratile scene i da je imala osećaj kao da se srušio neki zid ispred nje. Napomenula je da joj te slike posle nisu davale mira.

"Mogu samo da svedočim, a mislim da mogu i moje koleginice. Mi smo tad nešto videle što je nama bilo normalno, ali to nije bilo normalno gledajući iz ove perspektive. Avionom su letele bebe za Ameriku, pratile su ih neke žene koje su usta imale, a jezik nisu, ništa tražile od nas nisu. Uvek je išla po jedna žena bez supruga, nikad nisam videla da je pored nje išao kakav muškarac, a disprecer koji je zadužen za praćanje aviona nam je govorio: "Opet imamo one Rumunke". Nama je to bilo normalno da idu Rumunke neke za Ameriku i nose tamo neke bebe, valjda su im tamo muževi. Ja sam jednom imala četiri žene sa četiri bebe", ispričala je za TV Hepi bivša stjuardesa.