POČETNA STRANA KONTAKT POSTOJEĆI KOMENTARI Vaš komentar VESTI: 2023 2022 2021 2020 2019 2018 2017 2016 2015 2014 2013 2012 2011 2010 2009 2008 2007 2006 2005 2004 2003 2002 ZATAŠKANO: 2001 1998 1996 1972 Izvoz beba LITERATURA STATISTIKA AKTI |
Vesti / Oktobar 2002
EKSPRES, 31.10.2002. Afera krađe beba: Apel Milutina Manojlovića iz Soko Banje Protest nam je odmogao - Apelujem u ime svih roditelja koji sumnjaju da su im deca ukradena, na sve one koji su svoju decu dobili putem papira i znaju da im to nisu biološka deca, da nam pomognu kako bi došli do naših otetih mališana. Isto tako, želim da im kažem da saopšte deci koju čuvaju, da im oni nisu biološki roditelji, već da su usvojena. Apelujem i na sve mališane koji imaju svest o tome da su usvojeni, da, ukoliko su u prilici, provere u svojoj dokumentaciji na koji način su usvojeni, jer mnogo je slučajeva da njihove biološke majke imaju informaciju da su im deca umrla, a sa druge strane, da u papirima dece pise da su ih one ostavile, odbacile i da ih ne žele - istakao je za Ekspres Milutin Manojlović, jedan od roditelja koji sumnja da mu je dete ukradeno. Kako on ocenjuje od protesta roditelja ispred Vlade Srbije, održanog početkom ovog meseca, sva vrata su im se zatvorila. Manojlović tvrdi, da roditelji koji sumnjaju da su im deca ukradena, ni sa pripadnicima MUP ne mogu više da stupe u kontakt i zato su se pre nekoliko dana obratili Visokom komesarijatu za ljudska prava i dobili obećanje da ce ih neko zvaničćno primiti 14.novembra ove godine. Na pitanje Ekspresa šta je sa njegovim detetom, koje je, kako on tvrdi, pronašao i da li je uradio DNK test kojim bi se pokazalo ko su pravi roditelji, on kaže: - Imam rezultate tog testa, kao i još 50 porodica koje su isto, kao i ja, pronašle svoju decu, ali to čuvamo za suđenje. Kada bolje razmislimo, ako nas je prvo obmanulo porodilište pa opštine što to ne bi uradili i na DNK testu - navodi naš sagovornik. Manojlović objašnjava da su sve krivične prijave ostalih roditelja vezane za "slučaj porodice Manojlović" kako bi nadležni mogli paralelnim čitanjem svih krivičnih prijava da uoče stvari koje se ponavljaju. - U većini slučajeva u pitanju su prvorotke kojima je saopšteno da su mlade i da će imati još dece. Mrtve bebe niko nikada nije video uz obrazloženje da su na obdukciji. Nalaze sa autopsije većina nas nije dobila, a ko je dobio oni su nepotpuni. U skoro svim slučajevima smanjivana je telesna tezina dece, jer se dešavalo da od tri dokumenta koje roditelji dobiju, sva tri sadrže različite podatke o težini beba - tvrdi on.
On poručuje državi da se roditelji neće zaustaviti i pored "zida ćutanja" koji se isprečio pred sve "slucajeve krađe beba".
KRAGUJEVAC (Beta) - Milutin Manojlović umalo nije doziveo infarkt kada mu je službenica u beogradskoj opštini Saveki Venac, uz dokumenta za njegovog sina LJubomira, izdala i dokumenta za kćerku Nikoletu, za koju je mislio da je umrla pre 23 godine. Ljubomir i Nikoleta, rođeni su kao blizanci, ali su porodici Manojlović, samo nekoliko dana posle rođenja, lekari rekli da im je kćerka preminula. Roditelji koji su godinama živeli u uverenju da im je dete odavno mrtvo, organizovali su veliku potragu i na kraju uspeli da pronađu kćerku. Slučaj porodice Manojlović uzburkao je javnost u Srbiji, ponukavši i druge porodice širom zemlje koje sumnjaju da su im novorođenčad ukradena, a da su od lekara dobili falsifikovane izveštaje o smrti. U medijima je otvorena rasprava o tome da li među lekarima postoji mafija koja se bavi prodajom novorođenčadi. Porodica Manojlović živi u srpskom gradiću Soko Banja. Pored Nikolete i Ljubomira, imaju i starijeg sina Dragana. Njihova majka Radojka blizance je rodila u jednom od najvećih porodilišta u Srbiji, u ulici Narodnog fronta u Beogradu, opština Saveski venac. Od opštinske službenice Manojlovići su saznali da postoji uredna dokumentacija koja pokazuje da je Nikoleta, za koju su im lekari rekli da je umrla, otpuštena iz bolnice 25. juna 1979. godine, istog dana kada i njen brat blizanac Ljubomir. Odmah nakon porođaja, lekari su Manojlovićima rekli da im je ženska beba bolesna i da mora da bude preneta u beogradski Institut za neonatologiju. Majka je, pak, ostala u porodilištu sa muškim detetom. Jedanaest dana nakon toga, Manojlovićima su iz Instituta javili da im je kđerka umrla. Osoba koja se predstavila kao lekar rekla je da je nad bebom već izvršena obdukcija i da roditelji ne mogu da preuzmu telo. Poručili su im da je beba već sahranjena po pravilima bolnice. Usput im je rečeno da treba da budu srećni što im je drugo dete preživelo i da se posvete sinovima. Manojlovići kažu da nisu imali razloga da sumnjaju u izveštaje lekara, iako nikada nisu dobili potpunu bolničku dokumentaciju o smrti svoje kćerke. Odlučili su da zaborave bol zbog smrti kćerke i u potpunosti se posvete svom sinu Ljubomiru. I to je trajalo 23 godine, sve do šokantnog saznanja do koga je Milutin došao na šalteru beogradske opštine Saveski venac. U pokušajima da nađu dete za koje je počeo da veruje da je živo Milutin i Radojka nisu nailazili na razumevanje. "Ne pitajte me kako sam došao do Nikolete. Ma, baš bih voleo da me tuže zbog svega što sam uradio tražeći svoje dete, tada bi barem istina izbila na videlo", kaže Milutin. "Uspeo sam da, preko nekih ljudi, stupim u kontakt sa kćerkom. Opet vam kažem, ne pitajte kako. Uspeo sam da tako zakažem i susret sa njom. Čim sam je video prvi put, znao sam da je to moje dete", kaže Milutin. Dok priča o prvom susretu sa devojkom za koju misli da mu je kćerka, stalno mu suze oči. Milutin navodi da je tokom potrage saznao da je devojčica došla u jednu porodicu koja je najpre živela u Kruševcu. Sada se zove Violeta R. Potom se porodica preselila u Beograd. Kaže da nimalo ne sumnja da je devojčica do koje je došao upravo njegova kćerka Nikoleta. "Ove godine Nikoleta je došla u Soko Banju kako bi 5. maja proslavila rođendan sa svojim bratom blizancem i bratom Draganom. Poklonili smo joj zlatni lančić koji smo joj namenili još pre 23 godine. To je prvi rođendan koji smo proslavili zajedno, cela porodica", kaže Milutin, ne uspevajući da zadrži suze. Nikoleta (sada Violeta) je na rođendan došla sa sestrom iz porodice u kojoj živi i za koju je, kako kažu Manojlovići, veoma vezana. Milutin kaže da sada živi u porodici koja dugo nije mogla da dobije decu. A onda su, prema dokumentima do kojih je Milutin došao, u dve godine dobili dve kćerke. Jedna, za koju tvrdi da je Nikoleta, rođena je baš u maju 1979. godine, dok je druga devojka godinu dana mlađa. Manojlović kaže da je još pre šest meseci podneo krivičnu prijavu kako bi se utvrdilo da li je Violeta R. zaista njegova kćerka. Međutim, pravosuđe mu još nije odgovorilo. Predstavnici beogradske policije izjavili su da se u "slučaju Manojlović" vrši provera i da će se "DNK analizom doći do prave istine". Milutin je uveren da iza svega stoji mafija koja se bavi prodajom dece. Kaže da mu je sada najvažnije da ih raskrinka zbog druge dece i njihovih roditelja. Zbog toga ne želi da preciznije priča o celom slučaju, niti želi da izjave za javnost daju njegova žena i sin Ljubomir. Violeta R, za koju Manojlovići tvrde da je njihova Nikoleta, i dalje živi u Beogradu, u porodici u kojoj je odrasla. Ta porodica, međutim, ne želi da kontaktira sa novinarima. Ni Violeta ili Nikoleta nije kontaktirala sa medijima. Od kada su prvi put objavili svoju priču u medijima, Manojlovićima se javilo mnoštvo roditelja koji su decu izgubili na porođaju. Njihove priče bile su slične. Svima je rečeno da su im deca mrtva, a nikada nisu dobili urednu dokumentaciju o tome, niti su preuzeli tela beba. Porodice koje sumnjaju da su im deca ukradena međusobno su se povezali i zajednički tragaju za istinom. Početkom oktobra ove godine ispred zgrade Vlade Srbije okupilo se više od stotinu roditelja iz cele Srbije, tražeći pomoć. Procenjuje se da u celoj Srbiji ima oko 300 porodica koje tragaju za svojom decom, sumnjajući u izveštaje da su preminula na porođaju. Među roditeljima koji su bili u Vladi Srbije su i Milka i Živan Agatonović, iz Kragujevca. Njihova beba rođena je 26. septembra 1974. godine. Milka Agatonović se porodila prevremeno i na svet donela živo muško dete težine kilogram i šesto grama, dužine četrdeset šest santimetara. Odmah posle porođaja odvojena je od deteta, uz objašnjenje da beba mora hitno da bude prebačena u bolnicu u Nišu, zbog kako su tada rekli, infekcije koja je vladala na dečjem odeljenju u Kragujevcu. "Dakle, idemo za Niš i ja i dete", upitala je majka na šta joj je rečeno da ona ostaje u Kragujevcu. Nakon toga, Agatonovići više nikada nisu videli svoje dete. U niškoj bolnici, gde su nakon nekoliko dana otišli da pitaju za zdravlje bebe, rečeno im je da je dete mrtvo već šest dana i da u bolnici nisu imali njihovu adresu, kako bi ih lično obavestili. "Bili smo mladi, ona 19 godina, ja tek neku godinu više. Kasnije ćemo saznati da su takvi parovi za trgovce ljudima idealna meta...", kaže Agatonović i pokazuje obimnu dokumentaciju koju je uspeo da prikupi o svom detetu. On tvrdi da su mu lekari u kragujevačkoj bolnici rekli da je "dete rođeno potpuno zdravo", a u Nišu da je dete, navodno, bilo "bolesno još u utrobi majke" i da nije imalo izgleda da preživi. Agatonovići su ubeđeni da je njihov sin živ. Kao dokaze navode da im niko nije dozvolio da preuzmu telo deteta, a pokazuju i posmrtnicu sa uzrokom smrti bebe koja je izdata pre nego što je obdukcija urađena. Bračni par Vera i Milovan Vukomanović iz Donje Sabante kod Kragujevca su još jedan par koji tvrdi da su bebu izgubili u kragujevačkoj bolnici pod nerazjašnjenim okolnostima. Njihovo dete rođeno je 1987. godine. Ubrzo posle porođaja majci je saopšteno da je beba umrla. Bio je to veliki sok za Veru koja je zatražila da vidi svoje mrtvo dete. Međutim, jedan od lekara joj je odgovorio:"Dete je već svo isečeno na parčad, rađena je obdukcija". Na uporno insistiranje majke, samo je ponovio:"Dete je spaljeno i već je otičlo u kanalizaciju". Vukomanovići, takođe, tvrde da nikada nisu dobili urednu dokumentaciju o smrti svoje bebe. Sa roditeljima je u Beogradu razgovarao načelnik Uprave kriminalističke policije MUP-a Srbije Srbislav Ranđelović i pokušao da ih ubedi da će policija ispitati svaki slučaj pojedinačno. On je naveo da je od početka jula provereno 66 predmeta o navodno ukradenim bebama, ali da "nisu uočene nepravilnosti" u radu bolnica. Ranđelović je kazao da se oko još 60 slučajeva nalazi u tužilaštvu i da državni organi čine sve kako bi detaljno ispitali svaki slučaj. Većina roditelja nije bila zadovoljna odgovorom. Jedna od majki, Vesna Knezević, kazala je da ima utisak da nadležni samo "kupuju vreme", jer nemaju odgovore na dokaze roditelja koji tvrde da su im deca oteta u bolnici i kasnije prodata. Samo u Kragujevcu ima tridesetak porodica koje traže svoju decu. U potragu za istinom aktivno su se uključili i lokalni mediji, posebno televizija koja je emitovala seriju priloga pod naslovom "Gde su naša deca". Međutim, i roditelji i mediji naišli su na zid ćutanja kod svih koji bi mogli da im pruže neki odgovor. Zaposleni na Klinici za ginekologiju i akušerstvo kragujevačke bolnice uglavnom ne žele da daju izjave bez saglasnosti rukovodstva. Čelni ljudi bolnice, pak, umesto odgovora roditeljima i novinarima prete sudskim tužbama. U trenutku kada je potraga za decom bila najaktuelnija, direktorka Kliničko-bolničkog centra iz tog grada Ljiljana Mijatović bila je na Zlatiboru. Novinarima je saopštila da je na godišnjem odmoru i da "ništa ne zna". Za razgovor sa novinarima nije bila raspoložena ni pomoćnica direktorke za internistička pitanja Ljiljana Bajević, koja je navela da nije dovoljno informisana o tom problemu. Dodala je da se o zahtevima roditelja nije razgovaralo na Kolegijumu direktora. Jedini koji je pristao na razgovor o ovoj temi bio je pomoćnik direktora za hirurška pitanja Dragan Djoković, ali je on pokušao da odvrati novinare od potrage. "To nije vaša nadležnost. Da li će nešto da se raščisti ili ne, Božja je volja. Naše je samo da se trudimo", rekao je Djoković i izneo svoj lični stav da "sve informacije treba prezentovati", pogotovu onim ljudima kojih se to direktno tiče. Posle dužeg vremena od početka kragujevačke misterije nestalih beba, javnosti se obratio i advokat KBC Milan Dumić, koji je rekao da "ne zna o kojim porodicama je reč", ali je dodao da za sve slučajeve u kojima "porodice potražuju svoju decu" bolnica ima urednu dokumentaciju.
Sedam kragujevačkih porodica, koje su prikupile određenu dokumentaciju o svojoj, zvanično umrloj deci, podneli su krivične prijave protiv zaposlenih u kragujevačkoj bolnici zbog "promene porodičnog stanja" i "oduzimanja maloletnog deteta" koje se odnose na događaje iz 1974. 1985. i 1987. godine. Međutim, prijave su odbačene zbog "zastarelosti". Opštinski javni tužilac Kosara Radovanović izjavila je da su ta dela zastarela i da roditelji sada jedino mogu da se obrate zdravstvenom inspektoru Ministarstva zdravlja koji ima ovlašćenja da prekontroliše celokupnu dokumentaciju. Dodala je da u slučaju da se utvrde neke nepreciznosti roditelji mogu da traže nadoknadu materijalne štete. Međutim, roditelji nemaju nameru da odustanu. Psiholozi tvrde da se roditelji neće smiriti sve dok postoji nada da pronađu svoju decu, za koju su mislili da su izgubljena zauvek. Slučaj porodice Manojlović sada im daje novu nadu. Zato ce državni organi morati da preduzmu brzu i preciznu istragu, koja je do sada izostajala. Tek nakon nje nekoliko stotina porodica u Srbiji moći će ponovo da potraži svoj mir. Olivera Tomić
KRAGUJEVAC - Kliničko-bolnički centar formirao je komisiju čiji je zadatak da odgovori na zahteve roditelja koji sumnjaju u smrt svojih beba. Ovih dana komisija, na čijem je čelu prof. dr Miroslav Folić, direktor Klinike za ginekologiju i akušerstvo, oglasila se pismenim izveštajem koji je dostavljen i lokalnim medijima. Za izradu navedenog izveštaja, kažu u KBC-u, korišćena je dokumentacija Klinike za ginekologiju i akušerstvo, Centra za patologiju i sudsku medicinu i Klinike za pedijatriju kragujevačkog KBC-a. U pripremi dokumentacije koju traže roditelji korišćena je medicinska dokumentacija predviđena protokolima o prijemu na porodilište, o porođaju, dečjim protokolom i protokolom sudske patologije i sudske medicine. U 26 slučajeva izdata su uverenja sa potpunim podacima o uzroku smrti beba umrlih tokom trudnoće, na porođaju ili u ranom posleporođajnom periodu. Na šest podnetih zahteva izdata su uverenja, ali bez protokola za patologiju i sudsku medicinu, jer su, kako kažu u KBC-u, bili pre 1968. do kada ova vrsta protokola nije ni bila uvedena, a takođe je jedan broj beba bio prenet u druge kliničke ustanove van Kragujevca. Na devet podnetih zahteva KBC nije odgovorio jer je sadržaj zahteva neadekvatan, ili vremenski neprecizno lociran ili su traženi podaci koji nisu predviđeni zakonom utvrđenim protokolima. Za četiri podneta zahteva roditelja koja su pristigla tokom protekle nedelje, nadležna komisija KBC-a prikuplja podatke koje će saopštiti u narednih dva do tri dana. Kragujevački MUP takođe intezivno radi na proveri svih prijava koje su podneli roditelji koji sumnjaju u smrt svojih beba. Jedan broj roditelja izrazio je svoje nezadovoljstvo jer im je dostavljeno samo uverenje, ali ne i potpuna dokumentacija koju su oni zahtevali od kragujevačke zdravstvene ustanove. O detaljima svojih primedbi roditelji su najavili da će upoznati novinare u četvrtak na konferenciji zakazanoj ispred zgrade Skupštine grada. B. K.
BEOGRAD - Predstavnici porodica koje veruju da su im deca oteta iz bolnica dogovorili su još 3.oktobra saradnju sa načelnikom kriminalističke službe MUP-a Srbije Srbislavom Ranđelovićem, ali prema rečima Milutina Manojlovića iz Soko Banje, od toga nema ništa. - Obećano nam je da će od 3.oktobra svim nadležnim ustanovama biti naređeno da nam izađu u susret i dostave sva dokumenta koja su nam neophodna da bi se uverili da li su naša deca živa ili mrtva. Tretman od 3.oktobra prema nama je još gori nego ranije! Ranđelović nam je ostavio broj telefona kod sekretarice, ali je već dve nedelje nedostupan - kaze Manojlović. On objašnjava da još nema obaveštenja ni o formiranju ekspertskog tima koji je obećan.
- U tom timu koji bi istraživao slučajeve naše dece trebalo je da budu lekari, advokati, inspektori, i predstavnici porodica, ali o njegovom formiranju nema ni naznaka. Nadam se da je ovaj zastoj u komunikaciji samo slučajnost - kaže Manojlović.
Ako bi se sudilo samo po broju prijava koje su Ministarstvu zdravlja Srbije podneli roditelji protiv mnogih doktora, porodilista i odeljenja za neonatologiju, u Srbiji je odmah po rođenju nestalo, ukradeno više od 80 beba, a majkama i očevima saopštavano da su one umrle.
Svekolikim uvidom u medicinsku dokumentaciju utvrđeno je da u nekim slučajevima ona nije vođena pravilno, da ima mnogo propusta.
Jagoda Plavšić
Život se surovo poigrao sa radnicom vranjskog "Simpa" Vericom Pesić i njenim suprugom Milivojem, koji bezmalo 24 godine tragaju za detetom, koje je verovatno nakon rođenja oduzeto u porodilištu i prodato. Ni Dostojevski možda ne bi bio kadar da rečima oslika njihova osećanja, naročito posle obelodanjivanja afere o otmicama i prodaji beba. Nevesela priča, na koju još nije stavljena tačka i koja bi trebalo da se završi hepiendom, počela je na niškoj ginekološkoj klinici 29. novembra 1978. godine kada je srećna majka dobila kćerku. Iz Vranja je dr Miroljub Dimitrijević uputio u Niš da se tamo porodi. - Radost što sam se porodila carskim rezom i dobila kćerku ubrzo je pomućena saznanjem da je ona navodno umrla. Osvestila sam se posle porođaja kada me je žena u belom mantilu liftom spuštala. Medicinska sestra mi je dok sam bila u kolicima rekla da sam dobila kćerku. Sa moje desne strane čuo se plač bebe. Navodno, dete je trebalo da smesti u inkubator.
Verica suznih očiju priča da je posle dva dana, dok se nalazila u šok sobi, saznala stravičnu vest.
More i košmari ni danas ne napuštaju nesrećnu majku, čija se sumnja da je dete živo pretvorila u mukotrpnu borbu za istinu. Verujući da je njena devojčica živa, nikada joj za pokoj duše nije zapalila sveću. Tek kada su posredstvom medija saznali da je Milutin Manojlović iz Sokobanje posle više od dve decenije pronašao svoju kćerku, Pešići su čvrsto naumili da ni za pedalj ne odustanu od namere da saznaju pravu istinu o svom detetu. - U matičnoj službi u Nišu dobila sam prijavu iz bolnice o rođenju mog deteta, ali sa promenjenim datumima mog i suprugovog rođenja. Pomislila sam odmah da je reč o falsifikatu, jer je promenjen i datum našeg venčanja. Mislim da je moje dete oteto i prodato. Pogotovu što sam dobila i izvod iz matične knjige rođenih. U matičnoj službi u Nišu nigde nije zavedeno da je dete umrlo, pa se nameće zaključak da je živo. U traganju za istinom, nesrećna majka prešla je i prag niškog ginekološko-akušerskog odeljenja, gde se pre 24 leta odigrala nasvakidašnja porodišna drama Pešićevih. Na ovom odeljenju majci su rekli da je dokumentacija iz novembra 1978. kada je rođena njena kćerka, navodno uništena u poplavi. Verica je bila tvrdoglavo uporna, pa je na njeno insistiranje dokumentacija nekako pronađena. Kada je pomoćnik direktora trebalo da potpiše fotokopiju papira koji je tražila, pokušali su Vericu silom da izbace iz kancelarije. Pošto su je napali fizicki, u pomoć je pozvala policiju. Verica i njen suprug podneli su nedavno tužbu Okružnom tužilaštvu u Vranju, u kojoj se zahteva "hitno nesmetano obavljanje porodične dužnosti potrage za detetom". Verica čak sumnja da joj već odrasla kćerka živi u Vranju. Godinama zagleda devojke u Borinoj varoši, ne bi li među njima prepoznala svoju kćerku. Nesrećni roditelji neće imati mira sve dok ne pronađu svoju devojčicu i vrate je u porodični dom gde je nestrpljivo čekaju i braća Slaviša (26) i Bojan (15).
Veselin Pešic
KRAGUJEVAC - Novi direktor kragujevačkog Kliničko bolničkog centra (KBC) Radomir Pavlović rekao je juče da, nakon ispitivanja svih 45 slučajeva navodne otmice dece iz lokalne bolnice "nije pronađena nijedna osnova za bilo kakvu medicinsku manipulaciju sa bebama". Izražavajući ubeđenje da "u KBC nije došlo do bilo kakvih zloupotreba sa bebama", Pavlović je na konferenciji za novinare kazao da zdravstveni radnici KBC ne mogu da odgovaraju za decu koja su bila upućena u neku drugu ustanovu.
Prema Pavloviću, KBC-u je formirana specijalna komisija koja je pregledala sve slučajeve i "nije pronađena nijedna osnova za bilo kakvu medicinsku manipulaciju sa bebama".
On je ocenio da je priča o otmici beba "odnekud lansirana" i da tehnologija porođaja zahteva pet i više osoba.
Priča Mirka Radišića, jednog od roditelja koji tvrdi da mu je dete prodato, slična je kao i kod ostalih roditelja čije smo priče objavljivali.
Mirkova supruga Gordana porodila se 20.2.1991. godine u KBC "Dr Dragiša Mišović". Rodila je dečaka koji je zbog komplikacija sa plućima prebačen u Zavod za neonatologiju. Prema Radišićevim rečima dete provodi sedam dana na Institutu, gde im saopštavaju da se bebino stanje stabilizovalo. Pa ipak osmog dana stiže im vest da im je beba umrla. Kao i drugim roditeljima ne dozvoljavaju im da vide bebu. Na pitanje šta je prouzrokovalo smrt, Radišići dobijaju odgovor da je beba imala bakteriju pseudomonas. Na otpusnoj listi koju dobijaju, jedan deo napisan je na engleskom jeziku sa pečatom prijemne ambulante, što, kako nam je ispričao Mirko Radišić, izaziva njihovu sumnju da im nije sve rečeno. Kasnijim uvidom u kompletnu bolničku dokumentaciju, otkrivaju da njihova beba ima dva matična broja. Čak ni datum rođenja se ne poklapa. Umesto februara u dokumentaciji KBC "Dr Dragiša Mišović" stoji da je beba rođena septembra 1991. godine. "Zbog svih tih neslaganja, uputio sam pismo JKP "Pogrebne usluge" u kome sam ih zamolio da mi dostave dokument o sahrani naše bebe", rekao je za Ekspres Mirko Radišić. On dodaje da mu je iz JKP "Pogrebne usluge stigao odgovor u kome ga obaveštavaju da uvidom u celokupnu dokumentaciju utvrđuju da ne poseduju podatke o smrti bezimenog deteta Radišić, umrlog 28.2.1991. godine u Zavodu za neonatologiju. "Veliki broj grešaka pri vođenju dokumentacije našeg deteta dovodi nas u sumnju da mi istinu o sopstvenom detetu ne znamo. Zato javno molimo nadležne, ne samo zbog nas već zbog svih drugih roditelja koji proživljavaju isto što i mi, da nam odgovore šta se desilo sa našim bebama", završava svoju priču za Ekspres jedan od mnogobrojnih roditelja koji sumnja u zvaničnu verziju o svom detetu.
Sofija Kažić-Senić
U Opštinskom tužilaštvu u Kragujevcu pokrenut je pretkrivični postupak po osnovu prijava koje je podnelo najmanje 20 porodica protiv NN lica za navodno počinjeno krivično delo oduzimanja maloletnih lica i promenu porodičnog stanja. Zaključno sa 14. oktobrom, Opštinsko tužilaštvo je, za svaki slučaj pojedinačno, MUP-u u Kragujevcu uputilo dopise da se izvrši provera podataka iznesenih u prijavama ovih bračnih parova, rekao je za "Ekspres" izvor iz Tužilaštva koji je želeo da ostane anoniman. Prema njegovim rečima, ukoliko se i utvrdi istinitost navoda iz prijava, Tužilaštvo će preduzeti sledeći korak, pod uslovom da predmet nije zastareo. To praktično znači da su slučajevi od pre dvadesetak godina, pravno gledano, zastareli. Povodom objavljene informacije u drugom Dnevniku PTC, 22. oktobra, da je u Tužilaštvu u Kragujevcu tim povodom pokrenuta istraga, naš izvor je odgovorio "to je potpuna dezinformacija". Jedan od lekara KBC, Dragan Đoković, nedavno je izjavio kragujevačkom nedeljniku "Nezavisna svetlost" da "sve informacije treba prezentovati, pogotovu ljudima kojih se to direktno tiče". Kako je naglasio, on ne priznaje "zastarelost kod stvari gde postoji intenzivni emotivni naboj". S.S.
KRAGUJEVAC (Tanjug) - U Opštinskom tužilaštvu u Kragujevcu pokrenut je predkrivični postupak, na osnovu krivičnih prijava koje su podnele najmanje 20 porodica, protiv NN lica za navodno počinjeno krivično delo oduzimanja maloletnih lica i promene porodičnog stanja. Zaključno sa 14. oktobrom, opštinsko tužilaštvo je, za svaki slučaj pojedinačno, organima unutrašnjih poslova u Kragujevcu uputilo dopise da se obavi provera podataka iznesenih u prijavama tih bračnih parova, potvrdio je Tanjugu izvor iz tužilaštva koji je želeo da ostane anoniman. Prema istim izvoru, ukoliko se i utvrdi istinitost navoda iz prijava, tužilaštvo će preduzeti sledeći korak, pod uslovom da predmet nije zastareo. To, praktično, znači da su slučajevi od pre dvadesetak godina, pravno gledano, zastareli.
Gordana Cvijanović, koja je rodila devojčicu 1991. godine, u KBC "Dragiša Mišović", a potom joj je rečeno da je beba umrla, u prethodnih 20 dana dvaput je dobila dokumentaciju o svojoj umrloj devojčici. Kako ova majka kaže, dokumentacija je puna nelogičnosti i neistina, a ne priznaje je iz prostog razloga što je njena beba na rođenju dobila broj 87, za šta poseduje dokaz: bebinu narukvicu iz porodilišta sa tim podatkom, a u dokumentaciji, koja je stigla na njenu adresu pre nekoliko dana, devojčica ima broj 230. Ona će na sudu zatražiti da joj se objasni o kojem detetu je reč. Prema njenim rečima, upoređujući podatke iz dokumentacija koje su stigle iz SO Svski venac i iz zdravstvene ustanove, naišla je na niz netačnosti. U porođajnom protokolu piše da joj je prva trudnoća po redu, a kako ona tvrdi, pre te devojčice rodila je zdravog i pravog sina. Ona nam je donela sve te papire i pokazala. U prijavi bebe u SO Savski venac, koju popunjava zdravstvena ustanova, neko je prepravljao podatke o tome, tako da u rubrici o podacima koliko je majka dosad rodila živorođene i mrtvorođene dece stoji da se ukupno porađala jedanput, pa je prepravljeno na dvaput, da je rodila jedno živorođeno dete, pa je prepravljeno na dvoje, i da je mrtvorođenih rodila jedno, pa je to ispravljeno na nijedno. - U porođajnom protokolu navedeni su netačni datumi mog prijema u KBC "Dragiša Mišović". Tamo stoji da sam primljena 12.7.1991. što nije tačno jer sam se javila u bolnicu 10.7.1991. što se vidi iz otpusne liste. Isto tako piše da me je porađala babica, ali ni to nije tačno, jer me je porodila lekar Ljiljana Cvijanović. U njenoj istoriji bolesti stoji da ju je lečio dr Polovina, dok ona negira to i kaže da ga nikada nije videla. Na mojoj temperaturnoj listi, nalaye se podaci o bebi da je žensko, pod brojem 230, koji se ne slaže sa brojem na narukvici (87), ali ostali podaci se slažu: težina 2000 grama, dužina 44 centimetra, kao i svi ostali - navodi Gordana Cvijanović i pokazuje dokument sa tim podacima. Prema njegovim rečima, izuzetno je zanimljivo što je devojčica rođena 12.7.1991. godine u 1 čas i pet minuta, a umrla istog dana u 22.30 u Institutu za prevremeno rođenu decu. Za samo sat i po vremena, koliko je ostalo do narednog dana, kako Cvijanovićeva navodi, lekari su uspeli da konstatuju smrt, urade obdukciju, sačekaju nalaz i napišu potvrdu o smrti deteta, na kojoj stoji datum 12.7.1991. Ali obdukcioni nalaz nikada nisam dobila, dok je u rubrici prijave smrti u kojoj se traži podatak da li su uzorci smrti provereni obdukcijom zaokruženi da jesu. Ukoliko je to tačno, zašto mi nikada nisu dostavili te rezultate, mada sam ih mnogo puta tražila - pita se ova majka. - Igrom slučaja dobila sam u obe dokumentacije i moju otpusnu listu. One se razlikuju u tome što je na prvoj napisan rukom datum mog otpusta iz bolnice 16.7.1991. a sve ostalo je otkucano mašinom, a na ovoj novoj sve je isto samo nema tog datuma. Otpusnu listu potpisala su trojica lekara, ali nema nijednog njihovog faksimila. Takođe, u rubrici završna dijagnoza, između ostalog, na engleskom jeziku stoji podatak o mojoj bebi "Small for date baby", što me izuzetno zbunjuje, jer nikada nisam videla da se dijagnoze pišu na engleskom jeziku - kaže ova majka i završava da ne može da se načudi onome što je videla sopstvenim očima u dokumentaciji o svojoj devojčici. - Ako su i nenamerne greške, mnogo ih je, a ako se radi o falsifikatima, pitam se u kojoj zemlji mi živimo i kako će na porođaje otići sve buduće majke koje čitaju naše ispovesti - kaže naša sagovornica.
Radmila Bajčić
KURŠUMLIJA - U selu Krčmaru, nedaleko od Kuršumlije, održan je još jedan u nizu sastanaka porodica sa područja Topličkog okruga koje tragaju za decom, za koju sumnjaju da su kao bebe otete u prokupačkom porodilištu od 1983. do 1991. godine. Sastanak je održan u kući Ljubiše Petrovića koji traga za unukom. - Iako smo do sada imali bezbroj sastanaka, prvi put smo odlučili da našu muku, koja nas je okupila, iznesemo u javnost. Ranije smo izbegavali da naše nevolje poveravamo drugima i jadali smo se međusobno, ali nas je muka naterala da se organizujemo - priča Ljubiša, objašnjavajući da su topličke porodice, koje tragaju za svojim porodom, svakodnevno u kontaktu. - Moja kćerka je 24. aprila 2001. godine u prokupačkoj bolnici rodila dvojke, sina i kćerku. Prvo se rodio dečak, pa devojčica - kao da otvara dnevnik bolnih sećanja Ljubiša. - Deca su rođena zdrava i zaplakala su na porođaju, ali se kasnije ispostavilo da nije sve u redu. Prevezena su na Institut za neonatologiju u Beogradu. Međutim, čudno je bilo da majku, odnosno moju kćerku, nisu poslali sa decom, već su je zadržali u Prokuplju. Kada sam telefonom kontaktirao sa Beogradom, rečeno mi je da su deca dobro, da bi se kasnije, navodno, ispostavilo da su dobila izliv krvi na mozak. Potom su mi ispričali kako su deca dobila temperaturu i da je dečak posle dva dana preminuo. Kada sam zatražio da preuzmem njegovo telo rečeno mi je da to nije moguće i da će mi za dokumentaciju, koja je problematična, trebati od tri do deset hiljada maraka. Od porodica koje su prisustvovale sastanku bili su i bračni par Biljana (44) i Časlav (47) Momirović, koji tragaju za trojicom sinova. Ističu da je na svakom porođaju, u početku, sve bilo u redu, ali se kasnije ispostavljalo da dete nije živo. Ono što ih najviše brine i nagoni na sumnju je što im nikada nije dozvoljeno da vide leš deteta. Supružnici Božica (36) i Milosav (40) Milenković iz Babotinca kod Prokuplja izgubili su 1984. godine dečaka u prokupačkom porodilištu. - Porođaj i trudnoća protekli su u redu, ali kada sam zatražila da mi donesu dete, rečeno mi je da sačekam jer mu je, navodno, potrebna lekarska pomoć. Isto se ponovilo kada je i suprug zatražio da vidi dete, rečeno mu je da nije živo ali mu nisu dali da ga vidi - priča Božica (36).
Na sličan način bez deteta su ostali i Biljana (32) i Nebojša Gopić (35) iz Suve Reke, trenutno nastanjeni u Prokuplju. Posle prvog porođaja 1991. godine koji je protekao u redu u prokupačkom porodilištu, Biljana je plašeći se albanskih lekara odlučila da se ponovo, 1993. godine, porodi u Prokuplju. Iako je, kako kaže, porođaj bio carskim rezom i protekao bez problema, rekli su joj da je dete mrtvo. Na insistiranje nje i njenog supruga da vide telo, rečeno im je da se radi obdukcija, a potom da je spaljeno. Nisu se slagali ni datumi navodne obdukcije, a ni papiri kasnije izdati u opštini i bolnici, što je slučaj i kod ostalih porodica.
Od svih porodica u Toplici koje tragaju za decom, za koju sumnjaju da su kao bebe otete u prokupačkom porodilištu, nije zastareo slučaj LJubiše Petrovića koji traga za unukom, rođenim 24. aprila 2001. godine. Kaže da je juče dobio potvrdu Ministarstva zdravlja u kojoj se kaže da je njegova dokumentacija prosleđena nadležnim institucijama. Miša Ristović
- Opština Savski venac je najveća matična knjiga na Balkanu. U tri porodilišta na teritoriji ove opštine godišnje se rodi između 13. 000 i 14. 000 beba. To je polovina od ukupnog broja dece koja se rodi u Srbiji. Sva ona upisuju se u matičnu evidenciju prema propisanoj zakonskoj proceduri, ako tvrdi drugačije morao bi da za to ima valjane dokaze umesto argumenata rekla - kazala. Ovo za Ekspres izjavljuje Branislav Belić, predsednik Skupštine opštine Savski venac. On odbacuje sve optužbe koje su poslednjih dana, na račun matične službe ove opštine uputili roditelji koji tvrde da su im deca ukradena u porodilištima posle porođaja. Posebno isključuje mogućnost da se u opštini izdaju falsifikovana lična dokumenta i dodaje da se matične knjige vode na zakonskoj osnovi. Negira i zapažanje odgovornih iz Statistickog zavoda Beograda da postoje rupe u matičnim knjigama, odnosno da se one ne popunjavaju redom već se preskaču tekući brojevi.
Gordana Milanović, načelnik matične službe Savskog venca, takođe tvrdi da se evidencija vodi maksimalno ažurno, a tačnost upisanih podataka kontroliše se svakodnevno. Ona priznaje da prilikom upisa u matičnu evidenciju ima grešaka, ali da se pre svega radi o pogrešno napisanim ciframa ili slovu, što se odmah ispravlja čim kontrola utvrdi tako nešto. Greške u matičnoj evidenciji ispravljaju se samo rešenjem koje donosi opštinska uprava. A kako nam tvrdi Gordana Milanović, u poslednjih devet meseci doneto je samo jedno takvo rešenje. Prema rečima načelnice Opštine Savski venac do sada je 166 roditelja, koji su izgubili decu u porodilištu, podnelo čak 418 zahteva, da im se izdaju fotokopije dokumenata iz matičnih knjiga umrlih i rođenih. Ona potvrđuje da će prestati da fotokopiraju ta silna dokumenta, jer se zahtevi ponavljaju, a mnogi od tih ljudi, kako primećuje, valjda zbog tragedije koja ih je zadesila i nemaju baš "normalno ponašanje". Načelnica matične službe Savskog venca nam kaže da je zbog toga i policija proveravala matične knjige. Mogu da kažem da su od 39 pregledali do sada 32 slučaja i rekli nam da je sve u redu, a verovatno će isti odgovor biti i kada vide ostale dosijee - zaključuje Gordana Milanović. Dejan Stanojlović
Vesti o trgovini bebama stižu jedna drugu. To su tragične sudbine. Postoje debele niti koje spajaju sve ove porodice i njihove priče. Skoro je pravilo, da se blizanci rođeni u provinciji prebacuju u Beograd, zbog boljih bolničkih uslova. Dalje, roditelji nekoliko dana, pa i nedelja, nemaju nikakav kontakt sa bebama, osim informacije da su oba deteta zdrava. Međutim, malo kasnije, obavešteni su da im je jedno dete umrlo. Zatim, u najčešćem broju slučajeva "umiru" muška deca. A pravilo je da je smrt prouzrokovao izliv krvi na mozak. Takođe, niko od roditelja nije video "umrlo" dete. Nedavno je održan "okrugli sto" sa predstavnicima roditelja, načelnikom Kriminalističke policije Beograda, ministrom zdravlja i predstavnikom tužilaštva. Tada su data mnoga obećanja, ali Branka Ravić, iz Kraljeva, sumnja da su ona samo bila deo predizborne kampanje. Njena priča je skoro identična priči porodice Manojlovićiz Sokobanje, o kojoj je "Svedok" već pisao. - U kraljevačkoj bolnici porodila sam se 30. marta 1975. godine, i tada sam rodila dvojke - započinje Branka Ravic priču o sumnjivoj smrti sina. - Prvo je rođena kćerka, pa sin. Posle prvog pregleda, lekar je rekao da su bebe zdrave, ali da zbog male kilaže, jer su rođena u sedmom mesecu, treba da budu na Institutu za majku i dete u Beogradu. Nekoliko dana kasnije, i ja sam otišla u Beograd da bih bila sa njima. Međutim, tamo mi je rečeno da nema potrebe da ostajem u bolnici, jer oni brinu o deci. Verovala sam, pa sam se vratila u Kraljevo. Svakog dana dobijali smo informacije da su deca zdrava. Međutim, 21. aprila, na kućnu adresu stigao je telegram u kome je pisalo da nam je muško dete umrlo. Moj muž je telegram primio i, ne govoreći mi ništa, ujutru otputovao za Beograd, navodno, da odnese zdravstvene knjižice. Kada se vratio, rekao mi je da su deca dobro. Dva dana kasnije, saopštio mi je istinu. Počela sam da plačem, nisam mu verovala. Rekla sam mu da hoću da idem u Beograd da ih vidim. Kada smo stigli na Institut, doktorka, čini mi se Vera, uvela me je u neku prostoriju i počela da me teši. Tada sam bila naivna i verovala sam njihovim pričama i dokumentaciji. Rečeno mi je da je bolje što je dete sada umrlo jer bi imalo posledica, da je dobilo izliv krvi na mozak, a da su čak i kćerki menjali krv. U to sumnjam, jer ona i ja imamo istu krvnu grupu. Jos tada sam toj doktorki rekla da joj ne verujem. Nije mi čak ni dozvolila da vidim žensko dete. Vratili smo se u Kraljevo, ne uradivši nista, a bilo je još čudnije sto niko nije tražio novac, muž nije video "umrlog" sina, niti je išta potpisao, samo su mu rekli da je zakasnio, jer su oni iz Instituta navodno sve platili. Dva meseca kasnije uzeli smo kćerku, dobila sam jedan karton bez otpusne liste, i rečeno je da je svakog meseca u toku godine dovodim u Beograd. Ali, oni su kasnije zaključili da je dovoljno što sam je jednom dovela. Tri godine kasnije, Branka je rodila sina Milana. A pošto je muž radio u Švedskoj, svi su se tamo preselili. Međutim sanjala je da joj je sin živ i da je doziva. - Nedelju dana nisam mogla da se smirim, kaže Branka. – Došla sam u Jugoslaviju, navodno da tražim dokumentaciju, da se uverim da je dete umrlo. Međutim, prijateljica moje kume, inače lekar iz Beograda, poručila mi je da ne bi trebalo da sumnjam, jer ipak je to ozbiljna ustanova. I tako sam odustala... Ali, slične sudbine roditelja o kojima je po novinama pisano, nisu davale Branki mira. Navodile su je na sumnju i nadu da je možda i njen sin ziv. Trenutak koji je odlučio da se borba za istinu nastavi, bio je, prema Brankinim rečima, uoci prošle Nove godine, kada je na jednoj TV objavljena radosna vest. Pomenuta je i ustanova u kojoj je dva meseca po rođenju boravila kćerka Violeta. - Sutradan smo ponovo pogledali televizijski prilog - nastavlja Branka. – Bio je o porodici Manojlović iz Sokobanje. Počela sam da plačem jer su ispričali isto ono što se i meni dogodilo. To me je nateralo da ponovo potražim dokumentaciju, odnosno da saznam da li je moj sin zaista umro ili ne. Počela sam u kraljevačkoj bolnici, gde su mi izašli u susret, zatim u Skupštini opštine Kraljevo, odakle su me uputili beogradskoj opštini Savski venac. Otišla sam sa komšinicom, koja mi je i svedok kako su me dočekali u Institutu za majku i dete. Posebno sestra Angelina i pomoćnik načelnika bolnice. U opštini Savski venac videla sam da je u knjizi rođenih zapisano da je muško dete navodno umrlo 6. aprila 1975. Meni je rečeno da je dete živelo 17 dana, kako je onda to moguće? I zašto mene, majku, nisu obavestili, ako je umrlo? To je moja najveća sumnja. U Savskom vencu nisu mogli da mi izdaju umrlicu, većc su rekli da će poslati kraljevačkoj opštini. Zašto opštini, kada sam ja, majka, to lično trazila? Pošto nista nisam uradila, otišla sam na Institut. Dočekala me je neka sestra Angelina, koja je lupila rukom o sto kada sam objasnila zbog čega sam došla. Rekla mi je: "Da li ste Vi svesni šta tražite? U ovu bolnicu dolaze bolesna deca, a mi smo spalili dokumentaciju. Mi čuvamo košuljicu, a unutrašnjost bacamo". Nije mi bilo jasno kako nema dokumentacije makar za moju kćerku, ali sam razumela da je htela da kaže kako samo čuvaju korice. Bacila mi je papir da bih napisala zahtev. A šta da pišem, ako je sve spaljeno? Tražila sam istoriju bolesti, otpusnu listu i sve ono što se tiče moje dece. Vratila sam se sestri Angelini, međutim, u toj prostoriji bilo je oko deset lekara koji su me čudno posmatrali. Rekli su mi da predam zahtev na drugom mestu, gde sam zamolila da mi istog dana sve to izdaju, jer su me uverili da dokumentacija postoji, da nije spaljena. Onda su me odveli pomoćniku direktora Instituta, nekom Vladislavu Jovanoviću, koga ne bih više zelela da sretnem. U ruci je držao dokumentaciju moje dece, i rekao mi je da moramo da razgovaramo. Rekao mi je da nisam svesna šta tražim, da sam nesavesna majka i da će se braniti tužilaštvom ili policijom. Nastavio je, pričajući napamet, kako nismo hteli da prihvatimo svoju decu i da muslimani bolje čuvaju decu, i to je stalno ponavljao. Moju komšinicu je isterao napolje jer je reagovala na njegove reči. Izašla sam odatle, ništa nisam uradila. Nekoliko dana kasnije, kraljevačka skupština opštine poslala je poziv za Branku Ravić, jer joj je stigla smrtovnica iz Beograda. Branka kaže da su u opštini bili začuđeni zbog toga, ali su joj pokazali da je muško dete upisano u knjigu rođenih, a ne i u knjigu umrlih. Takođe, postoje nejasnoće i u dokumentaciji kraljevačke bolnice u kojoj piše da je žensko dete rođeno 1975. a muško 1976. – Zar sam ja fenomen, koji blizance rađa u razmaku od godinu dana? - pita se Branka. Pokušavala je pismeno, telefonom, na sve načine da dobije pouzdane podatke, istinu o njenom sinu. Da li je živ ili je umro. Takođe, za istinom traga i Violeta, Brankina kćerka, koja želi da zna šta se desilo njenom bratu blizancu. Nažalost, nikakvog odgovora nema. - Kako ja, majka, mogu da budem mirna i da im verujem? Dobila sam obećanja vlade, kraljevačkog SUP-a, tužilaštva, ali ništa. Moja sumnja nije potekla od porodice Manojlović iz Sokobanje, već od samog početka, kada su deca rođena. Neka nas razuvere, ja ne tražim dete, ono će da dođe na svoje mesto, samo mi treba istina. Moguće je da je ono umrlo, ali neka mi daju dokumentaciju. Nikoga ne napadam, znam da je zakon zastareo, ali ja ga nisam pisala. I ovakav slučaj, da li može ikada da zastari?
Iako nije htela puno da otkrije, Branka je nagovestila da možda i zna ko je njen "umrli" sin. Ipak, ona ne obraća pažnju na ono što ljudi govore, da je uočljiva sličnost između njene dece i izgubljenog sina. Samo se naslućuje da će ona i na druge načine uspeti da istera istinu na videlo. Bez obzira na cenu.
Sofijanka i Miodrag Milivojevic iz Aleksinca podneli su 12. jula ove godine tužbu protiv osoblja GAK u Nišu i zaposlenih u matičnoj službi tamošnje opštine zbog sumnje da su pre šesnaest godina učestvovali u oduzimanju njihvog tek rođenog sina. "Porodila sam se 22. maja 1986. godine u 21.45 sati u niškoj bolnici. Rodila sam zdravog sina od 3,1 kilograma sa ocenom devet. Beba je zaplakala, poljubila sam je, a doktor Lilić, znajući da mi je to prvi porođaj, ohrabrio me je rečima: Rodili ste Kraljevića Marka. Narednog dana u terminima za podoj nisu mi, međutim, doneli bebu, a na moje pitanje u čemu je problem odgovorili su mi: Videćemo, ne znamo", kaže Srbijanka. Tog dana Sofijanka je čula i da joj je beba u inkubatoru, ali joj je zabranjeno da je vidi. Pred zoru 24. maja doktor Cvetanović joj saopštava da joj je dete umrlo. Sofijanka kaže da joj je babica gurnula neke papire da potpiše, ali ni njoj ni njenom suprugu nije dozvoljeno da vide bebu, već im je rečeno da im je dete već poslato na obdukciju. Iako ih je morila sumnja, bracni par Milivojević je tek nakon slučaja Milutina Manojlovića iz Sokobanje otišao u GAK Niš i u tamošnju opštinu da potraži dokumenta o preminulom detetu. Zanimljivo je, kaže naša sagovornica, da je u tim dokumentima bilo upisano moje devojačko prezime Blagojević, iako sam već tri godine bila u braku i u zdravstvenoj knjižici mi je pisalo Milivojević. Izvod iz protokola porođaja, istorija bolesti, otpusna lista sa epikrizom i obdukcioni nalaz takođe su obilovali nelogičnostima. "Dobili smo rogobatni prepis otpusne liste, sa matičnim brojem istorije bolesti 1577, sa epikrizom 'dete muško TM 3.100 / 49 cm rođeno 22.5.1986. godine', sa napomenom da su podaci prepisani iz porodiljskog protokola. Ni napomena da je dete umrlo. U otpusnoj listi iz 1986. godine koju posedujemo stoji matični broj 03718, sa epikrizom da je dete roženo, ali i umrlo 23. maja te godine" priča Sofijanka, pitajući se kako dete može da bude čas živo, čas mrtvo. Milivojevići podsećaju da im je zamenik direktora GAK-a u Nišu rekao da svi podaci iz otpusne liste i prepisa dokumenta moraju da se slažu, a da u suprotnom neko mora u zatvor. Ovo je sada prilika policiji i sudstvu da utvrde kako je moguće da se otpusne liste vode pod dva različita matična broja, i kako može na jednoj da piše da je dete živo, a na drugoj da je mrtvo. Zanimljivo je, takode, navode Milivojevići, da je zahtev za obdukciju i izveštaj o rezultatima potpisala ista osoba, Slavica Jovanović, ali bez faksimila lekara ili bilo kakvog pečata, a na tim dokumentima stoji 23. novembar 1986. godine. Ako je verovati tim dokumentima, zahtev za obdukciju je stariji od rezultata obdukcije čak čitavih šest meseci, pa kako onda da čovek ne sumnja, kaže Sofijanka Milivojević i dodaje da je i razlog smrti njenog mališana u nalazima drugačiji. U jednom nalazu piše da je dete umrlo od srca, a u drugom zbog ciste na mozgu. Sumnju bračnog para Milivojević podgrejala je i njihova nedavna poseta GAK-u u Nišu. "Osoblje se prema nama ponašalo kao da smo narodni neprijatelji, koji kopaju po državnoj tajni. Zanimljivo je da je bolnica pozvala i policiju da prisustvuje našem pregledu dokumentacije", pričaju Milivojevići i dodaju da je gotovo ista sudbina njihovih zemljaka Stane i Ivice Milivojević, iz Aleksinačkog sela Mozgovo. M.P.Milenković
- Otišla sam na porođaj 10. jula 1991. godine u KBC "Dragiša Mišovic", jer sam tamo imala vezu dr Nedeljka Brahusa, koji je, uostalom, pratio tok moje trudnoće i bio naš kućni prijatelj. Na prijemu mi je on lično rekao da idem u drugu kliniku pošto, navodno, u njegovoj nema mesta. Insistirala sam da ostanem, jer sam osećala sigurnost zbog poznanstva sa njim - počinje svoju priču Gordana Cvijanović, jedan od roditelja koji sumnjaju da su im deca ukradena na porođaju. Prema njenim rečima, on ju je primio, pregledao i uputio na odeljenje. Tamo su je sačekala četiri lekara koji su je odmah nakon pregleda priključili na kiseonik. - Protestvovala sam zbog kiseonika, jer je sa mnom bilo sve u redu, a trudnoća normalna. S obzirom na to da mi je to bila druga trudnoća, znala sam kako izgleda normalno nositi dete devet meseci. Oni su mi objasnili da moram da budem pod kiseonikom, zato što ce moja beba da umre - priča naša sagovornica i dodaje da je zatražila da je hitno porode zbog ugroženosti bebe, ali su joj oni rekli da to nije moguce dok ne stigne lekarka koja će je porađati. Ona je stigla posle dva dana. Nije me porodila u porodilištu, već u nekoj sobi. Devojčica, koju sam rodila, bila je krupna i odmah zaplakala. Dali su mi da je stavim na grudi. Bebi nisu vezali narukvicu sa mojim podacima već su je dali meni. Tada su je odneli na Institut za neonatologiju, pošto je, navodno, bila bolesna. Dan kasnije na pogrešnu kućnu adresu stiže telegram iz Instituta u kome nas obaveštavaju da je devojčica preminula - navodi Gordana Cvijanović i dodaje da u KBC "Dragiša Mišovic" ništa nisu znali o tome. Jer kada im je zatražila neko sredstvo kako bi joj se zaustavilo lučenje nadošlog mleka, dobila je odgovor da mleko mora da čuva za bebu koja je na Institutu za neonatologiju. Suprug, a kasnije i ja, zatražili smo u Institutu da vidimo dete, ali su nam tamo rekli da nemamo prava na to. Dr Brahus, naš kućni prijatelj, nije se pojavio u klinici tokom mog boravka u njoj, niti ikada više za sve ove godine. - Naravno da sumnja uvek postoji u ovakvim slučajevima, ali ništa nismo preduzimali dok, igrom slučaja, u štampariju u kojoj radim nije stigao Protokol iz Instituta za neonatologiju iz 1990. i 1991. godine da se ukoriči. Potražila sam svoje ime u njemu, jer je u tom periodu moja devojčica u toj kući umrla, ali podataka o tome nije bilo - navodi ona. Dve godine od tada Gordana Cvijanović je živela u sumnji da je njena devojčica ipak živa, a kako kaže, čim se pojavila prva priča roditelja u medijima o tome, ona je počela da sakuplja dokumentaciju. Kao i u mnogim sličnim slučajevima, dodatnu sumnju pojačala je nepotpuna dokumentacija, a naročito činjenica da nikada nije dobila obdukcione rezultate, mada ih je nekoliko puta tražila. Takođe, u JKP "Pogrebne usluge" su joj saopštili da ne poseduju podatke o smrti za bezimeno dete Cvijanović, rođeno 12.7.1991. godine. Devojčica je upisana prvo u matičnu knjigu umrlih, a kasnije tek u matičnu knjigu rođenih. U želji da proveri jedinstveni matični broj ćerke dobila je odgovor da ga oni ne poseduju. Zbog svega toga Gordana Cvijanović je podnela krivičnu prijavu. - U ime svih, na ovaj način, unesrećenih roditelja pozivam da se oglasi Ruždi Ramadani, direktor Instituta za neonatologiju, da nam objasni zašto nismo imali pravo da vidimo naše umrle bebe i zašto nismo dobili obdukcione nalaze. Pozivam i sve nadležne da vec neko od njih izade pred TV kamere i kaže o čemu se ovde radi - završila je naša sagovornica.
Radmila Bajčić
Policija u Prokuplju prosledila je opštinskom tužilaštvu 6 prijava roditelja koji sumnjaju da su im bebe rođene u prokupačkom porodilištu otete u periodu od 1985. do 1990. Šef Odseka za suzbijanje kriminala SUP Prokuplje Mašan Lutovac izjavio je da su, zbog dugog vremenskog perioda koji je protekao, prijave zastarele, tako da se čeka na odluku suda o pokretanju policijske istrage.
Roditelji iz sela Babotinac, Džigolj, Stara Božurna, Krčmare i 2 porodice iz Prokuplja prijavili su nestanak novorođenčadi, a, kako navode u prijavama, najveći razlog za sumnju je kod njih izazvalo to što im njihova, kako im je rečeno, mrtvorođena deca nisu pokazana.
- Iznenađen sam što je Darinka Mitrović, direktor Pravne službe GAK "Narodni front", smišljeno širila dezinformacije kako bi zbunila roditelje, koji smatraju da su im deca ukradena na porođaju, i celokupnu javnost - revoltirano priča za Ekspres Nenad Janković, jedan od roditelja koji misle da su im deca u porodilištu ukradena, a ne mrtva, o čijem "slučaju" smo već pisali, demantujući navode Darinke Mitrovic u tekstu "Naša vrata su svima otvorena", (Ekspres, 15.10.2002. str.4). - SO Savski venac "oprao je ruke" od mog slučaja saopštivši mi da moja beba nije upisana u njihove matične knjige i uputio me u porodilište. Međutim, zbog čega GAK "Narodni front" nije prijavio rođenje mog deteta nikada mi nije saopšteno. U članu 1. Zakona o matičnim knjigama (Službeni glasnik SRS, broj 15/90, 30.3.1990. godina) jasno je definisano da se u matične knjige upisuju podaci o rođenju, braku, smrti i sve druge činjenice predviđene tim zakonom - tvrdi naš sagovornik.
On pita čelnike GAK " Narodni front" zašto je direktorka Pravne službe izjavila i da su njihova vrata svima otvorena, kada to nije tačno, barem u njegovom slučaju.
On navodi da je GAK "Narodni front" prema Zakonu o upravnom postupku, bio dužan da u roku od 30 dana od prijema pošiljke odgovori na upućeni zahtev.
Janković tvrdi da je bio svedok razgovora bolničkog osoblja koje je reklo kako je u noći, kada se i njegova supruga porodila, umrlo sedam beba.
Isto tako, Janković tvrdi, pošto je njihova beba bila u stomaku majke više od 28 nedelja, te je obavezno rađena autopsija, da nalaz nikada zvanično nije dobio. Darinka Mitrović je, kaže on, rekla da je tretman porodilja zadovoljavajući u njihovoj klinici.
Janković je predložio Darinki Mitrović da bolje prouči Zakon o matičnim knjigama kako bi shvatila da je priznala krivično delo koje je napravljeno u slučaju njegove bebe.
- Postoji i Član 29. pomenutog Zakona po kome se prilikom prijavljivanja smrti mora podneti potvrda o smrti koju izdaje zdravstvena ustanova u kojoj je lice umrlo (...). Bez potvrde o smrti se ne može izvršiti upis činjenice smrti u matičnu knjigu - dodao je naš sagovornik, naglasivši da nikada nije dobio potvrdu o smrti njegovog deteta.
On, na kraju, poziva nadležne da odgovore zašto njegov mališan nije prijavljen u matične knjige SO Savski venac?
Prema podacima koje smo dobili u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Zakon o matičnim knjigama (Službeni glasnik SRS broj 15/90 30.3.1990. godina) još važi. Radmila Bajčić
Afera krađe beba u porodilištima i odeljenjima za prevremeno rođenu decu, koje su se po tvrdnjama brojnih unesrećenih roditelja zbivale kod nas godinama unazad, dugo već, praktično iz dana u dan, najblaže rečeno, šokiraju nasu javnost. Mnogi sledbenici Hipokrata, medicinske sestre i drugi pripadnici profesije u belim mantilima našli su se na stubu srama. Sve češće se pominje prava mafija koja gotovo hara u porodilištima. Roditelji koji sumnjaju, ili tvrde da su im bebe otete, a njima u porodilištima saopšteno da su preminule, podneli su čak 60 krivičnih prijava. Na stubu srama našla se tako čitava lekarska profesija. Zato smo se za komentar ovih crnih priča i zbivanja obratili prvom čoveku lekarskog esnafa predsedniku Srpskog lekarskog društva profesoru dr Zoranu Ivankoviću. - Mi u SLD-u nismo dobili ni jednu takvu prijavu roditelja. Saznali smo o navodnim krađama indirektno, stizalo je to do nas najviše iz novina. E, ako bi se tako nešto dokazalo, utvrdilo, da se stvarno makar jedan član naše profesije odao takvom najcrnjem, najtežem kriminalu, bila bi to bez svake sumnje najveća bruka čitave struke. Za mene, ubeđen sam i za gotovo sve moje kolege, nepojmljivo je da neko, ko se opredelio za ovaj najhumaniji poziv na svetu, može u tolikoj meri da skrene na stranputicu, u kriminal, da se poigrava iz koristoljublja tek rođenim životima i njihovim sudbinama, životima roditelja. Bilo bi najteže moguće ogrešenje o lekarsku etiku, kaze za "Ekspres" profesor dr Zoran Ivanković. Moralna osuda jedino je što je SLD i njegov Etički komitet i u ovom slučaju kao i u svim ostalim ogrešenjima o lekarsku etiku mogao da izrekne svom članu.
- Sve ovo sto se zbiva sa pričama i tvrdnjama o navodnim krađama tek rođenih beba još jedan je u nizu dokaza koliko je nama stvarno neophodna Lekarska komora. SLD je samo udruženje lekara i ono ne može da izrekna nikakve sankcije, prave kazne. Komora bi, kako se to inače u svetu radi, imala prava i obavezu da takvom svom članu, a ja ne znam da se u istoriji srpske medicine ikada dogodio takav užas i krađa beba, oduzme čak i dozvolu za rad, odnosno da zabrani dalje bavljenja profesijom. Pripreme za zakonsko regulisanje postojanja takve Komore je u završnoj fazi, a kako ovakve stravične greske budućim paragrafom nisu ni bile obuhvaćene jer su nezamislive, moraćemo, ipak, paragrafe i da dopunimo. Da predvidimo kazne i za ono sto je nezamislivo, ističe profesor Ivanković.
- Ginekološko-akušerska klinika "Narodni front" ustanova je u kojoj svaki roditelj koji želi da proveri dokumentaciju o porođajima i bilo kojim drugim intervencijama rađenim u našoj kući, može to da učini. Naša vrata svima su otvorena - rekla je za Ekspres Darinka Mitrović, direktor Sektora opštih, pravnih i kadrovskih poslova GAK "Narodni front".
Prema njenim rečima, pomenutoj zdravstvenoj ustanovi neprestano se javljaju roditelji koji smatraju da su im deca ukradena na porođaju.
Ona kaže da bi svi na klinici bili srećni da su roditelji, koji tvrde da su im deca nestala u porodilištu, u pravu. Jer, to bi značilo da su bebe žive, ali na žalost realnost je drugačija.
- Javljaju nam se roditelji koji su bebu dobili šezdesetih godina prošlog veka, ima ih i iz sedamdesetih, osamdesetih, a najsvežiji je "slučaj Janković", o čemu je već štampa pisala. Mi im svima izađemo u susret i pomognemo koliko je u našim mogućnostima. U odnosu na prethodno pomenute roditelje Jankovići su se javili na vreme, mada moram da naglasim da je njihov slučaj čist - ističe Mitrović. Objašnjavajući o proceduri koja se radi ukoliko je beba mrtvorođena, a boravila je u materici majke više od 28 nedelja, Darinka Mitrović je rekla da se u takvim slučajevima obavezno radi autopsija i rezultati prilažu uz dokumentaciju. To je učinjeno i u "slučaju Janković". Da li su roditelji podigli rezultate autopsije, to je već njihova stvar, kaže ona. Zbog istrage koja se trenutno vodi o navodno ukradenoj deci, pomenuta klinika ne može da obelodani sve detalje pojedinih slučajeva. Kasnije će i to biti moguće, obećala je naša sagovornica. Podsetili smo našu sagovornicu na slučaj "sto maraka i pečeno prase za bebu" iz 1998. godine, kada je obelodanjeno, a mediji preneli, da su tri lekara iz GAK "Narodni front" optužena za pokušaj prodaje tek rođene bebe. - Sudski postupci protiv dvojice naših lekara su pravosnažno okončani u njihovu korist, dok je postupak protiv optuženog pedijatra za učešće u tom slučaju još u toku - navodi direktor pravne službe te klinike.
Kako ona navodi, prema statistikama te kuće dnevno se rodi između 17 i 24 beba. One se upisuju u matične knjige rođenih u SO Savski venac.
Govoreći o optužbama pojedinih porodilja, koje smatraju da su im ukradena deca na porođaju, da su imale loš tretman prilikom porođaja i da im nije bilo dozvoljeno da vide svoju bebu, naša sagovornica je rekla da ne veruje da je bilo ko od osoblja loše postupao sa majkama i pozvala nas da dođemo u obilazak klinike, a ako treba, da prisustvujemo i samom činu porođaja. - Želim da kažem i to da je svim majkama mrtvorođene dece dopušteno da preuzmu njihove posmrtne ostatke, ali da vrlo mali broj to i uradi. Mi ih prosleđujemo u JKP "Pogrebne usluge" koje ih sahranjuje - kaže ona.
S. Kažić Senić
Slavoljub Milenković iz moravskog sela Trnjana kod Aleksinca jedan je od malobrojnih roditelja kome je porodilište, posle vesti o iznenadnoj smrti, omogućilo da sahrani svoje dete. Njegovoj rodbini je isporučen mali limeni kovčeg, bez bilo kakvog propratnog papira. Iako je telo deteta sahranjeno pre 31 godine, Slavoljub veruje da njegov sin živi u Nišu.
Milica, Slavoljubova supruga, porodila se 7. septembra 1971. godine u aleksinačkoj bolnici u devetom mesecu. Na svet je donela zdravo muško dete, teško 3.500 grama, kome su nadenuli ime Dejan. Odmah nakon porođaja lekari su konstatovali da je Milica ozbiljno bolesna i da ima rak debelog creva, pa je prebačena na Onkološku kliniku u Nišu. Beba je bila smeštena na dečjem odeljenju u aleksinačkoj bolnici gde je ostala narednih petnaestak dana. Slavoljub kaže da je dva puta za to vreme video bebu i da se uverio da je mališan zdrav, veseo i napredan. A onda mu je iznenada saopšteno da dete nije dobro, i na predlog dr Trajkovića odlučeno je da i ono bude prebačeno u nišku bolnicu. Od tog trenutka Milenković gubi svaki trag novorođenom sinu, jer mu u niškoj bolnici, zbog navodne epidemije, ne dozvoljavaju da obiđe mališana.
- Onda su me 8. oktobra obavestili da je beba umrla, a baš tog dana supruga je operisala debelo crevo. Istog trenutka kada mi je to saopšteno uputio sam se u niško porodilište da vidim telo sina, ali mi glavna sestra nije dozvolila. Revoltiran zbog takvog postupka, nasrnuo sam na sestru i milicija je morala da interveniše. Nije mi, međutim, dozvoljeno da vidim telo. Budući da sam bio u potpunom šoku, moja rodbina je preuzela moga sina - kaže Slavoljub.
Godinu dana kasnije, skrhana bolešću, ali i tugom, umrla je i Milica, a Slavoljub je nastavio da živi sanjajući da mu je sin živ. Kada je pre nekoliko meseci Milutin Manojlović pokrenuo priču o otetim bebama, Milenković je i sam krenuo u istragu sopstvenog slučaja. U matičnoj službi opštine Aleksinac bez problema mu je data krštenica, ali u njoj je stajao samo datum roženja bebe. U rubrici - naknadni upisi i beleške - nije napisano da je dete umrlo. Zatražio je i izvod iz knjige umrlih, ali mu je rečeno da taj dokument ne postoji. Posle provere u kompjuteru utvrđeno je, takođe, da sin Milice i Slavoljuba nije zaveden ni u aleksinačkom OUP-u, odnosno da nije upisan jedinstveni matišni broj za mališana. Istog trenutka Milenković je napisao tužbu i podneo opštinskom javnom tužilaštvu.
Nakon trideset jedne godine, Slavoljubu Milenkoviću rođaci koji su iz niške bolnice preuzeli mališana otkrili su da je sahranjena beba imala plavu kosu, a njegov Dejan bio je crnokos. Postala mu je sumnjiva i činjenica da je Aleksinački ginekolog Iva, koji je porađao njegovu suprugu, lično, sopstvenim kolima, prebacio njegovog sina u niško porodilište. Tragajući, Slavoljub je, kako veruje, došao do istine. "Moje prvo dete je ukradeno, a kupili su ga supružnici, advokati iz Niša. Moj sin ima trideset jednu godinu, lekar je i trenutno je na specijalizaciji. Iako čeznem ze susretom sa sinom, ne viđam ga da mu ne bih stvorio probleme. Spreman sam da prodam i pola imanja da analizom DNK-a dokažem da je taj odrastao čovek moj sin", kaže za Ekspres Slavoljub Milenković iz Trnjana i dodaje da sa drugom suprugom ima troje dece, dva sina i kćerku, koji takođe žele da upoznaju svog najstarijeg brata.
M.R. Milenković
- Zbog krivičnog dela oduzimanja maloletnog lica i promene porodičnog statusa (iz člana 116. i 117. Krivičnog zakona Srbije) roditelji su podneli oko 60 prijava - kaže za "Ekspres" Snežana Bogdanović, drugi opštinski tužilac u Beogradu, naglašavajući da se, zajedno sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, proveravaju sve prijave, navodi iz njih i prikupljaju nove činjenice.
- Izuzetno ogovorno, kao i u svim drugim predmetima, pristupili smo proveravanju navoda iz prijava, pa i onih koje su, u većini slučajeva zastarele. Želimo da se utvrde činjenice, bez kojih se ne može ništa učiniti u procesuiranju - kaže Snežana Bogdanović.
- Javnost ćemo obavestiti da li smo prikupili bilo kakve detalje koji bi mogli da potvrde navode iz krivičnih prijava, pa i onih zastarelih. Tužilaštvo će istrajati na utvrživanju istine, ali neće nasesti na priče, niti podleći pritiscima.
M.N.
Ovih dana novine, radio i televizijske stanice prepune su vesti o roditeljima koji traže svoju decu. Nije reč o izgubljenoj deci, koja su nezadovoljna kućom, majkom ili ocem, krenula u beli svet da u tom belom svetu nađu neku topliju kuću i više ljubavi za sebe. Nije reč ni o deci koju su oteli da bi od njihovih roditelja dobili ucenu, to je strašan zločin. Reč je o deci koja toplinu sopstvenog doma nikada nisu upoznali. O deci koja rastu u nekim drugim domovima, možda, okružena većom pažnjom i blagostanjem koju im takvi domovi bogatih mogu da pruže. O deci koja nikada nisu upoznala svoje prirodne roditelje, koja neke tuđe ljude, tuđe po svemu i svačemu, nazivaju svojim roditeljima. Reč je, dakle, o ukradenoj deci, o deci koja tek što su progledala, a postala su predmet trgovine najgore vrste, trgovine za koju je malo zgraženje, osuda, moralni i svaki drugi prezir.
Neki ljudi imali su sve što ovo društvo, izgradivši materijalne standarde o tom što nazivaju sve, ali nisu imali dece. Onda su, uspostavivši pravilo koje važi samo za njih, da je sve samo roba, da se sve u njihovom lažnom svetu mo že kupiti, odlučili da kupe - dete. Kad već nemaju svoje, može bilo čije. Dovoljno je naći nekog nesavesnog medicinskog radnika koji to može i hoće da učini, i oni naprasno postanu srećni mama i tata. Buduća mama, možda je stavljala jastuke na odavno praznu utrobu da bi budući roditelji pred komšilukom imali "dokaz" da dete nije palo s neba, niti ga je donela roda, ni Deda Mraz za Novu godinu. Nesavesni lekar dobijao bi ugovoreni honorar, koji je, ako je verovati štampi, iznosio 5.000 maraka, dete je menjalo broj, proglašavano za umrlo i završavalo u domu neželjenih roditelja.
Neki roditelji bi poverovali u priču o smrti svog novorođenčeta, a neki su zadržali sumnju do današnjih dana. I kada je izneta prva javna sumnja o ukradenom detetu, talas je počeo da se valja. Poveća grupa roditelja, govori se o preko 300, bila je primljena i u Vladi Republike Srbije, bili su i u policiji, i svakome je obećano da ćce svaki pojedinačni slučaj biti ispitan. Drukčije i nije moglo biti. Kad ne bi bilo, značilo bi da je celo društvo obolelo od strahovite boljke od koje nema leka. Značilo bi da je država, sankcionisala perfidiju najgore vrste i da smo kao ljudi, ali i nacija, zreli za neopozivu smrt i pre Strašnog suda. Ako se ustanovi greška, što je moguće, bar će se sa ovog naroda sprati teška ljaga da je pogazio sve ljudske norme i prekršio Božje zakone. I to je dobit i to ogromna. Prestaćemo biti podsmeh svetu. Zar smo to malo bili u ovih poslednjih 50 godina!
Ovim delom, ovom trgovinom, ne samo da je prekršena osma Božja zapovest, koja glasi: "Ne kradi", već je time sahranjena i svaka iskra čovečnosti u onom koji je to nedelo počinio. Time nije izvršena obična krađa, kao što je krađa novca, kola, dragocenosti ili bilo čega drugog. Ovim je izvršena krađa tela i krvi, slave i potomaka, imena i prezimena, nastavka kolena i predaka. Uzeto je što nije smelo da bude uzeto, oteto je i prigrabljeno ne samo ono što nije nikada pripadalo toj porodici i što pred Bogom nikada i neće pripadati toj porodici. Pokraden je nečiji život, život koji ne pripada tim trgovcima i nikada neće pripadati.
Čovek mora da se zapita kako li je tek živeti, a znati da to biće koje ti ljudi nazivaju svojim detetom, nije njihovo dete! Kako li je ceo život lagati sebe i druge i to dete, a možda ići u crkvu, moliti se Bogu, slaviti slavu i biti - hrišćanin! A ovo pitanje se može uputiti i posrednicima, medicinskim radnicima. Time je prekršena i deseta Božja zapovest, koja glasi: "Ne poželi ništa što je tuđe".
I na kraju, zar se niko od tih vajnih trgovaca nije setio pravednog Jova, koji "bijaše dobar i pravedan i bojaše se Boga i uklanjaše se od zla. I rodi mu se sedam sinova i tri kćeri". A jednog dana dotrči sluga i javi Jovu da "Vjetar veliki dođe ispreko pustinje i udari u četiri ugla od kuće, te pade na djecu i pogiboše". Tada usta Jov i razdre plašt svoj, i ostriže glavu, i pade na zemlju i pokloni se. I reče: "Go sam izašao iz utrobe matere svoje, go ću se i vratiti onamo. Gospod dade, Gospod uze; da je blagosloveno ime Gospodnje. Uza sve to ne sagriješi Jov, niti reče bezumlje za Boga" (Jov 1, 2, 19-21). Ako, dakle, Gospod nije dao, zar nije bilo bolje zablagodariti Gospodu i ostati Njegov! Stalno dolaze kod nas roditelji koji sumnjaju da su im ukradena deca na porođaju. Ono što je na prvi pogled uočljivo kod tih slučajeva je nepotpuna dokumentacija iz porodilišta i opštine, što osnovano izaziva sumnju da nešto nije u redu - rekla je za Ekspres Radmila Vićentijević iz Gradskog zavoda za statistiku Beograda.
Prema njenim rečima, kao po pravilu, sva ta deca, za koje njihovi roditelji tvrde da su živa, ali ukradena, dobili su izuzetno visoke ocene pri rođenju, da bi potom, iznenada, preminula.
Ona objašnjava da se matična knjiga za tekuću godinu otvara prvog dana u godini, a završava poslednjim danom. Živorođena deca upisuju se po takozvanim tekućim brojevima. U upisu dece na sme da se nađe nikakvo prazno mesto. To izaziva dodatnu sumnju kod roditelja koji smatraju da su im deca živa, ali da im ih je neko ukrao.
Kako ona navodi, u slučajevima mrtvorođene dece neophodna je potvrda o smrti koju izdaju zdravstvena ustanova. Ukoliko se sumnja u uzrok smrti radi se obdukcioni nalaz, koji nam se takođe dostavlja. Takva deca upisuju se u knjigu mrtvih kao NN lica po obrascu DEM2. Živorođena beba, makar živela i jedan minut, upisuje se u matične knjige rođenih i dobija svoj matični broj. To praktično izgleda ovako: NN lice rođeno određenog časa i datuma, a umrlo nakon izvesnog perioda prvo je zavedena pod određenim tekućim brojem u matičnoj knjizi, a zatim i u knjizi umrlih - završila je Vićentijevićeva.
Roditelji koji sumnjaju da su im deca ukradena na porođaju, interesuju se i u JKP "Pogrebne usluge". Kako je rekao direktor ustanove Bogdan Šaremgaća svakodnevno u preduzeće dođe po šest roditelja koji zahtevaju dokumentaciju o svojoj deci. Čak su se javili i oni koji su bili dete tokom šezdesetih godina prošlog veka. Nenad Janković, jedan od roditelja koji sumnja da mu je dete ukradeno na porođaju, o čemu je Ekspres već pisao, rekao je za naš list kao, gde god da se pojavi, kod nadležnih nailazi na zid ćutanja.
Na moje pitanje kakvo je njeno mišljenje o svemu tome, ona mi je odgovorila da sada nema vremena da pročita prijavu, a neće imati ni sledeće nedelje. Kada sam probao da se raspitam o svom detetu i u Centru za socijalni rad SO Savski venac Gradskom centru za socijalni rad dobio sam odgovor: "Nadležni nisu tu!" - rekao je Janković.
Roditelji koji tvrde da su im decu ukrali u porodilištima ističu da su na meti često bili prevremeno rođeni blizanci. Lekari su kao uzrok smrti navodili dijagnoze sa kojima su kasnije rođena deca ojađenih roditelja uspešno preživljavala. Međutim, izgleda da je jedina bolest, koja je nesrećne bebe zauvek razdvojila od biološke majke i oca, dolazila od bogatih usvojitelja.
- Niko me ne može ubediti da moj blizanac, rođen 1978. godine u kragujevačkom porodiličtu, nije mogao da preživi sa dva kilograma težine, a devojčica je ostala živa sa kilogram i po i danas je zdrava i prava devojka - kaže dr Vesna Knežević, lekar iz Doma zdravlja u Sopotu. Ona čak navodi da je dobila dokumentaciju kako su oba blizanca "mrtva", što lako može da pobije njena dvadesetčetvorogodišnja ćerka.
Dr Knežević kaže da je svesna kakve su sve posledice kada danas ljudi proglašeni "mrtvim" shvate da imaju biološke roditelje i da su razdvojeni rukom mafije. Niko ne želi sada tu decu da oduzme iz tih usvojeničkih porodica, već da ispravi ono što su neki nesavesni ljudi učinili pre mnogo godina ili zataškavali taj kriminal.
Najpre su me u pančevačkom porodilištu, gde sam još ležala posle porođaja, obavestili - da je jedan blizanac preminuo i da moramo odmah da dođemo, jer će ga u suprotnom kremirati - priča za "Ekspres" Olivera Nešić iz Pančeva. - Kada sam se posle dva dana našla u Institutu za neonatologiju lekari mi saopštavaju da je umro i drugi blizanac. - Pošto sam zatražila da preuzmem leševe, oni me obaveštavaju da je to nemoguće, jer su deca kremirana dan ranije. Pitala sam zašto me o smrti drugog blizanca nisu obavestili telegramom, oni su rekli da je to već učinjeno, a u stvari poslali su telegram pet minuta pošto smo ja i suprug izašli iz Instituta za neonatologiju - što je kod mene probudilo veliku sumnju - Navodi Olivera Nešić. Sagovornica "Ekspresa" iz Pančeva kaže da nikada nije potpuno verovala u objašnjenje koje su joj dali lekari u Institutu za neonatologiju, ali ne može sa sigurnošću da optuži za odgovornost nikog pojedinačno. - Kada je priča o krađi beba procurela u javnost počinjem da tragam za svojim blizancima i verujem da ću ih pronaći, čak mislim da su u gradu u kome i ja živim Pančevu ili okolini, ali pod drugim identitetom. - Možda ovo oklevanje nadležnih vlasti da raskrinkaju mafijaški lanac pruža šansu "papirnatim roditeljima" da ih sklone u inostranstvo kako se ne bi otkrila istina, ali ja se ipak nadam da će i ljudi na vlasti shvatiti veličinu tragedije i naše patnje. Dejan Stanojlović
Piše vam jedna od mnogobrojnih majki, čije su bebe misteriozno nestale. Htela bih bar na ovaj način da se pridružim ostalim porodicama koje dele istu sudbinu. Moj slučaj je iz 1986. godine. Rodila sam u sedmom mesecu devojčicu, 6. juna 1986, u jagodinskom porodilištu. Beba je prebačena u kragujevačku bolnicu, jer u Jagodini "navodno" nije bilo inkubatora. Vidala sam svoju bebu gotovo svakodnevno, da bi mi posle deset dana, tačnije 16. juna, hladno saopštili da je umrla. Tražili smo, ja i moj muž, da nam je bar daju da je vidimo. Doktorka, koja je tada "brinula" o bebi, jednostavno nije htela da priča sa nama. Uzalud sam plakala i trčala za njom na stepeništu kragujevačke bolnice. Možda bi se sve na tome i završilo da na našu adresu nije, posle dužeg vremena (mislim da je to bilo posle godinu dana), došla opomena pred tužbu iz jagodinskog SUP-a, zato što nismo dali detetu ime. Neizvesnost traje do dana današnjeg. Iskreno se nadamo da nadležni neće ostati skrštenih ruku, kao do sada. Možda postoji negde šesnaestogodišnja devojka, rođena 6. juna 1986. a koja sumnja u identitet svojih roditelja. Nadam se da će ovo moje pismo naći mesta u nekom kutku "Ilustrovane Politike"" koju čitam dvadeset godina.
Majka iz okoline Despotovca
- Mafija u porodilištima čirom Srbije je izgleda oduzimala bebe najčešće od mladih i neiskusnih roditelja. Obično su prvorođene bebe u ojađenim porodicama proglašene mrtvim. Roditeljima, kako pričaju, po pravilu, nije omogućeno da vide svoje naprasno preminule bebe, a na ispraćaju iz porodilišta nesrećne mame i tate ispraćali su tapšanjem po ramenu, uz reči utehe "imaćete vi još dece, mladi ste".
Prema Jankovićevim rečima, te noći, koka je i Radio Index javio, u GAK-u. u ulici Narodnog fronta, umrlo je sedam beba, što se u Srbiji desilo još samo jednom - u niškom porodilištu. Bila je to noć velike konfuzije i bezvlašća koje je nastupilo posle Miloševićevog poraza na izborima. Dete Jankovićeve supruge Milene Ljubičić bilo je peto po redu koje je "umrlo" te noći. Tako je barem rekla jedna doktorka njegovoj supruzi. - Ne znam tačno ko je obavio taj tragični porođaj, ali znam da su bile žene i mogao bih danas da ih prepoznam, jer sam ih viđao u GAK-u - kaže Janković. - Naime, dve doktorke koje su prisustvovale kobnom porođaju moje žene, jedna je "sasvim slučajno" posumnjala da je beba već tri-četiri dana u stomaku mrtva, dok se druga nije slagala, pa su uključile aparat koji je registrovao otkucaje srca bebe, a bila je i provera na ultrazvuku. Međutim, posle svega, mojoj supruzi saopštavaju da je dečak rođen mrtav iako je ona čula komentar babice da je beba prelepa, što je pobijalo tvrdnju da je tri-četiri dana pre porođaja bila mrtva - navodi naš sagovornik. Nenadu i Mileni su u GAK-u potom obećali da će im dati obdukcioni nalaz, ali ga ni do danas nisu dobili, a priču da je te noći umrlo sedam beba odlučno su pobijali nadležni načelnici odeljenja. Iako su oduvek sumnjali, sve do ovog leta i pojave slučaja Milutina Manojlovića iz Sokobanje nisu preduzimali ništa da utvrde šta se s njihovom bebom zaista desilo. Počeli su da prikupljaju dokumenta i, bez obzira na opstrukciju u bolnici i Opštini Savski venac, došli su do dokaza dokaza koji nedvosmisleno ukazuju da je dokumentacija falsifikovana, a da su dužnost zloupotrebljavali mnogi. Prvi trag bio mi je dokument JKP "Pogrebno" koji je potvrdio da je bezimena beba Ljubičić (upisana na prezime supruge) umrla 27.10. 2000. godine, a moja supruga se porodila 28. septembra - s čuđenjem ukazuje Nenad Janković. - Dakle, nemoguće je da dete za koje su lekari rekli da je mrtvorođeno premine mesec dana posle porođaja. Zato sam zatražio potvrdu JKP "Kapele", kroz koje obavezno mora da prođe preminulo dete i dobio odgovor da oni nemaju podataka da je ono ikada bilo kod njih. Zatim mi je u OpštiniSavski venac načelnica matične službe rekla da moje mrtvorođeno dete nije upisano ni u knjigu rođenih, a ja znam da se moja žena porodila. Zbog svega ovoga moje je sumnja sada još veća i podneo sam krivične prijave Drugom opštinskom tužilaštvu i policiji. Nadam se da za moj slučaj neće reći da je zastareo i da će tužilac nas zastupati protiv tih kriminalaca, a ne da se postavlja tako da štiti i prikriva mafiju u porodilištima - zaključuje Nenad Janković.
Njegova koleginica iz Centra za socijalni rad SO Zvezdara, na čijoj teritoriji se nalazi porodilište u okviru KBC Zvezdara, rekla je da ona ne može da daje bilo kakve informacije o bilo čemu dok se ne odobri iz Gradskog centra za socijalni rad i uputila nas na direktorku pomenute institucije Ljiljanu Milanović. Ali u Gradskom centru za socijalni rad dobili smo informaciju, pošto smo rekli o čemu se radi i šta nas konkretno interesuje, da direktor te kuće, trenutno nije tu. Na naše pitanje da li bilo ko drugi može da nam da izjavu dobili smo odgovor da ni zamenik ni pomoćnik direktora, takođe, nisu tu i neće biti naredna tri dana. Slična situacija je i u Centru za socijalni rad Instituta za nedonoščad. Jedini voljni za razgovor su bili u Opštini Stari grad. Ali, kako na ovoj opštini ne postoji porodilište, nema mesta ni priči o prodaji beba. Interesantan je podatak da kada se rođeno dete prijavljuje potrebno je u roku od trideset dana opštini podneti otpusnu listu iz bolnice, državljanstvo roditelja, venčani list i lične karte. Za bebe koje su rođene mrtve ili su umrle za vreme boravka u bolnici dovoljan je samo izveštaj iz bolnice tj. otpusna lista u kojoj su navedeni podaci o uzroku i vremenu smrti. U toj otpusnoj listi nalaze se podaci o roditeljima pa nisu potrebni ni državljanstvo ni lične karte ni venčani list. S.K.S. - R.B.
Prvo ročište povodom tužbe kragujevačkog lekara ginekologa Bogoja Nikolova, koji je tužio Jasnu Spasojević i Veru Vukomanović za klevetu, biće održano sutra pred Opštinskim sudom u Kragujevcu. Prvo ročište u sudskom sporu između lekara Nikolova i majki beba koje su, navodno, umrle nakon rođenja u kragujevackom Kliničko bolničkom centru [KBC] zakazano je za 10:30. Jasna Spasojević i Vera Vukomanović, majke čije su bebe ubrzo posle smrti, navodno, umrle u KBC Kragujevac sumnjaju u zvanične izveštaje lekara, među kojima se pominje ime Bogoja Nikolova, optužujući ih da su učestvovali u otmici njihove dece. Grupa roditelja koji su optužili KBC da su u saradnji sa MUP-om i matičnim službama organizovali otmicu njihove dece uputili su danas poziv svim zvaničnim organima koji se bave otmicom dece i medijima da prisustvuju sutrašnjem ročištu, koji prema oceni roditelja predstavlja "duel nesrećnih majki i otimača njihove dece". Kako se navodi u pozivu za sutrašnje suđenje, roditelji koji sumnjaju da su njihova deca neposredno posle rođenja oteta i prodata formiraće "nevladinu organizaciju koja će se suprotstaviti otmičarima i državnim organima koji ih prikrivaju". Očekuje se da će sutrašnjem suđenju u Kragujevcu prisustvovati roditelji iz ostalih gradova Srbije, koji sumnjaju u zvanične izveštaje lekara o smrti svoje dece.
U Srbiji trenutno oko 300 porodica sumnja u izveštaje lekara da su njihova deca umrla ubrzo posle rođenja, ali se pretpostavlja da je taj broj "mnogo veći".
KRUŠEVAC - Da li su zaista naša deca preminula, i ako nisu – gde se sada nalaze? Zašto nam nisu dozvolili da ih mrtve vidimo i sahranimo po našim običajima – pune strepnje i sumnje pitaju majke Rada Vasković iz Vitanovca, Radmila Stanković iz Velike Kruševice i Mirjana Gajić iz Makrešana.
Priče tri majke su, svaka na svoj način, isprepletane tugom i nevericom, a zajednička im je nada da su im deca ipak živa, i da će ih jednoga dana pronaći. Bol uznemirenih roditelja uvećava i njima neshvatljiva sporost nadležnih u razotkrivanju istine. Mukotrpno sami tragaju za dokumentacijom, a ni znaka pomoći od ovlašćenih.
- Živela sam i živim u ubeđenju da je moje dete živo. I sin Radovan, rođen kao jednojajčani blizanac sa bratom, koji je proglašen mrtvim, i danas pokazuje da mu brat nedostaje. Osećam da bi bio srećniji da može da se druži i poigra sa starijim blizancem Milovanom. To ime mu je kum namenio – teško govori Rada Vasković iz Vitanovca nadomak Kruševca. Rada je 27. februara 90. godine u kruševačkom porodilištu na svet donela dva dečaka, jednojajčane blizance. Stariji je težio 3.350, a mlađi 2.600 grama. Uz plač beba, majka čuje i lekare, koji kažu "uredno" a po smeštaju u sobu za porodilje dr Trena Strelarac joj govori da su bebe, zbog premorenosti, smeštene u inkubator. Sledećeg jutra, uz pomoć dr Zdravka Jovanovića, Rada obilazi svoje bebice. Dobro su, osim što su premorene, kaže uz osmeh doktor. Dva puta dobija decu na podoj, uz obuku kako da doji dvojke. U toku noći sve porodilje izlaze da saznaju zašto bebe uznemireno plaču, a jedna žena u kućnoj haljini, seća se Radmila, žuri kroz bolnički hodnik i govori "kradu decu". Narednog jutra, pre lekarske vizite, u Radinu sobu ulazi nepoznati crnomanjasti covek, u braon jakni. Kaže joj da radi kao portir i da je došao da vidi ženu koja je rodila tako krupne blizance. Oslovljava je imenom i raspituje se za zdravlje beba. A onda sledi najgore: dr Trena joj saopštava: "Vaša beba je umrla". Vodi raspamećenu ženu u svoju lekarsku sobu, i teši objašnjenjem da je u pitanju stariji dečak i da je "tako bolje, jer bi dete bilo mentalno zaostalo".
Mužu Radinom, Stojanu, je kasnije rečeno da je dečak imao problema sa jednjakom. I kao u mnogo drugih slučajeva, roditelji ne mogu da vide i preuzmu telašce preminule bebice radi sahrane. "To se radi u krugu bolnice", dobijaju Vaskovići odgovor.
Radmila Stanković iz Velike Kruševice, bez komplikacija, rađa 4. januara 70. godine dečaka, teškog 2.850 grama. Čula je plač deteta, ali ga nije videla. Ubrzo doktor saopštava majci da dete "nešto nije dobro", a babica, da je dete umrlo. "Provaljena mu glava, bio bi degenerik, mladi ste, biće još dece". Bez otpusne liste Radmila izlazi iz bolnice, a Stankovići danas nemaju poroda. U protokolu je zapisano da je dete umrlo 4. januara, a u izvodu iz Knjige rođenih – 5. januara! Greška ili obmana?! Nemir Stankovića vuče u potragu za istinom. Negativna krvna grupa odvodi Mirjanu Gajić iz Makrešana na porođaj u Beograd, a 10. aprila 79. rada dečaka, "lepu i zdravu bebu", kako joj je rečeno u porodilištu, u Višegradskoj. Sledi saopštenje da je beba u inkubatoru, ne donose je na podoj. Drugog dana mu je bolje, dopuštaju da ga Mirjana vidi, trećeg opet da nije dobro, a dečaka nema u inkubatoru. Četvrtog – beba je mrtva. Već 30. aprila 82. nova tragedija. "Nemoj da gledaš. Ona je mrtva". Novi šok sledi 96. godine, u obliku pisma nepoznatog i poruke da su dokumenti falsifikovani – "Traži bebu", pisalo je. U SO Savski venac Gajići dobijaju, kako kažu, nečitku fotokopiju. U izvodu piše da je dečak preminuo 12. aprila, a devojčica na dan rođenja. Mirjana je 79. dva puta upisana u protokol – jednom da je dete mrtvo, a drugi put da je živo! Kako poverovati u tolike laži administracije – vele Gajići. Miša Ristović
Sve takve priče liče. Buduća mama je otišla u porodilište. Nekoliko dana kasnije umesto deteta u ruke stigla joj istina (?) u lice: "Vaša beba je umrla". Svoje mrtvo dete nisu dali da vidi. Takva pravila. Šta dalje... Neke od nesrećnih majki posumnjale su u lekara, u često nejasne dijagnoze. Veruju da su ukrali novorođenčad. I prodali za debele pare. Kao stvari, kao da nisu deca… Sumnje roditelja koji veruju da iza navodne smrti njihovih tek rođenih beba stoji trgovanje decom stižu iz Sokobanje, Niša, Kragujevca, Pančeva, Prokuplja, Šapca, Kruševca, Beograda... Da li iza sporadičnih, ali dovoljno glasnih optužbi na račun lekara stoji da gde ima dima ipak ima i vatre? Za "Glas" govori pukovnik Srbislav Ranđelović, načelnik Uprave kriminalističke policije MUP-a Srbije. - Od jula ove godine do kraja septembra beogradskom SUP-u stigle su 44 prijave građana koji sumnjaju da su njihova zdrava deca fiktivno proglašena mrtvim. Krajem septembra grupi 50 roditelja sa takvim tvrdnjama obećao sam da će MUP istražiti sve prijave bez obzira na zastarelost i o rezultatima istrage obavestiti državnog tužioca. Kao glavni argument roditelji iznose sumnju u verodostojnost obdukcionih zapisnika. Tvrde da postoji dvojna dokumentacija, duple evidencije, lažni podaci o rođenju i smrti deteta. I da je time omogućena navodna krađa dece - kaže Ranđelović i dodaje da do sada, koliko zna, u Srbiji nema ni jednog utvrđenog i dokazanog slučaja krađe ili trgovine ove vrste. Ukoliko se, pak, dokaže da roditeljske optužbe nisu tek vapaj grupe očajnika koji se ne mire sa sopstvenom tragedijom, može se govoriti o dva krivična dela. Prema Zakoniku o krivičnom ostupku reč je ili o oduzimanju maloletnika ili promeni porodičnog stanja, sa kaznama od jedne godine zatvora za prvo delo, i od jedne do deset godina ukoliko se utvrdi ovo drugo. - Istraga je počela od bolnica jer tu zapravo počinje cela priča. Pri Ministarstvu zdravlja postoji zdravstvena inspekcija nadležna za proveru rada bolnica. Pre nekoliko dana ta komisija je istražila 66 predmeta i ni u jednom nije bilo nepravilnosti. S druge strane, svi SUP-ovi kojima su podnete prijave građana odredili su timove policajaca za specijalno ispitivanje ovih slučajeva - napominje on. Nove prijave roditelja, kaže Ranđelović, stižu svakodnevno, a po (nepisanom) pravilu radi se o blizancima od kojih je jedno dete preživelo. - Beogradski SUP razmatra i 16 prijava iz unutrašnjosti gde su se deca rodila uglavnom u sedmom i osmom mesecu trudnoće, a kasnije zbog bolesti premeštena u Zavod za neonatologiju gde su navodno preminula. U toku su provere porodilišta u Višegradskoj, Gradskoj bolnici na Zvezdari, GAK-u Narodni front. Takođe u dokumentaciji pojedinih opština pregledane su matične knjige rođenih i umrlih beba. Za sada nema nepravilnosti - tvrdi Ranđelović. - Do kraja septembra tužilaštvo je proverilo 33 krivične prijave, utvrdilo da će 28 zastarelih biti odbačeno, a za ostalih pet po nalogu tužioca prikupljamo obaveštenja. Zdravstveni dokumenti koji se izdaju u bolnicama, kao i obavezan rok u kom se oni čuvaju deo su normative Ministarstva zdravlja i sa radom MUP-a nemaju nikakve veze. Dokumenti koja postoje svakako su predmet naše istrage, a o svim prijavama pristiglim u MUP obavestili smo tužioca. On odlučuje ima li krivičnog dela ili ne - kaže Srbislav Ranđelović. Postupak komplikuje, smatra on, starost predmeta od 20, 30, pa i 40 godina. Dokazivanje je u takvim slučajevima mukotrpna rabota. Zakon neumoljiv. Apsolutna zastarelost nastupa posle 20 godina, a odnosi se na sve prijave vezane za decu rođenu pre avgusta 1992. godine. Znači nikom - ništa?! - Ne znam zašto roditelji nisu reagovali sve ove godine. S druge strane roditeljsko pravo ne zastareva. Ako je dete živo, prirodni roditelji imaju pravo na njega. Reč je o sukobu zakona i roditeljstva. Za roditelje koji tvrde da znaju gde je i ko je njihovo davno izgubljeno dete, pravni mehanizam da, uslovno rečeno, prisile nekoga na DNK test, kao jedini merodavan dokaz o postojanju krvnog srodstva - ne postoji. Nasilno odvođenje na DNK analizu bilo bi već ugrožavanje ljudskih prava. Međutim, uvek ostaje princip dobrovoljnosti - zaključuje Ranđelović. Da se ovakve priče ne bi ponavljale za ubuduće sagovornik "Glasa" smatra da je potrebno uvesti veoma strogu kontrolu zdravstvene dokumentacije kao i detaljnije regulisati pravo roditelja na preuzimanje tela mrtvorođenčeta.
Ivana Ikraš
BEOGRAD - Policiji je do sada stiglo 66 predmeta u kojima roditelji sumnjaju da su njihove bebe, navodno umrle po rođenju, prodate drugim porodicama. Najveću sumnju kod roditelja izaziva dokumentacija rođene dece, obdukcioni zapisnici, kao i to što niko od njih nije video telo svoje mrtve bebe jer je navodno bilo na obdukciji, a kasnije, kada bi ga ponovo tražili, već je bilo sahranjeno ili kremirano.
U istom periodu stiglo je i 16 prijava iz unutrašnjosti, gde su deca rođena a kasnije zbog bolesti premeštena u Zavod za neonatologiju u Beograd, gde su navodno, preminula - priča za "Blic" pukovnik Srbislav Ranđelović, načelnik Uprave kriminalističke policije MUP Srbije, koji se dva puta sastao sa roditeljima pokušavajući da nam objasni da policija, shodno svojim ovlašćenjima, ispituje slučajeve beba za koje oni misla da nisu umrle, već da su prodate. On navodi da su prijave stigle iz Niša, Kragujevca, Pančeva, Šapca, Prokuplja, te da su sve i u tužilaštvu. Bez obzira na zastarelost prijava, proveraju se bolnice u kojima su deca rođena (Višegradska, Narodni front, "Dragiša Mišović", Zvezdara i druge).
Proverene su i matične službe pojedinih opština (gde se izdaju krštenice i umrlice) i za sada nisu utvrđene nepravilnosti u tim knjigama, ali roditelji i dalje sumnjaju. On navodi da, koliko je njemu poznato, do sada nije utvrđeno da je ijedna beba prodata.
Na Akušerskom odeljenju kosovskomitrovačke bolnice protekle noći Gordana Nedeljković (1963) iz Guštarice kod Prištine rodila je sina od 6,125 kg. To je najteža beba koja je rodena do sada u kosovskomitrovačkoj bolnici. Beba je rodena carskim rezom, a majka i dete se dobro osećaju. Inače, kosovskomitrovačka bolnica je jedina na Kosovu gde se Srpkinje mogu porađati. Iz godine u godinu ovde je sve veći broj novorođenčadi, a ove godine u ovoj bolnici je rođeno više od 700 beba iz svih delova Kosova.
BEOGRAD- Grupa od šezdesetak roditelja, koja tvrde da su njihova deca odmah po rođenju prodata, juče je očekivala da ih primi Zoran Đinđić, srpski premijer. Premijer ih nije primio, već su se roditelji sreli sa predstavnicima MUP, Ministarstva zdravlja i Ministarstva pravosuđa. Svi ovi roditelji, iz raznih gradova Srbije, i dalje tvrde da nisu videli svoju mrtvu bebu, jer kada su to zahtevali, rečeno im je da je na obdukciji, a zatim da je već sahranjena ili kremirana. U većini slučajeva u pitanju su bili blizanci, a kasnije bi jedan od blizanaca iznenada „umro“. Sumnju u verodostojnost priča da je dete umrlo jednoj porodici u beogradskom naselju Borča izazvao je poziv za vojsku sinu. Pukovnik Srbislav Ranđelović, načelnik Uprave kriminalističke policije MUP Srbije, pokušao je da ubedi roditelje da policija, u saradnji sa nadležnim državnim tužilaštvima, proverava navode svih krivičnih prijava, te da je u pojedinim slučajevima tužilaštvo odbacilo prijave zbog zastarelosti. To je objasnio time da zastarelost kod krivičnog dela oduzimanje maloletnog lica nastupa posle deset, a apsolutna zastarelost posle dvadeset godina. On je istakao da će MUP, uprkos zastarelosti, proveriti sve prijave. Takođe, neveo je da ne tvrdi da je zakon po tom pitanju idealan, ali da je za izmene i dopune nadležna Skupština Srbije.
Na to njegovo obrazloženje roditelji su se pobunili, ističući da je roditeljsko pravo primarno, i da ono nikada ne zastreva.
Uprkos tome što su predstavnici države pokušali da ih umire i uvere da se ispituju svi slučajevi za koje su podnete krivične prijave, roditelji su ih optuživali da ni pre nisu imali vremena za njihove probleme, i da sada žele da ih ograniče na pet minuta. Milutin Manojlović iz Sokobanje, koji je pričom da je našao ćerku, koja je navodno umrla odmah po rođenju 1979. godine, uzburkao javnost, rekao je da ni posle deset meseci od kada je podneo krivičnu prijavu protiv N.N. počionioca, nije dobio nikakav odgovor. On je upozorio da je pri susretu, kako je naveo, biološke majke i sina moglo dođi i do incidenta - pucnjave, i da nekome, pogotovu
„papirnatim roditeljima“, kako je okarakterisao roditelje te dece, nije u interesu da se ti slučajevi reše. Vesna Knežević, otorinolaringolog, koja je 1978. godine u porodilištu u Kragujevcu rodila bliznakinje od kojih je beba teška 2,5 kilograma, kako joj je rečeno, umrla, a beba teška samo 1.050 grama preživela. Ona je navela da niko nije tražio da se uporedi dokumentacija koju imaju roditelji i ona u porodilištima ili matičnim službama.
Vladislava Tubić tvrdi da joj je ćerka rođena 1980. godine živa, te da je to utvrdila i zdrvastvena inspekcija. Na kraju sastanka uspeli su da se dogovore da nadležni iz ministarstava redovno obaveštavaju roditelje kako napreduje istraga, a roditeljima je preporučeno da se u cilju, što bolje saradnje, organizuju u neku vrstu udruženja.
A. A.
Vesna Knežević je objasnila da je u svim slučajevima smrti novorođenčadi obavezna obdukcija, kao i da roditelji na svoje insistiranje mogu da vide mrtvu bebu. - Ako roditelji zahtevaju, u porodilištu moraju da im daju da sahrane bebu, ako ni zbog čega, obavezni su običajima pravoslavne crkve, koji kažu da svako ko je rođen ima pravo na opelo, sahranu i da se zna gde mu je grob - navela je Kneževićeva.
Jučerašnji sastanak je za 10 sati u pravnoj službi kabineta zakazao samo jedan otac, ali se na njemu pojavilo još šezdesetak roditelja. Iako su im u Vladi rekli da bi najbolje bilo da svako ponaosob zakaže sastanak, roditelji su zahtevali da ih prime zajedno. Prvo je na sastanak sa pukovnikom Ranđelovićem bilo nekoliko roditelja, ali su brzo izašli jer nije bilo saglasnosti
oko rešavanja problema. Zatim su svi zajedno čekali oko dva sata da ih primi nadležni. Roditelji su zahtevali da ih primi i premijer, ali su na kraju prihvatili i prošireni, izmešani sastav vladine delegacije.
- Može li se po narudžbini poznatog fudbalera, posle tri ćerke dobiti sin, i da ta majka zove pravu majku deteta da se interesuju za njeno zdravlje - upitala je jedna majka, zahtevajući da svi slučajevi treba da se ispitaju i utvrdi istina, dok su pojedini roditelji naveli da je na taj način i jedan načelnik SUP „dobio“ dete. Uprkos tome, što je pukovnik Ranđelović pitao koji je to načelnik, oni nisu želeli da preciziraju ništa.
Više desetina roditelja iz nekoliko gradova Srbije koji sumnjaju u zvanične izveštaje da su njihova deca umrla prilikom porođaja, juče su u Beogradu u razgovoru sa predstavnicima Vlade Srbije zatražili da nadležni organi pokrenu istragu i utvrde pravu istinu o sudbini njihove dece. Načelnik uprave kriminalističke policije Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije Srbislav Ranđelović obavestio je roditelje da se vodi istraga povodom svakog prijavljenog slučaja dece navodno oduzete od njihovih roditelja i naglasio da je "tim pravnika i savetnika angažovan na razrešenju celog slučaja". Ističući da "prijave stižu svakodnevno", Ranđelović je rekao da su svi slučajevi koji su prijavljeni MUP-u, dostavljeni nadležnom tužilaštvu i naglasio da tokom dosadašnje istrage "nije u tvrđeno da su deca ukradena": Ranđelović je obećao roditeljima da će, bez obzira da li je nastupila "zastarelost" za pojedine slučajeve, MUP utvrdi da li postoji odgovornost pojedinaca. Naglašavajući da se povodom slučaja Milutina Manojlovića iz Sokobanje "vrši provera", Ranđelović je rekao da je neophodno izvršiti analizu DNK na biološkom fakultetu.
Porodica Manojlović iz Sokobanje uspela je da posle 23 godine pronađe svoju ćerku bliznakinju za koju su im u bolnici rekli da je umrla i koja se još uvek nalazi u porodici u kojoj je odrasla. Milutin Manojlović je zahvalio medijima koji su "hrabro pisali o slučaju nestalih beba" i, uz primedbu da u Srbiji trenutno ima oko 300 porodica koje sumnjaju u smrt svoje dece, izrazio uverenje da je "njihov broj mnogo veći". On je rekao da je "u svim gradovima ista priča", roditelji nemaju potpunu dokumentaciju o rođenju i smrti svoje dece, nije im dozvoljeno da vide i preuzmu leš svoga deteta, a iz bolnice su ispraćeni utešnim rečima -
(Beta)
Okupljeni roditelji optužili su predstavnike vlasti da do sada nisu ništa učinili da zaustave i kazne lekare i ostalo osoblje koje je učestvovalo u otmici i prodaji novorođenčadi. Pukovnik Srbislav Ranđelović, iz republičkog MUP-a, rekao je da će proveriti sve prijave roditelja bez obzira što su pojedini slučajevi zastareli. On je istakao i da će sve prijave biti prosleđene tužilaštvima. U pojedinim slučajevima, inače, nadležna tužilaštva već su donela presude. Ranđelović je rekao da su neka tužilaštva prijave odbacila zbog zastarelosti, ali je dodao da će MUP, uprkos tome, detaljno istražiti svaki nestanak bebe koji je prijavljen.
Danica Mihajlović, načelnik zdravstvene inspekcije, koja radi pri Ministarstvu zdravlja, rekla je da će to ministarstvo primiti sve roditelje koji zatraže njihovu pomoć i da će se angažovati oko svakog slučaja. Roditeljima će biti dozvoljeno i da prisustvuju njihovim istragama. Okupljeni roditelji rekli su da iz porodilišta i opština nisu dobili nikakve potvrde o smrti ili o rođenju deteta, niti objašnjenje o tome kakav je bio porođaj. Na obdukcijskim nalazima su im, kako kažu, umesto njihove podmetali neku drugu decu. Jedna od majki juče je rekla da je posle porođaja i saznanja da joj je dete umrlo dobila poklon od neke nepoznate žene. Roditelji iz Sokobanje i Prokuplja rekli su čak da su saznali gde im se nalaze deca i da imaju dokaze o tome, kao i da znaju ko ih je prodao. Objasnili su da lokalna policija u tome nije mogla da im pomogne, iako su im bili dostavljeni čvrsti dokazi o deci koja su oteta, jer su, navodno, čekali na odobrenje nekog od predstavnika vlasti. Milutin Manojlović iz Sokobanje je rekao da ima sve podatke o svojoj danas dvadesettrogodišnjoj ćerki i da ju je čak i video. Mnogi roditelji tvrde da su im prilikom traganja za sopstvenom decom pretili roditelji koji su ih usvojili, lekari i opštinari, kojima očigledno nije u interesu da se ovi slučajevi razreše. Jedna od okupljenih majki, koja se predstavila kao lekar, rekla je juče da ne veruje da će bilo ko od predstavnika vlasti nešto učiniti za njih.
T. Birač
Mirjana Novokmet iz Zemuna rekla nam je juče da ona svoju pravdu već nekoliko godina traži u porodilištu u Višegradskoj ulici. Porodila se prvi put 1978. godine u devetnaestoj godini. Trudnoću joj je vodila, kako kaže, doktorka iz Doma zdravlja u Zemunu. Na porođaj je došla preko veze, urađene su joj sve analize, a između ostalog i CTG, odnosno provera otkucaja bebinog srca. Porodila se carskim rezom. Pre nego što su joj dali anesteziju u sali za porođaj videla je lekarku koja je vodila trudnoću. Mirjana objašnjava da joj je to bilo veoma čudno, ali da u trenutku porađanja nije mogla da reaguje. Posle porođaja saopšteno joj je da je rodila muško dete, ali da je beba umrla, jer je imala neki deformitet na mozgu. Po izlasku iz bolnice nije dobila nikakav dokument ni o porođaju, ni o rođenju, ali ni o smrti deteta. Posle porođaja lekari su joj savetovali da se uzdrži od rađanja jer ima nekih problema sa genitalijama. Ali posle dve godine, bez obzira na savete lekara, Mirjana rađa bliznakinje. Volela bi, kaže, da sazna istinu o svom dečaku, ali najpre bi želela da se kazne počinioci ovog stravičnog zločina.
Više desetina roditelja iz nekoliko gradova Srbije koji sumnjaju u zvanične izveštaje da su njihova deca umrla prilikom porođaja, danas su u Beogradu u razgovoru sa predstavinica Vlade Srbije zatražili da nadležni organi pokrenu istragu i utvrde pravu istinu o sudbini njihove dece. Načelnik uprave kriminalistike policije MUP-a Srbije Srbislav Ranđelović obavestio je roditelje da se vodi istraga povodom svakog prijavljenog slučaja dece navodno oduzete od njihovih roditelja i naglasio da je "tim pravnika i savetnika angažovan na razrešenju celog slučaja".
Ističući da "prijave stižu svakodnevno", Ranđelović je rekao da su svi slučajevi koji su prijavljeni MUP-u, dostavljeni nadležnom tužilaštvu i naglasio da tokom dosadašnje istrage "nije utvrđeno da su deca ukradena".
Porodica Manojlović iz Soko Banje uspela je da posle 23 godina pronađe svoju ćerku bliznakinju za koju su im u bolici rekli da je umrla i koja se još uvek nalazi u porodici u kojoj je odrasla.
Roditelji koji tragaju za svojom decom, koja su navodno nestala još u porodilištu, razgovarali su u četvrtak u Vladi Srbije sa pravnim savetnikom premijera i načelnikom kriminalisticke policije Srbislavom Ranđelovićem. Roditelji su zahtevali da se utvrdi istina o deci, za koju im je rečeno da su umrla prilikom rođenja, a u šta oni sumnjaju. Oni kažu da su obično bile u pitanju prevremene trudnoće, što je lekarima olakšavalo da objasne navodnu smrt deteta. Takođe, u većini slučajeva radilo se o blizancima, od kojih se jedno vodi kao umrlo. Jedan od razloga zbog kojih sumnjaju na bolničko osoblje jeste i taj što im nije dozvoljeno, kako tvrde, da se sami uvere u smrt deteta. "Mi smo došli da nam se objasni, hoće li neko da nam reši enigmu koja nas muči, pojedine ljude 30 godina, pojedine 15, pojedine 10, pojedine 5, pojedine jednu. Da li su nam deca zvanično mrtva ili nisu. Za one koja su zvanično mrtva, da nas ubede da jesu, jer to nisu uradili u godinama kada su nam se supruge porađale, nismo dobili nikakve dokumente. Kao i sada pošto smo ponovo tražili podatke, opet nema dokumenata. Mi nemamo neke specijalne zahteve, nego jedan jedini vapaj. Mi tvrdimo da postoji organizovani kriminal, to smo dokazali i predali MUP-u. I MUP još nije rekao da nije kriminal, MUP to razmatra", rekli su roditelji. "MUP ce ispitati sve prijave, biće izvršene sve provere i biće dostavljen izveštaj tužilaštvu koje će doneti odluku po našem izveštaju", rekao je predstavnik MUP-a.
Srbislav Ranđelović iz MUP-a Srbije rekao je da ce policija sprovesti istragu za svaki ovakav slucaj, ali da je većina njih, prema važećem zakonu, zastarela. "Znam da je pre četiri godine "pukla" bebi-mafija u Nemačkoj, upravo na bebi iz Republike Srpske. Kada su njihovi lekari progovorili, rekli su da su najjeftinija deca iz Jugoslavije", rekli su roditelji. "Pojedina tužilaštva su odbacila krivične prijave zbog zastarelosti, prošao je određen broj godina i ne postoji mogućnost za bilo kakav krivični progon", rekao je Ranđelović. "Može li pravo na roditeljstvo da zastari? Može li patnja da zastari? Zar je potrebno da nam se kćeri iz straha ponovo porađaju kod kuce, u dvadesetprvom veku", pitali su roditelji.
- Sve smo poustajale iz kreveta i krenule na vrata. Bilo je to druge noći. Čuo se jak plač beba. Neka žena, koja je nosila bolnički teget bade mantil, vikala je: "Kradu se bebe!
Žene, kradu se bebe!" Nisam na to obratila pažnju. Bilo je to oko 11 sati noću, a ujutru u pet u hodniku sam čula da se neki čovek raspituje kod sestre za mene.
Po pravilima bolnice novorođenče je sahranjeno, a da ga roditelji nisu videli. Rada se još seća da su joj sestre mahale, dok su je fotografisali kada je izlazila iz bolnice i da je jedna od njih rekla: "Vidi kako je srećna, a i ne zna šta su joj uradili?"
Dečaci su jednojajčani blizanci, a dvadesetak minuta mlađi Radovan, sad ide u peti razred. Vaskovići su posle četrnaest meseci ponovo dobili blizance, Lazara i Milicu. Veruju da je negde živ još jedan njihov sin i neće prestati da ga traže.
Statistički podaci govore da takva deca u 70 odsto slučajeva ne preživljavaju." Doktor Milovanović takođe kaže da odnedavno insistiraju da majka vidi mrtvorođenče, baš zbog ovakvih priča: " Uostalom, zašto bi neko radio takve stvari kada smo samo u proteklih godinu dana imali dve ostavljene bebe. Jednu smo našli prošle jeseni pored kontejnera ispred odeljenja." N. E. S.
BEOGRAD - U Vladi Srbije u četvrtak je održan višečasovni sastanak između predstavnika ministarstava unutrašnjih poslova, pravde i zdravstva sa šezdesetak porodica iz cele Srbije koje sumnjaju da su im deca po rođenju ukradena, a zatim u dokumentima predstavljena kao mrtva. Nadležni su obećali da ce učiniti sve da se dode do istine, a da će sve slučajeve ponaosob ispitati. Pukovnik Srbislav Ranđelović, načelnik Uprave kriminalističke policije MUP Srbije, poručio je roditeljima da podnesu prijave nadležnim tužilaštvima ili policiji i da ce se svi navodi proveriti, bez obzira na vreme koje je proteklo od porođaja.
Blizu stotinak roditelja iz Beograda, Niša, Kragujevca, Pančeva, Prokuplja... iznosili su svoja saznanja i pokazivali dokumentaciju. Najstariji slučaj je iz 1959. godine, a poslednji je zabeležen prošle godine.
Predrag Savić iz Ministarstva pravde rekao je da je do njih stiglo šest pritužbi i da će se na svaku pismeno odgovoriti. Savić je naglasio da je sa ovim problemima upoznat i republički javni tužilac Siniša Simić, a da će Ministarstvo pravde "dati logističku podršku javnim tužilaštvima". Roditelji, medutim, nisu bili mnogo zadovoljni reakcijama nadležnih organa. Tražili su da se krivci odmah uhapse.
Jedna od majki naglasila je da su oni svesni činjenice da svoju decu ne mogu da vrate kuci, ali žele da im "vrate prezimena sa kojima su rođeni".
U slucaju Milutina Manojlovića, koji sumnja da mu je ćerka ukradena 1979. godine, beogradska policija sa nadležnim tužiocem radi na istrazi. Pukovnik Ranđelović je rekao da se čekaju rezultati DNK analiza i da će tada mnogo toga biti jasnije.
Roditelji su pomenuli i slučajeve gde su deca proglašavana mrtvim i pre nego što su rođena, kao i primer gde je kao uzrok navodne smrti navedeno "zvezdano oko", što je ime jedne američke sekte. Porodice su iznele i primer jednog fudbalera koji je posle tri ćerke "dobio" sina. To dete, navodno, uzeto je jednoj ženi iz Prokuplja. U poslednje vreme, međutim, porodicama koje tragaju za istinom stižu i pretnje. Ponekad im prete, kako tvrde, porodice usvojitelji, a češće lekari, koji su bili umešani u trgovinu bebama. Miša Ristović
Kako su najavili, očekuju da ih primi premijer Zoran Đinđić, od koga će zatražiti da se oformi ekspertski tim koji bi ispitao sve slučajeve, bez obzira kada su se dogodili.
U međuvremenu, roditelji su podneli na desetine krivičnih prijava tužilaštvima u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i drugim gradovima. U niškom OJT su potvrdili da su do sada dobili 12 prijava i da bez obzira što se ne radi samo o tužbama protiv "NN" počinioca, već i protiv konkretnih imena lekara koje roditelji optužuju za umešanost u ovu vrstu kriminala, procenjuju da se radi o ozbiljnom i delikatnom slučaju na kojem će se maksimalno angažovati.
Delegacija od 300 roditelja, koji tvrde da je u porodilištima postojala trgovina bebama, nedavno je bila i na sastanku s načelnikom kriminalisticke policije MUP Srbije Srboljubom Ranđelovićem, kada im je predočeno da će se policija potruditi da im pribavi sva dokumenta koja oni ne mogu.
Miša Ristović BLIC, 1.10.2002. Opštinski javnu tužilac u Nišu Aleksandar Petković primio je juče delegaciju roditelja Istraga o nestalim bebama NIŠ - Opštinski javnu tužilac u Nišu Aleksandar Petković primio je juče delegaciju roditelja koji su ovom tužilaštvu podneli krivične prijave protiv NN lica sa Ginekološko-akušerske klinike u Nišu, jer sumnjaju da su im novorođenčad oduzeta, a prethodno, navodno, proglašena mrtvim. Petković je ovom prilikom kazao da će biti provereni i slučajevi koji su i zakonski zastareli, jer je prošlo više od deset godina, i podsetio da je tužilaštvo organ gonjenja a ne otkrivanja, što je posao policije. On je istakao i da niško tužilaštvo nije nadležno za deset krivičnih prijava koje su podneli roditelji iz Kragujevca. Petković je saopštio da je Opštinsko javno tužilaštvo u Nišu (kao i niški SUP i druga tužilaštva na području Srbije) od jula meseca do 26. septembra ove godine registrovalo 12 krivičnih prijava roditelja podnetih protiv NN radnika GAK-u u Nišu. - U koordiniranom radu u pretkrivičnom postupku sa MUP-om u Nišu i sa inspektorom zdravstvene zaštite izvršene su ili se vrše provere radi prikupljanja dokumentacije i donošenja javnotužilačke odluke. U nekim slučajevima gde su prikupljene sve isprave (dokumentacija o porođaju, zahtev za obdukciju, obdukcioni nalaz, izvod iz matične knjige rođenih i matične knjige umrlih) krivične prijave su odbačene jer dokumentacija ne ukazuje na postojanje krivičnog dela oduzimanje maloletnika iz člana 117 KZ Republike Srbije - saopštio je Petković. On je napomenuo da se u podnesenim prijavama ukazuje na slučajeve navodnog oduzimanja deteta u periodu od 1956. do 1999. godine, te da će, iako su u pojedinim slučajevima nastupili svi rokovi koji ukazuju na zastarelost gonjenja, operativni rad u pretkrivičnom postupku biti nastavljen. On je naveo i da su podnosioci krivičnih prijava obavešteni o svim odlukama tužilaštva. - Sa druge strane, opravdano se sumnja da teške porodične situacije majki koje su rodile decu i istu izgubile koriste NN vidari pružanjem informacija da navodno znaju gde se njihovo dete nalazi i da je ono u životu, na šta ukazuje da su sve prijave ispisane na istom obrascu, pa je u tom cilju data instrukcija da se izvrše odgovarajuće provere i eventualno, ukoliko se prikupe podaci u tom pravcu, podnesu krivične prijave protiv takvih lica zbog krivičnog dela širenja lažnih vesti iz člana 218 KZ RS. Petković dodaje da se nastavlja rad na proveri ovih prijava u fazi otkrivanja eventualnih krivičnih dela, a preko organa otkrivanja. O novim okolnostima i razultatima provere javnost će biti blagovremeno obaveštena, a posebno roditelji kao podnosioci ovih krivičnih prijava. B. J. |
ENGLISH DOLIJALI: VESTI IZ SVETA VAŽNO ZNATI: IZMIŠLJOTINE ZVANE GEN I DNK EUGENIKA KUĆNI POROĐAJ
BAZA PODATAKA SLUCAJEVA: 1950-1969 1970-1979 1980-1989 1990-1999 2000-2009 2010-2019 DEČIJA BAZA PODATAKA: TRAŽIM RODITELJE |
kradjabeba.org
Mlada, jaka i zdrava, posle devet meseci sasvim normalne trudnoće, Rada Vasković je 27. februara 1990. donela na svet dva dečaka. Bebe su, za blizance, bile veoma krupne, stariji je
imao 3350 grama i 51 centimetar dužine, a mlađi 2600 grama i 49 centimetara. Majka je bila dobro, dečake su joj donosili na podoj, prvo obojicu, onda po jednog. Po starom srpskom običaju otac Stojan je častio prijatelje, cepale su se košulje, bilo je vina i rakije. Nije šala, dva sina odjednom.
