POČETNA STRANA KONTAKT POSTOJEĆI KOMENTARI Vaš komentar VESTI: 2023 2022 2021 2020 2019 2018 2017 2016 2015 2014 2013 2012 2011 2010 2009 2008 2007 2006 2005 2004 2003 2002 ZATAŠKANO: 2001 1998 1996 1972 Izvoz beba LITERATURA STATISTIKA AKTI |
Vesti / Decembar 2002
DANAS, 31.12.2002. - 2.1.2003. / izvor U Drugom opštinskom sudu u Beogradu povodom sumnje u krađu bebe Otvoren slučaj Tubić BEOGRAD - Istražni sudija Drugog opštinskog suda u Beogradu Rajko Ilić saslušao je juče Vladislavu Tubić u istrazi o falsifikovanju dokumenata o rođenju bebe, za koju Tubićeva sumnja da je odmah po rođenju ukradena. Vladislava Tubić je jedna od oko tri stotine roditelja koji predhodnih meseci u javnosti pozivaju nadležne organe da pokrenu istragu o navodnoj krađi beba u porodiličtima. Drugo beogradsko tužilačtvo pokrenulo je prema rečima Tubićeve postupak za falsifikovanje službenih isprava protiv NN lica, posto je u dokumentaciji o rođenju deteta u bolnici u Vičegradskoj uočeno više propusta. - Slučaj je zastareo tako da je ovo bio jedini način da se pokrene postupak. Istražni sudija je obećao da će pokušati da pribavi dokumentaciju i, što je jako važno, u postupak će biti uključen i grafolog kako bi ispitao različite brljotine u dokumentaciji - izjavila je za Danas Vladislava Tubić nakon saslušanja kod istražnog sudije. Ona se porodila u decembru 1980. godine na klinici u Višegradskoj i rodila žensko dete. Nakon "smrti" novorođenčeta Tubićevoj nije bilo dozvoljeno da vidi dete. Od opštine Savski venac i porodilišta dobila je različite papire koji ukazuju da ima falsifikata u dokumentaciji. - Ako je sve čisto i ako grešimo zašto bi bolnica izdavala falsifikovanu dokumentaciju, pita Tubićeva iskazujući puno poverenje, "bar zasad", u istražne organe. A. Nosov
Pored na stotine novinskih tekstova, među kojima ima najviše iz "Večernjih novosti", na sajtu moćne globalne mreže objavljeni su i pamfleti i plakati na ovu bolnu temu, zbog koje nema miran san preko 700 roditelja u našoj zemlji.
Na plakatima se postavljaju pitanja "koja je cena deteta?", "ko su kupci?", ali i surove konstatacije "decu ne donose babice" i "ne budite ženi brat".
I pored silnih upozorenja da su moguća paranoična razmišljanja i da se ovakve bolne situacije ne završavaju baš "hepi endom", ono što se mnogim majkama desilo u poslednje vreme, najavljuje suprotno. Vera Vukomanović iz sela Donja Sabanta kod Kragujevca, jedna od majki koja traga za sudbinom beba nestalih prilikom porođaja, još pre par nedelja obelodanila je da joj se javio posrednik porodice koja je usvojila njenog sina koji je prema zvaničnoj dokumentaciji rođen mrtav 12. maja 1987. godine.
Da li se čuda, ipak, događaju? Po mnogima veoma teško, osim ako ne počnu da je javljaju ljudi koji su bili umešani u aferu nad aferama - krađu i prodaju beba iz porodilišta. Ili se desi da subina sama "ugodi" neočekivane i frapantne susrete roditeljima sa "mrtvom" decom. Ljubinka Bubnjević rodila je u 20. marta 1980. godine na Klinici za ginekologiju i akušerstvo u Novom Sadu dva dečaka. Kako su bili rođeni sa malo kilograma i u sedmom mesecu trudnoće, odmah su prebačeni u Dečju bolnicu. Posle samo jednog i po dana mlađi sin je "umro". Starijem Milošu je sada 19 godina.
- Moj suprug je pre tri godine ušao u dragstor na uglu ulice Branimira Ćosića da kupi cigarete, iako ih je imao dovoljno. Dok je plaćao račun začuo je Milošev glas, iako smo ćerka, Miloš i ja pola sata pre toga otišli. Tog trenutka se okrenuo ka mladiću koji je bio identičan našem sinu.
Olgica Trajkovski iz sela Jabuke kod Pančeva rodila je 1. maja 1978. godine muške blizance. Jedan sin je odmah "preminuo", dok je drugi sada kršni momak, sportista.
- Popričali smo, ali nisam smela ništa da mu saopštim - kaže Olgica.
Granu Štefan porodio je 11. maja 1987. godine u niškom GAK Valid Masad, lekar Palestinac, koji je čestitao što je dobila zdravu decu, blizance, najpre devojčicu Mariju, koja sada ima 15 godina i pet minuta kasnije sina. Sutradan je majci rečeno da je muška beba umrla.
Nekih šest meseci od porođaja, dok je u njenom naselju šetala svoju žensku bebu, slučajno se susrela sa lekarom koji je porodio.
- Živela sam i živim u ubeđenju da je moje dete živo. I sin Radovan, rođen kao jednojajčani blizanac sa bratom, koji je proglašen mrtvim, i danas pokazuje da mu brat nedostaje. Osećam da bi bio srećniji da može da se druži i poigra sa starijim blizancem Milovanom. To ime mu je kum namenio - teško govori Rada Vasković iz Vitanovca nadomak Kruševca. Rada je 27. februara '90. godine u kruševačkom porodilištu na svet donela dva dečaka, jednojajčane blizance. Stariji je težio 3.350, a mlađi 2.600 grama. Uz plač beba, majka čuje i lekare, koji kažu "uredno" a po smeštaju u sobu za porodilje dr Trena Strelarac joj govori da su bebe, zbog premorenosti, smeštene u inkubator. Sledećeg jutra, uz pomoć dr Zdravka Jovanovića, Rada obilazi svoje bebice. Dobro su, osim što su premorene, kaže uz osmeh doktor. Dva puta dobija decu na podoj, uz obuku kako da doji dvojke. U toku noći sve porodilje izlaze da saznaju zašto bebe uznemireno plaču, a jedna žena u kućnoj haljini, seća se Radmila, žuri kroz bolnički hodnik i govori "kradu decu". Narednog jutra, pre lekarske vizite, u Radinu sobu ulazi nepoznati crnomanjasti čovek, u braon jakni. Kaže joj da radi kao portir i da je došao da vidi ženu koja je rodila tako krupne blizance. Mužu Radinom, Stojanu, je kasnije rečeno da je dečak imao problema sa jednjakom. I kao u mnogo drugih slučajeva, roditelji ne mogu da vide i preuzmu telašce preminule bebice radi sahrane. "To se radi u krugu bolnice", dobijaju Vaskovići odgovor.
Miša Ristović
U Matičnoj službi beleži se svaka promena u životu građana?
Na osnovu kojih činjenica upisujete decu u matičnu knjigu rođenih?
Da li su roditelji obavešteni da treba da prijave ime?
Ima li ograničenja do kada roditelji moraju da se pojave?
Ako se desi da beba umre posle porođaja?
Kako izgleda potvrda o smrti?
Ima li razlike u upisu mrtvorođenog i živorođenog deteta?
Može li se dobiti umrlica za bebu koja nema ime?
Može li neko da se sahrani bez umrlice?
Da li može naknadno da se da ime umrlom detetu?
Radimo samo sa papirima Šta roditelji, koji sumnjaju da su im ukradena deca, traže od vaše službe?
Ne mogu da dobiju Izvode iz matičnih knjiga rođenih i umrlih?
Mogu li knjige da se falsifikuju?
Kakve tehničke greške?
Roditelje bune neki različiti brojevi?
Više od šest godina ste na čelu službe. Da li u knjigama ima bilo šta što bi moglo da izgleda bar sumnjivo?
Ima li, ipak izuzetaka?
Ima li bar nekih sumnjivih pravilnosti?
Ne mešajte matičare
Može li neko da zabrani roditelju da sahrani svoje dete?
Da li ima slučajeva da je bebe drugih nacionalnosti sahranjivalo porodilište, odnosno JKP "Pogrebne usluge"?
Ipak, roditelji imaju pravo sve da provere?
Krije li nešto Matična služba?
Kakvim uvredama?
Očito da su roditelji izmanipulisani?
Branka Rodić
KURŠUMLIJA, BEOGRAD - Pet porodica koje sumnjaju da su im deca oteta po rođenju u prokupačkom porodilištu, a zvanično su proglašena mrtvim, nisu dobile adekvatnu dokumentaciju koja se izdaje roditeljima nakon smrti dece po rođenju, ocena je pravnika Odbora za ljudska prava iz Kuršumlije na osnovu uvida u dokumentaciju koju roditelji poseduju. U izjavi za Danas direktor Odbora za ljudska prava iz Kuršumlije Tomislav Maksimović kaže da porodice Momirović iz Dzigolja, Gopić i Milenković iz Prokuplja i Petrović i Gvozdenović iz Kursumlije, sumnjaju da su im deca oteta po rođenju u porodilištu u Prokuplju, u periodu od 1985. do 1995. godine. - Mnoge druge činjenice koje imaju pravnici Odbora navode na sumnju da je reč o trgovini decom. Nijednoj od porodica nije dozvoljeno da vidi svoje bebe pošto je ustanovljena navodna smrt, a takođe im nije uručena ni potrebna dokumentacija u kojoj se konstatuje uzrok smrti. Roditeljima su izdati izvodi iz matične knjige rođenih, ali ne i dokumenti iz matične knjige umrlih - kaže Maksimović. Ove porodice Opštinskom tužilaštvu u Prokuplju podnele su privatnu krivičnu prijavu u kojoj su zatražile pokretanje istrage protiv radnika Ginekološko-akušerskog centra bolnice u Prokuplju i matične službe u opštini.
A. Nosov
BEOGRAD - U Okružnom sudu nastavljeno je suđenje načelnici Ginekološko-akušerske klinike u Višegradskoj dr Miroslavi Pervulov svedočenjem osoblja bolnice, dok se svedoci, koji su je teretili u istrazi nisu pojavili. Dr Pervulov je optužena da je od Milke Milak tražila 1.000 maraka za porođaj njene ćerke Tamare Mijalkovac carskim rezom i da je od supružnika Slobodana i Jelene Stevanović takođe uzela istu sumu za porođaj carskim rezom. Liljana Milinković je svedočila da je bila prisutna u kancelariji dr Pervulov, kada je bila i ostećena Milka Milak. Prema njenim rečima Milak je pretila doktorki zato što nije upozorila još u toku porođaja da beba njene ćerke ima anomalije, a da nije bilo reči o novcu. Navela je da je Milak bila agresivna i da je vikala da ima veze u policiji te da će "doktorka da vidi šta će da je snađe". Milinković je svedočila da je Milak nakon što je izašla iz kancelarije pocepala koverat iz koga je prethodno izvadila nekoliko novčanica od po sto maraka i da je rekla da je to novac za hranu njene unuke. Katarina Vesić, koja je bila ispred kancelarije, svedočila je isto kao Milenković. Milak je ranije svedočila da je dr Pervulov dala ranije novac i da je kada je došla kod nje posle saznanja da beba ima anomaliju vratila novac. Optužena dr Pervulov je raniije pred sudom dala isti iskaz kao i jučerašnji svedoci.
V. Z. Cvijić
DNK analizom je utvrđeno da su bioloski roditelji Violete Roganović Sima i Slavica Roganović, a ne Milutin i Radojka Manojlović, koji tvrde da im je ćerka ukradena. Bračni par Manojlović iz Sokobanje navodi da je tužilaštvo želelo da što pre zatvori slučaj. Nekolicina roditelja je juče reagovala u medijima navodeći da je "okončavanje" slučaja Manojlović prevara i da postoji niz "čudnih okolnosti" koje ukazuju na nepravilnosti".
Slučaj Manojlović je bio prvi koji je dospeo do pravosuđa i izazvao burne reakcije ostalih roditelja. U Srbiji prema nekim podacima danas oko tri strotine porodica sumnja da su im deca po rođenju ukradena. - Čitava priča je problematična upravo zato što je odbijen zahtev da se formira anketna komisija u Skupštini Srbije. Mi smatramo da je važno uključiti same roditelje u rešavanje problema, a oni su ovim izopšteni, pa je normalno njihovo nezadovoljstvo. Iako je DNK analiza pouzdana metoda postoje različite mogućnosti da dođe do određenih odstupanja - navodi advokat Jukoma Mirna Kosanović ocenjujući da postoji određena sumnja da se "čitava priča rešava u korist državnih organa". U Jukomu navode da je zdravstvena inspekcija utvrdila određene nepravilnosti u papirima medicinskih institucija koje roditelji optužuju za krađu beba, ali dosad ništa zvanično nije obelodanjeno. Prema poslednjim izjavama roditelja najveći problem predstavlja zid na koji nailaze u medicinskim institucijama, kada zatraže dokumentaciju o smrti novorođenčadi, a često se, prema njihovim rečima, dešava da jedna medicinska ustanova izda dva različita dokumeta o istim slučajevima. Z. Miladinović - A. Nosov
Ovako Milutin Manojlović iz Sokobanje, čovek koji bi se moglo reći predstavlja "mozak" tima roditelja koji pokušavaju da dokažu da u Srbiji više od 30 godina postoji organizovana krađa dece u porodilištima, počinje priču kako je, posle 23 godine, u beogradskoj porodici Roganović pronašao svoju navodno umrlu kćerku Nikoletu, sada Violetu. - Porodica Manojlović je, prema oceni doktorskih tragača, ispunjavala uslove - nastavlja Manojlović. - Mi smo tada živeli u Beogradu. Neca je radila u "Investbanci", gde se kao čistačica na određeno vreme zaposlila i moja sestra, koja je zajedno sa mojom majkom učestvovala u krađi. Neca joj je pomogla da falsifikuje radnu knjižicu i postane šalterski radnik. Zbližile su se, postale prijateljice. Neca je imala jake veze sa Asimom Kurjakom, ginekologom iz Zagreba. U "Investbanku" je kao klijent dolazio i Aleksandar Marković, koji je kasnije potpisao potvrde o životu i smrti mojih blizanaca. Kada je u novinama prvi put izašla potvrda sa potpisom gospodina Markovića, odmah mi se javila Neca. Kaže, šta je sad ovo Mićo, Marković je fin covek, ja sam razgovarala sa njim. Tako meni počinje da se odmotava film... Mic po mic, Neca meni prizna da zna da mi je ćerka plava i visoka i da će doktori da me ubede da ona nije živa i da je sada u porodici Roganović. Prvo sam tužbu bio napisao protiv N. N. pocinilaca, a kasnije sam za krađu deteta optužio poimence i moju majku i polusestru i sve doktore koji su na sumnjive papire stavljali potpise. Ali, kako ste Vi znali da je devojka koja ide u školu sa Vašim sinom, odnosno svojim bratom blizancem, baš Nikoleta? - Slučajnost je bila da svi krenu u istu školu. Bog ih je samo čuvao da se, znate već, ne zbliže. Dokumentacija u školi je pokazala da Nikoletin "papirnati otac" ima različite podatke o datumu i mestu rođenja na dokumentima Nikolete i njene sestre. Onda smo kombinatorikom brojeva iz datuma rođenja "provalili" šifre u kojoj "bela mafija radi". Na naše pitanje da li je gospođa Neca, koja je otkrila tako šokantne podatke, ispitala policija i da li je to zaista ona dama koja je letos, u njegovoj kući u Sokobanji, na sastanku nekoliko porodica iz Srbije , tvrdila da nije vračara ali da ima velike sposobnosti za koje ni sama ne zna kolike su, da podiže paralizovanu decu na noge, leči od homoseksualizma i gotovo sve zna o organizovanoj krađi dece u Srbiji, kaže: - Gospođa Vera, koju vi spominjete, nije više anonimna. Izašla je iz javnosti i to je sasvim druga osoba koja nam pomaže i koja nam je otvorila oči. SUP i svi ostali klate žicu po kojoj idemo i hoće da nam imputiraju da nas vodaju nekakvi vidari, nekakve babe Vange. Da li je neka baba Vanga mogla da izmeša svu tu dokumentaciju po bolnicama i matičnim službama? Koliko znam, gospođa Vera nema takvih sposobnosti i to pitanje je trebalo njoj lično da uputite. Za moje dete, zatražio bih pomoć i od vanzemaljaca, ko to može da mi zabrani. Ako neko ume da čita šifre kojim se služi mafija, onda sam i ja vidovit. Manojlovići su pošto su, kako kažu, "provalili" šifre mafije, dobili priznanje Nece i "imali još neke naznake", obazrivo saopštili Nikoleti da su joj ustvari biološki roditelji. Devojka se i sama zainteresovala i zatražila je dokumentaciju u Kruševcu, gde je navodno rođenja, ali tamo, po rečima Miltina, ništa nije dobila. Sastali su se Milutinovići sa gospođom Roganović, ali se na tom sastanku istina nije saznala. Nikoleta je počela da dolazi u Sokobanju, gde ju je njihova prijateljica Vera krstila. Nakon što su se u novinama pojavile slike devojke i njene navodne biološke porodice, Nikoleta je prekinula svaki kontakt sa Sokobanjom. - Ne želimo da je uznemiravamo - kaže Milutin. - Sve je to za nju bilo dovoljno bolno. To je sada njena borba i ona sama treba da odluči. - Mi idemo korak ispred SUP-a, imamo posla s mafijom i to je razumljivo. Morali smo da se obezbedimo, da nas ne pohapse i proglase ludima - ističe Manojlović. - Dok su svi spavali, moja kćerka i ja smo izvršili analizu krvi. Taj dokument čuvam u fioci i neću ga nikome dati. Slavica Marković
Manojlović ističe da u "tužilaštvu leži zec" i da će zbog toga zatražiti izuzeće tužioca Snežane Bogdanović.
NIŠ - Saopštenje Drugog opštinskog tužilaštva u Beogradu o okončanju DNK analize i istražnih radnji u "slučaju krađe novorođenčadi" (konkretno o slučaju Violete Roganović, iz Beograda), iniciralo je i jučerašnji zvaničan izveštaj Sekretarijata MUP Srbije u Nišu o brojnim krivičnim prijavama i izvršenim operativnim i istražnim radnjama. Naime, SUP Niš je od 23. jula ove godine naovamo primio preko 40 prijava (isto toliko je upućeno i Opštinskom javnom tužilaštvu u Nišu) roditelja koji sumnjaju da su im deca posle rođenja ukradena, da su ostala živa i data drugome, iako je njima rečeno da su umrla. Poručnik Nebojša Petković, rukovodilac grupe za suzbijanje krvnih i seksualnih delikata u niškom SUP-u, posebno je naglasio: - I mi, u policiji, i druge nadležne službe radili smo na proveri sumnji većeg broja roditelja koji su podneli krivične prijave da su im deca pre više godina ukradena. Proveravali smo dokumentaciju na Ginekološko akušerskoj-klinici niškog Kliničkog centra, na Institutu za patologiju, u bolničkoj kapelli u Nišu, Centru za socijalni rad i Matičnoj službi Opštine Niš. Uvidom je utvrđeno da u nekoliko slučajeva postoje manjkavosti u administracijama, jer nije potpuna dokumentacija, da ima grešaka u upisu, nepotpunih dokumenata i podataka. Ali, to je samo u vrlo malom broju slučajeva. Postupajući po svim krivičnim prijavama podnetim od letos do sad, nismo nigde pronašli osnovanost sumnje u izvršenje krivičnih dela, odnosno da je u bilo kom slučaju bilo krađe novorođenčadi. Policija je razgovarala i sa roditeljima, gde žive deca za koju su, pak, drugi roditelji sumnjali da su njihova i da su ukradena, ističe poručnik Petković i dodaje: - Utvrđeno je da su navodno sumnjivi roditelji, navedeni u prijavama, ili biološki roditelji dece ili ljudi sa urednom dokumentacijom za usvojenje. Rađeno je i nekoliko DNK analiza i sve su odbacile i otklonile i najmanju sumnju da su deca, koja su proveravana zajedno uz roditelje, ukradena. Očigledno je, jer smo tražili odgovor na pitanje odakle potiču navodni podaci o krađama dece, da su mnogi roditelji čija su deca zaista umrla prilikom ili odmah posle rođenja, naseli na izmišljene priče gatara i navodno vidovitih žena, da su zavedeni u svom ponovo izazvanom bolu. Suština posle svega je da zaista postoji u malom broju slučajeva nepotpuna dokumentacija, ali ni to ne navodi na sumnju da je krađe dece i bilo. Toma Todorović
Da li će se posle DNK analiza članova porodice Roganović, kojima je utvrđeno da su Simo i Slavica Roganović biološki roditelji Violete Roganović, konačno s mrtve tačke krenuti afera krađe beba u srpskim porodilištima? Prema saopštenju za javnost Drugog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu, verovatnoća da su Roganovići Violetini biološki roditelji iznosi 99,9999 odsto, što je za tužilaštvo dovoljno da zatvori fascikle o ovom do sada medijski najeksponiranijem slučaju, u kojem Milutin i Radojka Manojlović iz Sokobanje tvrde da je njihova ćerka proglašena mrtvom, a zatim poklonjena Roganovićevima. "Papirnati" roditelji
Naše zakonodavstvo ne propisuje koliko gena treba da se analizira, dok je u svetu drugačije. Recimo, Kodis sistem definiše gene koje laboratorija treba da analizira, kako bi rezultati bili validni pred američkim sudovima. Milutin Manojlović je pokrenuo slučaj krađe beba u Srbiji i neformalni je koordinator više od 300 porodica u Srbiji koje veruju da su njihove bebe davno proglašavane mrtvima, a potom u sistemu velike zavere, prodavane "papirnatim" roditeljima. On ne veruje u rezultate DNK analize prema kojima Violeta Roganović nije njegova ćerka. Naprotiv, on je siguran da su rezultati DNK analize čist falsifikat. Dva puta je država, kaže on mirnim glasom, u toku 23 godine moju ćerku poklonila porodici Roganović - prvi put 1979, a drugi put 23. decembra 2002. godine. "Da li zaista imamo najsavremenije aparate na svetu pa je stepen preciznosti tako visok? Ili je, kako sumnjam, krv Violete Roganović, za koju tvrdim da je moja ćerka Nikoleta Manojlović, uzeta i podeljena u tri epruvete, jer se samo tako može opravdati takav stepen preciznosti. Imali smo neke naznake odranije da će biti ovakav scenario, jer nam je javni tužilac Snežana Bogdanović još pre četiri meseca rekla da je Violetina ili Nikoletina krv data na analizu još tada i da se čekaju rezultati. Bogdanovićeva je pretila da će izdati nalog za moje hapšenje, kada rezultati budu u korist Roganovićevih. Čekam policiju da dođe po mene". Zahtev porodica Manojlović najavljuje da će tražiti izuzeće javnog tužioca Drugog opštinskog javnog tužilaštva Snežane Bogdanović. "Učiniću to zato što za 12 meseci nije omogućila suočenje sa licima koja sam naveo kao učesnike u zaveri otmice mog deteta čiji se potpisi nalaze na dokumentima za moje dete - kako u bolnici, tako i u organima uprave, odnosno matičnim službama", precizirao je Manojlović, nagoveštavajući da će isti zahtev uputiti i ostale porodice. Dvadesetosmogodišnja Slavica Milanović traži brata rođenog 27. septembra 1975. godine. Njena majka Mirjana porodila se u bolnici "Narodni front". "Dete je bilo zdravo i pravo, ocenjeno je izmedu 9 i 10". Dokumentacija je neuredna, dopisivana i njeni roditelji kažu da imaju sva prava da sumnjaju da im je dete oteto. "Ako se DNK već radi, poštenije je da DNK rade obe porodice, ,papirnati’ i biološki roditelji. Apelujem na ,papirnate’ roditelje da nam se pridruže da zajednički utvrdimo istinu. Ovo je velika farsa i velika laž. Sa Manojlovićima se čujemo svakodnevno i koordiniramo akcije", kaže Slavica Milanović. A. Apostolovski NIŠ - Jučerašnje saopštenje Drugog opštinskog tužilaštva u Beogradu o okončanju DNK analize i istražnih radnji u "slučaju krađe novorođenčadi" (konkretno o slučaju Violete Roganović iz Beograda) iniciralo je današnji zvaničan izveštaj Sekretarijata MUP Srbije u Nišu o brojnim krivičnim prijavama i izvršenim operativnim i istražnim radnjama. Naime, SUP Niš je od 23. jula ove godine, naovamo, primio više od 40 prijava (isto toliko je upućeno i Opštinskom javnom tužilaštvu u Nišu) roditelja koji sumnjaju da su im deca posle rođenja ukradena, da su ostala živa i data drugome, iako je njima rečeno da su umrla. Poručnik Nebojša Petković, rukovodilac grupe za suzbijanje krvnih i seksualnih delikata u niškom SUP-u, posebno je naglasio: - I mi u policiji i druge nadležne službe radili smo na proveri sumnji većeg broja roditelja koji su podneli krivične prijave da su im deca pre više godina ukradena. Proveravali smo dokumentaciju na Ginekološko- akušerskoj klinici niškog Kliničkog centra, na Institutu za patologiju, u bolnickoj kapeli u Nišu, Centru za socijalni rad i Matičnoj službi opštine Niš. Uvidom je utvrđeno da u nekoliko slučajeva postoje manjkavosti u administracijama, jer nije potpuna dokumentacija, da ima grešaka u upisu, nepotpunih dokumenata i podataka. Ali, to je samo u vrlo malom broju slučajeva. Postupajući po svim krivičnim prijavama podnetim od letos do sada, nismo nigde pronašli osnovanost sumnje u izvršenje krivičnih dela, odnosno da je u bilo kom slučaju bilo krađe novorođenčadi. Policija je razgovarala i sa roditeljima, gde žive deca za koju su, pak, drugi roditelji sumnjali da su njihova i da su ukradena, ističe poručnik Petković, i dodaje:
T. Todorović DNK analizi nije izmakao ni počivši američki predsednik Tomas Džeferson, koji je živeo pre, otprilike, dva stoleća, a čak ni egipatski faraoni, iako su vladali pre tri-četiri hiljade godina!
Tačnost dokazivanja roditeljstva, plemenitog porekla ili nepočinstva svake vrste (zločin, silovanje itd.) gotovo je stopostotna, ako ispitujete molekul dezoksiribonukleinske kiseline (DNK). Naravno, ništa u prirodi, a ni ljudskim postignućima ne može se izjednačiti sa stoprocentnom verovatnoćom, jer uvek postoji jedno malecko "ali". Najčešce se uzima uzorak (malo) krvi jedne ili više osoba (može vlas kose, delić kože i da ne nabrajamo), iz kojeg se izdvoji ćelija, a iz ćelije DNK. U ovom molekulu postoje mnogi "obeleživači", stručno nazvani markeri. Ispitivačima preostaje da uporede markere iz nekoliko ili znatno više uzoraka i ustanove sličnost. Ako se sve slaže, pouzdanost dostiže, čak, 99,99 odsto! Danas nema pouzdanijeg postupka za dokazivanje naslednih sličnosti i različitosti. Gotovo je nemoguće pogrešiti, ističe profesor dr Vladimir Glišin iz Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo u Beogradu. U glavnom gradu tri istraživačke ustanove imaju stručnjake i opremu za DNK analize: Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, Biološki fakultet i Institut za sudsku medicinu koji je, uzgred, najsavremenije opremljen.
I, na kraju, podsetimo se zlosrećnog Tomasa Džefersona. Prvi čovek SAD imao je običaj da se blisko druži sa služavkama tamne puti. Posle gotovo dva veka potomci ovih žena tražili su da se utvrdi da li su oni malčice od predsedničke loze. U čuvenom časopisu "Nejčr" obelodanjen je naučni članak koji je potvrdio da su bili u pravu.
S. M. S. U petak stupaju na snagu nove odredbe zakona protiv organizovanog kriminala Zaštićeni svedok i prikriveni islednik BEOGRAD - Zakon o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku koji sadrži posebne odredbe o postupku za krivična dela organizovanog kriminala i omogućava primenu republičkog zakona za borbu protiv organizovanog kriminala, u petak stupa na snagu. Novine u zakonu su instituti svedoka saradnika koji je pripadnik kriminalne organizacije, kao i prikrivenog islednika kojeg će određivati ministar nadležan za unutrašnje poslove. Zakon kaže da svedok saradnik može biti i osloboden kazne pod uslovom da postoje olakšavajuće okolnosti predviđene zakonom koje omogućavaju oslobađanje ili ublaženje kazne. Prikriveni islednik moći će, ako postoji naredba istražnog sudije, da snima razgovore, ulazi u tuđ stan ili druge prostorije. On će biti lice koje je zaposleno u državnim organima. Prikriveni islednik moći će da bude saslušan kao svedok, ali njegov identitet neće biti otkriven. Podaci o saslušanju predstavljaće državnu tajnu. Takođe, i prilikom saslušanja svedoka saradnika javnost će biti isključena osim ako veće sudija, na predlog državnog tužioca i uz saglasnost svedoka, ne odluči drugačije. Ovim se praktično uvodi institut zaštićenog svedoka. Ako se krivično delo iz oblasti organizovanog kriminala na drugi način ne bi moglo otkriti istražni sudija, na zahtev državnog tužioca, može prema osumnjičenom licu ili grupi kriminalaca odobriti simulirane poslovne usluge, sklapanje simuliranih pravnih poslova i angažovanje prikrivenih islednika. Ova mera trebalo bi da omogući i efikasniju borbu protiv trgovine drogom i drugih teških krivičnih dela. Zakon je objavljen u Službenom listu SRJ 19. decembra, a stupa na snagu 8 dana od dana objavljivanja, što znači za dva dana.
I. Stojković
NIŠ - Rezultati istrage sprovedene na osnovu 40 krivičnih prijava roditelja koji tvrde da su im deca ukradena još prilikom rođenja, nisu potvrdili njihove sumnje ni u jednom slučaju, saopšteno je juče u niškoj policiji. - Proverili smo dokumentaciju i svim institucijama koje su dovodene u vezu sa ovim događajem, uključujući Ginekološku kliniku, Sudsku medicinu i Centar za socijalni rad ali nismo pronašli ništa sumnjivo. Tačno je da je u manjem broju slučajeva bilo propusta u dokumentaciji, ali ovo pripisujemo - administrativnim greškama - rekao je Nebojša Petković, rukovodilac Odseka za krvne delikte MUP-a Niš. On je istakao da je bilo provera i na osnovu tvrdnji roditelja da su pronašli svoju decu, ali da se pokazalo da su one bile neosnovane. Grupa roditelja koji sumnjaju da su im deca ukradena juče je Opštinskom javnom tužiocu Aleksandru Petkoviću uručila dopis u kojem se izražava sumnja u rezultate DNK analize koja je pokazala da Violeta Roganovic nije kći Milutina i Radojke Manojlović koji tvrde da im je ona oduzeta kao beba. Petković je odbacio ove navode ali je najavio da će dopis dostaviti Opštinskom tužilaštvu u Beogradu u čijoj je nadležnosti ovaj slučaj. Policija je za aferu sa ukradenom decom optužila vračare koje"koriste tuđu nesreću" te lansiraju netačne tvrdnje radi uzimanja novca. D. K.
NIŠ - Rezultati istrage sprovedene na osnovu 40 krivičnih prijava roditelja koji tvrde da su im deca ukradena prilikom rođenja nisu potvrdili njihove sumnje ni u jednom slučaju, saopšteno je juče u niškoj policiji. - Proverili smo dokumentaciju u svim institucijama koje su dovođene u vezu sa ovim događajima, uključujući i Ginekoločku kliniku, Sudsku medicinu i Centar za socijalni rad , ali nismo utvrdili ništa sumnjivo. Tačno je da je u manjem broju slučajeva bilo propusta u dokumentaciji, ali smo to pripisali administrativnim greškama - rekao je rukovodilac Odseka za krvne delikte niškog SUP Nebojša Petković. On je dodao da je policija proverila i tvrdnje roditelja da su pronašli svoju decu, ali da su i one bile neosnovane. Grupa roditelja koji sumnjaju da su im deca ukradena juče je Opstinškom javnom tužiocu Aleksandru Petkoviću uručila dopis u kojem se izražava sumnja u rezultate DNK analize koja je pokazala da Violeta Roganović nije kđi Milutina i Radojke Manojlović, koji tvrde da im je ona oduzeta kao beba. Petković je odbacio te navode ali je najavio da će dopis dostaviti Opštinskom tužilaštvu u Beogradu u čijoj je nadležnosti ovaj slučaj. Z. M.
BEOGRAD - DNK analize potvrdile su da je Violeta Roganović biološka ćerka svojih roditelja, a ne Milutina i Radojke Manojlović, koji su posumnjali da je reč o njihovom detetu oduzetom neposredno posle rođenja u beogradskoj klinici "Narodni front" - navode u Drugom opđtinskom javnom tužilaštvu u Beogradu. Manojlovići su podneli krivičnu prijavu protiv NN lica zbog otmice svoje ćerke, rođene 1979. godine u toj bolnici, za koju im je rečeno da je neposredno po rođenju umrla. Pošto su Manojlovići izrazili sumnju da je Violeta Roganović njihova ćerka, pravosudni organi su predložili njenim roditeljima Slavici i Simi Roganoviću da se, zajedno sa devojkom, podvrgnu DNK analizi.
Uz pristanak Roganovića, institut za sudsku medicinu obavio je analizu, koja nedvosmisleno pokazuje da su Simo i Slavica biološki roditelji Violete Roganović.
Milutin i Radojka Manojlović podneli su krivičnu prijavu protiv N.N. izvršioca krivičnog dela oduzimanja maloletnog lica i promene porodičnog stanja, tvrdeći da je "devojka koja nosi prezime i ime Roganović Violeta u stvari njihova ćerka Nikoleta". Porodica Manojlović je tvrdila da je njihova ćerka Nikoleta živa, iako su i u bolnici "Narodni front" i u Institutu za neonatologiju, kao i u opštini Savski venac, tvrdili da je umrla, a za to je postojao i obdukcioni zapis i druga prateća dokumentacija. Kako bi se utvrdilo ko su bioloski roditelji Violete roganović, Medicinski fakultet - Institut za sudsku medicinu je, po naredbi Drugog opštinskog suda u beogradu, pozvao Violetu, Slavicu i Simu Roganovića radi uzimanja bioloških uzoraka za DNK analizu. Na osnovu nalaza, mišljenja i laboratorijskog izveštaja utvrđeno je da dobijeni DNK profil upućuje na zaključak da su Simo i Slavica Roganović biološki roditelji Violete Roganović s verovatnoćom većom od 99,9999 odsto, navodi se u saopštenju i dodaje da je verovatnoća da na planeti postoji par osoba koji je genetički identičan Violetinim roditeljima jednaka nuli.
Drugo opštinsko javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je juče da je po njegovoj naredbi Institut za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu uzeo neophodne biološke uzorke za DNK analizu porodice Roganović i utvrdio da su Simo i Slavica Roganović biološki roditelji Violete Roganović, sa verovatnoćom većom od 99,9999 odsto. Dvadesettrogodišnja Violeta Roganović iz Beograda postala je poznata široj javnosti pošto su Milutin i Radojka Manojlović iz Sokobanje, sprovodeći privatnu istragu, saopštili da je Violeta zapravo njihova ćerka, koja je pod misterioznim okolnostima proglašena mrtvom, a zatim predata porodici Roganović. Ovaj slučaj pokrenuo je veliku aferu o krađi beba u porodilištima i sada više od 300 porodica u Srbiji sumnja da njihova odojčad nisu umrla, već da su predata "papirnatim" roditeljima. Neke od tih priča sežu u šezdesete godine i, iako su ti slučajevi za pravosuđe krivično-pravno zastareli, zbog velikog interesovanja javnosti, Drugo opštinsko javno tužilaštvo u Beogradu, preduzelo je neophodne zakonske mere za utvrđivanje činjeničnog stanja. U saopštenju Drugog opštinskog javnog tužilaštva, navodi se da je verovatnoća dobijanja ovakvih genetičkih rezultata u DNK analizi porodice Roganović pet hiljada milijardi puta veća ako su Simo i Slavica Roganović biološki roditelji Violete Roganović, nego da su druge osobe iz bele ljudske populacije njeni roditelji. "Verovatnoća da na našoj planeti postoji par osoba koji je geneticki identičan roditeljima Violete Roganović jednak je nuli, i na osnovu izvršenih DNK analiza i dobijenih rezultata, komisija veštaka iz Instituta za sudsku medicinu potvrđuje da su Simo i Slavica Roganović biološki roditelji Violete Roganović", ukazuje se u saopštenju i podseća se da je u Prvom odeljenju SUP-a Beograd obavljen informativni razgovor sa porodicom Roganović, na osnovu krivične prijave porodice Manojlović. Dok nam javni tužilac Drugog opštinskog javnog tužilaštva Snežana Bogdanović kaže da je posle DNK analize slučaj Manojlović za tužilaštvo okončan, jer je bračni par iz Sokobanje upirao prstom u Violetu i govorio: "To je naša ćerka", Milutin Manojlović smirenim glasom kaže za "Politiku": "Psihološka drama se nastavlja. Očekivao sam ovakav nalaz, ali, kako da verujem DNK analizi, kada moja žena ima dve potvrde da ima dve različite krvne grupe, iz iste zdravstvene ustanove". Milutin Manojlović ukazuje da je zajedničko za više od 300 porodica da nisu dobili adekvatna dokumenta u godinama kada su gubila decu. Nema deteta, ali, ni dokumentacije o smrti deteta. Kažu nam, zašto tražite dokumentaciju posle 20 godina. Imamo kočnice u opštinama, a ako se obratimo bolnicama, kažu, zatureno, poplavljeno. Sistem grešaka u bolnicama i matičnim službama štiti sistem organizovanog kriminala od otkrivanja. Majci se izda samo otpusna lista, roditeljima tada nije ni do čega, mi smo odlazili kući. Mislili smo da je dete mrtvo. To dete se daje drugoj majci, a ako nekada biološka majka posumnja, i krene da traži pravu dokumentaciju, njoj se kaže, žao mi je - greška. On takođe kaže da pristaje na DNK analizu, ali, traži da mu se napismeno navede gde će ona biti izvršena i ko će to učiniti. "Tek sada počinje prava borba sa organizovanim kriminalom u slučaju krađe beba".
Aleksandar Apostolovski
BEOGRAD - DNK analize potvrdile su da je Violeta Roganović biološka ćerka svojih roditelja, a ne Milutina i Radojke Manojlović, koji su posumnjali da je reč o njihovom detetu oduzetom neposredno posle rođenja u beogradskoj klinici Narodni front, saopšteno je danas iz Drugog opstinskog javnog tužilaštva u Beogradu. Manojlovići su podneli krivičnu prijavu protiv NN lica zbog otmice svoje ćerke, rođene 1979. godine u toj bolnici, za koju im je rečeno da je neposredno po rođenju umrla. Pravosudni organi su predlozili Violetinim roditeljima Slavici i Simi Roganoviću da se, zajedno s devojkom, podvrgnu DNK analizi. Uz pristanak Roganovića, Institut za sudsku medicinu obavio je analizu, koja nedvosmisleno pokazuje da su Simo i Slavica biološki roditelji Violete Roganović. Manojlovići su jedna od porodica u Srbiji koja u poslednjih nekoliko meseci javno optužuje lekare srpskih porodilišta za otmicu njihove tek rođene dece, a koja su posle rođenja proglašena mrtvima.
(Beta)
BEOGRAD (Beta) - DNK analize potvrdile su da je Violeta Roganović biološka ćerka svojih roditelja, a ne Milutina i Radojke Manojlović, koji su posumnjali da je reč o njihovom detetu, oduzetom neposredno posle rođenja u beogradskoj klinici "Narodni front", saopšteno je juče iz Drugog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu. Manojlovići su podneli krivičnu prijavu protiv NN lica zbog otmice svoje ćerke, rođene 1979. godine u toj bolnici, za koju im je rečeno da je neposredno po rođenju umrla. Pošto su Manojlovici izrazili sumnju da je Violeta Roganović njihova ćerka, pravosudni organi su predložili njenim roditeljima Slavici i Simi Roganoviću da se, zajedno s devojkom, podvrgnu DNK analizi. Uz pristanak Roganovića, Institut za sudsku medicinu obavio je analizu, koja nedvosmisleno pokazuje da su Simo i Slavica biološki roditelji Violete Roganović.
Manojlovici su jedna od porodica u Srbiji koja u poslednjih nekoliko meseci javno optužuje lekare srpskih porodilišta za otmicu njihove tek rođene dece, a koja su posle rođenja proglašena mrtvima.
BEOGRAD - Na osnovu DNK analize utvrđeno je da su Simo i Slavica Roganović biološki roditelji Violete Roganović, čime su opovrgnute tvrdnje porodice Manojlović iz Sokobanje da je Violeta zapravo njihova ćerka, za koju su im rekli da je umrla odmah po rođenju, saopštilo je Drugo opštinsko javno tužilaštvo. Kako stoji u saopštenju, verovatnoća da su Roganovići pravi Violetini roditelji veća je od 99,9999 odsto, a šanse da na planeti postoji još jedan par osoba koji je geneticki identičan roditeljima Violete Roganović ravne su nuli. DNK analiza članova porodice Roganović urađena je na Institutu za sudsku medicinu na Medicinskom fakultetu po nalogu Drugog opštinskog suda u Beogradu, a na osnovu krivične prijave Milutina i Radojke Manojlović iz Sokobanje. Bračni par Manojlović podneo je prijavu protiv nepoznatog izvršioca zbog „oduzimanja maloletnog lica i promene porodičnog stanja“. Oni su tvrdili da je njihova ćerka živa i da se nalazi kod porodice Roganović, iako su lekari GAK „Narodni front“, Instituta za neonatologiju i opštine Savski venac još 1979. godine rekli da im je ćerka umrla, za šta postoji i obdukcioni zapisnik, kao i sva prateća dokumentacija u vezi sa smrću deteta, saopštava sud. Kako se navodi u saopštenju suda, DNK analiza je naložena, kako bi sudski veštaci dali stručno mišljenje o tome da li su Roganovići Violetini biološki roditelji, s obzirom na to da se već nekoliko meseci u javnosti provlače tvrdnje mnogobrojnih roditelja, između ostalog i Manojlovića, da su im deca, koja su proglašena za mrtve, u stvari živa i oteta u porodilištu.
J. S.
BEOGRAD (Beta) - DNK analize potvrdile su da je Violeta Roganović biološka ćerka svojih roditelja, a ne Milutina i Radojke Manojlović, koji su posumnjali da je reč o njihovom detetu oduzetom neposredno posle rođenja u beogradskoj klinici "Narodni front", saopšteno je iz Drugog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu. Manojlovići su podneli krivičnu prijavu protiv NN lica zbog otmice svoje ćerke, rođene 1979. godine u toj bolnici, za koju im je rečeno da je neposredno po rođenju umrla.
SOKOBANJA - Milutin Manojlović u ponedeljak je istakao da je tek sada siguran da je Violeta Roganović hiljadu odsto njegova ćerka. - Papir trpi sve. Sudija je tendenciozno vodila ovaj istražni postupak - kaže Manojlović. - Sve vreme je tokom saslušavanja stavljala akcenat na DNK test, ali ja sam se vraćao na početak. Prozvao sam sve umešane koji su svoje potpise stavili na dokumentaciju punu grešaka o mojoj devojčici. Manojlović je još na početku istražnog postupa istakao da nema ništa protiv da se uradi DNK test, ali je iskazao sumnju u verodostojnost tih podataka. - Ako su mojoj supruzi Radojki na dokumentaciji pisali da je prvo rh pozitivna, a potom negativna, ko mi sada garantuje da nisu slično uradili. Tražiću da svi roditelji koji su našli svoju decu zajedno dođu u Zavod za transfuziju krvi,da se prvo uvere u ispravnost osoblja i aparature, pa tek onda da dozvolimo da nam uzmu krv - istakao je Manojlović. - Tražio sam suočenje sa svim osobama pomenutim u mojoj krivičnoj prijavi, ali do danas u istražnom postupku tako nešto nije urađeno. Inače, DNK analiza je urađena samo sa Violetom i njenim navodnim roditeljima, dok sud nije pozvao mene i suprugu, niti Violetinog brata blizanca, pa da zajedno damo krv na analizu. Da ne pominjem uporno nereagovanje porodice Roganović, koju već 13 meseci javno prozivam. Miša Ristović
BEOGRAD (Beta) - DNK analize potvrdile su da je Violeta Roganović biološka ćerka svojih roditelja, a ne Milutina i Radojke Manojlović, koji su posumnjali da je reč o njihovom detetu oduzetom neposredno posle rođenja u beogradskoj klinici "Narodni front", saopšteno je iz Drugog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu. Manojlovići su podneli krivičnu prijavu protiv NN zbog otmice svoje ćerke, rođene 1979. godine u toj bolnici, za koju im je rečeno da je neposredno po rođenju umrla. Pošto su Manojlovići izrazili sumnju da je Violeta Roganović njihova ćerka, pravosudni organi su predložili njenim roditeljima Slavici i Simi Roganoviću da se, zajedno s devojkom, podvrgnu DNK analizi. Uz pristanak Roganovića, Institut za sudsku medicinu obavio je analizu, koja nedvosmisleno pokazuje da su Simo i Slavica biološki roditelji Violete Roganović. Manojlovići su jedna od porodica u Srbiji koja u poslednjih nekoliko meseci javno optužuje lekare srpskih porodilišta za otmicu njihove tek rođene dece, koja su posle rođenja proglašena mrtvima. 99 Odsto Na osnovu nalaza, mišljenja i laboratorijskog izveštaja, utvrđeno je da dobijeni DNK profil upućuje na zaključak da su Simo i Slavica Roganović biološki roditelji Violete Roganović s verovatnoćom većom od 99,9999 odsto, navodi se u saopštenju i
dodaje da je verovatnoća da na planeti postoji par osoba koji je genetički identičan Violetinim roditeljima jednak nuli.
- Ne sećam se kada i na koji način mi je to rečeno, ali ne smeta mi. O svojim biološkim roditeljima saznala sam od usvojitelja. Majku sam čak i upoznala, i to na njenu molbu, kada sam imala 20 godina. Fina je žena, i ,iako očigledno ličim na nju, nikada ne bih mogla da je zovem mama - priča Ana. Anina majka se kao student iz malog mesta u Crnoj Gori našla u Beogradu. Nju je vanbračno rodila sa 19 godina. Kako joj je objasnila, "zbog sramote" nije mogla da je zadrži. Ipak, Ana nije ogorčena zbog toga. Porodica u kojoj je odrasla usvojila ju je kada je imala četiri godine… - Odrastala sam normalno kao i sva deca. Ni u jednom trenutku se nisam osetila drugačijom. Da li zato što sam znala da sam usvojena ili zato što sam imala dovoljno ljubavi, nikada mi nije zasmetalo kada su me deca u šali, doduše gruboj, nazivala kopiletom - kaže Ana. Sadašnji Zakon o braku i porodici, kojim se reguliše usvojenje dece, trebalo bi, kažu u Minstarstvu za socijalna pitanja, da se menja od početka sledece godine. Tada će se promeniti i uslovi, koje potencijalni usvojioci moraju da ispune da bi uzeli dete. Ipak, predrasuda je da su sva deca bez roditeljskog staranja zapravo deca bez bioloških roditelja.
Da bi se stekli uslovi za usvojenje moraju da se iscrpe svi pokušaju rehabilitacije prirodne porodice. Ako to ne uspe, onda se traži drugi vid zaštite deteta - smeštaj u hraniteljskoj porodici ili instituciji, usvajanje. Da bi započeo proces usvajanja, kao i da bi dete dobilo porodično-pravni status, biološka majka treba da da pismenu saglasnost da se dete zbrine na ovaj način. Zakon o braku i porodici podrazumeva potpuno i obično, to jest, srodničko usvojenje. Kod potpunog, dete dobija novi identitet, u matičnu knjigu rođenih detetu se upisuju usvojioci kao roditelji, dok stari podaci ostaju u Gradskom centru. - Sa navršenih 16 godina dete može da dobije saznanja o biološkom poreklu, ukoliko mu je rečeno da je usvojeno, s tim što na to imaju pravo deca usvojena do pete godine. Izuzetak može da bude i kad je dete starije, a od rođenja je u smeštaju. U oba slučaja naša je obaveza da se rukovodimo, pre svega, potrebama deteta. Potpunim usvojenjem prošle godine zbrinuto je 30 dece - navodi Tekićeva. Svako ko biološkim putem nije mogao da postane roditelj, bilo da je u bračnoj zajednici ili ne, ima pravo da podnese opštinskom centru za socijalni rad zahtev za usvojenje. Obično je zainteresovanih za usvojenje više od dece koja su u procesu za usvojenje, ističe Tekićeva.
Ako je prilagodavanje uspešno, donosi se odluka o usvojenju i to je svečani čin koji se obavlja u centru, uz prisustvo celog tima koji se brinuo o detetu. Za razliku od pomenute Ane, Sanja L. nije znala da je usvojena sve do svog punoletstva. Usvojitelji su sve učinili da ne sazna istinu. Odmah po usvajanju, promenili su sredinu i raskinuli svaku vezu sa komšijama, prijateljima, ljudima od kojih je Sanja mogla išta da sazna. - Oduvek sam se svađala sa roditeljima, smetala mi je njihova preterana briga i stalno zvocanje - "pazi da ti se ne desi ovo", "gde si do sada"… - kaže dvadesettrogodišnja Sanja - Na proslavi mog 18. rodenđana, otac se toliko napio da mi je pred svima rekao "da me on nije napravio". Posle besa i sramote zbog scene, oblio me je hladan znoj, kada sam po izrazu lica moje majke shvatila da to nisu bile samo reči pijanog coveka. Tri dana nisu hteli da mi kažu o čemu se radi, sve dok nisam zapretila da ću otići od kuce. Kada su to napokon uradili, vrištala sam toliko dugo da sam izgubila glas. Mislim da sam tada preživela blaži nervni slom… Sledeci šok je bio kada sam otkrila da sam ja jedna od "beba iz kontejnera" i da nikada neću saznati ko su moji biološki roditelji - govori Sanja.
- Ljudi koji se odluče na usvojenje uvek su više zainteresovani za bebu od nekoliko nedelja ili meseci, misleći da će se dete više vezati ako je mlađe. To, međutim, ništa ne znači. Ono što smatramo važnijim jeste da se detetu kaže istina - da je usvojeno. Međutim, to je redak slučaj, a usvojilac nema zakonsku obavezu da to učini. Ipak, za dete je pak bitno da zna istinu, jer porodica koja nešto krije uvek živi u strahu da se tajna ne otkrije i to stvara tenziju u odnosima - kaže Tekićeva. D. M. je četrdesetpetogodišnja Beograđanka koja je pre više od sedam godina dala dete na usvajanje. Na to se odlučila kao samohrana majka kada je teško obolela i mislila da će umreti. Kako iz prvog braka ima dvoje odrasle dece koja ne žive u zemlji, svog tada petogodišnjeg sina dala je prvo na staranje, a zatim i na, kako ona tvrdi, delimično usvajanje, sestri svog pokojnog supruga. - Ni jednog momenta nisam pomislila da mogu biti prevarena. Dete mi je fakticki oteto, jer sam bila u teškom psihičkom stanju u trenutku kada sam potpisivala gomilu papira. Moja zaova je promenila identitet detetu i ja ne polažem više nikakva prava na njega. Dete ne želi da me vidi, a ja ne mogu da podnesem činjenicu da tetku zove mama - priča ova Beograđanka. U opštinskoj službi, gde je usvojenje obavljeno, postoji njena pismena saglasnost za potpuno usvajanje. Socijalni radnik tvrdi da je ona bila potpuno svesna svog postupka i da je tačno razumela šta potpisuje. Usvojenje je obavljeno po zakonu. Ljudi koji su usvojili njenog sina tvrde isto. Ipak, D. M. i dalje smatra da je prevarena i zato je tužila sudu sve aktere ove priče.
B. Ristić
- Nemam čak ni uvid u originalnu dokumentaciju o smrti moje dece. Policajac koji je radio na mom slučaju kaže da je u matičnoj službi pogledao dokumente koje mu je dala matičarka. Ono što mu je servirano. Kaže da nije ni zavirio u kompjuter, gde je inače glavna mućka, počinje za "Pravi odgovor" priču Goran Ranđelović iz Bihaca, jedan od roditelja koji sumnjaju u smrt svoje dece. Goran, njegova supruga Olivera i trogodišnja ćerka Kristina žive u Batajnici, u istoj kući sa Goranovom majkom i sestrom. Goran i Olivera traže dva sina blizanca, rođena 11. avgusta prošle godine. Blizanci Stefan i Dragan, kako su im roditelji naknadno dali imena, umrli su, prema dokumentaciji, posle samo nekoliko dana, 15., odnosno 16. avgusta. Njihova mala tela su kremirana, a roditelji nisu ni upitani za dozvolu. Štaviše, o tom činu obavešteni su tek posle dva meseca. - Lekarka na Institutu za neonatologiju, gde su navodno umrli, nam je kazala da kod Srba nije običaj da se deca sahranjuju i da to rade samo Šiptari. Imam dokaze, dokumenta koja su očito falsifikovana, ali ih čuvam na sigurnom dok ne dođe trenutak da ih upotrebim. Hoću da odgovaraju svi koji su učestvovali u tome, od bolničkog osoblja, matičara, do policije, kaže Goran. Ukazujući i na svoje greške, on govori da nije trebalo da povlači vezu, izvesnog lekara Ruždija Ramadanija na Institutu za neonatologiju u Beogradu, gde su deca prebačena iz porodilišta u Višegradskoj. - Većina roditelja otete dece imalo je vezu. To je super prostor za muvanje jer se roditelji uljuljkaju, misle da su sigurni, opuste se... Kasnije se ispostavilo da je Ramadani lečio ili potpisao smrt još neke dece za kojom se traga. Druga greška je što sam insistirao da se na Institut prebace obe bebe, iako su oni hteli da prebace samo jednu. Možda bi mi u tom slučaju, jedan sin ostao, misli Goran i dodaje da je u bolničkoj dokumentaciji navedeno da je njegove bebe lečio doktor Ramadani koji je tada bio na godišnjem odmoru. Nadu da su im deca, zapravo, nekom prodata, potkrepljuju i nelogičnosti i greške u gotovo svim dokumentima koja su im izdata.
Prvi put je posumnjao kada je dobio izvode iz matične knjige umrlih pisanih ručno, a ne kompjuterski. Ukazujući na razloge za sumnju, Goran navodi primer dokumenta o porođaju Olivere na kom nema imena ni lekara ni babice koji su prisustvovali. Kasnije, u policijskoj istrazi, pojavio se novi dokument u kojem se pominju imena prisutnih stručnjaka. - Meni su rekli da su bebe dobre, da su male ali žilave jer su odmah zaplakale na porođaju. Rekli su mi i da nema razloga za brigu, kaže Olivera koja je bebe videla samo jednom, odmah nakon porođaja.
- Sve to u jednom danu, kao da nije mogla odjednom da nabroji sve što joj nedostaje. I nakon svega, zavela nas je kao predmet i rekla da ćemo dokumenta dobiti za 10 – 15 dana. Matična služba je, osim toga, napravila i nekoliko prekršaja, kao što je prekoračenje roka za unošenje podataka o rođenju dece i prekoračenja roka u slučaju smrti druge bebe, dodaje Goran. Jedan od sumnjivih detalja su i podaci sa groblja u Ruzveltovoj ulici. Navodeći da je obavešten dva meseca nakon smrti beba da su one kremirane, bez prethodne konsultacije sa roditeljima, Goran ukazuje da se ni podaci o kremiranju ne podudaraju.
U dokumentaciji na groblju piše da je kremirano muško dete bez imena, sa prezimenom Rađenović, ali da u knjizi umrlih tada nije pisalo ni ime ni prezime, već da je bio naveden samo pol. Oliverin porođaj (nije imala ni porođajnu narukvicu) nije bio zaveden u Zavodu za statistiku, da bi nakon dva meseca „sve proknjižili“. Goran ocenjuje da je jako teško „uhvatiti ih u nečemu i dokazati bilo šta jer čim im se ukaže na neku grešku oni je odmah ispravljaju“.
BEOGRAD- Veće republika Savezne skupštine juče je usvojilo izmene Zakona o krivičnom postupku. Time su, s obzirom na to da je prekjuče zakon usvojilo i Veće građana, stvoreni uslovi da se borba protiv organizovanog kriminala digne na viši nivo, da se uvedu novi instituti poput zaštićenog svedoka, kontrolisane isporuke, svedoka-saradnika i drugo. Usvajanjem izmena ZKP stvoreni su uslovi da se u praksi primeni Zakon o posebnim nadležnostima u suzbijanju organizovanog kriminala i korupcije, koji je letos usvojila Skupština Srbije. Tim antimafijaškim zakonom predviđeno je postojanje Posebne službe za suzbijanje organizovanog kriminala i korupcije. Ova služba će, uz specijalno tužilaštvo i sud, biti policijski deo posebnih organa za borbu protiv organizovanog kriminala. Prema predlogu zakona, Posebna služba postupa po zahtevima Specijalnog tužilaštva, a svi državni organi, uklučujući i one koji se bave poslovima unutrašnjih poslova i bezbednosti, imaju obavezu da joj omoguće upotrebu svakog tehničkog sredstva kojim raspolažu. Takođe, svi državni organi moraju da obezbede blagovremeno odazivanje svakog svog pripadnika i zaposlenog, uključujući i starešine, radi pružanja obaveštenja ili zbog saslušanja u svojstvu osumnjičenog ili svedoka. Osim toga, sve institucije moraju predati svaki pismeni ili drugi dokaz koji poseduju i saaopštiti informacije koje mogu da pomognu u rasvetljavanju krivičnih dela. Osoba od koje posebna služba traži informaciju mora odgovoriti, odnosno ne može se pozvati na obavezu čuvanja državne tajne. Specijalni tužilac može da zatraži od nekog državnog organa da neko od radnika u tom organu bude privremeno raspoređen na rad u specijalno tužilaštvo. Rukovodilac državnog organa ne može da odbije takav zahtev i mora postupiti bez odlaganja, a privremeno upućivanje na rad u specijalno tužilaštvo može trajati najduže godinu dana. Ministar unutrašnjih poslova postavlja i razrešuje starešinu posebne policije po pribavljenom mišljenju specijalnog tužioca i uređuje rad ove službe. Posebna policijska služba, prema predlogu zakona, izvršava i pružanje takozvanih simulovanih poslovnih usluga, sklapanja simulovanih pavnih poslova i angažuje prikrivene islednike ako se krivično delo ne može drugačije otkriti, sprečiti ili dokazati ili bi to bilo skopčano sa nesrazmernim teškoćama. Zahtev podnosi specijalni tužilac, a istražni sudija odobrava simulovane poslove i angažovanje prikrivenog islednika. Uputstvo sa pravilima o radu prikrivenog islednika donosi ministar unutrašnjih poslova. U nalogu kojim se određuju simulovani poslovi i prikriveni islednici moraju biti podaci o osobi protiv koga se ove mere sprovode, opis krivičnog dela, kao i način, obim i mesto trajanja mere.
Odluka o prikrivnom isledniku i simulovanim poslovima, prema predlogu zakona, donosi se na tri meseca i može se produžiti za isti rok ukoliko to opravdavaju okolnosti. U slučaju da se istražuje krivično delo terorizma prikriveni islednik može delovati dok postoji potreba, a on može da, po rešenju istražnog sudije, izvrši i tajno pretresanje stana. Takođe, prikriveni islednik može ući u nečiji stan ukoliko su ispunjeni zakonski uslovi za ulazak policije u stan bez sudskog
naloga. Prilikom ulaska u stan prikriveni islednik, po dozvoli sudije, može tajno snimati razgovore. Predstavnici policije koji sprovode mere simulovanih poslova i prikrivenog islednika moraju sačinjavati dnevne izveštaje i tehničku dokumentaciju i dostavljati ih istražnom sudiji i specijalnom tužiocu. Po završetku ovih mera, policija sačinjava poseban izveštaj u kome navodi početak i završetak mere, podatke o službenim licima, vrstu i broj tehničkih sredstava koja su primenjena, broj i identitet obuhvaćenih osoba, vrstu krivičnog dela koje je sprečeno primenom simulovanih poslova ili prikrivenog islednika i ocenu koliko su ovi postupci doprineli cilju. Takođe, policija mora da dostavi tužiocu islednika specijalni tužilac ne pokrene postupak protiv osumnjičenih osoba svi podaci koji su na ovaj način prikupljeni moraju biti uništeni. Zakon predviđa da se osobe na koje se prikupljeni podaci odnose moraju obavestiti o tome da su protiv njih primenjivane mere simulovanih poslova i prikrivenog islednika. Međutim, prema predlogu zakona, osumnjičeni se ne mora obaveštavati ukoliko bi to ugrozilo svrhu istrage.
Krunski dokaz protiv Branka Živkovića trebala je da bude njegova dlaka nađena, navodno, na rolci, pronađenoj mesec dana posle zločina. Umesto da DNK analiza (raz)reši slučaj, pukla je sudska bruka: - Stručnjaci beogradskog Biološkog fakulteta, na čelu sa uglednim veštakom, prof. dr Stankom Romac su, 14. avgusta 2000. godine, rekli da ne isključuju sličnost dlake sa rolke, sa onom uzete sa glave Živkovića, ali i da ona može biti svačija - kaže advokat Radulović. - Docent dr Oliver Stojković, koji je takođe potpisao veštački nalaz, samoinicijativno, međutim, dolazi, 17. oktobra, kod istražnog sudije i menja iskaz: kaže da sporna dlaka 99,8 odsto pripada Živkoviću. To je, drugim rečima, značilo da samo oko 16 Šapčana ima takvu dlaku, što je bilo dovoljno da sud donese osuđujuću presudu. Ova "caka" nije, međutim, promakla advokatu Iliji Raduloviću: - Video sam da se, za to vreme, ništa nije dešavalo u spisu, pa sam, na glavnom pretresu, pitao dr Stojkovića zašto je došao da usmeno promeni veštački nalaz koji je, pre dva meseca, potpisao? Bio je iskren. Rekao je da su ga pozvali u policiju i sa službenim kolima dovezli u Šabac, kod istražnog sudije. Nije, doduše, priznao da su tražili da promeni iskaz, ali se to podrazumeva. Nisu bili zadovoljni veštačkim nalazom, pa su dr Stojkovića priveli da ga promeni, da novi iskaz. Zato sam predložio da se izvede novo, kontrolno veštačenje u Novom Sadu, što je sudija Stojčić prihvatio. Ali, tada stižemo do vrha ledenog brega nečasnosti beogradske policije: utvrđeno je da dlačnog materijala nema u spisima, među dokaznim materijalom?! Sve je, znači, namešteno. Neću da izrazim sumnju da su dlake i prvi put veštačene. Pre bih rekao da je prvo veštačenje bilo korektno, da se "u rukavicama" htelo reći da Živković nije ubica. Sudija Branislav Stojčić je, posle toga, imao samo jedno rešenje: da donese oslobađajuću presudu. - Reč je o policijskoj ujdurmi, po scenariju DB-a - tvrdi advokat Radulović. - Nije im bilo dovoljno da Živkovića osude samo za otmicu, već su htele da, preko njega, reše sve svoje probleme. Sve se dešavalo mesec i po dana pred septembarske izbore, pa su zato pokušali da mu podmetnu i "kukavičje jaje" - krivice za trostruko ubistvo. Nisu mogli da srpskom izbornom telu ostave nerasvetljenu likvidaciju cele porodice. Veliki politički poen bivšeg režima bio je "otkrivanje" ubica. Hteli su da kažu: "Eto, oni nisu samo otmičari već i svirepe ubice"! Radi se, dakle, o podmetanju krivičnog dela, u političke svrhe. / ceo tekst Sredoje Simić
Kako "Glas" saznaje iz pouzdanih izvora, slučaj je utoliko alarmantniji jer je posetilac dr Dragan Dragutinović, takođe lekar, koji je 30 godina radio u KC Srbije.
- Po njegovog glasu videla sam da može da dođe do problema i odmah sam se uputila na kliniku. Zatekla sam scenu kakvu nisam videla u svojoj dugogodišnjoj praksi. Žestoka rasprava u hodniku je još trajala, a okupljeni su pokušavali da smire kolegu i starijeg sina - tvrdi Pervulova.
Prema rečima Miroslave Pervulov, ovo nije prvi ovakav slučaj, samo što su "ranije prijavljivali primedbe, a sada su počeli da se i fizički obračunavaju". Inače, do prekjučerašnjeg događaja obezbeđenje u ovoj ustanovi je radilo samo do 15 sati, ali su sad uvedena danonoćna dežurstva. Dok je tuča u bolnici trajala, kažu očevici, nekoliko džipova je bilo parkirano ispred zgrade do pet sati ujutro, a stariji sin je preko telefona tražio pojačanje i pretio osoblju. Kako kaže Miroslava Pervulov, bivši suprug pacijentkinje juče je dolazio da se izvini direktoru KCS i njoj i rekao da nije mogao da obuzda sinove.
Aktera tuče, doktora Dragana Dragutinovića, inače vlasnika Dijagnostičkog centra "Hram", pitali smo za komentar o ovom događdaju, ali je on samo ljubazno odgovorio da o tome ne želi da razgovara, jer je to "privatna stvar".
Svi građani Srbije "obeleženi" su jedinstvenim matičnim brojem. Tokom decenije za nama, ali i pre toga, uprkos činjenici da je Zakon o JMBG javan, često se raspravljalo o tome šta brojevi zapravo znače, pa se, prema tumačenju "znalaca", u znamenkama nakon datuma rođenja moglo "otkriti" koješta o pojedincu - da li ga policija prisluškuje, prati, da li je i koliko sumnjiv, opasan, antidržavni element, da li radi za policiju... Problem se pojavio i kod preciznog utvrđivanja biračkih spiskova. Ipak, istina o brojevima nimalo ne ide na ruku takvim "poznavaocima". Naime, brojevi nakon prvih sedam cifara koje označavaju datum rođenja, oznake su za registar (dve cifre) i pol i redni broj za osobe rođene istog datuma - tri znamenke i jedna je znamenka kontrolna. Broj registra - prve dve cifre nakon datuma rođenja, određen je dogovorom između republika, pa tako osobe kojima je JMBG odredjen u BiH imaju brojeve izmedju 10 i 19, Crnoj Gori 20 do 29, Hrvatskoj 30 do 39, Makedoniji 40 do 49, Sloveniji 50 do 59, uzoj Srbiji 70 do 79, Vojvodini 80 do 89 i na Kosovu 90 do 99. Brojevi od 00 do 09 rezervisani su za Savezni MUP i dodeljuju se, na primer, strancima koji imaju boravište (pa i legitimaciju) na teritoriji Jugoslavije. Zakon precizira da se za grad Beograd koristi 71; za Šumadiju i Pomoravlje 72; Nis 73; južnomoravski region 74; zaječarsku regiju 75; Podunavlje 76; podrinjsko-kolubarski kraj 77; Kraljevo 78 i Užice 79. JMBG je uveden Saveznim zakonom od 1978, a taj propis je još važeci i u bivšim jugoslovenskim republikama. Deci rođenoj nakon uvođenja Zakona, jedinstveni matični broj određuje nadležni opštinski organ i on se upisuje u izvod iz matične knjige rođenih. U tim slučcajevima broj registra je zapravo mesto rođenja. Osobe rođene pre tog datuma kao broj registra imaju onaj broj koji se odnosi na teritoriju na kojoj su imali prebivalište u vreme određivanja JMBG. Naredne tri cifre označavaju pol i redni broj i to tako da se za osobe muškog pola koriste brojevi od 000 do 499, a za žene od 500 do 999. Poslednja cifra je kontrolni broj. - Nema nikakve misterije. Procedura određivanja JMBG je zakonski regulisana i primenjuje se već 24 godine - navodi Milan Kuruzović, načelnik Odeljenja za upravne poslove u Upravi pogranične policije, za strance i upravne poslove Ministarstva Republike Srbije. On navodi da je nemoguća situacija da dve osobe imaju isti JMBG, ali da se događalo da jedan čovek ima dva matična broja budući da je informacioni sistem Ministarstva unutrašnjih poslova ranije nije bio razvijen i broj se određjivao "ručno". - Ali, i danas ima nekih propusta. Na primer kada je JMBG određen negde po rođenju može da se desi da građanin to ne zna, pa kasnije, kada prijavi prebivalište u nekom drugom mestu odredi mu se JMBG po tom mestu prebivalista. Kada se utvrdi da postoje dva matična broja, zakon nalaže da se onaj koji je kasnije određen poništava rešenjem i briše iz evidencije. Prvi matični broj je jedini važeći. Mogućnost duplog određivanja eliminisaćemo sjedinjavanjem sistema - kaze Milan Kuruzović. Osobe kojima je JMBG određen u nekoj drugoj bivšoj jugoslovenskoj republici zadržavaju svoj broj i nakon sticanja državljanstva SRJ. Novi broj se, veli Kuruzović, određuje jedino u slučaju da nemaju potvrdu da im je jedinstveni matični broj prethodno određen. Česti su bili i navodi da je slovo "T" ispred ragistarskog broja lične karte osoba iz eks jugoslovenskih republika zapravo skraćenica od "tranzit", pa da su stoga i mnoga statusna prava takvih građana pod znakom pitanja. Kuruzovićc demantuje ove tvrdnje. - Osobe su drđavljanstvo SRJ stekle na osnovu rešenja - ranije republičkog, a od 97. Saveznog Ministarstva unutrašnjih poslova dobijaju ličnu kartu s pomenutom oznakom. U Beogradu, takvi građani svoja dokumenta zahtevaju od Sekretarijata unutrašnjih poslova u Ljermontovljevoj ulici. Radi se o tehničkoj stvari koja olakšava posao i radnicima SUP, ali i građanima koji brze dobijaju svoje dokumente. Kako svaka opština ima svoje slovo kao oznaku, Savski Venac je, na primer J, za ovakve slučajeve uvedena je oznaka "T". Mogla je biti i "NJ" ili "Z" ili bilo koje od preostalih slova. Sve ostalo je isto kao i u drugim opštinama - ističe sagovornik Danasa. On demantuje i pritužbe građana da se u različitim opštinama traže različiti "papiri" za određene dokumente, ali navodi i da nije potpuno jasno zbog čega građani moraju da dostavljaju "duple papire" - kao u slučajevima kada se, za dobijanje pojedinog dokumenta osim lične karte traži i prijava prebivališta, uprkos činjenici da su podaci iz prijave uneti u ličnu kartu. Pritužbe građana na rad prijavno-odjavne službe uglavnom se odnose na aljkavost, neažurnost i zakonske propuste službenika. Navodi svih priružbi se, navodi Kuruzović, proveravaju i u slučaju da su osnovane, službenici na koje se odnose se kažnjavaju, uglavnom umanjenjem plate. Odgovor na pitanje da li će i kada biti promenjeni dokumenti o čemu se često govori, Kuruzović zasad - nema.
Beograd - Bez obzira ko je plasirao lažnu vest o početku analiza DNK, nije uspeo da nas razbije. U početku sam i ja pomislio da će uzimanje DNK uzoraka početi sa Milutinom Manojlovićem, ali tokom njegovog boravka u Beogradu ispostavilo se da on nema pojma o čemu je reč. Verujem da je to bio neuspešan pokušaj nekoga da nas razbije i zavadi, jer koliko god da je nama u interesu da saznamo istinu, toliko je i nekome u interesu da se čitava stvar zataška. U Srbiji više od 700 porodica traži svoju decu. Krađa naše dece postala je državni problem - kaže Nikola Šegrt, jedan od roditelja koji veruje da mu je dete oteto posle rođenja. Nada Otašević, majka "otete" bebe, jedva čeka da počnu analize DNK. - Ako se otkrije da su naša deca ukradena, ko će posle toga spavati mirno? Mi imamo predlog! Više roditelja i više dece, pod šifrom, uz superviziju neutralne strane. Da probamo ako smete - apel je Nede Otašević, jedne od 700 majki kojoj je beba oteta po rođenju. A.M.
NIŠ - Do istine moramo doći ma kakva ona bila. Pod ovim sloganom, oko 500 roditelja iz svih gradova Srbije, koji sumnjaju da su im deca oteta, zatražilo je od najviših državnih funkcionera Srbije i SRJ formiranje anketnog odbora stručnjaka koji bi ispitao njihove navode. - Da li su u pitanju grube administrativne greške, fantazije majki ili paranoja porodica koje su ostale bez dece, na vama je da presudite - ističu roditelji u pismu upućenom predsednicima poslaničkih grupa u Skupštini Srbije. Od republičkih poslanika traže da predlože adekvatne izmene zakona, kako se tako nešto više nikada ne bi desilo. - Pozivamo direktore i načelnike svih porodilišta u Srbiji, Ministarstvo zdravlja, Udruženje književnika, dramskih i filmskih umetnika i muzičara i prosvetnih i sportskih radnika da nam pomognu u traženju istine- kaže Milutin Manojlović iz Sokobanje. Zbog sporosti i neoglašavanja nadležnih, roditelji su sami sproveli istrage i već saznali gde im se nalaze deca, tvrdeći da imaju dokaze o tome, kao i da znaju ko ih je prodao. Istovremeno, roditelji su ljuti što im mnoga tužilaštva odbacuju prijave zbog zastarelosti krivičnog dela oduzimanje maloletnog lica koje nastupa posle deset, a apsolutna zastarelost posle dvadeset godina. - Očigledno se prećutkuje da je bilo obmane, prevare i dovođenja u zabludu.To je predhodilo otimanju dece i promeni porodičnog stanja - ističe Manojlović. - A sada je na delu prikrivanje i falsifikovanje dokumentacije što je takođe kažnjivo. Primera i dokaza za to imamo na pretek. Manojlović takođe kaže da u Srbiji ima na stotine osoba koji ne znaju da su brat i sestra. - Da li iko razmišlja o razmerama rodoskrnavljenja do kojih može doći -pita Manojlović. - Da li je ikom palo na pamet da bi uz sudije, policajce, koji rade na ovakvim slučajevima, trebalo da se angažuju psiholozi, psihijatri, socijalni radnici. Miša Ristović GLAS, 1.12.2002. / izvor Udruženje roditelja "otetih" beba Uputili javni apel za pomoć BEOGRAD (Beta) - Udruženje roditelja koji veruju da su im deca oteta po rođenju pozvalo je juče direktore i načelnike svih porodilišta u Srbiji, Ministarstvo zdravlja u Vladi Srbije, Udruženje književnika, dramskih i filmskih umetnika i muzičara i prosvetnih i sportskih radnika da pomognu u rešavanju problema.
U pismu, roditelji od tih institucija traže "ne da se brane od optužbi ili da ih potvrđuju", već da "zajednički dođu do istine", apelujući na njihov profesionalni i ljudski autoritet.
U apelu, od umetnika, prosvetnih i sportskih radnika se traži da "dignu svoj glas" protiv, kako se navodi, nepravdi koje porodice doživljavaju u svojim traganjima za sudbinom dece za koju im je rečeno da su umrla po rođenju.
BEOGRAD - Informacija da će članovi porodica koji veruju da su im deca oteta po rođenju dati uzorke DNK, čime bi i zvanično počela istraga u vezi sa njihovim zahtevima, iznenadila je i same članove ovih porodica. - Ovu informaciju sam čuo od drugih, a ono što mogu sigurno da kažem jeste da Manojlovići nisu dobili nikakav zvaničan poziv sa zakazanim terminom za DNK analize. Iako su se u medijima pojavile informacije da sam odbio DNK analizu, tvrdim da to nije tačno. Ako je nekim slučajem porodica Roganović, kod koje se nalazi moja ćerka Nikoleta, pozvana da uradi DNK analize, nije baš najjasnije zašto bi se to radilo bez porodice Manojlović. Moram priznati da me tako nepotpuno plasirane informacije dovode u sumnju da se sprema neka nameštaljka. Ako je urađena analiza porodice Roganović, ostaje mi samo da sačekam rezultate, a zatim preduzmem druge korake koje mi zakon dozvoljava - ističe Milutin Manojlović iz Sokobanje, prvi koji je pronašao svoje dete. A.M. LIST SO ZVEZDARA, NAŠA ZVEZDARA, novembar - decembar 2002. / izvorAfere Tajne iz porodilišta "Ponekad pomislim da su mi dete zamenili u bolnici" - rečenica je koju mnogi roditelji izgovaraju pokušavajući da dočaraju nestašluke svog potomstva, ali, naravno, samo u šali. Međutim, kada novinske stupce počnu da ispunjavaju ispovesti roditelja koji veruju da su im deca, koja se zvanično vode kao mrtvorođena, sve vreme (u proseku dvadesetak godina) zapravo živa, niko se ne bi mogao šaliti na takav način
Uvidom u dokumentaciju primećene su nelogičnosti vezane za broj, odnosno brojeve protokola pod kojim je dete zavedeno. Pominju se 4 broja: 1231/78 na izvodu iz porođajnog protokola, dva broja na prijavi o rođenju deteta koju izdaje bolnica i to 1414 precrtan i odmah ispod njega dopisan broj 1417, s tim što u prijavi nije navedeno ime deteta, već samo pol i to da je mrtvorođeno. Četvrti broj 1416/45 nosi dete, takođe devojčica rođena toga dana i zavedena kao živo dete. Ne bi to bilo ni malo čudno da se toga dana, prema rečima Milijane Čumić, pored nje porodile samo još dve žene - jedna koja je rodila devojčicu i druga koja je na svet donela dete bez pola i koje je, prema njenim saznanjima, živelo samo par dana. Težina deteta je takođe različita - u porođajnom protokolu iznosi 2400 grama, a u prijavi deteta 2850 grama. "Da li je moguće da se mrtvorođeno dete za osam dana, koliko je trebalo da papiri iz bolnice stignu u opštinu, ugoji 450 grama?" - pita se Milijana. Daljom istragom javila se pretpostavka da je pravljen tzv. trougao, tj. da su podaci menjani za troje dece - jedno zaista mrtvo, a druga dva živa.
Pored pisanih izveštaja i uverenja postoji čitav niz neobičnih okolnosti vezanih za ovaj slučaj. Sećanje na taj dan pre 24 godine, podstaklo je kod Milijane sumnju da je dete ipak živo: "Ja sam se porodila u 5,40 časova, a lekar koji je bio dežuran tog dana, rekao je da se kao vreme porođaja upiše 6, 30 časova. Tada sam se zapitala zašto je upisano pogrešno vreme, ali sam prešla preko toga jer je dete mrtvo. Sada tek shvatam da je vreme veoma bitno. Druga stvar koje se sećam je insistiranje osoblja da potpiše saglasnost da bolnica sahrani dete. Nisam htela da potpišem dok se ne konsultujem sa suprugom. Kada je došao, sestra nam je rekla da je običaj da bolnica sahranjuje decu i tada smo potpisali saglasnost". U odgovoru na dva zahteva porodice Čumić, Javno komunalno preduzeće "Pogrebne usluge" ih je obavestilo da uvidom u njihovu dokumentaciju ne postoje podaci o smrti za bezimeno žensko deteČumić pa ih za dalje informacije upućuju na bolnicu u kojoj je dete rođeno. Prilikom posete bolnici, Milijani Čumić nije omogućeno da izvrši uvid u dokumenta dace koja su rođena toga dana. Posredstvom Olivere Henc, pravnog zastupnika pacijentovih prava, došlo se do dokumentacije Milijaninog deteta u kojoj je poslednji trag uput deteta na patologiju, gde je trebalo da se utvrdi uzrok smrti, ali rezultata nema. Nakon upućivanja zahteva KBC "Zvezdara" i to, prvi put da je rodila mrtvorođeno dete ženskog pola i da je nakon toga imala još dva porođaja, kada je rodila dvoje muške dece - žive. Nakon ovoga Milijana Čumić je podnela tužbu Trećem opštinskom sudu i MUP-u Beograd. "Molim nadležne da ne dozvole da se ovakvi slučajevi proglase zastarelim, već da istražni organi učine sve kako bi se saznala istina, ne samo zbog nas koji mislimo da su nam deca oduzeta, već i zbog budućih roditelja. Posebno bih se zahvalila mojim kolegama iz opštine Zvezdara koji su mi pružili punu podršku da istrajem u borbi da saznam šta se zaista dogodilo sa mojim detetom". D.S. |
ENGLISH DOLIJALI: VESTI IZ SVETA VAŽNO ZNATI: IZMIŠLJOTINE ZVANE GEN I DNK EUGENIKA KUĆNI POROĐAJ
BAZA PODATAKA SLUCAJEVA: 1950-1969 1970-1979 1980-1989 1990-1999 2000-2009 2010-2019 DEČIJA BAZA PODATAKA: TRAŽIM RODITELJE |
kradjabeba.org
Milutin Manojlović negira da njega i grupu roditelja koji sumnjaju da su im ukradena deca, kroz slučaj "bela mafija" voda nekakva vidovnjakinja, ali naglašava da bi, kad je njegovo dete u pitanju, pomoć zatražio i od vanzemaljaca. Postoji izvesna Neca, koju sam ja nazvao tragačem. Doktori su imali svoje tragače - terence koji su mogli da nanjuše familiju u kojoj može da prođe eventualni predlog o prodaji dece. Neca je nama otkrila gde se nalazi naša Nikoleta.
Stručnjaci, inače, ističu da je DNK analiza apsolutno pouzdana ako se poštuje ceo metodološki postupak od uzimanja uzorka do analize. Međutim, slučaj iz Subotice, kada je za silovanje i ubistvo Helge Čevari na osnovu analize DNK na dugogodišnju zatvorsku kaznu osuđen čovek koji to nije učinio, pokazuje da su i kod analize DNK moguće greške. One se, ipak, mogu ispraviti, jer svaka DNK laboratorija mora da ima sisteme unutrašnje ili međusobne kontrole kvaliteta.
Milijana Čumić zaposlena u opštinskoj upravi Zvezdara jedna je od majki koja sumnja da joj je dete oduzeto na samom rođenju. Pre pune 24. godine, tačnije 21. decembra 1978. godine, Milijana je rodila devojčicu u porodilištu Kliničko-bolničkog centra "Zvezdara". Odmah po rođenju deteta babica joj je saopštila da je dete mrtvo. Nekoliko dana nakon porođaja izašla je iz bolnice sa papirima koji će mnogo godina kasnije izazvati sumnju da je dete, zapravo bilo živo.